A vi, kako te?

Prava potrošača

, 11 2007 13:02:31 +0200

Redovno kupujem DVD izdanja serijala "Svet u ratu" koja izdaje neka firma Fer press. Taman je cela priča stigla do devetog (od 13 predvidjenih) diska, koga sam ja, naravno, kupio, kada je sve počelo da se dešava... eLeM, Zemlja je na početku bila užarena masa koja se okretala oko svoje ose, oko Sunca... ali taj deo ćemo preskočiti. Dakle, kupim ja deveti deo serijala i krenem da ga shrinkujem našim drugarima. Pukne šrinkovanje na 22%. Obrišem ja disk, ponovim postupak, pukne na 22%. Promenim ja lepo drajv i krenem ponovo. Pukne šrinkovanje na 22%. Već vidno proćelav, počinjem da paničim i izvodim ritualne plesove. Jedino što mi je bilo na pameti je bilo to ko ima DVD rezač i spada u prijateljski raspoložene osobe, spremne da pomognu. Izbor je pao na Vladu, koji je kod mene dežurni za sve. Vrda jadan Vlada, vidim, nije mu milo da se cima ni zbog čega. Naravno, nije Vlada vrdao, jer je Vlada drugar. Počne Vlada da šrinkuje, BAM, na 22%! Sada je bolje da se vratim na priču o preistoriji Zemlje nego da navodim psovke. Dakle, pošto znam da živim u zemlji Srbiji, da nisam uzeo fiskalni (fiksani - kaže moj komšija) račun kada sam kupio DVD, da ne bih imao nikakva prava i da sam uzeo fiskalni, lepo se mašim za djep (ima se, množe se...), odvojim novih 300 dinariusa i kupim novi DVD. Odem kući, pali mašinu, otpakujem DVD, guram (DVD bre, ne mislim ja samo na ONO) ga u čitač/pržač, startujem dvdShrink... I oca i mater i dete u kolevci i seme i pleme... Na 22% puklo, naravno. Ajde, poslednje utočište pre nuklearnog holokasta, kod komšije koji tera Linux. Davljenik se i za slamku fata, pa sam pomislio, da eto... Pa nemojte mi se smejati. Moglo je da se desi da upali... Ali je puklo na 22%. Da dam još 300? Aaaaaaaaaaaa, Srbin sam ja, znam za teoriju svetske zavere, Vatikan, pacovske kanale, masone i ostalo. Kud ću (niko ne zove na kafu), kako ću. Znam da je Tito umro, ali se ne sećam tačnog vremena. Nevino, poput tek rodjenog deteta, pomislih: "Je*em im majku, nazvaću ih pa kud puklo da pukne (a nadam se da će da pukne njihova krava jer - pa Srbin sam). Samo da ne pukne na 22%!" Zvrrr, halo, dobar dan - dobar dan. Ovde Fer pres šta može da učinimo za Vas? Možete da mi obrišete dug sa sve tri kreditne kartice, uplatite preostale rate za oba kredita i kupite stan, ali znam da nećete. Odam ja tajnu geneze problema, bez spominjanja šrinkovanja (da im kažem za to pa oni mene da tuže, a? Eeee, pa Srbin sam ja. Razumem se u te sudove i ubistva komšija zbog medje na njivu.), sve lepo, polako, razradjeno u glavi 22 puta. Kada, grom iz vedrog neba! "POSLAĆEMO VAM ISPRAVNU KOPIJU, SAMO DAJTE DA ZAPIŠEM VAŠU ADRESU." Gledam u slušalicu, nešto mi nije jasno. Ne, ne sanjam. Da, u Srbiji sam. Ne, nisam pod uticajem niti lakih, niti teških droga. "Molim Vas (pazi ala sam na jednom postao kulturan) hočete da ponovite" htedoh da kažem, ali se setim da je caka možda u tome (a možda je i 1. april, ko bi ga znao, vidiš da nešto nije u redu). Brzo izdiktiram adresu, dodatno obaspem pitanjima "kada ćete poslati" i "a kada ću ja to dobiti"... Posle razmišljam, pa oni su meni poverovali na reč, praktično. Nisu tražili ni da vratim ta dva inkriminisana 22% DVD-a. Ništa! Znači, znali su za jadac. Znali su da su zasrali celu seriju. Jedino što sam se ja javio pa izvukao svoje pravo. A da se nisam javio? Ostao bih -600 dinara + 2 neispravna DVD-a. Mada, još nisam dobio obećani ispravni disk. Možda je tu zavera Vatikana! Ono, otkačili me ultrakulturno sa telefona, a posle će da me vozaju "pa poslali smo...". Srbija je ovo. Moram da se plašim.

