Mountain BikInG

Amortizeri

, 08 2013 13:05:56 +0100

Prednji amortizer

Bolje je voziti bicikl bez prednjeg amortizera

nego loš amortizer koji će vam probleme sa terenom uvišestručiti. Da bi amortizer vršio svoju funkciju potrebno je da on vrši prigušenje vibracija, međutim većina jefnitnih amortizera ne obavlja funkciju prigušenja već vas nakon prelaska preko prepreke maksimalnom brzinom vraća u početni položaj gde se naglo, uz udarac zaustavlja, a vi stičete utisak da je prepreka bila daleko veća nego što zaista jeste. Takođe amortizeri lošeg kvaliteta poseduju klizače (po kojima se pokretni deo amortizera kreće u odnosu na fiksni) koji veoma brzo propadaju te se javlja “luft” i bicikl više nije bezbedan za upravljanje.

U poslednjih nekoliko godina, proizvođači kao što su RST i SR Suntour doveli su svoje komercijalne modele na solidan nivo, tako da sada za relativno malu sumu (već od 50-ak evra) možete naći pouzdanu vilu. Ove niskobudžetne vile uglavnom imaju veliku masu (znatno preko 2kg), te kako masa opada, cena raste. Bicikli sa običnim, krutim vilama su prikladniji za vožnju uzbrdo jer pod sobom konstantno imate čvrst oslonac, iz ovog razloga, svaka ozbiljnija, novija kros kantri vila sa amortizerom poseduje mogućnost zaključavanja (lock-out), a vrlo često se to može činiti i putem daljinskog upravljača na kormanu bicikla. Prema sistemu amortizacije, postoji veliki broj kombinacija. Uglavnom se svi svode na neku kombinaciju vazduha, ulja, opruga i elastomera (specijalne vrste gume). Najlinearnije u radu, a samim tim i najudobnije su vile sa kombinacijom ulje-opruga. Kod njih je hod kojim će vila odreagovati na prepreku linearno srazmerna veličini prepreke. Međutim, ovaj sistem je ujedno i najteži te se uglavnom koristi kod bicikala koji će se više voziti nizbrdo nego uzbrdo. Ulje kod svih amortizera ima funkciju prigušenja, pa se stepen prigušenja reguliše pomoću ventila kojim kontrolišemo protok ulja (rebound). Ako su prepreke manje, ali česte, bolje je koristiti brzi rebound, ako su pak prepreke ređe, ali velike rebound bi trebalo da je sporiji. Kod vila koje rade na principu opruge nema velikih mogućnosti za podešavanje, ono se može vršiti putem predopterećenosti opruge (pomoću zavrtnja kojim oprugu natežemo u rasterećenom položaju vile) ili izborom opruge sa drugim indeksom. Kod serijski pravljenih bicikala sa kvalitetnijim vilama, karakteristika opruge koju dobijate uz vilu uglavnom odgovara veličini rama (uz veći ram ide i tvrđa opruga), ovo se ne odnosi na niskobudžetne bicikle, gde svi imaju istu oprugu. Elastomeri se koriste za upijanje sitnih vibracija, pošto je njihova reakcija daleko brža od opruge. Sistem sa najmanjom masom, a ujedno i najvećim opsegom podešavanja je ulje-vazduh. Zbog neophodnosti visoke preciznosti izrade retki su pouzdani niskobudžetni amortizeri ulje-vazduh. Pumpanjem vile na adekvatni pritisak ona se može podesiti da najadekvatnije reaguje s obzirom na vaš stil vožnje i vašu masu. Vazduh se prilikom sabijanja na ponaša linearno kao opruga, tako da su ove vile mahom manje udobne od mehaničkih istog kvaliteta. Napumpani amortizer u rasterećenom položaju formira platformu, za čije probijanje je najčešće potrebno uložiti znatno veću silu od onih koje se stvaraju pod uticajem sitnih vibracija. Da bi se ovo rešilo i da bi vazdušni amortizer reagovao i na male prepreke uvodi se dodatne, negativna opruga ili kod naprednijih modela negativna vazdušna opruga (dual air vila), koja se opterećuje u položaju bliskom rasterećenoj vili i na taj način osim što smanjuje potrebnu inicijalnu silu za reakciju vile, sprečava udar klipa o graničnik pri rasterećenju vile. Zaključavanje vile se sprovodi pomoću poluge koja zatvara ventil kroz koji ulje protiče. Takođe postoje modeli vila koji se u potpunosti zasnivaju na radu elastomera, ovakve vile su bile vrlo česte sredinom 90-ih, ali su danas izuzetno retke. Svaki ram je namenjen za određeni tip vile koji se uglavnom deklariše hodom vile. Veća odstupanja su veoma nepoželjna. Tako da ako je ram namenjen za vilu hoda oko 80mm, neće smetati da stavite vilu sa 60 ili 100mm hoda, ali ako stavite običnu krutu vilu geometrija će biti narušena te će bicikl prilikom kočenja biti znatno manje stabilan. Ako pak stavite vilu sa recimo 120mm hoda, ugao pod kojim vila stoji u odnosu na podlogu biće suviše mali tako da vila neće moći pravilno da readuje, a takodje može dovesti i do lomljenja rama pošto se zbog razlaganja sile stvara moment koji teži da polomi ram. Ni jedan proizvođač vam neće uvažiti garanciju, ukoliko na ramu koristite vilu koja za njega nije predviđena. Što se konstrukcije tiče, najčešće su one kod kojih se unutrašnje nogice nalaze fiksirane za upravljač preko vrata vile, a preko njih klize spoljne nogice za koje je fiksiran točak i koje su međusobno povezane pomoću mosta. Kod vila sa većim hodom, česta je pojava da se nogice za koje je fiksiran točak kreću kroz nogice koje su fiksirane za upravljač (takozvane upside-down vile).

