Dnevnik jednog Kineza...

Dnevnik jednog Kineza... http://milaoshu.blog.rs/blog/milaoshu milaoshu 2026-06-16T21:35:09Z "Venecija Istoka" http://milaoshu.blog.rs/blog/milaoshu/generalna/2007/12/21/venecija-istoka Posle nekih prigovora na moje prethodne članke, odlučio sam da ovaj bude bezmalo li&scaron;en svih ličnih opservacija i da se svede na faktogafsko nabrajanje logičkog sleda slika i događaja. Te&scaron;ka srca odričem se svojih misaono-jezičkih vinjeta i bravura i krećem u jednostavnu priču o vikend izletu u Suzhou, "Veneciju Istoka" kako ga jo&scaron; nazivaju...Napomena: Izvinjavam se &scaron;to ovaj unos malo kasni i &scaron;to jo&scaron; uvek nema fotografije (naknadno će biti dodate) - Crveni Veliki Brat Cenzor bio je jači od mene!Ovog vikenda smo, posle dugog planiranja, konačno oti&scaron;li na dvodnevni izlet u Suzhou. Na&scaron; skoro savr&scaron;eni plan (skovan uz detaljne konsultacije sa kolegama, internetom i kineskim vodičima) da krenemo na put brodom u petak naveče, prastarim carskim kanalom koji spaja Hangzhou i Beijing, i stignemo u Suzhou u rano jutro, propao je u četvrtak kada smo oti&scaron;li da kupimo karte i saznali da putnički brod ne plovi skoro već godinu dana! (informacije su bile u svim aktuelnim časopisima, vodičima, internet stranicama) Promena plana: idemo autobusom u subotu u jutro i vraćamo se malo kasnije u nedelju.Posle dva sata puta i skoro sat vremena stajanja na auto-putu zbog nekog udesa, konačno stižemo, hvatamo taksi do hostela, sme&scaron;tamo se i krećemo u osvajanje novog grada. Subotu, planirano, posvećujemo generalnom obilasku starog dela grada, hramova i mnogobrojnih kanala; poslasticu, čuvene vrtove Suzhou-a uvr&scaron;ćene u UNESCO-vu svetsku kulturnu ba&scaron;tinu, ostavljamo za nedelju.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Suzhou/photo#5147122868155486482" target="_blank"><img src="http://lh3.google.com/miloshpribic/R25A-luykRI/AAAAAAAAAdw/4OjF9R_-kNo/s400/DSC_0149.JPG" border="0" alt="Stari grad" title="Stari grad" width="300" height="191" align="left" /></a>Sam centar starog grada u mnogome podseća na na&scaron;u <a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Suzhou/photo#5147122893925290274" target="_blank">"Knez-Mihailovu"</a>, pe&scaron;ačka ulica vrvi od naroda koji kupuje, razgleda, &scaron;eta osvetljena reklamama belosvetskih brendova - ni nalik onome &scaron;to smo očekivali u (za kinu veoma malom) gradiću sa petstotinak hiljada žitelja. Virus turističke groznice zarazio je i ovaj dragi kamičak kineske kulture; razočarano konstatujem da pomalo podseća na sve destinacije označene zvezdicom u boljim turističkim vodičima. Zanemarujem opservaciju i nastavljamo istraživalje grada: Taoistički hram u samom centru, bezbrojni mostići preko plitkih kanala, <a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Suzhou/photo#5147122812320911602" target="_blank">stare kineske kuće </a>(kao izronile iz orijentalnih priča L.Bromfield-a ili Ser A.C.Doyle-a sa pu&scaron;ionicama opijuma, pokislim krovovima i gladnim vozačima rik&scaron;i); izme&scaron;ani glasovi prodavaca, dece, majki, sirena, mirisi molitvenih &scaron;tapića, u&scaron;ećerenog voća i opojnih začina.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Suzhou/photo#5147123039954178418" target="_blank"><img src="http://lh3.google.com/miloshpribic/R25BIluykXI/AAAAAAAAAeg/weFrTirSyvs/s400/DSC_0189.JPG" border="0" alt="Venecija Istoka" title="Venecija Istoka" width="300" height="191" align="left" /></a>Izmoreni &scaron;etnjom i utiscima, odlučujemo da do pristani&scaron;ta za barke idemo <a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Suzhou/photo#5147122765076271330" target="_blank">bicikl-rik&scaron;om </a>(čak se i Elpida, koja je prethodno detaljno elaborirala svoj humanistički stav o surovosti kori&scaron;ćenja ljudi kao tegleće marve, složila) i sjajno se provodimo poku&scaron;avajući da ubedimo dvojicu vozača koji nas tegle da se trkaju. Stižemo do pristani&scaron;ta; tri napu&scaron;tene barke i obave&scaron;tenje na kineskom... Na&scaron;i "zaprežni kinezi" ne&scaron;to mumlaju među sobom, muvaju se po okolini i vraćaju sa tipom za kog se ispostavlja da je "PR Manager" svih barki i sa kojim se bespo&scaron;tedno cenjkamo (na&scaron;i rik&scaron;a-prijatellji nam svesrdno pomažu), obaramo cenu na pola i krećemo u idiličnu vožnju "Kineskom Venecijom"...