AnaM

Izostanak

, 24 2012 23:47:45 +0100

Biljanak je tražila da opravdam izostanak..odmah..pa ne gledajte greške...

Uvek sam dolazila na vreme, možda i koji minut ranije.

Tog dana sneg je napadao iznenada, u januaru kad mu vreme nije, napravio haos u saobraćaju stajala sam na stanici čekajući d naidje bilo kakvo prevozno sretstvo ne bi li mladjahna došla do cilja.

Naišlo je, nije da nije. Prvo me je bus zalio prljavom vodom , otopljenog snega i neke prezle, rezle, grizle, ili već nešto tako blatnjavo . Gledala sam u svoj beli šal i kačket koketno nakrivljen. Sa smedjim tačkama nisu bili baš po zadnjoj modi.

Imala sam samo deset minuta da stignem na odredište i kao na filmu, naišao je taxi. Da je neke sreće to bi bio fatalni susret. Prepoznali bi se u trenutku, aj , vaj, maj i sreći ne bi bilo kraj. Ne, meni je došao nakomrdjeni brkajlija, dreknuo da se ne prenemažem, nego da jače zalupim ta vrata. Skupila sam se na kraju taxija, promrmljala adresu

-Blog.rs, okupljanje po nalogu biljanak.

Taxi je nije odmah krenuo, prvo je zadrhtao, pa poskočio, pa se onda potpuno zaustavio. Kad je već htela da izadje i krene peške na taj blog dalek nekih 262km, taxi je opet zadrhtao, duboko uzdahnuo. Ona je odahnula, ali ne zadugo. Kola su se kotrljala nekako u stranu, kao da imaju padavicu. Nešto je lupkalo i zvonilo kao da je u prtljažniku kidnapovan glavni bloger sajta. Uf, ovo ću da prebrišem, jer ako neko pročita post i vidi ovo glavni, ima da se podjavataju ko je to. Neće verovati da je to AnaM strpala nekog da se reši konkurencije.

Samo što su nekako razvili brzinu začu se glas

-Prešli ste odredjenu brzinu.

Taxista opsova tehniku, pesnicom udari neku kutiju i taman da nastave kad nešto poče da pišti. Ovaj bi opet da opsuje i pogaše bogatstvo svog jezika, ali ugleda moje oči koje su ga gledale kao da nikad nisu pročitale neki post sa bogatim rečnikom, te see zaustavi i objasni .

-Neće da krene dok se ne vežemo... tehnika...

-Pa, vežite se čoveče!

-Ne mogu, prejeo sam se gibanice, pasulja i pite od jučer, a što moje ženče kuva, ona sarmu...

-Ama vežite se i krenite...

Nezaboravna Nova godina

, 18 2011 13:57:58 +0100

Sanjarenje zadala zadatak na moju ideju.

Radila sam u Sremskom selu dvadesetak kilometara od Beograda. Imali smo rezervisane karte za autobus. Sve se uklapalo, i radno vreme i spakovani koferi, i naravno jurnjava taxijem na stanicu.

Ali... da bi se sve uklopilo otišla sam na posao kolima. Vozila sam Fiću ljubim ga u oko, pardon, far.

Ujutro je sve bilo zaledjeno, inje, blistavo drveće, gole njive su se presijavale pod ledom i slični tandrmoljci , ukrasi zime. Seljaci izašli na njive da završe ono što nisu stigli. Završili i krenuli kući, da ručaju valjda. Iz njive se ne ide helikopterom, nego traktorom ... Oko podne ugrejalo sunce, otopilo sve one zimske ukrase i zemlja, koja je dobila ime blato, zalepila se na traktore, pa se predomislia i ostala na asfaltu. Autobusi GSP-a stali, ni slučajno da krenu, šoferi izjavljuju da se može bus prevrnuti.

Gledam ja na sat i cupkam, cupka još i pola sela na stanici, ali niko ne kreće. Nešto mislim, ako se fića i izvrne neće daleko, do prvog jendeka.

Isukam ja mač, podignem visoko ruku i razderem se

-Ima li neki dobrovoljac da krene samnom do Beograda, ali da gura kola ako skliznu...