Ovakve vile, kako bi se toček osigurao, zahtevaju osovine koje prolaze kroz posebne otovre na vili znatno su masivnije izrade od klasičnih osovina. Takođe, postoje i razna druga rešenja konstrukcije vila, kao što su ona koja se primenjuju na cannondale biciklima headshox fatty

i lefty.

Kod ovih modela amortizacija se vrši pomoću jednog klizača što omogućuje precizniji rad vile i smanjeno uvijanje, kao i smanjenu težinu u odnosu na druga rešenja slične klase. Postoje i modeli sa eksternim amortizerima, gde se najčešće za amortizaciju ugrađuju zadnji amortizeri bicikla. Ovakva rešenja uglavnom koriste proizvođači kao što su Girvin, BMW, a svojevremeno i AMP research, međutim ovakvi sistemi nikada nisu našli masovniju primenu.

Prema sistemu kočnica, kod starijih modela cesto ne postoje nosači za disk, dok danas sve češće izostaju nosači za v-brake. Sto se disk nosača tice, većina modela je do pre par godina koristila ISO sistem

gde se disk kočnica fiksira zavrtnjima paralelnim osovini točka, dok su samo retki proizvođači kao što je manitou pravili nosače za post mount sistem

kod koga je osa zavrtnja za fiksiranje upravna na osu osovine. Poslednjih godina i svi ostali proizvođači postepeno prelaze na post mount sistem, eventualno zadržavajući i serije sa ISO standardom.

Zadnji amortizer

Postoji samo na fulsuspenžn (fullsuspension) ramovima naravno. Pošto se ovde bavimo isključivo biciklima namenjenim za razne varijante kros kantri vožnji gde se uslovno mogu uvrstiti i olmauntin (allmauntain) i maraton verzije bicikala, govorićemo o gasnim amortizerima.