<img src="http://lh4.google.com/miloshpribic/R25BR1uykdI/AAAAAAAAAfQ/aIgZIEsIwGc/s400/DSC_0289.JPG" border="0" alt="Jedan od kejeva" title="Jedan od kejeva" width="300" height="191" align="left" />Skoro se potpuno smrklo kada smo se ponovo iskrcali i krenuli u &scaron;etnju duž keja načičkanog prodavnicama čaja, restorančićima i galerijama. Pažnju nam privlači izlog sa mno&scaron;tvom antikviteta iz imperijalnog perioda zajedno sa, pomalo karikaturičnom, grafikom Mao-a; Dawid ulazi prvi i započinje razgoror sa devojkom za pultom koja, čim je čula da je on iz Poljske, počinje da pretura po gomili CD-a, nalazi &scaron;ta je htela i uz prve taktove Polonaise u As-duru izjavljuje: "I just Love Chopin..."; narednih pola sata provodimo u najprijatnijem razgovoru sa <a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Suzhou/photo#5147182074279662546" target="_blank" title="U galerijici">LiQingHe</a>, za koju saznajem da je vlasnica prodavnice i tea-house preko puta, da je sav nakit u galeriji njen ručni rad (antikviteti nisu na prodaju - neverovatno za Kinu), da ima 24 godine, da je zavr&scaron;ila animaciju na likovnoj akademiji... daje nam preporuke za večernji izlazak i obja&scaron;njava smisao ba&scaron;ti Suzhou-a i detaljno uputstvo kako da stignemo do jedne od najlepsih koja nije ni u jednom turističkom vodiču. Nerado se rastajem sa njom (radnjica se već polako puni) razmenjujemo telefone i mailove i odlazimo na večeru, pa u Harry's Bar po njenoj preporuci. Tamo se sjajno provodimo, živi bend svira &scaron;iroki repertoar rock-funky-blues pesama (skoro sve zvuči bolje nego original, pogotovo "Bohemian Rhapsody" za koju smo bili sigurni da nas oči i u&scaron;i varaju), i premoreni i srećni odlazimo u hostel na spavanje...Suzhou - dan drugi.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Suzhou/photo#5147123254702543346" target="_blank"><img src="http://lh5.google.com/miloshpribic/R25BVFuykfI/AAAAAAAAAfg/t86FsRsCXP8/s400/DSC_0329.JPG" border="0" alt=""Gospodar Mreže"" title=""Gospodar Mreže"" width="191" height="300" align="left" /></a>Posle okrepljujućeg jutarnjeg tu&scaron;iranja, odlazimo na Western-style Breakfast u obližnjem luksuznom restoranu, a onda u planirani obilazak jedne od najpoznatijih i najposećenijih ba&scaron;ti - preporuku čuvamo za kraj. Provukav&scaron;i se kroz uske i krivudave uličice stižemo do prve dnevne destinacije; Ba&scaron;te "Gospodara Mreže"... kupujemo ulaznice i krećemo u istraživanje bezbrojnih odaja, ba&scaron;tica i aleja koje se nenadano nadovezuju jedna na drugu, neke druge prostore i kutke, opet, naslućujemo kroz kadrirane vizure i poluprovidne duboreze ali ne uspevamo odmah da nađemo put do njih. Usput saznajemo da je ba&scaron;ta (naziv podrazumeva kompleks uređenih dvori&scaron;ta, zgrada i prostorija nekada davno namenjenih okupljanu, zabavljanju i kontemplaciji učenjaka, filozofa, umetnika i aristokratije uop&scaron;te) pripadala jednom od najvi&scaron;ih carskih činovnika iz dinastije Ming koji ju je napravio nakon &scaron;to se povukao iz službe i posvetio filozofiji i umetnosti. Nakon uživanja u prizorima osunčanih belih zidova koji se, iza pažljivo postavnjene vegetacije i stena, pretvaraju u slikarsko platno i čiji odraz u vodi izgleda kao akvareli koje prodaju u  lokalnoj suvenirnici, krećemo ka centru grada i preporučenoj Yi Pu ba&scaron;ti...Izlazimo iz taksija i konstatujemo da ki&scaron;a samo &scaron;to nije počela... provlačim se kroz uske pasaže oronulih kuća prateći izbledele kineske natpise na kamenim ogradama i dovracima koji nas vode do na&scaron;eg cilja. <a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Suzhou/photo#5147186068599247874" target="_blank"><img src="http://lh6.google.com/miloshpribic/R256dVuylAI/AAAAAAAAAkg/WZ67lMK9BGY/s400/DSC_0405.JPG" border="0" alt="YiPu ba&scaron;ta" title="YiPu ba&scaron;ta" width="191" height="300" align="left" /></a>Mističnost i uzbuđenje rastu i proklinjem ki&scaron;u koja već promiče i ometa me u fotografisanju i koja preti da pokvari sve. Konačno dolazimo do drvene kapije sa poznatim bakarnim piktogramima, plaćamo simboličnu ulaznicu i provlačimo se kroz dugi otkriveni hodnik, ki&scaron;a već rominja, i taman kad sam hteo da počnem sa kletvama na račun neba i oblaka, stupamo u centralno dvori&scaron;te i shvatam da je ki&scaron;a pala upravo zato da učini ovaj tranutak savr&scaron;enim i ovo mesto skoro svetim... prostor i vreme stapaju se u jedno i ja postajem jedno sa njima. Prostori koji se prožimaju i jaki kontrasti punog i praznog daju pomalo robustan i dominantno muževan estetski kvalitet; <a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Suzhou/photo#5147123520990515826" target="_blank">svaki kutak </a>deluje studiozno proči&scaron;ćen i posvećen čistoj Ideji... Te&scaron;ka srca se opra&scaron;tamo od ovog parčeta raja, no neumitni tok vremena nam govori da