Magla

, 21 2007 07:48:19 +0200

Definitivno sam meteopata. Sada ću da pišem o magli. Pišem o kiši, o suncu, o magli... Alo bre, imaš li ti neke normalne teme ili misliš da smaraš ovom kamenkokatić varijantom?

Krenuo sam jutros na posao po magli. Za razliku od ostalih vremenskih nepogoda i vremenskih pogoda, za odlazak na posao mi najviše odgovara baš magla. Sve pokrije, sve je sivo, ne vide se ljudi, automobili... Dodatno, svi se zavlače u svoje okovratnike, gledaju u vrhove svojih cipela i piče pravo napred kao da beže od nečega/nekoga. Tako sam i ja navukao kapuljaču svog duksa, prikrio se... Brada od nedelju dana već dovoljno pokriva lice... Naočari... Sve je tu... Maskirani osvetnik dignute glave krstari gradom i gleda vas svojim prodornim plavim očima. Gleda vas i uspeva da provali sve vaše nočašnje grehove (ko što kaže onaj u crnoj suknji: počinjene dušom, telom ili mišlju). VI gospodjo u kožnom kaputiću - da VI - bili ste baš nevaljali. A? Nećete više? A zašto? A ti sine? U snu si tukao svog drugara? Udri barabu, bolje nije ni zaslužio. Malopre sam ga sreo - da vidiš šta tek on misli o tebi! Vi gospodine? Ma nosite se. Samo vam je do novca stalo...

Pazite se maskiranog osvetnika u magli. Ovo nije šala. I ako ne pošaljete URL ovog teksta na sve e-mail adrese iz vašeg adres buka u roku od 10 minuta nakon čitanja, desiće vam se susret sa njim. A ako pošaljete, u roku od 3 dana desiće vam se nešto što želite već duže vreme. Maskirani osvetnik zna i da ispuni želju...

Izem ti baksuza...

, 15 2007 18:43:00 +0200

LM, prekjuče krenem sa reinstalacijom sistema na mom (našem, kućnom, porodičnom...) računaru. Pozovu neki drugari, izadjemo supruga i ja, batalim posao, ušetaju gremlini u PC... O jado jadni... Alah, sam se namučio ova dva dana... Bilo je i psovanja i trčanja u servis i lupanja po čelu i čeprkanja po diskovima... I onda danas sve sredim očas posla. Pregolema je tuga nas haxera papučara... ALI, šta je najbitnije i najlepše? Pa naravno, pogubio sam sve adrese iz adres buka! I kako sada da pišem Vezetu ili Stepi? Ajde ovim mojima po Sorabiji, ali... Bem ti gremlinove...

Život (ili neki drugi naslov)

, 05 2007 10:20:13 +0200

Šetam tako pre neki dan, što je vrlo neuobičajeno kod mene jer više volim da ležim u krevetu, sedim za računarom, gledam TV, pijem piće u kafani... I razmišljam, šta bih drugo dok pičim pored Dunava... Dal' je to middleage crysis ili kako već... Moj život više NIJE moja stvar... Ja ga više ne kontrolišem. Ja ga samo posmatram i beležim. To je grozno. Pogotovu jer sam svestan kako je do toga došlo. Sam sam sebe naveo na to da posmatram umesto da živim. Moraću ozbiljno da poradim na toj temi...