Ih, neki, upadoše tri rmpalije, fića samo stenje, a ja pevam, da li zbog rmpalija ili zbog Nove godine koja mi se opet smeši, ne znam. Bilo kako bilo, stigoh u Bgd, pa na stanicu, pa odahnuh u busu.

To mu dodje kao uvertira ili početak dočeka.

Tandara, bandara, stigosmo na Borsko jezero, hotel, sobe, raspakiranje kofera ...

Ponela ja onu famoznu zelenu haljinu boje mladog graška, i jednu totalno šašavu koju ni u ludilu ne bih javno obukla, dekolte do pupka, a rese po celoj haljini, samo mi još daire trebaju.

Tandara, bandara, spremim se ja i ponosno uplovih u salu za počasni sto, ali to je druga priča. Oči namazala zeleno, neke narukvice, zveckaju, mindjuše sijaju i srećna sva treperim. Muzika se naštimava, kelneri još treznim gostima se smeškaju i klanjaju. Kad se gosti napiju nema bakšiša. Ne pijem aperitiv jer se nacvrckam i trepćem onim namazanim očima kao svraka na jugovini. Uživam...

Odjednom, hladan tuš, neko je hteo da se pravi duhovit pa se naklonio sa punom čašom crnog vina, koja mu očito nije bila prva. Ja se tog trenutka okrenula i pljus... na moje rame, pa polako preko grudi, sve niže i niže razlivala se crvena reka. Onaj, onaj, uf... smotanko, uze salvetu da me briše i napravi totalni cirkus jer ga je njegova žena potkačila od pozadi uz indijanski povik

-Pijanduro matora dušu mi izede...

Izvinjavala se meni, pa on njoj, pa meni, cela sala nas je gledala, verovatno su mislila da je počeo program.

Tandara, bandara, odoh ja u sobu da obučem nemoralnu haljinu.

Naravno svi su me gledali kad sam se vratila, ja nisam smela da se nagnem jer bi se sve videlo, nego sam stajala kao sveća nepomično... jedan sekund. Počela muzika, naravno da sam bila u centru pažnje sa onim resama koje su lelujale kako pomerim telo, pokrivajući ono što su svi očekivali da će videti. Rese, moje saveznice, su obavile zadatak.

Tandara, bandara, iće, piće i skakutanje do tri sata. U tri neko društvo dodje do nas i počne da šapuće, kao diskretno. Ja se oduševila, odmah pristala. U svakom od nas čuči kriminalac, samo se ne aktivira uvek.

Na brzinu sam se presvukla i šuljajući se hotelskim hodnicima došla do bazena. Nisam ja ukrala ključ, nisam, časna reč, ali nije ni neko drugi, razbili su nekom močugom lanac i ušli smo u bazen... Te moje sreće... Uronila sma u vodu, svetla su bila pogašena, napolju je padao gusti sneg... muzika je svirala u mojoj glavi, biće da je to od vina, ali dobro je zvučalo. Čitav sat smo uživali, a onda se upalilo svetlo, upao besan direktor, počeo da urla... i nisam ja, možda moja ruka, onako slučajno, mnogo se derao, gurnula ga je u bazen. Taj izraz lica, pamtiću ceo život, zabezeknut, iznenadjen, l jut, a onda osmeh od uha do uha...

-Da i ja zaplivam na Novu godinu.

Ujutro smo svi pili kafu, mudro ćutali i smeškali se zadovoljno...

Da to je bio doček koji ću pamtiti ceo život. Najlepši...

Kalendar za 2012

, 07 2011 10:16:35 +0100

Ideja Biljanak kalendar za nastupajuću godinu

Januar, mesec kad sam se rodila, Potržila bih ovako nekoga da me greje

Februar je stvoren za skijanje,

Mart je da me potseti da sam žensko

April mesec za ljubav

Maj, poželeću, poželeću

Juni, moja želja se ispunila, idem na more sa svojim princem

Dilema AnaM

, 04 2011 13:18:23 +0100

Noć. K'o i svaka druga. Topla postelja. On i ona u krevetu. Ne, nije on nju zagrlio, zagrlila je ona njega. Tako više vole. Spavali su, dubokim snom. Posle nekog vremena zavibrirao je telefon na noćnom ormarići do nje.