moramo na stanicu i nazad "kući".Ovaj vikend idemo u Shanghai da ispratimo Marcela i Diega koji se vraćaju svojim kućama, ali mislim da ćemo već sledećeg ponovo u Suzhou koji nas je sve potpuno opčinio. Generalna 2007-12-21T16:27:41Z milaoshu "Maljčiki" a la Chinoise http://milaoshu.blog.rs/blog/milaoshu/generalna/2007/12/14/maljciki-a-la-chinoise "Plamene zore bude me iz sna, fabrička jutra, dim iz dimnjaka; drugovi moji, mladi, veseli, bicikle voze svi ka fabrici...", manje zainteresovanima za svakodnevicu jednog kinezifikovanog evropeida biće dovoljno da se prisete ovog new-wave hita; ostalima, iskreno zainteresovanim ili tek zaludnim, namenjujem ovaj članak... Deprimirajuće iritantni zvuk Nokijinog alarma i soba zgrejana (prethodnu noć natempiranom klimom) tek koliko da učini napu&scaron;tanje toplog kreveta manje iracionalnim; uobičajeni ritual prino&scaron;enja žrtve demonima kofeina i nikotina pred oltarom mog leptopa; kratki trenutak potpunog prepu&scaron;tanja čarima savremene civilizacije (topla voda, tu&scaron;, pena za brijanje, roll-on...) i surovi povratak u realnost dok se, obučen i natovaren kao &scaron;erpas, spu&scaron;tam niz stepenice svoje zgrade ka paradigmi kineske kulture - mom biciklu i krećem na posao..."Ineant ludi!" ("Neka igre počnu!" - svaka povezanost sa antičkom arenom u potpunosti je namerna) Provlačeći se između nadobudnih i bezobzirnih vozača i lobotomisanih i autističnih biciklista, pred očima mi, pokretane nesputanim unutarnjim asocijacijama, proleću sekvence: ko&scaron;nica - mravinjak u savani - afričko krdo u stampedu - Pamplona, &Scaron;panija; pa onda: Goya "3. maj 1808" - TjenAmen 1989 - Vojna parada za Druga... "Alo, bre, <a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/Svakodnevica/photo#5140489520540419314" target="_blank"><img src="http://lh4.google.com/miloshpribic/R1av-8NuBPI/AAAAAAAAAbQ/jwdH1d7bH6w/s400/DSC_0141.JPG" border="0" alt="Bicikle voze - ponositi svi!" title="Bicikle voze - ponositi svi!" width="360" height="241" align="left" /></a>žuti...gledaj kuda vozi&scaron;!" (reakcija je izazvana potpunim odsustvom dinamičke prostorno-vremenske koordinacije prosečnog Kineza dodatno nagla&scaron;ene nepostojanjem pokreta zvanog "pogled u stranu" i apsolutnom neodlučno&scaron;ću po pitanju sledećeg, uvek potpuno nelogičnog, poteza; apsolutno sam zaprepa&scaron;ćen nesposobno&scaron;ću lokalnog življa da upravlja vozilima: razumem da je nezgodno navići se na vožnju kolima, kada ih je pre 10 godina bilo desetostruko manje, ali kako je moguće da neko ko provede osminu svog života na biciklu nikada ne savlada upravljanje istim? Zanemarujem, pritom, katastrofalne reperkusije popularizacije električnih bicikala, kojih ima vi&scaron;e nego običnih, i koji "...jure 20 na sat..."! Kosooki vozači zaslužuju da im posvetim ceo jedan članak). Posle ove temeljne psihofizičke vežbe, stižem u podzemnu bicikl-garažu Huaxin-a gde ostavljam "svog vernog vranca" i skeniram otisak prsta kao dokaz da sam do&scaron;ao na posao <img src="http://lh6.google.com/miloshpribic/R2KaeVuykGI/AAAAAAAAAbA/3oZFBmT92eU/s400/DSC_0003.JPG" border="0" alt="Bisikl-garaža u Huaxin-u" title="Bisikl-garaža u Huaxin-u" width="360" height="241" align="left" />(digresija: Pred ma&scaron;inom za skeniranje otisaka prstiju uvek se stvori omanja gužva koja u kinezima pokrene momentalni nagon za trčanjem i guranjem, i onda vidite Gospođu Inžinjera kako na &scaron;tiklama trči kroz garažu kako bi pretekla Gospodina Ekonomistu koji preti da pre nje stane u red; isto se ponavlja i u kompanijskoj kantini, ispred lifta, na prilazu kasi u suprmarketu. I kada konačno stignu na red, skinu svoje rukavice i svako, bez izuzetka, &scaron;irom otvori usta i počne da "hukće" u prst koji želi da skenira (neko je nekad zaključio da senzor bolje radi kada je koža vlažna) i nikom ne pada na pamet da su im ruke, same od sebe i polu-plastičnih rukavica koje svi nose dok voze, već vlažne od znoja....