Zar i Ti, sine Brute

, 20 2007 10:14:02 +0200

Ja kukam li kukam za Stepu i Vezeta... Kako mi ih je okrutna imperijalistička U$A uz pomoć svog kapitala otela i odvela tamo daleko, daleko oreko moraaaaaaa! Pišem, kukam i zovem pre neki dan Vemblija da svratimo na pivo. Isključilo djubre telefon. Nije dostupan. Ma, možda spava. Možda mu se ispraznila baterija... Posle par dana sretnem Zoku i kažem mu kako sam zvao Vemblija kad, ni 5 ni 6, on iz puške: "Pa Vembli je u Londonu"! Otišao čovek na račun Firme. Usavršavanje li je, šta li je, jebem li ga... A zvao me čovek dok sam bio u Crnu Goru. Rekoh: kada se vratim idemo na pivo. Sada čekamo da se ON vrati, da bi smo išli na to pivo. A ja nemam pojma ni kada se on vraća. Ni da li će da ga usere nešto pa dobije posao premijera Velike Britanije pa da ostane... Što? Pa sve su opcije u igri, a ja svima želim lepo, jer ako je Vama lepo pa... alo bre, eeeej, pa meni je još mnogo bolje. Živi bili!

USAmerikamamujoj

, 17 2007 13:11:46 +0200

Sedimo pre neki dan u kladionici moj burazer, Stepa i ja. Udaramo pivo i Stepa priča svoje priče koje ovaj put imaju nekog smisla. Imaju smisla ali mi nisu nešto OK. Obratim pažnju kad Stepa BIO U AMERICI! Gazda ga vodio nešto poslom u Picburg. Alo bre, jesi li išao do NY - Velike Jabuke, jesi li zvao Vezeta, jeste li se videli... Alo bre, svi otišli u Ameriku... I Stepa sutra ide ponovo. Službeno. Ima devojku tamo i gomilu priča iz paba u kraju... Crnci, Irci... Ocene piva su mu poražavajuće. Mi ne volimo slaba... Kaže mu Stevica da se ne vraća ni za Doček. Šta ima da dočekuje u Smederevu? Pet MADE IN CHINA raketa namesto vatrometa u 00:00? Sedi u Picburgu... Idi u pab... Daj opet napojnicu 1000$ na 30$ popijenih. Nama nedostaješ, ali možemo i bez Tebe :)

Milutin, version 2.0 Pro

, 14 2007 07:39:39 +0200

Jeste Milutin pod zemljom... Ali Džeronimo još jaše uz mene... I kao što Pici reče, još ne mogu da obrišem njegove telefone iz imenika... Zato, Džeronimo moj, "digao" sam dve Tvoje slike u album na blogu...

Pera

, 13 2007 08:09:09 +0200

Piše Goca o novom mačetu. Definitivno spadam u kategoriju ljudi koji misle da su ljudi koji imaju kućne ljubimce, ujedno i ljudi koji vole ljude. Oni koji nemaju kućnog ljubimca, a vole ljude, idu u kafanu da nadoknade fizičku manu... Ali, nećemo o njima jer i ja imam ljubimca :) Ljubimac je Pera, treća kornjača u mom životu (najpre sam imao suvozemnu čančaru Cicu, koja je na kraju dokazala da je Cicko, potom srednjeevropsku barsku Natašu, koja se isto dokazala i postava Ivan, te je sada aktuelan Pera - čisto da ne mora da se dokazuje). Vole ga i Miša i mama i tata :) No ofense, no hard filings, ali za razliku od Goce ja se sa račinarima družim od 1989. godine pa umem da aploudujem slike Pere. No ofense, no hard filings, ali za razliku od Goce, ja nisam dovoljno odgovoran da i o tome razmišljam. Čirs...