SMS.

Probudila se.

Osetljiva je na zvukove.
Provukla se lagano, i uzdigla se, onako da je više u sedećem položaju. Uzela telefon i pročitala poruku. Pogledala ga je, gledala je kako mirno spava, nije se probudio, samo se malo promeškoljio i nastavio da spava.

Počela da kucka poruku. Zastala. Obrisala. Opet pogledala u njega, pomilovala ga nežno po kosi. U pogledu joj se moglo prepoznati puno ljubavi. Napisala je nešto brzo i kratko. Legla je nazad, zagrlila ga ponovo.
Nije mogla zaspati. Misli joj nisu dale mira. Kao da je bila u nekoj dilemi. Prolazi vreme, prolazi. Poljubila mu je čelo, pomilovala kosicu. Okrenula se na drugu stranu, ali ni tako nije mogla zaspati. Legla na leđa, tako je još gore. Gledala je u plafon, gledala, gledala. Prošao je već jedan sat.
Ustala je ponovo. Hitro uzela telefon i sročila još jednu poruku. A ona je glasila: "Sutra u 8h, u istom hotelu. Znam da je on i tvoj sin, da imaš pravo da ga vidjaš, ali me boli tvoja izdaja I svako vidjenje sa tobom osećam kao novi udarac. Ostaviću ga u bašti sa poslastičarnicom.

I budi tačan.

Dolazim po njega u 20h. Ovo je stvarno zadnji put, odlazimo iz zemlje.

U autobusu-dva vidjenja

, 03 2011 18:01:42 +0100

Volela ga je. Svaka njegova poruka bila je melem za njene rane. Milovala je mobilni kao da je njegova ruka. Trzala se na zvuk poruke i ljutila na neku drugaricu što se sad javila. Svaka poruka , svaki zvuk telefona bio je prvo ubod u samo srce, pa milina i osmeh. Volela ga je, ali suviše ponosna da oprosti, suviše ljuta na njegove laži nije se usudjivala da još jednom popusti i preda se njegovom zagrljaju. Tako ga je želela... Zatvarala je oči i videla samo lepo, ali kroz život ići zatvorenih očiju je teško, gotovo nemoguće.

I tada ga je čula....... Razgovarao je sa prijateljem. Ceo autobus je mogao da čuje njegov smeh. Bio je kao uvek pun sebe.

Sluša dragi glas i ne veruje. Steže čvršće šipku, boji se da ne padne da je otrovne reči ne povrede. Sluša strele koje On odapinje. Još jednom čvrsto steže šipku I odlučno kreće napred.

Prolazi kroz autobus, gura se sa ljudima panično se bojeći da će izaći na sledećoj stanici, jednoj ženi staje na žulj, ona se obrecnu: prostačo nije ti ovo tvoj tor sa ovcama... nekog mladića, koji se zaneo slušajući muziku, gotovo sruši i nadje se pred njim, pred svojom ljubavi, pred čovekom koji joj je još uvek značio sve.

Preplavi je ljutinja, seti se svih njegovih laži, žena koje je ljubio usnama koje su nju dodirivale, i oseti val kako se penje njenim telom, žar je plamtila razlivajući se njenim venama, zaslepljivala je, ništa više nije čula ni videla, samo njegove oči koje je iznenadjeno gledaju, samo njegove prste koji čeličnim prstima stežu šipku busa, kao da hoće da je istrgnu.

Iz daljine začu svoj glas i panične povike putnika... i… udari ga svom snagom svoje male pesnice. Sve što je osećala slilo se u tu pesnicu, dajući joj snagu za koju nije znala ni da postoji u njoj.

Gledao ju je jedan trenutak ne verujući svojim očima, gledao ju je onako lepu, zajapurenu, nemirnog čuperka koji se izvukao iz njene uvek besprekorne frizure, oseti neku slabost u nogama, i pade na pod busa. Doktora, povika neko.