&Scaron;to vi&scaron;e ovakvih sitnica prizivam u svest, sve sam sigurniji da kinezima neposredno po rođenju, kao jevrejima i muslimanima prepucijum, odstranjuju deo mozga zadužen za individualno razmi&scaron;ljane (jer mi je te&scaron;ko da prihvatim da je komunizam već postao deo njihovog genoma); pakujem se, kao sardina, u hromirani lift i konačno stižem na svoj 18 sprat; otvaram vrata departmana čip karticom ne vadeći je iz torbe (na &scaron;ta me uvek čudno gledaju ne shvatajući da ba&scaron; nemam ni naviku ni nameru da, kao oni, o vratu, čak i van kompanije, nosam bilo kakvo obeležje pripadnosti) i stižem u prijatno okruženje svog biroa. <img src="http://lh4.google.com/miloshpribic/R2KZc1uykFI/AAAAAAAAAa4/aOMokl71f_0/s400/DSC_0261.JPG" border="0" alt="Moj biro" title="Moj biro" width="300" height="191" align="left" />Poznata, prijatna lica najbližih kolega, &scaron;iroki osmesi i srdačno "zao!" (skraćeno od "zao shanghao" - dobro jutro). Pravim svoju kafu, oni već piju svoj čaj, i naredna tri sata provodim radeći ili, ukoliko nema aktuelnih projekata, besomučno zloupotrebljavajući kompanijski internet (naravno, u granicama pristojnosti u dobro poznate i za narod neophodne cenzure, razloga &scaron;to povremeno ne mogu da pristupim svom blogu, MSN-u, Skype-u, G-mail-u, B92... veoma retko YouTube-u, MySpace-u, a nikada Wikipedia-i, BBC-ju, Gutemberg-u...) <img src="http://lh5.google.com/miloshpribic/R2KbTFuykHI/AAAAAAAAAbI/xBMk-0wyUeI/s400/DSC_0104.JPG" border="0" alt="Ostale kancelarije u kompaniji" title="Ostale kancelarije u kompaniji" width="300" height="191" align="left" />sve do besmisleno duge dvosatne pauze za ručak (11:30 - 13:30). Kažem: besmisleno duge, jer svi kinezi, nakon već pomenutog trčanja i guranja, svetlosnom brzinom zavr&scaron;e svoj obrok već oko 11:40 (i to svih hiljadu sedamsto zaposlenih u kompaniji!), a onda se poizvaljuju u svojim radnim stolicama, lige&scaron;tulima, na stolovima, poljskim ležajevima i ostalim, posebno za to dobavljenim, spravama i spavaju do kraja pauze ne mareći za ostale koji ležu, ustaju, spavaju. Na pomenutoj pauzi, posto se tek ponekad, shrvan umorom, pridružim spavajućoj hordi, odlazim u &scaron;etnju ili vožnju po gradu, neretko preskačući kompanijski obrok i zamenjujuči ga jednako jeftinim i daleko kvalitetnijim &scaron;pecijama iz lokalnih kafanica (kompletan obrok najče&scaron;će je jeftiniji od jednog evra). Nakon pauze, nastavljam prepodnevni posao do nove pauze koju smo mi, studenti na razmeni, uveli za sebe i svoje kineske prijatelje: polusatno kafenisanje u 15:30 u kafeteriji na 21. spratu <img src="http://lh5.google.com/miloshpribic/R2KhtFuykII/AAAAAAAAAbs/pxmC714PJMg/s400/DSC_0059.JPG" border="0" alt="Kafenisanje na 21.spratu" title="Kafenisanje na 21.spratu" width="360" height="241" align="left" />(mala reminiscencija udobnosti zapadne civilizacije) pa nazad u kancelariju do kraja radnog vremena, a onda večera u kantini ili negde u gradu i nova seansa nabijanja psihofizičke kondicije u saobraćajnom cirkusu. Ostatak dana svodi se uglavnom na druženje sa ostalim studentima ili prijateljski raspoloženim kinezima, odlazak u neki dobar bar, gledanje filma, raznorazne sportsko-dru&scaron;tvene aktivnosti (juče Regae Bar - pizza i pivo; prekjuče badmington sa kinezima - moram da se pohvalim da sam vi&scaron;e nego očuvao čast sebi, domovini a naročito svom gimnazijskom profesoru fizičkog i dugogodi&scaron;njem treneru na&scaron;e badmington reprezentacije...) i spremanje za novi dan i omreženi zvuk budilnika.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/LiceGrada/photo#5141940240233924754" target="_blank"><img src="http://lh5.google.com/miloshpribic/R1vXZ8NuCJI/AAAAAAAAAUs/zAk-ocWhrno/s400/DSC_0187.JPG" border="0" alt="Hmmmmm...." title="Hmmmmm...." width="134" height="200" align="left" /></a>I, dok svakodnevna rutina polako postaje navika a rituali izdvajaju zrno trenutka od pustinje ostalih, fenomeni polako poprimaju obrise svakodnevice čineći ovaj grad sve vi&scaron;e "mojim" a moju sobu sve če&scaron;će domom; i dani prolaze pretvarajući realnost u sećanje, a sećanje poprima ukus pesme..."plamene zore, bude me iz sna..." Generalna 2007-12-14T23:11:08Z milaoshu Parada pijanstva i kiča... http://milaoshu.blog.rs/blog/milaoshu/generalna/2007/12/06/svadba Ona u beloj haljini (paganski simbol žalosti), on sa svilenom omčom oko vrata - svečani čin pogubljenja njihovih samačkih života - ponosna rodbina, uparađena publika i livrejisana bleh-banda &scaron;to daje dostojanstveni lajtmotiv ceremoniji: Brehtovska scena uglavnom pogre&scaron;no postavljena na srpskoj životnoj pozornici - redom: ona &scaron;nenokla, on poster Kandinskog, raspomamljena tetka sa 'ladnom-trajnom, &scaron;tikle vi&scaron;e od morala a suknje kraće od jezika i "pobednici Guče osamdes't-neke" - a u Kini...Budući da smo svi mi, zapadnjaci, pomalo egzotična pojava u Kini, kolega iz <a href="http://milaoshu.blog.rs/blog/milaoshu/generalna/2007/12/04/izgubljeni-u-prevodu" title="Ko su oni?">Davidovog i Marselovog</a> odseka pozvao nas je, sve skupa, da prisustvujemo proslavi njegovog venčanja (tendenciozno izbegavam termin "svadba") u nedelju, 2. decembra, u Zhejiang International Hotelu. Desetak dana pred sam događaj, pitao nas je (vi&scaron;e zamolio) da li bismo hteli da nastupimo pred ostalim zvanicama u okviru same proslave (ovde smo se već osetili kao pravo cirkusko zverinje), ali smo, u duhu tolerancije i razumevanja, prihvatili poziv i bacili se na: "...