Amortizeri koji koriste sistem ulje opruga

u današnje vreme usmereni su ka biciklima sa velikim hodom amortizera (ovo je veličina koja raste iz godine u godinu) te se ovi amortizeri izuzetno loše ponašaju kada bicikl vozite po ravnom i uzbrdo. Amortizeri koji su radili na principu elastomera (vrsta gume) bili su u široj upotrebi tokom 90-ih, i predstavljali su jeftinu zamenu za vazdušne amoritzere zbog svoje relativno male težine i cene koja je bila daleko pristupačnija od cene vazdušnih. Amoritzeri sa elastomerima tokom poslednje decenije, sa padom cena vazdušnih amoritzera potpuno ispadaju iz igre. Današnji vazdušni amortizeri osim maksimalnog opsega podešavanja putem pumpanja veoma često imaju i mogućnost zaključavanja čime se pretvaraju u gotovo krutu spregu rama i zadnje vile (swing arm), koja reaguje samo na najjače udare a vama omogućuje oslonac gotovo kao kod krutih ramova. Mehanizmi za zaključavanje se nalaze ili na samom amortizeru ili se putem sajle prebacuju na daljinski upravljač na kormanu. Postoje i ramovi čija geometrija ne zahteva korišćenje zaljučavanja jer i bez njega ne reaguju na vaše pokretanje i pritiskanje pedala već samo na udare podloge na zadnji točak. Savremeni amortizeri osim zaključavanja imaju najčešće još 3 opcije za podešavanje. Obavezan detalj je pozitivna vazdušna komora, čijim pumpanjem sila koja je potrebna da bi amortizer odreagovao postaje sve veća. Velika prednost vazdušnih amortizera u odnosu na sve ostale je što ih precizno možete podesiti za svaku težinu vozača i stil vožnje. Pri pumpanju amortizera neophodno je da proverite da li je pritisak u njemu dovoljan da na terenu po kakvom vozite čak i pri najvećim udarima “ne napipate dno”, to jest da nikada ne osetite udar klipa amortizera o kraj cilindra. Koliko ćete iznad toga napumpati amortizer uglavnom zavisi od vašeg ukusa pošto tabele koje proizvođači daju su veoma diskutabilne s obzirom na to da se stil vožnje razlikuje od vozača do vozača. Drugo podešavanje je negativna vazdušna komora koja služi da bi se regulisao efekat vazdušne platforme, jer kada je negativna komora prazna inicijalna sila da bi amortizer počeo da radi je prevelika te on neće reagovati na manje udare. Dakle pumpanjem negativne vazdušne komore povećava se osetljivost amortizera na male vibracije. Pritisak u negativnoj komori bi trebalo da se kreće blizu pritiska pozitivne komore, ali da ga ne prelazi. Takođe negativna komora omogućuje da pri rasterećenju amortizera klip ne bi udario u spoljnu granicu cilindra. Postoje amortizeri kod kojih se umesto negativne komore uvodi opruga ili elastomer koji se opterećuje u položaju u kome je amortizer rasterećen. Treće podešavanje je podesivost protoka ulja kroz ventil (rebound). Ovim podešavanjem dobijamo mogućnost da regulišemo brzinu kojim će se nakon prestanka delovanja udarne sile amortizer vratiti u prvobitni položaj što veoma utiče na udobnost u vožnji. Zadnji amortizeri se proizvode u različitim dimenzijma koje su predstavljenje rastojanjem između otvora kroz koje se pri montaži provlače osovine kojima se amortizer vezuje za ram. Svaki ram je pravljen za jednu određenu dimenziju amortizera.

Mtb freeride downhill

, 03 2012 19:25:41 +0200

Zdravoo!!!,

Danas sam malo vozio biciklu-mtb i otkrio sam nove puteve u sumi u kumodrazu osecaj je bio kao da letim a u tome mi je pomogao i to bass moj naj naj naj drug Igor Stosic mi se ovim bavimo skoro 2 godine i uspesni smo :) stvarno bi nam znacilo ako bi neko komentarisao ovo i znali bi tako da bar neko jos voli mountain biking ili extremne sportove hvallaa na poverenju ... :)

Laki-mounbiker....

