Samo da je hleba za gladnu decu Afrike

Ne mogu da se otmem utisku da smo kao narod preterano brižni.To se može videti po komentatorima recimo nekih članaka na internetu,tačnije u internet izdanjima domaće štampe.Postoji strašno mnogo loših vesti,previše reklo bi se.A kada se pojavi neka vest iz naučnih krugova,dušebrižnici su najaktivniji.Jer,zašto su potrošili pet ili deset milijardi dolara na neki tamo teleskop,kada su mogli da nahrane ceo afrički kontinent,pa makar mesec dana.Ili taj famozni ubrzivač čestica.Što se tu igraju Boga,troše pare da nađu kojekakve čestice,a narod nema hleba da jede.I uvek se nekako provlači taj ubogi narod iz Afrike,koji skapava od gladi,a naučnici nemilice troše pare koje mogu pametnije da se iskoriste.Poenta cele priče je da je čovek u suštini biće koje uči,i kako uči,želi da uči još više.Da se dušebrižnici pitaju,sve bi moglo da stoji u nekom srednjem veku,samo da narod ima šta da jede.Jer,šta fali psima.Jedu i spavaju.Ne moraju preterano da razmišljaju o tajnama kosmosa.Pun želudac,savršen život.

Zloba i loša neka energija

Samo da je hleba za gladnu decu Afrike