Mentalna Gerila

Harakiri

luchifer — Tue, 26 Mar 2013 16:27:44 +0100

Sviće noć tamnog sunca.

Misli plove nekud neusmereno.

Pred očima sunčana tama svetluca.

Tisina vrišti, glasno, gluhonemo.

Sećanja prolaze pored očiju.

Opet se pušta stari film.

Pričaju mi priče, osećanja pominju.

Idite!

Uspomene krijem plaštom tamnoga kroja.

Ožiljke lečim zavojem crnih boja.

Želim se ne sećati!

Ne želim tamo biti!

Kucnuo je gong!

Borba se povela.

Katanom sečem glave sećanja .

U meni ratnik je!

U ostrici vidim protivnikova kretanja .

Ja ih poznajem.

Pregršt ih oko mene.

Al’ znam njihove životne vene.

Svako sećanje je samuraj…

kojeg ću oštricom prerezati.

Bitka je pri kraju.

U meni ratnik zadnje kosti seče.

Sećanja svoju tvrdjavu predaju.

Na prozoru se nazire svetlo jutarnje veče.

Željko Lučić

Lili i drug Fox u savršenom Haosu

luchifer — Fri, 08 Mar 2013 01:09:29 +0100

Savršenstvo?

Savršenstvo je fatamorgana u pustinji svakodnevnice.

Pustinji koju smo sami stvorili.

Obuzeti osećajem, nesvesno udišemo svaku česticu tog nečeg čemu kraja ima..

Ono je samo slika koju smo mislili da vidimo.

Ono je samo san koji smo želeli da sanjamo.

A snovima se upravljati ne može ….

Svaka želja je varka, svaka misao je zamka.

Sve vodi klopci, ka čeljustima nekog sluda u kome postoji samo utopijski mir ili nemir ?

Sve je lavirint!

A izlaz? Pitaš li se ima li ga ? Ne. Tada ne zeliš izlaz jer znaš .. znaš gde ces izaći.

A lepota? Pitaš li se u čemu je čar svega toga...toga zamršenog i nepojmljivog čvora? To je lepota života!

Haos je savršen!

Znaš... upravo to ka čemu stremiš, i sav haos neotkrivenih pitanja je ono sto čini dan danom, a zivot zivotom.Ma nije li upravo i sam smisao življenja u tome da ga ceo život tražiš? Da!

Da ga nadješ i otkriješ!

Da ga čuješ i javiš mu se!

Ali znaj, ne očajavaj, ponekad vremena treba..Neki su to pred sam kraj našli i bili su srećni jer su tada dobili potvrdu da su živeli sa ciljem koji su ostvarili.I onda se zapitaj...

Da li je spokoj haos? Da li je mir nemir?

Zeliš li uopšte znati smisao i istinu?

Ili je želiš samo udahnuti i pretpostaviti da je tu negde sakrivena. Ali ne ti ne želiš ići tamo, želiš ostati u ovom moru. Želiš pričati sa ovim talasima.

Pričaš sa talasima i čujes huk, duboki huk udara o stene i čujes eho, eho svojih misli,i znaš da jesi tamo gde trebaš da budeš.

Znaš da si to ti!

Suočen na pučini sa sobom !

U biti sasvim obična osoba koja je savršena jer čuje sebe.I čuje svoju dušu i spoznaje takt srca.

I uragan mržnje nestade netragom tmine. Spoznajom mira nadilaziš gnev.

Na pučini vlada nered i oholost. Gordost i samoljublje.Materijalizam i ništavilo. Ali ti svestan toga sto nisi i nikada nećeš hteti da postaneš deo, ustremljeno koračaš dalje, ostavljajući za sobom taj mrak i grozotu, okrećući glavu ka plavom horizontu!

I sloboda te vodi, sloboda te nosi. Lutajući mislima spoznaš ko si.

Ko zna kamo i ko zna kako. Al prepuštaš se, tebi je drago što ne znaš. Tebi je drago što ne vidiš i ne čuješ sve. Raduješ se novom svetu, novim galaksijama i suncima. Novom Mlečnom putu i sazvežđju sjajnom. Novoj toploti i novom lavirintu.

Klupko je na brodu!

Nova planeta!

Novo ostrvo! Ali ne bilo kakvo, nego ostrvo spasa!

Mehanizam za odbranu od sveta. Svako svoje ostrvo treba da ima.

Ostrvo je savršeno!