&scaron;to ću, ali sa kime ću...". Posle dugog preganjanja, kao najjednostavnije i za Kineze najprihvatljivije, odlučili smo da otpevamo "Love is all around me" iz filma "4 venčanja i sahrana" (gornja granica sladunjavosti koju smo sebi mogli da dopustimo - ovde svi "otkidaju" na BackstreetBoys i slične limunade) i odigramo sirtaki uz "Zorba's" (jedini nacionalni ples koji smo ba&scaron; svi, bar jednom, čuli i videli). Neposredno pred "banket" saznali smo da ćemo, zapravo, prisustvovati proslavi namenjenoj isključivo kolegama sa posla (razočarenje: propustio sam kinesku varijantu "tetka u različitim desenima"), dok se posebne proslave prave za njegovu, odnosno njenu porodicu.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/KineskaSvadba/photo#5140746372469622482"><img src="http://lh4.google.com/miloshpribic/R1eZlsNuBtI/AAAAAAAAAOY/F2VdvL19tP0/s400/DSC_0032.JPG" border="0" alt="Doček u holu" title="Doček u holu" width="268" height="400" align="middle" /></a>Nedelja - 17:00 - taksi - Hotel - stigli. U prostranom lobiju dočekali nas mladenci, propisno opremljeni slapovima bele čipke i tamnim odelom; zahvalili se na dolasku i otpremili nas u banket-salu; tamo - "harmonija u roze": mno&scaron;tvo balona, metri krepa, gomile cveća i video-bim sa retu&scaron;iranim fotografijama mladog para... Nakon &scaron;to smo seli za svoj sto, počeli su da donose kojekakve grickalice i đakonije (barene urme, bademi, pržene banane, slanina pržena u medu, crvene alge u tur&scaron;iji), sve pomalo čudno i previ&scaron;e slatko; sala se polako punila gostima. Po&scaron;to je zadovoljen "kvorum", na binu se popelo dvoje konferansjea, najavilo svečani ulazak mladenaca koji su, uz zvuke skoro neprepoznatljivog svadbenog mar&scaron;a i zasipani laticama, do&scaron;etali do iste, popeli se i... predstava je mogla da počne.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/KineskaSvadba/photo#5140172715162731490"><img src="http://lh5.google.com/miloshpribic/R1WP2cNuA-I/AAAAAAAAAEs/Lfgvvm1bqB4/s400/DSC_0056.JPG" border="0" alt="Mladenci i voditelji" title="Mladenci i voditelji" width="400" height="268" align="middle" /></a>Dvoje razdraganih voditelja trtljalo je neprestano, povremeno dajući reč Njoj ili Njemu, a &scaron;timung-majstor signalizirao publici kad da aplaudira, smeje se ili &scaron;ta već (kao na snimanju jeftinog sit-koma). Onda su mladenci razmenili prstenje, presekli tortu, nasuli &scaron;ampanj i "..po prvi put slobodni, odbacili okove malograđan&scaron;tine.." i javno se zagrlili.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/KineskaSvadba/photo#5140748721816733410"><img src="http://lh3.google.com/miloshpribic/R1ebucNuBuI/AAAAAAAAAO4/dS4RQyR_8Qo/s400/IMG_5740.JPG" border="0" alt="Đakonije" title="Đakonije" width="400" height="300" align="middle" /></a>Počelo je služenje glavnih jela, vrhunskih užitaka za lokalne sladokusce (barene kornjače, pržena meduza, punjeni lotosov koren, svinjska kolenica, jastog sa đumbirom, bambus sa karijem, čorba od &scaron;kampa i tofua, pohovana klje&scaron;ta krabe, piletina u medu, žablji gula&scaron; sa kestenom, pastrmka u slatkom vinu...), prilično kvalitetnog vina sa dodatnom etiketom mladenačke fotografije i najekskluzivnijih cigareta.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/KineskaSvadba/photo#5140302650808337442"><img src="http://lh3.google.com/miloshpribic/R1YGBsNuBCI/AAAAAAAAAFo/omj6Nc4h3EU/s400/DSC_0067.JPG" border="0" alt="O, slatka mala izvrnuta....kornjačo!?" title="O, slatka mala izvrnuta....kornjačo!?" width="400" height="268" align="middle" /></a> Uporedo, nakon &scaron;to se svima obratio "Gos'n JakoBitan" (pretpostavljam funkcioner lokalnog komiteta), na sceni su se smenjivali voditelji i gosti koji su, nekad i zajedno, izgovarali svoje čestitke, pevali, davali svoj doprinos dobro režiranoj farsi. Onda se desilo nemoguće: &scaron;estoro stranaca se popelo na binu, čestitalo mladencima i zaigralo dobro uvežbanu koreografiju uz zvuke "Zorbe" koja se, vođena (čemu lažna skromnost) iskusnom Srpskom i <a href="http://milaoshu.blog.rs/blog/milaoshu/generalna/2007/12/04/izgubljeni-u-prevodu" title="Grčka?">Grčkom rukom</a>, provlačila između stolova mameći tap&scaron;anje i povike: "hey! hey! hey! hey!.." i dižući dotada prilično katatonične Kineze na noge; na momenat je "svadba" ličila na pravu proslavu...