OBLACI

OBLACI http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela Ovo su samo neke misli, price i pesme jednog coveka u vremenu. krilaandjela 2026-05-14T05:25:49Z Први дан и прва ноћ http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/svetlost/2026/01/01/prvi-dan-i-prva-noc Ко на слици са прозора сиво плаво свићеи светлост се буди у твојим и мојим очимаи дишеш и сви ти људи у главиод синоћод јучепрошло је као олујавесело уз игру. Сви смо у једној чаши водеиспијамо и гледамокако нам се кожасмешно јежидок нам јутро идаље савија зенице. Испаван гледам како се будемале снене очикако траже свој таблетиз једне у другу собу само ситни кораци да га пронађуи музика весела гласна мама тата будан сам!!!!креће нам дан. Тако је то у круг и тако треба да се вртимој и твој живот.  Први дан и прва ноћ ја не зовем упомоћ... Срећна свима Нова година са пуно здравља и радости!!!!!!!!!  SVETLOST 2026-01-01T18:17:41Z krilaandjela Моји Пријатељи и друг Панонац http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/svetlost/2025/11/29/moji-prijatelji-i-drug-panonac Види друже како пада,пада као сваки други лист, клас жита, твоје и моје златно зрно светлости...види види како пада и кап кише и кап пахуље снега на путувиди како тихо нестаје, како тихо у нама мења светлостосећам како се прелама, како кружи у дубину твоје и моје душе,види како и она осећа топло светло шарено и белопа опет жуто и топло се рађаиз Паноније из мора из мисли из очију кад отворим... Види Фрушку Гору види ону крушку на самом пропланкуна рубу у даљини са градом села што некад бешевиди оног друга у чамцу како сам пловивиди тако близу, а тако далеко са Авале Београда мог доброг пријатеља види како мирно пеца сваку рибу сваку годину сваку вредну сенку сећања некада што беше- И нема тачке, и нема даље, идемо поново идемо истим путем животаидемо јачи и поред нас ходају и други и млађиидемо ближе корак у корак, корак по кораквратиће се и они наши и неки нови наши да плове заједно у корак за корак живота светлости у намаИ сећамо се Домаћице и сећамо се исписаних речи како нас хране и падају директно у срцеи греју крилима својим ово време-душу што у нама дише за њих.Без смера и правца светлост се мојим путем шири, иде далеко и дубоко и тако високонапред и назад нема средину где ћу на том путу ја стати баш као и ти мој друже И код мене и тебе љубав је циљ сам по себи довољани да свака ова реч у неком нађе склониште од кишеод снега од заборава, јер он искрено не постојиа отвара нам очи ко страх, а и он не постоји, баш као и црни снеги сува киша и сува уста што ћутеи понекад само њену топлу тугу што искрена љубав лечија ширим крила срца свога и летим са свима вамахрабар да први паднем место вас увек и садада поновим сваки пут и милион и опет сваки следећи летда идаље пишем и причам и куцам у свако срце и зрно светлостишто и у ваздуху дишете увек и сваки путдок осећам откуцај ове коре земље - мајке што нас чува и држи тако немирнезаборавне у зачарани круг светлости своје топле.  И само понекад, само њену топлу тугу што искрена љубав лечи чувам скривенуда се пробуди у радости кад сам спреман. Ето пријатељи ту сам и чекам вас да се вратитекораком својим, Несаницом и свим Надимцима вашим, баш ту иза ових Блака крије се ваша Светлост да засија са свима вама као пре.   SVETLOST 2025-11-29T12:34:03Z krilaandjela Два дана јесени 21. и 22.11.2025.г http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/generalna/2025/11/22/dva-dana-jeseni-21.-i-22.11.2025.g2 Светлост Сунца јуче је купала јесен у јарко жуту и у боју поморанџе.Једна сенка око винове лозе у дворишту, једна око високих ружа и једна око капије.Код прве сенке сетих се слатког грозда беле лозеКод друге - осетих свеж и опојан мирс парфема жуте ружеи код треће - само свог одласка на пут и звука капије која све сенке претвори у време.