Mount.biking

, 31 2012 13:39:37 +0200

Врсте брдских бицикла

Хардтејл бицикл

Фул сеспеншн бицикл

Прва брдска бицикла израђена су у Америци Калифорнији шесдесетих и седамдесетих година 20. века. Међу првима су била бицикла марке Швин (Schwinn) и Спешалајзд (Specialized) и Гери Фишер (Gary Fisher)као и познати Канадски Роки Маунтин. Данас постоји неколико типова брдских бицикла, која су намењена различитим типовима терена. Први брдски бицикли нису имали амортизере за блажење удараца, а данас су ти редовно уграђени.

Хардтејл (Hardtail)

Хардтејл брдска бицикла имају само предњу суспензију (амортизацију), док је задњи део без тј. нема задњег амортизера. Такво бицикло је углавном доста брзо за успоне и добар је за крос кантри трке. Због недостатка задњег амортизера нису иделани за врло неуређене терене и спусте по њима (даунхил, фор крос, више техничке кроц кантри стазе и слично).

Фул сеспеншн (Full suspension)

Таква бицикла имају предње и задње амортизере. Идеални су за спуштање по неуређеним стазама али су врло спори на успонима, јер због повећане тежине возачи губе више енергије а томе доприносе и сами амортизери који упијају нерванине на терену. Данас има већина нових бицикла закључавање амортизера (и предњих и задњих) (lockout), шта се корисити код успона. Тада је губитак енергије због рада суспензије смањен. Треба напоменути да има фул суспеншн бициклова који се користе за даунхил и форкрос трке и оних који се користе за крос кантри. Ови први имају већи ход амортизера док други имају максимално 120мм хода (углавном 80 и 100мм). Такође, задњи амортизер је јачи и на другачијем положају. Фул суспенжн бициклови се за крос кантри користе ако је трка сувише технички захтевна или за маратоне.

[уреди]Познати произвађачи

Хардтејл Кенондејл Ф900

Међу, данас најпознатијим произвађачима брдских бицикала су углавном америчке компаније. Традицију пионира настављајуШвин, Гери Фишер и Спешалајзд (енгл. Specialized). Једни од најквалитетнијих су данас Кенондејл (енгл. Cannondale) који даје доживотну гаранцију на рам и један је ретких који производњу није преселио на Тајван. Врло су познати и КХС (јез-ен|KHS), СКОТ(енгл. Scott), Марин (енгл. Marin).

Касније су производњу брдских бицикла почели и у Европи. Данас су познати италијански Бјанки (итал. Bianchi), немачки Кенјон (нем. Canyon).

mtb freeride

, 31 2012 13:31:14 +0200

Брдски бициклизам је спорт који припада групи екстремних спортова .

Такмичар

Брдски бициклизам у Алпама.

Бициклизам је уз пливање, један од спортова који ангажује највећи број мишића и мишићних група нашег тела. Брдски бициклизам је спорт у коме се бициклом вози преко тзв. „офроуда“, односно путева као што су шуме, брда, планине, колски путеви, паркови, пољане... Ово може бити било на маунтин бајку (брдском бициклу) или на хибридном бициклу. Заједничко свим брдским бициклама су широке гуме са крампонима, широке и ојачане цеви рама и суспензија на предњој виљушки.

У западним земљама, одакле је стигао код нас, брдски бициклизам је веома популаран спорт, и у њега се доста улаже. Велики број трка у сезони, маратона, ревијалних и рекламних вожњи и трка у добротворне сврхе је начин на који се ови бициклисти труде и успевају да привуку велики број људи који су окренути природи, спорту и здравом телу и духу.

Сам спорт захтева посебну опрему и бицикле, као и одређена предзнања, искуство и технику за офроуд вожњу

Čestitamo

, 31 2012 11:13:29 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.