Olovke izlomljenog srca

M,volim te.

thinkthink — Mon, 16 Jul 2012 00:54:52 +0200

“Pogled joj zastade na njegovoj predugačkoj kosi, bradi staroj nekoliko dana, kapuljači oivičenoj krznom na njegovoj maslinastoj jakni, koju nije ni bio skinuo, na usek na njegovom džemperu ispod koga se nazirala bolna tetovaža, na hanzaplast zalepljen pored njegove usne. On joj se učini kao mladi gradski princ, tužan i zanesen, koji je odisao neverovatnom lepotom,istovremeno i romantičnom i grubom.”

But it's so hard to be strong when you've been missing somebody too long.

thinkthink — Mon, 16 Jul 2012 00:52:56 +0200

''Jednom sam mu, naivno i šašavo, onako detinje, govorila o svojim snovima, o tome kako ću provesti život pišući. Tada mi je rekao da napišem bar jednu rečenicu o njemu. Nasmejala sam se, a samo par mjeseci kasnije imala sam stotinu rečenica posvećenih njemu. Ali nije sačekao da čuje nijednu od njih. Sve ih je napustio onda kad je odustao od nas. Ne krivim ga. Ipak je on upleten u sve moje reči od stakla i zaslužan za čitavu jednu, samo moju, zbirku dragocenosti. Možda će jednom otvoriti neku knjigu sa tamnim koricama i prepoznati sebe u nekoj od rečenica. Do tada, ne čitam ih nikom, samo ponekad u rano jutro osluškuju ih zidovi moje sobe.''

Let it go.

thinkthink — Mon, 16 Jul 2012 00:48:51 +0200

''Moja tajna ljubav, nešto više od prijatelja, neko s kim su emocije bile zabranjene. To mi je bio on. I pričali su mi svašta o njemu, da je loš, da je zlo, djavo sa licem andjela, bahat i arogantan. I jeste, bio je loš. Bio je najgori onda kada sam ja bila loša prema njemu. Jedini muškarac koji mi je vraćao za sve. Valjda je zato postao tako poseban i bitan. Ali ipak sam otišla jednog dana, bez reči, bez pozdrava jer me je on pustio da odem. Nikada mi nije priznao koliko mu stvarno značim, jer smo igrali igru u kojoj gubi onaj ko prvi kaže “volim te”

Tako ga voliš.

thinkthink — Mon, 16 Jul 2012 00:46:59 +0200

"Sve ja znam. Znam da još uvek tražiš opravdanje za sve što ti je uradio, za sve što ti je rekao. Znam da ga braniš od svih. Znam da za svaki poziv pomisliš da je njegov. I znam da se razočaraš kada vidiš da nije. Nisam slep, vidim tvoj osmeh kada ga spomenemo. I čujem kako ti glas zadrhti kada izgovoriš to ime. Znam, dobro znam da bi ti sve dala, uključujući mene i ove moje reči, da ga još samo jednom zagrliš. I sanjaš ga svaku noć. I mrzis sebe što ga nisi ni pokušala zaustaviti, sto mu nisi rekla da ostane. Znam ja da kad si sama misliš gde je on. I da se brineš. Zato ti ne volim pričati kada ga vidim, jer te znam. Voliš ga još uvek. Tako ga voliš."

Đorđe Balašević

thinkthink — Mon, 16 Jul 2012 00:37:19 +0200

''Neke ljude zaboraviš čim se okreneš. Vremenom im zaboraviš ime i izbrišeš lik iz sećanja. A neki ljudi ostaju u tebi da se ceo život imaš za šta kajati. Pa biraš taj dobro poznati broj u gluvo doba noći,naručiš sebi još jednu turu pića kada čuješ vašu pesmu. Zadrhtiš svaki put kada čuješ njeno ime. I nakon nekoliko godina je sretneš i osetiš da u stvari nikada nije ni otišla.Da je sve ove godine živela u tebi.''