1.

nav — Mon, 11 Jun 2012 07:41:07 +0200

Ni svi najveći umovi ovog sveta ne bi bili dovoljni najglupljem od svih studenata, a ja sam svakako bio osrednji u svojim najblistavijim studentskim momentima. Srećom, iskustvo vas može naučiti mnogo čemu što ne bi shvatili ni nakon decenija sedenja u amfiteatru. Ali um-on će vas ubediti da ste najveći genije na svetu. Stoga-oprez! Tiho grguljanje misli po mentalnom nepcu možda ima dobar ukus, ali da li je on dovoljno dobar da bi ga podelili sa nekim nasumičnim posetiocem lokalne knjižare? Mnogi hodaju Zemljom misleći da su dobri pisci-avaj, i kritičari su na njihovoj strani. I šta sad? Na šiljate kočeve sa njima, ili ništa neće ostati od ove naše lepe kulture. Ups, ode i vaš pisac...

Uvek ću pamtiti ovu scenu: U biblioteci sam, i bibliotekarka mi nudi knjigu koju sam tražio sa rečima: El ovo? Kao da mi nudi džak krompira na pijaci života, tamo gde je greh biti gladan, a preterivanje biti debeo. Usukan i uništen, debeo i odbačen. U zemlji gde krompir raste iz betona Betoven svira za gospodara života i smrti, a pederi postoje samo u snovima ljudi kojima su se žene smučile. Odista mislim da sam pametan, ne mudar, ali dovoljno elokventan da bih iskustvo života preneo na papir sa dovoljno stila da dotični poželi da se spontano samospali jer donosi zadovoljstvo samo ženama kojima su se smučili muževi: istina je jedna, istine su dve, istina je mnogo, mnogo više nego što je to bilo ko želeo da prizna sebi, a ta vertikala ide samo odozgo na dole, kao što kosmički prah tvori život na Zemlji, tako mi plačemo, i iz svake suze niče novi izdanak: Sunce života, buđenje mladog boga iz pepele starog. Taj pepeo nema šta da traži ovde, ovde su sve suze zlata vredne, a bezobrazni proizvode žrtve paljenice da bi prizvali Stare, kao da će nam to veće staraca omogućiti da jasnije vidimo, dati nam snagu da se odupremo, kao hrast koji pada od težine, a poslednjim atomima snage se odupire vetru, dok mu se trava smeje: Mi smo jači od tebe, ti si slabiji od nas.

Nazvao sam ovo Neuništiv jer to je zaista život-neuništiv, a i posle nas će ostati crvi da nas izjedaju radovajući se svakom novom lešu. To su mi odavno preneli moji stari-Crvljivost znači Zdravlje. Naći žabu u bunaru znači da je izvor čist-zato ja u Moravu nisam zagazio decenijama. Baš šteta što smo pakleno povezani, povezaniji nego ikada, jer more ne može da se meri sa lokalnim rekama. Svim onima koji govore da treba Misliti globalno, a delovati lokalno, dok peru pare na lokalnim konkursima-kažem da prestanu da glume tvorce, jer nikada nisu razumeli ni šta globalno, ni šta lokalno zaista predstavljaju. Osetiti univerzalni duh-to može samo globalna duša, a ta duša je duboko u pomenutom bunaru, a ne na Fejsbuku, Tviteru ili već gde. Treba se kriti od oka javnosti-ono nema ništa pametno da kaže, a u najboljem slučaju je zlonamerno. Verovati strancu-to može samo ludak, a raditi ono što stranac kaže-to je još dalje od ludila-tamo negde između infantilnosti i čistog mazohizma. Globalizam- reka koja nas nosi-to nam može biti zabavno tek dok ne upadnemo u vir. A virovi su jako opaki.