Киша данас пада, спира сенку светлости од јуче, ја још увек држим оком сенке и време у мислима, а оно још УВЕК куца у сликама,Укус салдак грозда беле лозе И мирис руже пој саме душе, а звук капије најављује мој повратак сваки пут,срећан и спокојан настављм сан.   Generalna 2025-11-22T19:12:39Z krilaandjela Да се вратимо на почетак http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/generalna/2025/11/13/da-se-vratimo-na-pocetak     О Б Л А Ц И  Толико их је ту, испред, близу и далеко, да видим оно што се не види у њима у нама...Тако дуго вас нема у мени, у нама, а ја живим сам са вама, сваком мишљу.......на овим страницам, гранама без лишћа што као вене остадоше на небу да лете траговимамрежом својом моју да праве кроз снове и ....Сад се вратих у 2008,`09. `10 итд.читах вас у себи у овом ситном сатунеостадох млад ни вечан ал еликсир за срећу нађох у овим вртовимаречи које смо размењивали и ко ће још да се вратикад зна да га неко овде чекаПоздрав  Generalna 2025-11-13T00:53:13Z krilaandjela Тихе речи живе у нама http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/generalna/2021/02/18/tihe-reci-zive-u-nama Ево ту, по ко зна који пут стојим, док душа трепери, понављам се, бледим и пред тобом ћутим. И сви моји неисањани снови и наше руке пребирају додире далеке, пришао бих ближе, ал даље не могу везују нас сенке,и шта смо ми једно другом дали и узели?Твоја слика и све што је на другој страни остало у пар речи:"Врати се тамо где смо остали срећни", ништа више, али довољно... Понекад се питам да ли је само довољно оно дневно свакоме дати од себе део и бити срећан што си жив међу свима, звучи стереотипно, мада већина око нас из својих шкољки чак ни то мало нема да да, у сваком случају осећам и мислим да није, фали ми део иза те стране фасаде од живота. Та тиха реч ФАЛИ МИ, или недостаје ми, и онда узмеш старе ствари, слике у мом случајуи окрећеш и нађеш ону која ти фали...Па чак и пар редоваовог текста учини да све те кратке, али у себи прочитане речијош живе у нама и испуне тренутну празнину... "Врати се тамо где смо остали срећни", ништа више, али довољно...  Generalna 2021-02-18T23:11:10Z krilaandjela Дејан http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/generalna/2020/10/17/dejan Сада бих се насмејаосмејем се и ти ме гледаши теби смех излази спонтано на лице,Дејане, шта ти је тако смешнореци, стани реци,Настављам да се смејеми она се смејеприлазим осмехом грлим је и смејемо сеаааали, шта ти је смешно,одговарам...Љубав, она је тако искрено С М Е Ш Н А....да је просто разумем, а не објашњавам,она се просто само осетиту између насосетиш ти осећам ја   Generalna 2020-10-17T22:18:03Z krilaandjela Љубав постаје дистанца http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/generalna/2020/10/17/ljubav-postaje-distanca Вешто прођох сенком свог ока преко твоје меке кожејош увек тако топла сећања у белој свилидок их ветар врти и буди из трена у тренподиже и спушта чаршаве слободе и самоће,устадох да затворим прозорпомућен погледом у тмурно јутропрелистана сећањавраћа ми ветар уздах и мирис на тебе и све наше снове,опијен, без снаге у два корака назадзатворих очи падох у меко у сан... Љубав је тиха бол која те стигне,јак грч у стомаку који те пробуди,који те препозна, кад не признаш,када бежиш и када се скриваш...    Generalna 2020-10-17T03:08:05Z krilaandjela Само да напишем неизговорено http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/generalna/2020/09/22/samo-da-napisem-neizgovoreno Нисам гледао, да бих ћутаореч, слово по слово, емоцију,чист отисак душе...нисам,а видео сам дубину,осетио како плитко, а јако стиска и гуши,из груди из грла мој глас вапај...То није страх, то није моја тврдоглавост,то је само прелаз преко пруге, без знакова,знакова живота,то није ништа друго, то је све оно што знаш,а за шта ти ипак треба нешто од другог...Стао сам тамо где су и сви други,Пао сам тамо где су и други,Устао и кренуо даље.