<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/KineskaSvadba/photo#5140172745227502578"><img src="http://lh4.google.com/miloshpribic/R1WP4MNuA_I/AAAAAAAAAE0/Qzh2dK85hlY/s400/DSC_0083.JPG" border="0" alt=""Balkan Spirit" u sred Kine!" title=""Balkan Spirit" u sred Kine!" width="400" height="268" align="middle" /></a>Dok smo jeli pomenute &scaron;pecije i ispijali za Kineze nepojmljivo velike količine vina, "Zabavno veče u Domu kulture Mala Krsna" nastavilo je svojim dobro uvežbanim tokom, uključujući operski nastrojenog voditelja, nagradnu lutriju za goste i mladence koji su, sada već u trećoj uniformi, i&scaron;li od stola do stola nazdravljajući sa svakim gostom ponaosob (mlada bi svakoj ženi poklonila par malih keramickih figurina a mu&scaron;karcima cigarete koje bi im palila). I dok si rekao: "kornjačina-zadnja-noga-umočena-u-ljuti-kikiriki-sos" (lokalni ekvivalent za "keks"), zabavi je do&scaron;ao kraj, a mi smo, sada već eksperimentalno-dokazivo dobro raspoloženi, odlučili da samostalno nastavimo adekvatnu proslavu njihovog venčanja u nekom od proverenih klubova.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/KineskaSvadba/photo#5140735132540208834"><img src="http://lh3.google.com/miloshpribic/R1ePXcNuBsI/AAAAAAAAAN0/_ikXD1HYw-8/s400/DSC_0101.JPG" border="0" alt="Nazdravljanje" title="Nazdravljanje" width="400" height="268" align="middle" /></a>Nedelja - 21:30 - taksi - Babyface Club - stigli. Dočekali nas servilni konobari, preuzeli garderobu, odveli do separea i primili već uobičajenu narudžbinu: mnogo leda, fla&scaron;a Chivas-a i Ice-tea (svi Kinezi ovako piju viski i mada je svim strancima ovde to već postalo normalno ja se držim starog dobrog "on the rocks") Dalji sled događaja doneo je isto osećanje kao kada se, posle dugog odsustva, vratite u roditeljski dom: možda i nije ba&scaron; sve po va&scaron;em ukusu, ali se osećate dobro, poznato i sigurno.<a href="http://picasaweb.google.com/miloshpribic/KineskaSvadba/photo#5140172835421815826"><img src="http://lh5.google.com/miloshpribic/R1WP9cNuBBI/AAAAAAAAAFE/YO4UCppBPJg/s400/IMG_5805.JPG" border="0" alt="Separe - Babyface Club" title="Separe - Babyface Club" width="400" height="300" align="middle" /></a>Epilog: u ponedeljak sam, umalo zaboraviv&scaron;i da skeniram otisak prsta pri ulasku u kompaniju, malo zakasnio na posao i nisam jo&scaron; uspeo u potpunosti da se naspavam.Predlog: za bolje upoznavanje sa Kineskim svadbenim i drugim običajima, a i zarad čistog kinematografskog užitka, preporučujem rani holivudski film Ang Lee-ja iz 1993.godine: "The Wedding Banquet". Generalna 2007-12-06T16:45:38Z milaoshu Izgubljeni u prevodu http://milaoshu.blog.rs/blog/milaoshu/generalna/2007/12/04/izgubljeni-u-prevodu Pro&scaron;lo je već skoro dva meseca od kako sam u Kini… stvarno mislim da je poslednji trenutak da počnem da pi&scaron;em (utisci su dovoljno &bdquo;sazreli“ da poseduju neophodnu dozu objektivnosti). Život u Kini toliko je drugačiji da, mada nerado, priznajem svoju nemoć da ga kvalitetno sažmem u reči. Napomena: za &scaron;to adekvatniji doživljaj teksta, preporučujem gledanje filma &bdquo;Izgubljeni u prevodu“ Sofije Kopole neposredno pred čitanje, ili bar podsćanje na osećanje i ukus koje isti ostavlja dok se gleda!O svim dogodov&scaron;tinama i zavrzlamama koje su me snalazile pisaću u nekom od sledećih unosa; za sada mislim da bi najbolje bilo da predstavim na&scaron;u malu družinu stranaca koji žive i rade u Hangzhou-u (svi radimo u istoj kompaniji (HuaXin Design Institute) i živimo u istoj zgradi i svi su studenti ili apsolventi elektrotehnike sem moje usamljene arhitektonske malenkosti); ne&scaron;to kao subjektivnu ličnu kartu svakoga od njih. Dakle, po redu po kom sam ih upoznao… POLY (Poliana Tafarello Nascimento) Brazil, 21godina, 11 sprat u HX-u, stan 604 na&scaron;e zgrade Voli: sladoled, clubbing, kineske bombone (yuck!), kupus, Marcel-a, akcione filmove, brazilski hip-hop i electro.... Citat/uzrečica: &bdquo;Icćru!“ (it’s true), &bdquo;mmm, guda“ (hhm, good)<a id="res_7818" href="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/poly.jpg"><img src="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/previews/poly.jpg" border="0" width="120" height="120" /></a>Hmmm…Poly je prva osoba koju sam upoznao u kompaniji (u celom mom haosu oko zagubljenog prtljaga, nepostojećeg dočeka na aerodromu i kulturolo&scaron;kog &scaron;oka na ovoj neobičnoj planeti) i preuzela na sebe odgovornost da me odvede do na&scaron;e zgrade, te stoga i za mene ostaje nekako posebna. U početku je skoro ni&scaron;ta nisam razumeo, njen Engleski bio je tek za nijansu bolji od &bdquo;Chenglish“-a koji su natucali u kompaniji (čast onom promilu izuzetaka); no, njena topla