Trava je zelenija, a talasi su mirniji i pitomiji. Tamo želiš ići, tamo želiš bivstvovati...

by: Lil ii drug Fox

Soundtrack za zivot

luchifer — Wed, 27 Feb 2013 12:58:14 +0100

Oko mene i u meni je
u očima ljudi kojih poznajem.
U fliperu lica i ulica,
glasovi, tonovi rasuti.

Otkada jesam, otkad postojim,
tražim tu pjesmu da mi bude štit
i prave riječi da mi budu mačeta,
kojom ću sjeći sve sto mi smeta.

Tražim ritam za disanje!
Pravi ritam za hodanje!
Kad ga jednom uhvatim,
obećajem da odlazim.

Za svoje male katastrofe,
što će ih biti, što ih je bilo,
tražim melodiju i strofe,
kao soundtrack za moj život.

PUNK IS NOT DEAD! m/

Unutrašnji rat

luchifer — Mon, 18 Feb 2013 19:51:00 +0100

Vazduh!
Miris jutarnjeg mraka na spuštenim roletnama grada,
ima ukus šafrana, čisti dah sa usana.
Senka kafe doziva na svoje potoke.
Crveni zmaj iz cigare bljuje oblake.

Buka!
Kroz uši se prožima, glas iz šume bagrema.
Svaki taj ton koristi megafon.
Zvuci se mešaju i režu kao testera.
Šumom galama ptice u let protera.

Tišina!
Zašto ispijate šumsku rosu?
šumu ste napravili golu i bosu.
Ne gazite negaženo! Ne lomite nelomljeno!
Ne košmarite san, ne kvarite dan!

Strah!
Na umetničkoj slici prožimaju se krici.
Svaka boja je sablasna i sama.
Krv se lije sa okvira rama.
Ledi se dah jer na slici je strah.

Spokoj!
Sve je u savršenoj ravnoteži,
svako svakom teži.
Svi su u kordinatnom početku svemira.
Svako otvara oši i uživa.

Zapad!
Na stolu odvzanja igra metalnog novca.
Lukavo se smeje svaka kovanica.
Na zidovima senke pohlepe u tami.
Mržnja medju ljudima, mržnja u glavi.

Istok!
Sa horizonta odjekuje glas feniksa.
Minuti su spori, a sat je kao medresa.
Drvo trešnje klanja svevišnjem za ponovljeni krug
makadam vodi njemu, nedovoljno dug.

Brzina!
Kroz tunele plave proleću bez glave,
kravatama vezani jahači.
Bezumno trče, bezvoljni šetaci.
Svako juri obaveze svoje, a svi stoje.

Stop!
Kuda jurite, a nigde ne žurite?
Zašto srljate u dan bez dana?
Brzina olujom troši insana.
Na zemlju sedite, sebi se okrenite.

Svetlost!
Kroz pore se probija jato zrakova,
svaki od njih u oko će sleteti.
U vazduhu sija prašina svetova.
Svetlost će tamu opet pobediti.

autor: Željko Lučić

Trojanac

luchifer — Thu, 10 Jan 2013 02:12:42 +0100

Ugasim tv, ugasim dnevnik.
Ne želim govor mržnje da mi uđe u riječnik.
Ne želim sukob i neću ratne priče.
Neću da gledam krv i grobnice više.
Ja nisam žrtva, ne treba mi spomenik.
Ja živim to znači da sam pobjednik.
Ne idem za stadom znači odmetnik,
odan ideji kao Ljenjinu boljševik.
Vjerujem da društvu najviše dajem,
tako što razum i sebe bolje upoznajem.
Ne dam magli da mi pomuti bistrinu.
Samo iskreno i samo uz istinu.
Daću vam sve od ljubavi do trauma
i ne tražim od vas ništa zauzvrat.
Ne morate me volit' niti mi se diviti.
Želim samo jedno pustite me živiti!

Od malih nogu, pakuju nas u kutije,
sistematički se različitost ubije.
Nije dozvoljeno remetiti red!
Ako si drugačiji oni će ti nametnuti teg.
Uče te poslušnosti i disciplini,
pripadaj naciji i vjeri ili si u manjini.
Ako iz kutije izađeš jednog dana,
bit ćeš izdajica, slabić vrijedan srama.
Uče te kuda da hodaš, koga da poštuješ,
koga da slušaš, nikoga da nepropituješ.
Budi dobar vjernik i mrzi komšiju!
Ili ćemo mi njih, ili će oni nas da pobiju!
I prije nego saznaš njihov si igrač,
njihov mentalitet i njihov stav imaš!
Zato zaroni duboko i probudi borca,
budi Troyanac usred dvorca!

