Moja poezija!

“Noći”

lav990 — Fri, 12 Apr 2024 07:40:32 +0200

Često moje noći kao vječnost traju. Jastuk mi tad postaje kao stijena. Pred očima slike samo se nižu i u tom momentu, sreća mi je nijema. Neki trnci niz tijelo krenu, niz kosti se provode kao struja.

Pred ocima sklapam neke slike. Putujem kroz vrijeme, dok zvjezdana prašina šiba mi u lice i udara mi u ramena. Nailazim na bića koja mi govore: "Vjeruj u sebe, jer vjera je jedina motivacija, kad misliš da je sreća izgubljena".

Često moje noći kao vječnost traju i jastuk mi tad postaje kao stijena.

„Feniks“

lav990 — Thu, 19 May 2022 17:29:08 +0200

Pravim iste greške,

dopuštam ljudima

da uđu u moj život olako

pa idem nekim putem

misleći da je sreća,

a onda se spotaknem

dok mi duša treperi –

ponavljam se i ćutim...

Ali,

moje misli su kao uzburkano more,

vrela krv ih vrti

i iznova budi...

Opijen lažnim emocijama ljudi,

shvatam –

promijenio sam samo

stranu na kojoj spavam...

Jer, ne može čovjek da se mijenja

ako je iskren –

ta nit odgoja

ostala je urezana u meni...

A ti,

da bi mogao da osjetiš život,

čitaoče,

moraš da proživiš uspone i padove,

a ja sam ustajao i padao

i ponovo padam,

i na kraju

nemam više ničemu da se nadam,

i biću samo slučajna sjenka u prolazu –

duh koji se među masom gubi

i iznova se kao Feniks budi...

Ново животно искуство

lav990 — Fri, 28 Feb 2020 19:25:22 +0100

ПРИПРЕМНА НАСТАВА ПРЕД ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

Настава је континуиран васпитно-образовни рад ученика и наставника, заснован на унапријед утврђеним циљевима и задацима, средствима и методама наставног рада.

Познато је да различити аутори на различите начине истичу методике наставног рада, односно, на различите начине нас упућују на пут ка успјешном вођењу наставе. Сваки човјек је индивидуа за себе па тако и гради своју методику или свој пут у раду.

У овом тексту, пажњу посвећујемо припремној настави пред полазак ученика у школу.

Програм припремне наставе обухвата тромјесечни период у којем се дјеца први пут сусрећу са школом, начином функционисања наставе, стичу социјалне навике, вјежбају говорне и графомоторичке способности, развијају физичку и интелектуалну културу.

Рад је конципиран тако да се настава одвија кроз игру, односно, кроз слободне и планиране активности. Пошто се дјеца први пут одвајају од родитеља, наставу би било најбоље започети слободним активностима како би се дјеца опустила и како би била спремнија за рад на планираним активностима које предвиђа програм рада и које стручно лице треба да осмисли на начин прихватљив узрасту дјеце.

У току рада, истицали смо родитељима да је од битне важности мотивација дјеца и њихов топли разговор. Ни у ком случају, дјецу не треба плашити школом нити наставним особљем.

Педагози истичу да дјеца до 4. године треба да се самостално пресвлаче и облаче, да се самостално обувају и да вежу пертле, а до шесте године треба да овладају просторним релацијама. Такође, јако је битно да се развије међусобна сарадња родитеља и васпитача/професора разредне наставе.

У току овог програма, дјеци се пружају основна знања која ће се надограђивати у току школовања, стичу се радне навике и развија се љубав према учењу. Треба нагласити и да се ради на оспособљавању дјеце за самосталним радом, развија се осјећај одговорности и уче се правила понашања у групи.

Ђорђе Пандуревић

мр разредне наставе

Ново животно искуство

lav990 — Sun, 01 Sep 2019 20:33:14 +0200

НОВО ЖИВОТНО ИСКУСТВО

Полазак дјеце у школу

Од рођења па до краја живота сусрећемо се са новим и не тако лаким животним искуствима. Проживљавамо их на различите начине, јер сви смо према природи различити. Свако дијете је индивидуа за себе и као таква јединка остаје до краја живота.