dobrodo&scaron;lica učinila je da se na trenutak osetim bolje. Provodeći dosta vremena sa njom počeo sam da je pažljivije opažam… non&scaron;alantni pogledi preko ramena, pomalo infantilni nastupi durenja (kad joj pegice nekako posebno zrače), razoružavajući smeh, naleti melanholične nostalgije, neočekivani talasi euforije i… ne&scaron;to tu nije u potpunosti &bdquo;&scaron;timalo“, jednostavno, ostajao je uvek osećaj neke nedorečenosti, nepotpunosti, nesigurnosti. Često sam se pitao da li je uzrok tome jezičko-kulturolo&scaron;ka barijera, razlika u poreklu ili godinama? Naprasno, postala mi je, ako ne jasnija, onda bar zaokruženija jedne blago pijane noći kada je, ničim direktno izazvana, pričala kako je već vi&scaron;e od godinu dana na antidepresivima. Svi njeni postupci i magnetični sjaj u njenim očima dobili su, konačno, svoj izvor i smisao, a svaki moj dalji komentar postao je izli&scaron;an. No, na stranu ovaj njen petparački psiholo&scaron;ki profil, Poly je osoba sa kojom je, ako ni&scaron;ta, jako zanimljivo provoditi vreme, izlaziti, đuskati; naročito nakon &scaron;to se (nekih desetak dana po&scaron;to sam stigao ovde) konačno &bdquo;smuvala“ sa Marcel-om (ovo je bilo, po pričanju drugih, najduže muvanje u istoriji studentskih razmena). Mračna strana njene ličnosti pomalo je preuzela vlast nad njenom privlačnom &bdquo;lju&scaron;turom“ kada je Rosana (njena mama) stigla u Kinu (ovo se desilo na Polino insistiranje i zapomaganje) izazivajući daleko intenzivnije i dugotrajnije izlive neuravnoteženosti, besa i povremene euforije (na na&scaron;u sreću ali i veliku nelagodnost uvek usmerenim prema Rosani).DIEGO (Diego Careno Garcia) Columbia, 20godina, stara zgrada HX-u, stan 504 na&scaron;e zgrade Voli: svoju devojku (&bdquo;te amo, te amo, te amo“), Nirvanu, McDonald’s, KFC, Metallicu, svoje raspale starke, Spartu (&bdquo;300“)... Citat/uzrečica: &bdquo;Spartans, tonigh’ we dine in hell!“; &bdquo;WHY?“ (uvek i u svakoj prilici)<a id="res_7819" href="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/diego.jpg"><img src="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/previews/diego.jpg" border="0" width="120" height="120" /></a> Nikada nisam mogao ni da sanjam da ću nekom kolumbijskom razmaženom deri&scaron;tu (naviknutog na dva člana posluge i nespremnog za surovi svet) biti očinska figura, pa makar i na 2 meseca; pa, eto, jesam. Diego je jedan od najpozitivnijih likova ovde i, budući emotivno jako nezreo a intelektualno superioran, fenomenalan za druženje, blejanje i ultimativnu sprdačinu (sposoban da odgovori u sekundi ali jako otuđen od realnosti u kojoj se trenutno nalazi, &scaron;to svaku diskusiju sa njim podiže na nivo umetničkog performansa).  &bdquo;Na&scaron;a beba“ je onaj neophodni začin op&scaron;teg dobrog raspoloženja, čak i u trenucima kada bi ga mnogi od nas najrađe poslali u ćo&scaron;ak ili u tri lepe... Zaista će mi nedostajati kada se vrati u Kolumbiju za nekih 15ak dana. DAWID (Dawid Wober) Polska, 23godine, 17sprat HX-a, stan 601 na&scaron;e zgrade Voli: teretanu, Katoličku crkvu (ide svake nedelje), hip-hop, tofu, zdravu hranu, glupe akcione filmove, Beograd, Crnogorke, red-rad-i-disciplinu (bolesni ovisnik o ličnim planovima) Citat/uzrečica: &bdquo;This is 7 milions peoples city“; &bdquo;Kurwa!“<a id="res_7820" href="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/dawid.jpg"><img src="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/previews/dawid.jpg" border="0" width="120" height="120" /></a> Dejvid (kako ga svi zovu) ili David (kako mu je pravo ime i kako ga ja zovem), jedan je od iskusnijih &bdquo;IAESTEovaca“ ovde; već je bio na dve vi&scaron;emesečne razmene u Crnoj Gori i &Scaron;paniji (&Scaron;panski govori tečno – Srpski skoro nikako, ergo, razlog vi&scaron;e da ga ne &bdquo;miri&scaron;em“). Za moje srpsko-balkansko-mediteranske poglede previ&scaron;e egocentričan i samodovoljan; njegove planove ne može niko i ni&scaron;ta da poremeti ali je u stanju da i-te-kako poremeti ritam ljudi oko sebe. Jedina osoba ovde koja mi (ni posle dva meseca upućenosti jednih na druge i bezmalo potpune izop&scaron;tenosti iz realnosti), nekako, nije &bdquo;legla“ – vajlda je previ&scaron;e germanizovan u odnosu na ostale, koje lako mogu da prepoznam kao &bdquo;svoje“. U retkim trenucima umerenog pijanstva ili nekog božanskog nadahnuća veoma je zanimljiv i prijatan za druženje, u ostalim je ili previ&scaron;e odmeren i &bdquo;uberspannt“ ili previ&scaron;e zajedljiv i ciničan. Sva ta njegova proračunatost i samousmerenost kombinovana sa određenom dozom intelektualne inferiornosti (kompenzovane, naravno, kompleksom vi&scaron;e vrednosti)... nikako se ne uklapa u moj model harmonizacije na relaciji mikro-makrokosmos. Da ne budem pogre&scaron;no shvaćen, Dawid je generalno jako OK, pod uslovom da druženje ostane jako povr&scaron;no i otuđeno. Ukratko – Poljak! CABRON (Marcel Marti Jaques) Espana (Cataluna), 25godina, 17sprat HX-a, stan 501 Voli: Barcelonu,Oasis, fotografisanje hrane, kinesku kuhinju, Lynch-ove filmove, pantomacca (hleb natopljen paradajzom i maslinovim uljem), Polianu Citat/uzrečica: &bdquo;Hey, Cabron!