Babilonske kule su i prije bile dizane,
iste te su rušene i brisane,
rušili su ih iz vana, iznutra,
tako je bilo jučer, tako će biti sutra.
Troyanac za vjere i nacije!
Troyanac, ako si dio neke partije!
Troyanac za klase i grupe
i kad žele tvoje dupe za njihove trupe.

I onda trošiš i uzimaš kredite
da bi bio priznat i dio elite.
Iskorištavaš, živote uništavaš,
za druge te nije briga, ti imaš znaš.
A država te uči biti lojalan,
Za otadžbinu i život doma dam!
Mi smo narod sa historijom i kulturom,
volimo da zapalimo kuću onom drugom!
Čija je voda pa za nju plaćati moram?
Ko kaže da je vaša zemlja po kojoj hodam?
Ko ste vi pa namećete zakon?
Tražite od nas poslušnost i naklon.
A vjerske vođe sa nama na prvom frontu
dižu moral i dodaju nam bombu.
Uče nas šta je blud i vjerski sjaj!
Budi Troyanac i iznutra mijenjaj!

I sa vremenom kutija postaje udobna.
Čovjek se navikne i brzo uhoda.
Izviriti iz nje bude te strah
jer unutra je masa a vani si sam.
Sve ono što su te roditelji učili
i ono s čim su te u školi punili,
sve to odbaci poput trulog voća.
Da bi se mijenjao moraš biti prazna ploča!
Obrazovanje nije moć i sila!
Obrazovanje je rezanje krila!
Nemoj ići za njima i nemoj ići za mnom.
Idi svojom stazom, misli svojom glavom!
Kaotična i apsurdna je slika,
ljudi vjeruju u sistem kao da je sveta knjiga.
Tvoje buđenje prekida lanac
zato otvori oči i budi Troyanac!

autor: Adnan Hamidović

Protiv sebe

luchifer — Tue, 25 Dec 2012 01:11:28 +0100

Tezak san, tihi korak, mrtav mrak, crni oblak
Beskucnik koji trazi,
Zbir znakova po prasumi

A tvoje ruke su nezne, lako spustas ih na mene
Tvoje reci su jasne, samo treba da ti verujem i procice

Ja nikad ne bih sanjao, ali neko tera me na to

Nemam izvor svetlosti,
Na vidiku samo mrak
Crna kapa preko ociju
Ja se plasim da je skinem

Nema razloga za bolji svet,
Sve sto smislim, stvorim ga za sebe
Al protiv sebe, protiv sebe, protiv sebe...

Ja dobro znam sta radim
Al ne znam zbog cega,
Sve dobija drugu boju i miris
Koliko sam puta krenuo iz pocetka
I stigao do istog, prokletog mesta

Moje vreme, prolazi
Nemam ga jos mnogo
Moje vreme prolazi
Nemam ga jos mnogo

A nista nisam stigao da naplatim

Strah ili strepnja,
Kradem ti misli, radim protiv sebe

Protiv sebe...

Šarena Vrata

luchifer — Sun, 02 Dec 2012 20:40:38 +0100

Skreni levo, kod semafora desno,
posle vrti u rikverc pošteno.
Prati putokaze kako ti drugi kaže,
nemoj sumnjati da te drugi laže.

Veruj mu slepo, ponašaj se lepo.
Svaku komandu ti mu završi.
Ne veruj sebi, jer ko još ne bi
da bude robot sa hipotekom na duši.

Nemoj da sumnjaš, temelje da ljuljaš!
Nemoj da filozofiraš jer ne valja kad razmišljaš.
Primakni se stadu i uživaj u hladu,
hladu spokoja njegove putanje , opusti se u redu za klanje.

Kuni se u njega, jer on lepo peva.
Slatko priča, kako mu to uspeva?
Ljudi ga vole, ispunjava muzičke želje.
Deli sve, da udaramo brigu na veselje,
On daje sve, sve osim fotelje.

Većina je takva, a većinu oni traže.
Većini su prodali šarene laže.
U lice ti se smeju, a ti i dalje o poštenju.
Vrata za sluge su u bojama duge!

autor: Željko Lučić

John Lennon

luchifer — Mon, 13 Aug 2012 20:01:22 +0200

Imagine there's no heaven
It's easy if you try
No hell below us
Above us only sky
Imagine all the people
Living for today...

Imagine there's no countries
It isn't hard to do
Nothing to kill or die for
And no religion too
Imagine all the people
Living life in peace...