Полазак у вртић, у припремни период за школу па и сам полазак у школу велики је догађај у дјетињству и представља велику промјену, како за дијете тако и за родитеље. Само сазнање да сутра или прекосутра мора ићи у школу, у дјетету буди разне емоције. Зато су ту родитељи који морају бити спремни да дјетету пруже подршку на прави начин, а то подразумијева спремност дјетета за нове обавезе.

Васпитање и образовање су широк процес и појам. Основе васпитања и образовања дијете стиче код куће, а школа је ту да му, уз помоћ наставног особља, помогне да савлада нова и прошири постојећа знања.

У савременом друштву у којем живимо, поједини родитељи сматрају да њихово дијете не треба знати ни било какво знање дати док не пође у школу, па кажу: „Учитељ је ту да га научи“.

Учитељ јесте ту, али и од родитеља се тражи да науче дијете основама васпитања и образовања и да буду спремни за сарадњу са наставним особљем. Прије поласка у школу, свако дијете би требало бити способно: да се самостално пресвлачи и облачи, да умије да веже пертле, да сложи своју одјећу и обућу, затим да организује своју пажњу, што значи да је веже за одређени садржај, да познаје боје, облике, просторне релације, да зна временске појаве у природи, да је колико-толико увјежбало руку за писање, а све то заједно чини интелектуалну спремност дјетета за полазак у 1. разред.

Наставник посједује знања, вјештине, вриједносне ставове и способности да реализује наставни процес. Он је ту да остварује образовне, васпитне и функционалне наставне задатке у складу са програмом за одређени разред, да разумије и користи адекватну наставно-научну методологију, да разумије и користи информационе технологије у планирању, реализацији, вредновању и иновацији наставног рада, да прилагођава методе и облике рада, преузимајући одговорност за учење и напредак сваког ученика, да повезује градиво са претходним знањима и искуствима, да примјењује различите облике наставе и стилове учења у свакодневном раду са ученицима, а све наведено је у супротности од онога што очекују поједини родитељи од наставника/учитеља.

Дијете не смије да помисли да га мама или тата неће вољети у случају ако добије лошију оцјену од очекиване. Напротив, мама и тата су ту да подстакну унутрашњу (интринзичку) мотивацију дјетета да оно схвати школу и учење као нечим важним, у чему треба да ужива како би временом дошло до одређеног циља. Није лоша ни спољашња (екстринзичка) мотивација, али само повремено, јер таквом мотивацијом дијете постаје користољубиво и тежиће да стекне добре оцјене само да би било нечим награђено и сл.

Дјеци је потребно дуже вријеме да се прилагоде на нову средину, нови начин живота и обавезе и зато је веома важно да буду добро припремљена.

Ђорђе Пандуревић,

мастер разредне наставе

"Ti si tu"

lav990 — Tue, 30 Jul 2019 16:17:18 +0200

Ti si tu

da slušaš moje tajne,

moje probleme

i priče,

ne tako sjajne...

Da potvrdno klimaš glavom

iako imam utisak da,

ne pamtiš ti

i ne slušaš ti mene ništa,

al' ipak -

ti si tu...

Da ne poštuješ moja pravila -

moj način života,

poštovanja

nekoga ili nečega...

Da me iznerviraš

sa prve dvije

izgovorene riječi -

da poželim da odem...

Al' ipak -

ti si tu...

I kad vulkan strasti

u mom tijelu krene,

kad poželim da ti ljubim

oči snene -

da me silno voliš,

zadovoljiš kao muškarca

i preznojiš...

Ti si tu!

"Eliksir"

lav990 — Thu, 28 Dec 2017 19:25:36 +0100

Kuda da krenem,

kad ljubavi tvoje sam žedan?

Jer, svaki moj korak

samo tebe je vrijedan.

Kuda da pođem,

kuda da se nosim?

Kad znam

da eliksir moje sreće postoji -

eliksir je u tvojim očima

što sijaju usred ove noćne tame,

što je još kiša rosi.

Kuda da pođem

i kako

od tebe da idem?