Ja sam doktor reče i udari ga još jednom, popravi onaj čuperak kose, podiže nos i dostojanstveno izadje iz busa. Pratio ju je aplauz putnika, i čovek zabezeknutog lica ...

Priče smo sanjarenje i ja pisale na zadatu temu, pojmovi zajednički: razlaz ljubavnika, susret u autobusu. Evo šta je ispalo.

Blogeri u mojoj mašti

, 19 2011 14:41:40 +0200

Blogeri u mojoj mašti

Srećni ste što mi se danas nešto uskoprcao kompjuter, pa nema slika, inače bi svako dobio svoju. Ovako morate da me trpite i čitate. Mnoge blogere poznajem, na njihovu žalost, a na moju radost. Nadam se da ću medju njima naći žrtvu koja će mi dogurati sličice nazad. Neke mozile brajzri, drajzeri ili već tako nešto mi ne radi.

Ako će dalje biti s brda s dola, ne čudite se, niste ni vi došli svi zajedno sa parolom: AnaM obožavamo te, ti si najbolja, najpametnija, najduhovitija... udarite još nekoliko naj naj naj uz moje ime da mi bude milo i da se osetim važna.

Neki put kad vidim neki post, pomislim, samo da nije dugačko, a onaj što me je kritikovao što u naslove stavljam AnaM nije znao da je to da bih se lakše našla.Kad navalite da pišete, svi skupa, ne mogu sebe da nadjem, a ja ne znam zašto sebe mnogo volim.

Malo čudan zadatak pisati o onima koje ne poznaš. Ja vas sve poznajem, pa rekoste mi svoje najintimnije tajne, želje, nadanja, uspehe. Na mom ramenu ste isplakali reku suza, a smejali smo se našim glupostima danima.

Ako je dosta uvoda, da krenemo na blogere, ne bukvalno, ne bih ja, ja sam poštena ženska... Koga li da turim prvog?? Svako će da kaže, što je njega, ima veze. Kako ja zastranjujem i volim muški svet, da krenem od jačeg pola.

MANDRAK, čarobnjak, sad nije pera nego pipkanja testature, ali malo nezgodno, pa neka ostane pero. Nemoj Mandrače samo da uši čačkaš percetom.Tvoje oštro oko bacaš i na politiku i na satiru. Malo si namršten, trudiš se da budeš strog sve dok te neka nežna ručica ne povuče za uho, ili prstić pokaže na igračku.

STEPSKI VUK ustrajno tvrdi da nema tamne oči, šalje sliku nekog plavušana, ali za mene je plav i tačka. Večita si tajna za mene, otvoren i potpuno nepoznat, veran i okružen ženama, boem i porodičan čovek.

MARKOSTEPI, dobrica i šarmer, vitez davnih vremena i moderni zavodnik.Klečiš pred slabijim polom, nadam se da nemaš giht, nego da je to zbog romantike. U isto vreme gledaš na TV utakmicu i razmišljaš o planovima za sutra.

MEDITERANEO, Osmehnem se kad na naslovnici vidim tvoj post. Znam da je tu negde morence. Vraćaš me u najlepše dane prošlosti, plovim tvojim jedrenjakom u zemlju snova koja mora biti na ostrvu. Sidro ne bacaš, a pučine se pomalo plašiš da te ne zavede i odvede u beskraj. Komentare zaključavaš a ko zna ko je tebe zaključao u svom srcu.

BELIOČNJAK Nedostaje kad ga nema. Svaki čas slomiš neko srce na blogu, odeš pa se vratiš čudeći se šta se to zbiva. Volela bih da mi je prijatelj. Dopadaju mi se njegovi postovi.

Devojčica je ili više, ili ih manje poznajem u živo.

ROKSANA, Mora da je nežna plavuša koja sama ne digne više od čaše vode. Malo nesigurna stihovima otkriva svoje strahove, a postovima kakva bi želela da bude, vladarica, jaka. Sigurna sam da si mažena, pažena od svojih i da se bojiš mraka, a sama ne smeš ni na balokn.

SPINNER Došla kao oluja, osvojila blogere u jednom dahu i nadam se da će još dugo ostati.