“; &bdquo;mmm, guda“ (hmm, good – ovo je preuzeo od Poly)<a id="res_7821" href="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/marcel.jpg"><img src="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/previews/marcel.jpg" border="0" width="120" height="120" /></a>Sjajan lik. Pre nego &scaron;to sam ga upoznao mislio sam da je potpuni snob i pametnjaković; obja&scaron;njenje: kada sam tek stigao, Marcel je bio na snimanju nekog filma (ovde zapadnjaci često dobiju neke epizode ili statiraju), i sve &scaron;to sam znao o njemu jeste da on, jedini od svih stranaca, ima E-bike (bicikl sa elektromotorom – jako cesta ali ne preterano jeftina stvarčica u Hangzhou). Ispostavilo se da nisam mogao biti vi&scaron;e u krivu; Katalonac je sjajan lik; ovakvom utisku verovatno doprinosi i sličnost u na&scaron;em godi&scaron;tu, interesovanjima, obrazovanju... Pored Elpide i Diega, on je jedan od onih sa kojima mogu da pricam o bilo čemu: od antičke kulture i filozofije, savremenih naučnih teorija i svetske politike do analize oblina kineskinja, filma, sporta... Jako je ponosan na svoju rodnu Kataloniju (mada nije ekstremni separatista) i poseduje onu Almodovarovsku crtu hiperrealistično-morbidnog humora... opu&scaron;teni razgovori sa njim podsećaju na vrhunske kadrove iberijske kinematografije. Na njegovu veliku žalost prekasno se smuvao sa Polianom (posle, već pomenutog, najdužeg muvanja u istoriji stud.razmena) jer nas ona uskoro napu&scaron;ta. Uveren sam da ćemo i nakon ove kineske ekspedicije ostati u kontaktu.ELPIDA (Elpida Georgitziki) Hellas, 23godine, 1sprat HX-a, stan 604 Voli: Latino muziku, ples, Grčku kuhinju, Francuske sireve, Klimta, Pikasa, crno vino, antiglobalizam... Citat/uzrečica: &bdquo;Please, tell me there is something eatable here!?“; &bdquo;Papara!“<a id="res_7822" href="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/elpida.jpg"><img src="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/previews/elpida.jpg" border="0" width="120" height="120" /></a>Kad bi jo&scaron; govorila Srpski!!! Elpida je jedina osoba ovde sa kojom se u potpunosti osećam kao da sam u Beogradu... komunikacija je u potpunosti savr&scaron;ena, razumemo se u svemu, i ne samo zbog proste činjenice da ona jako tečno govori Engleski, Francuski i Nemački (naravno i Grčki &scaron;to podrazumeva fleksibilnost u upotrebi &bdquo;visokoparnih“ reči, latinizama i turcizama), već i zbog neke posebne sličnosti u na&scaron;em mentalnom sklopu, kulturi, temperamentu, pogledima (kako bi ona rekla: &bdquo;Hey...We are Balkans!“). Jako lo&scaron;e podnosi kinesku kuhinju (otud i pomenuti citat) i često zgotovi kakvo &bdquo;normalno“ jelo (grčko-srpsko-turski ukusi) za sve nas i uvek ima slanik u svojoj ta&scaron;ni (nas dvoje smo jedini ovde koji, ipak, vole kad je glavno jelo slanije od dezerta, &scaron;to je u Zhejiang-u nezamislivo koliko i postojanje slanika na stolu). Fenomenalno igra (dugo je trenirala folklorne i savremene plesove), voli da diskutuje o svetskoj politici, filozofiji, umetnosti, i ono &scaron;to je tako karakteristično za obe na&scaron;e kuture: da sarkastično komentari&scaron;e prolaznike. Poseduje izrazito osećanje patriotizma – pretpostavljam kao posledicu neprestanog seljakanja po Evropi u poslednje 4 godine (vičemesečni Erasmus programi u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Holandiji) – ali i izražen kosmopolitski duh. Posebno me raduje me činjenica da će najverovatnije ostati u Hangzhou koliko i ja, mada, nevezano za to, već pravimo planove kada ćemo i gde da se nađemo sledećeg leta i nove godine... Pred Božić nam u goste (na 2 nedelje) dolazi Pierre (njen dečko) i ekipa od kojih je već naručila tonu normalne hrane i pića (Camembert, Roquefort, Metaxa, vino, rakija). <a id="res_7823" href="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/svadba.jpg"><img src="http://milaoshu.blog.rs/gallery/1928/previews/svadba.jpg" border="0" width="120" height="120" /></a>A, evo i nedavne zajedničke slike pred odlazak na kinesku svadbu (tu je i Rosana, Polianina mama)... Generalna 2007-12-04T20:04:54Z milaoshu