Променио сам страну на којој спавам,замених своју твојомокренух други образ и мирис уђе у пореостала си да треперишЧак и после толико година, толико коже исподда је твоје у мени остало - јестеда је моје у теби нестало - није ...све нас пресликава док дишемо наше тишинесве нас подсећа док сањамо отворених очију љуштуре срећесва нас и нимало друге После ћу ти писати друго, што везе са овим немапосле ћу ти рећи оно што везе са нама имаи на крају ништа ти се неће, а ни мени деситибићемо случајне сенке на неком од зидова туђих... Остаћу да ћутим место тебе  да милиметар твог и мог приђемо ближе  Generalna 2020-09-22T01:00:49Z krilaandjela БИО Сам Гост http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/generalna/2020/01/01/bio-sam-gost Није ми тешко да ти вратим реч за реч, једну празну нетакнуту струну,ту белу нежну свилу срца која затрепери само твојим погледом ока...Знаш, а не знаш мисао већ која се вековима премишља у нама свимаобавијена, а проста - скривена, а јака....Љ У Б А В....Исто тако прочитао сам очима све те мисли других на једном сплаву среће и весеља,у Београду, у Бечу, у Берлину, у Лондону, Њујорку и тако даље....сваки пут исти изрази лица како та Нова година дође у тренутку украде и вратисве наше исто што душа носи, а мозак одваја и спаја.....И осмех кад се подигне лицем у лице, ја видим само Госта у нама како се окреће, одлази и долази...Био сам гост у свакој Новој, само су ме тренуци чинили срећним, а догађаји тужним,некако корачао сам поред судбине у коју не верујем, само сам је заобилазио својом упорном вољом, мењајући све око себе и самог себе - полако.Дошао сам изненада у празно и нестао у бело, мрак је само покрио тренутак, сећам се заљубих се давно и остадох заљубљен заувек и то заувек живи у мени и куца полако,све се мења - неко то упорно понавља, а мисли су исте остале и она у њима, док срце куца под кожом и дише некад тако гласно, а некад уме и да заболи. Још само ветар кад кад промени правац, са обале удари оштро у лице, врати ме једанкорак назад од тебе, а облак сакрије грешку, ја се вратим у стан ишарам белу страницуи себи ко госту скувам кафу, седнем преко пута твоје, полако пијем и гледам у другушољу пар секунди, устајем и потурам исти ишарани папир испод твоје шоље, гледам у њу,гледам кроз њу, у то празно што слику ствара, и речи исписане оживе, као да их чујешдок их руке пишу, окрећеш се заборављаш мирис косе, који ми милује лице, пролазим поред тебе, неопажаш поглед, а он се лепи за тебе, док се под под нама окреће, плес траје, а магија не престаје, у два срка и два корака ближи теби и коначно падаш у моје наручје, руке ми се зноје, а сигурно држе те, извијаш се тако глатко и нежно у заносуплеса која зору не може да пробуди, вара сваку кап ноћи и магли прозоре зиме, одузимашдах који губим, а онда отвараш очи док тело полако исправљаш према мени и мом лицудобијаш тако складну фигуру и љубав од тог тренутка почиње, а плес као да престаје.У трен се друга рука твојој ближи преузима те и односи ветар...плес те води даље, несвесно некој новој обали, да је таласом освојиш, покориши и заборавиш...Био сам само гост и испијао још једну у низу јутарњих, поподневних и вечерњих кафакоје су чиниле живот подношљивим, видљивим и на око сличним другима...      Generalna 2020-01-01T18:50:02Z krilaandjela СРБИЈА http://krilaandjela.blog.rs/blog/krilaandjela/generalna/2019/11/02/srbija Живот спава у тебикуца сасвим тихосваке ноћи, сваког Божјег дана Јутро се буди очима Дунава, Саве и Мораве,блиског уздаха чедаи тврдог длана деке и уздаха старе баке Заборави у сну своје и туђе сузе,чедо и сине мој Србијом лутају сенеу селу се живот живиу граду се за њега боре Планином силазе свеженеискварене идеједолином лута сива маглаповлачи се из града на реке И овај део речи срцатвог оца - твоје мајкечедо моје нек чува Србијуто парче земље испод једне шљиве нек тече река живота кроз манастире и пастире ћирилицекроз смех све децеи знање и наш спорт. Србијо буди се полако баш како се и успављујеш сада... Generalna 2019-11-02T20:38:24Z krilaandjela