Milutin

, 08 2007 07:56:07 +0200

Već sam raportirao gde sam bio. Ali, dok sam se vraćao, u putu mi stiže SMS "Sinoć je umro Milutin. Još se ne zna kada je sahrana." Milutin? Moj Milutin?-------------------------------------------------------------------------------------------------------- Ko je Milutin? CV kaže: Ime i prezime: Milutin Ilić Zanimanje: Diplomirani ekonomista Datum rodjenja: 28.11.1968. Mesto rodjenja: Beograd Bračno stanje: Oženjen---------------------------------------------------------------------------------------- Kaže CV još: Podaci o stalnom zaposlenju Poslodavac: Treća ekonomska škola, Zemun Naziv posla: Nastavnik poslovne informatike Od: 1995. do: 1996.-------------------------------------------------------------------------------------------------------- Poslodavac: Republički zavod za statistiku, Beograd Naziv posla: Samostalni stručni saradnik za statistiku zaposlenosti Od: 1996. Do: 1997.---------------------------------------------------------------------------------------------------------- Poslodavac: ŽTP "Beograd", Beograd Naziv posla: Viši savetnik u preduzeću za ekonomske poslove Od: 2000. Do: 2004.------------------------------------------------------------------------------------------- Naziv posla: Samostalni stručni saradnik za medjunarodne finansije Od: 1998. Do: 2000.------------------------------------------------------------------------------------------------ Naziv posla: Samostalni stručni saradnik za planiranje i analizu Od: 1997. Do: 1998.------------------------------------------------------------------------------------------- Poslodavac: JP "Aerodrom Beograd", Beograd Naziv posla: Direktor delatnosti marketinga i komercijalnog poslovanja Od: 2004. Do: 2005.------------ Poslodavac: FŽV "Želvoz" d.o.o., Smederevo Naziv posla: Finansiski direktor Od: 2005 Do: 03.08.2007.------------------------------------------------------------------------------------ Pošto je CV suvoparno štivo, piše tu još: OBJAVLJENI NAUČNI I STRUČNI RADOVI: - M. Ilić, Possibility of Applying a Compromise of Evidentalistic Model of Controversy of the Neyman-Pearson's Testing Method for Profitability Indicators in Railway Transport, Statistical Journal, 2003. - M. Ilić, Mogućnosti primene kompromisa evidentalističkog modela na kontraverzu Neyman-Pearsonovog testa na profitne indikatore u železničkom saobraćaju, Železnice, 2002. - M. Ilić i dr., Applications of Sequential Theory (Capability), E-Statistics, 2002. - M. Ilić i dr., Practicability of SPRT at Quantitative Projections of Employment, OR-Operational Research, 2002. - M. Ilić, Sequential Theory and Market Research Trails, Econometrics, 2001.----------------------------------------------------- Suvoparno, kažem. Šta je bitno? Ko je Milutin? Da li je Milutin ono: 28.11.1968 - 03.08.2007. RIP? Ne. Sve je to Milutin, ali ništa od toga nije bitno.--------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Bitno je da je Milutin moj Džeronimo iz plemena Poslednjih Mohikanaca. Milutin je bio čovek. Imao je svoje uspone i padove. Bio je nasmejan, bio je tužan, bio je ljut, bio je zabrinut... Voleo je život. Disao je punim plućima. Kada je bio dinar za njega, bilo je i dva za ostale. Bio je u stanju da 24 sata radi samo da reši nečiji problem. Bez nadoknade, jer Poslednji Mohikanci tako rade. Konobari su ga voleli. On je voleo žene. Ali ne tudje, jer Poslednji Mohikanci to ne rade. Pričaju o njemu ružno. Naročito poslednjih dana. Ne ljutim se, jer tako se i radi. Poslednje Mohikance smete napadati i blatiti samo kada ste sigurni da su zaista mrtvi.------------------------------------------------------ Moj Poslednji Mohikanac, moj Džeronimo, sa kime su čak i svadje bile zanimljive pa čak i poučne. Moj Džeronimo, ličnost koja se sama od sebe voli. Mohikanac koji nije mogao da vas ostavi ravnodušnima. Veliki poglavica koga ste mogli da volite ili da mrzite. Ali ako ste ga mrzeli, onda je problem bio u vama...----------------------------------------------- Sutra stavljamo Milutina u rupu. 6 fits andergraund. Ali moj Džeronimo već sedi u Valhali, tik uz Odina, čekajući Ragnarok. Sve nas je manje jer Poslednji Mohikanci su poslednji. Ali, Džeronimo, iako tamo negde, jaše uz mene. U mom srcu.-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- I, ne zovite više 064/96-88-738. Nema više Milutina da vam pomogne, da vas posavetuje, da vas nauči, da vam završi neki posao. Milutin je otišao na odmor...

