Moj privatni život.
http://visnia.blog.rs/blog/visnia
Ovo je Anđela. Tvoj Mihailo<p>Bio je to moj šesnaesti rođendan.Februar godine 2010. Žurka. Previše ljudi koje nisam ni želela da vidim. Želela sam da vidim Mihaila. Samo njega. Njega koji nije zaslužio ni kap vode u pustinji od mene. Ni pogled ni pomisao. Zaslužio je samo jedno veliko ništa. Sve je počelo tog leta 2009 na Kalemegdanu gde sam ga i upoznala. Prvi put mi se desilo da nekoga upoznam na ulici. Delovao je kao savršen dečko za mene. Želeo je samo da bude tu kraj mene, samo da me ljubi da šetamo gradom, da drži moju ruku i da mi se osmehuje. Bio mi je interesantan a ubrzo je postao moje sve. Nikad me nije povredio, ništa loše mi nije uradio. Do tada.</p><p>Ovo naše je potrajalo. Prošlo je 2 meseca od dana kada sam ga upoznala,taj drugi mesec sam provela na moru. Kada sam se vratila kao dobrodošlica - on i njegov lažni osmeh na licu. Prvi put viđen.Iz mekog pakovanja Marlbora izvadio je sliku svoje devojke iz Ljubovije. -Vidiš, ovo je bila moja prva ljubav. Anđela. Pričao je o njoj kao o najlepšem cvetu koji cveta u bašti raja. Tada je poljujao moj svet. Mene je krio od rođenog brata. Govoreći da je to zbog razlike u godinama , a ja sam mu iskreno verovala, ipak sam ja imala 15 a on 19 godina. Sada sa mojih 18 shvatam kolika je to razlika. Samo da sam tada mogla da razmisljam ovako. Da li si nekad tako razmisljala? Poznato ti je ovo ''samo da'' ?</p><p>Vremenom sam shvatila da se promenio prema meni i da on nije više onaj isti Mihailo. Udaljila sam sebe od njega. Jednostavno sam prestala da odgovaram na poruke, izbegavala pozive, sedela sam kući da ga kojim slučajem ne bih srela u gradu. Tuga. Prva ljubav. Zašto je moralo ovako? Toliko razočarenje? Zar ja moram da se osetim kao osušen list koji vetar nosi sa jesenjeg stabla najlepše krošnje. Zašto? Za dva dana je sve vratio na mesto i sve je bilo ko pre. Bila sam tako naivna kada sam to dopustila.</p><p>Prošlo je dosta vremena od leta 2009 do hladnog februara 2010. Ustvari, prošlo je nekoliko meseci a mi smo za to vreme prošli toliko toga zajedno bez obzira na sve. Bez obzira što je sve vreme voleo nju, i što sam ja to osećala, što me je skrivao od drugih, što nije ispunjavao svoja obećanja. Na red je došao doček Nove godine. Napravili smo prvi zajednički plan. Nas dvoje , sami, u mom stanu. Tako je sve bilo romantično,verovala sam da imamo ljubav. Da me bar krajem srca voli. Volela sam ga bezuslovno. </p><p>Pored romantične večere, ukrasila sam još i stan. Narezala muziku po njegovom ukusu, kupila mu jedan mali novogodišnji poklon - privezak sa ključevima, što je simbolizovalo mnogo toga. A onda sam sebe pretvorila u najlepši, najčistiji, mirisni poklon koji muškarac može poželeti. Bila sam devojčica, ali devojčica koja voli. Ko voli spreman je na sve. Nije to izgovor. Jednostavno, tako je. To veče sam bila spremna sebe da mu poklonim.<br />Da ne dužim, nije došao. Tako je. Sama. Sama sam dočekala Novu godinu. Pardon, ne sama. Suze su mi pravile društvo kao i njegova muzika.</p><p>Od tad, zamrzela sam ga najviše na svetu. Dugo je trajao period u kom sam sebe terala da pređem preko te ljubavi. Prva metoda- flaster nastupila je odmah posle tog tuznog dočeka. Govorila sam sebi reči koje sam pokupila u filmovima i drugim romanima, Višnja on je jedan od milion. Ima toliko ljudi na ovom svetu. Sigurno ćeš naći nekog ko te zaslužuje, zavolećeš ti opet. </p><p>Tad, tad je počeo pakao.</p><p>Preko društvene mreže Facebook kontaktirala sam jednog užasno ružnog dečka koji je bio još stariji i koga sam upoznala još pre Mihaila. Darko je imao tada 23 a ja ni 16. Trebao mi je dečko za metodu flaster, a nisam ni sumnjala da ću dan danas lupati glavom o zid zbog toga. Bio je divan prema meni. Ali nije bio pravi za mene. Nekad sam krivila Mihaila za svaku moju grešku, a sada shvatam da sam sama sebi kriva. Počela sam da se zabavljam s njim, ubrzo je došao i red na taj čuveni šesnaesti rođendan i on je došao u Beograd. Samo sam čekala da stigne taj voz iz Valjeva, sećam se koliko sam bila nestrpljiva, a čak nisam bila ni zaljubljena u tog dečka. Samo sam htela da skrenem pažnju sa Mihaila.</p><p>Prvi put u životu sam unela neku dozu alkohola u sebe, koja je bila minimalna. Darko je došao sa svoja dva najbolja druga Nikolom i Ognjenom. Na kraju žurke ostalo je par nas. Darko, Nikola, Ognjen, Hana- moja najbolja drugarica i ja.</p><p>Svi su otišli na spavanje, a meni i Darku su ostavili posebnu sobu. "Uredu", rekla sam sebi,"idem tamo samo da prespavam". To mi je i bila jedina namera. Ne i njemu. Bila sam pripita, prvi put je alkohol strujao mojim venama. Bacila sam se na krevet, obučena. Nežno je počeo da me skida i ljubi. Zbunila sam se ,ali sam se jos uvek osećala bezbrižno i nisam ni slutila šta će se desiti te večeri. Položio me je na jastuk i legao preko mene, još uvek me je ljubio. U trenutku osetila sam nešto toplo i tvrdo između mojih nogu. Ušlo je u mene. Jak bol se širio mojim telom, sve me je bolelo. Svaki deo. On je nastavio. Nastavio je da se zadovoljava mojim telom. Kada je završio pustio me je da spavam. Znam da me je ljubio dok nisam utonula u san i mazio me je. Bio je stvarno dobar prema meni, al svakako nije bio dečko koga sam želela po prvi put. Sutra je otišao u Valjevo. Od tad ga nisam ni videla ni čula. Mojom voljom.</p><p> On je zvanično otvorio vrata mog pakla.<br />Ovo je samo početak.</p>
http://visnia.blog.rs/blog/visnia/generalna/2012/06/26/ovo-je-andjela.-tvoj-mihailo
, 26 2012 00:30:30 +0200ČestitamoUkoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
http://visnia.blog.rs/blog/visnia/generalna/2012/06/26/cestitamo2
, 26 2012 00:28:05 +0200