Hej ljubavi

onih mladih vremena!

Kad svaki moj korak

sluti put ka tebi

i kad mi se godine

nižu jedna za drugom,

u samoći,

kad znam -

moj eliksir je u tebi.

Kuda da krenem,

kako svoj teret

uopšte da nosim...

Znam,

sama si...

Ti si čovjeće sa druge planete

lav990 — Sat, 29 Jul 2017 19:04:59 +0200

Ti si čovječe, izgleda, sa neke druge planete. Za tebe su mir, dobrota i poštovanje nešto čime odišeš i misliš da bi svi trebali biti takvi. Ne, ti griješiš. Ti moraš da se boriš protiv neljudi. Ti treba da budeš i njima blizak, ali sa određene distance. Posmatraj ih. Saslušaj ih nekako i strpi se da ne postupaš ishitreno prema takvim ljudima, jer oni ne poznaju tvoj svijet. Oni ne znaju da cijene vrline, jer oni samo vide sebe i korist u drugima namećući im svoje mišljenje i svoja pravila.

Ti, čovječe, budi i dalje ono što jesi.

Bori se i dalje za svoj put.

Bog vidi sve i svakome daje prema djelima njegovim.

"Ponovo naša bajka"

lav990 — Mon, 10 Jul 2017 19:34:05 +0200

Ponovo smo se otuđili

onako kako to samo mi znamo...

Dani nam prolaze,

a mi smo stranci samo...

Ponovo mi srce teži ka tebi,

oči žude za tvojim očima,

ruka trči da te dotakne

pa makar i u mislima...

A naša bajka

ponovo ruši sve priče,

sve mitove o našoj sreći...

I svaki put kad oživim misao o tebi,

ti odletiš kao leptir najljpši...

Pa kad odeš,

samo hartije papira ostaju ispisane riječima

jednog stranca u tvojoj duši,

i samo zvuci neke čudne muzike

iz radija odzvanjaju

i tišinu ruše,

a mi makar da se čujemo ponekad –

ne,

ne bi to bilo u redu za tebe,

za tvoj svijet,

koji ni tebi nije jasan...

"Dijamant"

lav990 — Sat, 27 May 2017 13:30:19 +0200

U čudesnom svijetu

laži i prevara,

ti si jedna istina,

jedna pohvala.

Klesana kao poseban dijamant,

kao najtvrđi mineral,

svijetliš i kad te nema

u mojim očima,

u mojoj duši

kao sredovječna fotografija

stojiš...

Ti kristalna supstanco...

U čudesnom svijetu

još čudesnija si ti...

Ti jedina pričo

moje ljubavi...

"Dragi moj djede"

lav990 — Sat, 01 Apr 2017 11:11:40 +0200

Danas su zadušnice,

ne brini, nisam zaboravio...

Ali, ja baš kao i ti

ne volim velike grupe

niti u grupama odlaziti na groblje,

jer me to sve podsjeća na još jedan odlazak.

Ne volim slušati „radosni“ narod

koji ne zna gdje se nalazi –

piju alkohol, dave se hranom...

Još im samo kolači nedostaju i muzika

pa da u potpunosti proslave

što vas nema...

Hoću da ti istaknem

da još u sebi čuvam

ono nasmijano, krhko dijete,

koje si branio i štitio od svih...

Još uvijek idem

onim našim putanjama u šetnju,

zapalim vatru kao nekad

kad smo nas dvojica uživali –

pa se sjetim

tvog toplog krompira za užinu,

i tvog toplog zagrljaja,

i mirisa tvoje

tek savijene cigarete...

Nedostaješ mi,

nebrojeno puta ću istaći,

ali život je takav...

Evo, 5 je časova i 33 minuta,

rana zora još nije ni svanula,

a ja ti pišem

i suze mi niz obraze liju...

Kažu mi da ličim na tebe,

a ja od ponosa ne znam šta ću,

ponekad me i ponižavaju,

baš kao i tebe,

ali se ova moja duša ne da

i idem svojim putem,

baš kao i ti,

snago moja...

Neka mi te Bog čuva!

Napisano:
18. 2. 2017. godine