BIHEPY nestašno zaljubljena u ljubav. Svaki čas slomiš neko srce, ali jao, kad se zaljubiš, onako pravo, odletećeš kao ptičica, nećemo ni znati.

DIDILEND respektujemImam utisak da bi me ošinula crnim očima, zavitlala dugom kosom da nešto pogrešimMora da voliš hladne boje zime koje odgovaraju tvom belom tenu. Vitka si, okretna, potsećaš me na noć, tajanstvena.

ANAGRAM sa svojim nikovima nepoznata dama vatreno crvene kose, zelenih očiju, dugih noktiju, belih zuba, uvek sa nakitom. Za sobom ostavljaš miris skupih parfema, a kao što voliš firmiranu odeću, isto tako lako uskačeš u farmerke i šlampave majice.

MERKUR u vrtlogu boja, isprepletena prošlošću, uzdrhtala u sadašnjosti, nestrpljiva da gvirne u budućnost.

ZVEZDATVOJA, mirisni, drhtavi, zaljubljeni cvetić Širom otvorenih očiju gleda svet i drhtavim korakom srne gviri iz svoje šume. Duboko u sebi kriješ jaku ličnost koju retki mogu da otkriju.

MESEČINA i zora i noć i vedro nebo i kišni dan. Ti si osoba u koju imam poverenja, neko sa kojim bi mogla da podelim svoje tajne.

RAZMIŠLJANKA Čvrstom rukom drži uzde u svojo kući, strogo nameće svoje mere ponašanja, jao onom ko se usprotivi. I kad sam pomislila da si to ti, ti nežno zagrliš nekog koga voliš, i suznim očima nastaviš da pratiš neku melodramu. Imam utisak da si mnogo nežnija nego što hoćeš da priznaš.

PRIČALICA koju poznajem iako je nisam videla, sa kojom delim ono što sa drugim ne bih mogla. Ti si vitez na belom konju koji se mačem bori za one koje voli, a nema onog ko ti nije drag. Dala si mi ime AnaMče i ponosno ga potpisujem.

CASPER dobri duh, večiti sanjarica. Sa dugom u očima, osmehom na licu. Volim to tvoje pojavljivanje kad već mislim da si blog zaboravila. Novi post u stilu Tras-Bum i tvoj optimistički duh. Duh mora da bude takav, nasmejan, uplašen i dobrica, zar ne?

Persefona zadatak AnaM

, 21 2011 12:29:19 +0100

Persefona postavila zadatak, a ja, kao ja, nisam videla... Ako može, ja napisala sad?? Sigurno je tako, romantično i zamišljeno...

-Kako ste to uradili i zašto??
Dan je počeo obično, jednolično kao svaki drugi. Izašla sam iz OAZE sigurnosti svoje kuće i bacila se u vrtlog života.
U samoposluzi sam kupila jogurt i pecivo i pružila novčanicu od 100 dinara. Pogled karirke zadubljene u BESKRAJ artikala zabludelo se prebacio sa novčanice u mene
-Šta ti misliš da sam ja banka pa da ti rasitnjivam novac sabajle??
Nasmešila sam se izvinjavajući
Krenula sam u Dom zdravlja na pregled zakazan pre mesec dana. Došla sam 5 minuta pre zakazanog vremena, za svaki slučaj. U 12 sati doktor se izdera na mene
-Što nisi došla u zakazano vreme, nije ovo piljara pa da dolazi kad ko hoće.
Jedna MISAO zaluta mojim mozgićem, ali nasmešila sam se izvinjavajući.
Pošto mi je LETEĆI ĆILIM ostao negde pocepan ( ni LETEĆI ĆILIMI nisu što su nekad bili) uđoh u bus gde mi na samim vratima kontrolor zatraži markicu. Bila je u tašni, nemam običaj da je držim u zubima dok visim na onim šipkama kao majmun.
- Šta gnjaviš toliko, dobra žena bi se porodila dok ti otvoriš torbrtinu kojom si uzgred zakrčila ulaz.
Nasmešila sam se izvinjavajući.
Izašla sam iz busa, htela da predjem ulicu na pešačkom i onda se to deseilo. Policaj me zaustavi
-Zaobiđite dva bloka, pa okolo parka, ne možete ovde, zatvara se noćas ulica.
-Gospodine sudija, bilo je 17 h i ruka mi sama skočila, ne znam kako, videla sam ZVEZDU PADALICU, našla se tom policaju na obrazu. Ne znam šta mi bi, iz čista mira.
Tako je pukao taj šamar, nasmešila sam se ljuto.