Moje odsustvo

, 07 2007 12:10:45 +0200

Nije me bilo. A i kako da me bude kada sam bio tamo gde internet radi na ugalj, gde je internet kafe nešto čega će biti u bliskoj budućnosti (ipak je ovo XXI vek, tehnologija juri nevidjenom brzinom), gde su gomile djubreta višlje od mog sina (ali pravilno raspodeljene u dužinu tako da tvore oku prijatni ambijent nalik maketi Alpa), gde ovu zemlju zovu Srbistan, gde se plaća evrima iako nije reč o EU, gde vodu iz vodovoda pijete na svoju odgovornost, gde požari i nisu toliko bitni jer kamenje ne gori, dje su ljudi ponositi, dje su žene pokućstvo, gde te oderu bez ikakvog (kamoli fiskalnog) računa, dje je nova država pa sada moraju izmisliti i novi jezik, gde je novi jezik ali ga ja razumem pa i govorim iako nisam poliglota niti sam vunderkind, gde se suša ne primeti jer je vode svuda (iako ista nije za piće), gde se po ulici širokoj 1,7 metara vozi brzinom od 80 km/h...

Kažu da sam bio na moru. Ja to nisam primetio. Jeste bilo vrućina + slano, ali, rodjaci virtuelni, bio sam u Crnoj Gori, nisam bio na moru. Mora su tamo negde, tamo daleko... Koliko sam ja upoznat more je u Grčkoj, Egiptu, Tunisu, Španiji, Italiji, Hrvatskoj, čak ga i Slovenija ima, ali ga je ne nadjoh u Crnu Goru. Kroz prozor vile udaljene "50 metara od mora" (tako je pisalo u opisu turističke agencije) ja nisam video more (btw, tamo je sve na 50 metara od mora maximalno, a ono što nije na 50 metara od mora je neposredno pored istog). Vizuelna percepcija, dakle, negativna. Na dodir sam osetio vlažnost, ali i Dunav je mokar. Plivao sam kroz fekalije iz lokalnog kanalizacionog sistema i opet ne nadjoh more. Samo sam našao neku boleštinu od koje sam zapatio povraćanje i dijareju. I nidje mora!

Ne. Ne mrzim ja Montenegrovce. Niti njihovu državu. Niti bilo šta njihovo (pošto su oni prevazišli soc-realizam pa nema više našeg). Niti sam prohtevno zanovetalo naviklo na pet zvezdica. Naprotiv. Šatorski smeštaj mi je bliži, em miliji. Jednostavno, breeeeeeeeeee... nisam ljubitelj djubreta. Nisam mazohista pa da uživam u tome da me mrze. Nisam ljubitelj govana u vodi u kojoj se kupam. Ne volim da mi se ceo godišnji svodi na to da se čvarim na suncu i bućkam po slanoj vodi. Izgleda da mi smeta moj intelekt pa sam zahtevao i neke propratne dogadjaje tipa turističkih atrakcija.

A nije da nema šta da bude turistička ponuda. Ima. Zemlja plodna istorijom i kulturom. Samo što je ljubomorno sakrivaju. Svoje nedaju, a tudje uzimaju/otimaju. Zašto misle da će samo zbog blizine mora a priori svi doći i ostaviti im novac? Zar nikada nisu otišli malo van svog sela i videli kako TO neko drugi radi?

No, neka ih. Ja tamo više ne idem, a oni neka budu pametni pa neka me ubede u daljoj budućnosti da su išta promenili i da imam zbog čega da dodjem. Do tada ću školjke i škampe jesti negde drugde.