You may say I'm a dreamer
But I'm not the only one
I hope someday you'll join us
And the world will be as one

Imagine no possessions
I wonder if you can
No need for greed or hunger
A brotherhood of man
Imagine all the people
Sharing all the world...

You may say I'm a dreamer
But I'm not the only one
I hope someday you'll join us
And the world will live as one

Kulturni Manifest

luchifer — Sun, 22 Jul 2012 21:52:08 +0200

Vi, mračitelji ljudskoga svetla,

što živite svoje živote spokojno I mirno.

Vas dodela razuma kod kuće nije zatekla

jer ste plovili negde bezobzirno I neučtivo.

Ploviti svetom bez sidra I vesla,

smatram za ogroman ljudski greh.

Vesla ste zaboravili u svojim knjigama…

Sidra su ostala neupotrebljena…

Čovek je stvoren da misli , da sazna,

da vidi , čuje I dokaže svet.

Živeti bez namene ogromna je kazna,

let bez krila, promašen je let.

Plašnja od trenutka,

zagrljaj ritualu,

Gledanje na život iz svojega kutka,

pogled na kulturu kao I na štalu.

Sve to guši, stvara se šupljina,

sidro I veslo nemaju namenu,

Talasi su veliki , dolazi plima

Ali je pravda I dalje nepostojeći žar u plamenu.

Život je autoput, ispresecan morbidnim stazama.

U svaku od njih, vi ste zakoračili

Kulturan vozač vozi prema mapama.

Vase ste mape krvlju primitivnom upropastili.

Vi, neodgovarajući predstavnici mase!

Smejete se I ponosite svojim manama.

Preklinjem more za veće talase!

Previše je majmuna posvađanih sa granama…

autor: Željko Lučić

Teodor fon Burg

luchifer — Mon, 16 Jul 2012 15:59:52 +0200

Na početku, zamolio bih vas sve da na trenutak zatvorite oči, opustite se i da se na miru zapitate u kakvoj zemlji živite?! Ako ste pomislili na propadanje, malogradjanstvo i vukojebinu onda nastavite sa čitanjem ovog bloga, a ako ste zadovoljni trenutnom situacijom, onda se slobodno vratite vašim svakodnevnim gledanjem debelih ljudi u reality-jevima i divljenju napunpanim silikonskim kobilama, ovde nema ništa zanimljivo za vas.

Dakle, današnja tema mog pisanja, koja zasigurno zaslužuje ogromnu pažnju, a slabo je dobija je Teodor fon Burg. Ova veličina od čoveka, uspešan maturant i izvrstan matematičar nije samo tema, on je ideal koji zaslužuje da se o njemu priča i peše svaki dan. Naime, ovaj uspešni mladi matematičar je uspeo da osvoji svoje četvrto zlatno odličje na medjunarodnim takmičenjima srednjoškolaca iz matematike i tako postane najuspešniji mladi matematičar na svetu. Da li možete da zamislite ovakav uspeh? Da li ste čuli za ovu veličinu od čoveka ranije? Pa naravno da niste, kada danas na vestima slušamo samo o političarima, pevaljkama i debelim ljudima. Teodor je oštećen, jeste da on nije tražio nikakvu medijsku pažnju ali smo mi kao narod dužni da mu je pružimo i njega postavimo kao uzor mladim ljudima u Srbiji, pored Novaka i ostalih uspešnih sportista. Medjutim, kod nas se radi sve naopačke. Većina mladih u Srbiji ne zna ko je Teodor ali zato zna ko je Svetlana Ražnatovic, Mile Kitic, Ekrem Jevrić i ostali dripci kojih sad ne mogu da se setim. Sta se dešava sa našim ljudima?

Teodor je na opšte očekivanje upisao studije matematike na Oksfordu i svaka mu čast, želim mu puno uspeha u studiranju i još više uspeha u daljem istraživanju i takmičenju.

Pomalo mi je žao i hvata me stid što živim u ovakvoj zemlji gde se ogroman broj ljudi ponaša kao stado ovaca kojim diriguju medijski magovi, šireći ljubav prema gluposti, debilizmu, neobrazovanosti i zavisti.

Za kraj, parafrazirao bih Teodorovu majku, koja je izjavila da je zanimljivo to što ona sada treba da organizuje žurku koja bi obeležila Teodorov uspeh i okupila sve ljude koji su Teodora podržavali, a na opštu ironiju spisak ljudi je veoma mali tako da troškovi porodice fon Burg neće biti veliki. Gospodja je objasnila sve ovom izjavom koja je slika trenutnog stanja u društvu.