Janakis zadatak za AnaM

, 20 2011 18:32:38 +0100

Janakis zadatak
Janakis me prozvao. Nisam neko vreme bila na blogu pa ne znam o čemu se radi. Ako sam pogrešila, ne zamerite. Zadate reči su SREĆA, PRAVDA. OTADŽBINA. ZANOS...
Stajala je na krmi broda. Za brodom su ostajali beli talasi noseći je sve dalje i dalje od OTADŽBINE. Odlazila je zauvek. Pokušala je sve da ostane kod kuće. SREĆA nije bila na njenoj strani. Godinama je pokušavala da nadje posao, išla od jednog biroa do drugog. Uzalud. Pomalo je gubila ZANOS mladosti i prepustila se sudbini...
Još mi treba jedna reč... gde da je turim??? Hm..?
Kad je već izgubila svaku nadu srela je prijatelja koji joj je ponudio posao. Kolebala se malo, ali neplaćeni računi, glad koja kuca na vrata, a i onaj krš koji je vozila prevagnuli su. Posao je bio jednostavan, trajao bi kratko, a lova do krova.
Iskreno, malo se kolebala, onda je bacila pogled na novine... bizismen utajio porez ( blago njemu dobro zaradjuje kad plaća porez), drugi prodao firmu vrednu 2milijarde za 400 miliona (možda ne zna matematiku?), onaj prodao vozove ( sigurno više voli mercedese), neki strpao u džep autoput ( da mi je znati kako je samo uspeo, mora da je neki veeeeliiiiki džep, nova moda). Prestala je da se koleba. Sad ili nikad. Od lota nema vajde.
Polako su se šunjali mračnim ulicama, psi su lajali u daljini... i da ne davim, provališe u banku. Pokupiše što pokupiše, nekoliko džakova dinara, i tašnu punu evrića. Onog penzionera obezbedjenje nisu ni budili.
Dinare su odmah bacili u drugoj ulici, pojela ih inflacija dok su gledali gde su parkirali kola, a sa evrićima j e sad na brodu.
Suza suzu stiže, OTADŽBINO zbogom. ZANOS uspeha joj i nije više SREĆA. Oseti ruku PRAVDE na laktu.
-Uhapšeni ste, predajte evriće.
-E, ne dam, idi ti u banku pa otimaj, sram te bilo, lakše ti je da uzimaš od mene, jadne žene.
-Ha ha ha, PRAVDA je zadovoljena, u bajbok ćeš.
Ona kriknu, bespomoćno steže torbu, zamlatara rukama po vazduhu... i probudi se... SREĆA

Ll, Mm i Dr

, 11 2010 18:25:15 +0200

Preko sedam mora, gora i ostalih tandrmolja bio grad Bajkograd U njemu je živela Ll, Mm, i neki Dr Nožić ili već nešto tako

Ll je imala smaragdno zelene oči, ne, ne, imala nebesko plave, ne,ne, smedje kao kesten. Ma nije ni ona znala kakve su joj boje, to je zavisilo od sočiva koje stavi taj dan.

Kosa joj je bila kao zrelo žito, ne, ne, kosa joj je bila kao noć i to ona noć kad Turci selo zapališe u ponoć. Ustvari kosa joj je bila vatreno crvena sa sedim pramenom, baš kao onaj vulkan što se aktivirao pa pljucka po jadnoj Evropi i pravi haos onim zgodnim avijatičarima.

Kosa nije bitna.

Bitno je telo, telo koje kao da je vajao vajar u starom veku. Moderni, vajari, (kaže li se to moderatori?) sastave tri kamena, na sve trupac i napišu ime: tuga žene, ne bila tužna kad joj je trupac glava, a ona tri kamena noge, grudi.

Ll je postala lepotica. Genetika joj i nije bila naklonjena, ali joj je zato bio ne samo naklonjen, (jer od naklona glave ne bi bilo vajde), nego se svojski i potrudio jedan Dr plastičar. Možda se i ne zove plastičar, ali s obzirom da su mu glavni alat nož i plastika ipak ne verujem da se zove nožičar.

Taj doktor je najbolje radio kad malo popije. I kako to već biva, u onoj brzini, jer ženske tu dolaze kao na pokretnoj traci, jedna hoće grudi, druga obraze ( to je najteže, istroši se brzo, stalno mora ponovo da dolaze) treća da pronadje struk, četvrta da napravi usta... i tako Dr u brzini zgrabi one grudi, usadi dve gore, zgrabi i treću i usadi je tamo gde ledja prestaju da nose to časno ime. Silikon, kao silikon, ne primeti se na prvi pogled, tek kad se opipa.

Mm je muško.

Kome je važno kako izgleda? Važno da li novac drži kao neka bedinja u novčaniku, ili u slamarici u vidu inostrane banke. Priroda je bila dobra prema njemu, moderan tip, kosa ga je na vreme napustila, ali je zato stomačić bio izdašan.

Jedne burne noći, Feruz paša iz sna skoči, žižak drhče, stravu čita sa pašina bleda lica, to jest, Mm uhvatio kao slučajno Ll, a zna se gde muški hvataju... Poče da broji, jedan, dva, tri... dopalo mu se... ne može se pohvaliti svaka ženska da ima tri okrugline, nekako se sve zadrže, skromno, na dve.

Tandra, broć, svadba, pir, hopa cupa i čekaju oni prinovu.

Oboje sad imaju noćne more.

Lete internetom , od doktora digli ruke, za svaki slučaj, i sad traže podatke.

Da li su nasledni ti silikoni?

Ako je žensko, i nije strašno, ali šta će biti ako je u pitanju sin?

Nezgodna ta genetika, a tek silikonetika. Sve nešto mislim gde sve može da ode višak silikona. Ima i nezgodnih mesta na telu, gde bi ršum estetski mogli da naprave, ali nema veze, već će se naći neki Dr da popravi Majku Prirodu.

Hh i Kk

, 10 2010 12:58:55 +0200

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

H i K

Preko sedam mora, brda, blogova i ostalih tandr broćeva u gradu koji je imao nekad dušu, jes, tom Bajkogradu živela, ko drugi nego Hh

Obožavala je muški svet. Divila se se pameti muškarca, njihovoj snazi, snalažljivosti, stručnosti u popravljanju malih kvarova po kući, ma, mislila je da bez njih svet ne bi mogao da postoji.

Ustvari divila se još po nečemu, ali to već spada u pornografiju, što nikako ne želimo na ovom blogu.

U Bajkogradu, a gde drugde, živeo je i Kk. Taj je volio sve, volio je i ono što nije trebalo da se voli, ali, nećemo o tome.

Kk je bio svestan svoje svestranosti. Dovoljno je bilo da samo poželi neku ženskicu i ta bi pala, ma, ne u komu, pala bi pred njegove noge... poneka i bukvalno...

Jednog fatalnog dana, kad su Zvezde sijale, kad je Sunce blistalo, a Mesec treperio, uzmite još poneki vetrić, mlado lišće, jasiku i leptira, sve to dobro promešajte, obavezno more, palme i čeprese dodati pri kraju.

Da li je gotova slika?

Sad zamislite nekog mnoooogooo pametnog programera koje će da sve to ozvuči, zasvetli, zablista, zavrca, stavi slova preko slike, pa ona kao cure kaplju i tako to, ništa se ne vidi, ali mnogo lepo...

Da li ste zamislili?

E, jednog takvog dana sreli se Hh i Kk

Hh pogleda Kk

i...

Obori pogled i Kk...

A Hh?

Pršte u smeh... Hh...Hh...hh....ha ha ha ha

Šta li joj bi, možda samo čovek nije imao svoj dan.