AnaM

Odlazak BeladoneM

, 08 2012 00:46:47 +0100

Obilazila sam razne planete dok nisam našla vašu. Nešto sam tražila, tražila, tražila i našla.

Stanovnici moje planete se bave proučavanjem svemira, drugih galaksija i ostalih svemirskih tandrmolja. To se osetilo na na našoj privredi. Verovali ili ne, ali i mi moramo da jedemo, oblačimo se, dišemo. To sve neko treba da stvori.

Nismo hteli da uzmemo stanovnike neke planete i pretvorimo ih u robove, to je tako primitivno. Tražimo stanovnike planete koji ne rade ništa korisno, nego po ceo dan pilje u komjuter, pišu postove, komentare i tako to. Oni neće nedostajati svom svetu, jer realni svet i ne zna da postoji u nekom sobičku neki zakukuljen, zamumuljen primerak, koji nije ni za kaktus ni za krastavac, ili ženski primerak koji ne kuva sprema i zavodi svoje muške primerke.

Tako smo mi, ili bolje reći ja, napravila internet vezu sa vašim kompjuterima. Šta mislite zašto se zove internet?? Naravno zato što je direktna veza izmedju vašeg kompjutera i moje planete. Biće vam lepo tamo. Priznajem, radićete malo više, ali to je sve za moju dobrobit. Nećete biti robovi, to ste sad kompjuteru, bićete slobodni da odlučite da li ćete raditi svaki dan, ili imati pauzu jedan dan godišnje.

Dok ovo čitate, veza je uspostavljena...

Prekasno... ne vredi da prekidate... trasportujete se već...

Buuuuuuuuuuuu... buuuuuuuu... putujete kroz svemir....

Ne ljutite se, to je samo posao...

Voli vas vaša BeladonaM... buuuu....buuuu....

Zemlja, planeta koju ubijaju

, 04 2012 23:09:09 +0100

Fiiiiiiiiiiiiiiijuuuuuuuuuuu...

Tras-bum...

Bila sam na vašoj planeti pre nekoliko meseci. Šta se dogadja?? Gde je šuma, stena, pećina?? Kako da sakrijem letilicu?? E, BeladonaM, BeladonaM, šta te snadje??

Polako prilazim na ivici grada. Devojka se smeje i naginje nad lale, Osmehujem se, sigurno je zaljubljena, oseća miris lala. Vrisak, jauk, poziv u pomoć. Devojka se i dalje osmehuje, maše nekom, a u rukama baštenske makaze i ubijen cvet jauče... Pobegla sam, što dalje od bašta...

Sunce polako zalazi. Auto se zaustavlja, neki čovek izlazi i baca psića u vodu. Pas ne shvata, koprca se, laje, veselo gleda u čoveka, misli da se igraju. Matica ga povuče na dno, pas još jednom zalaja i nestade. Čovek odjuri kolima, a ja osetih bol psa koji umire.

Idem što dalje, medju solitere, kamen i metal, ne mogu da izdržim bol ubijanja. Parajući zvuk testere, metalni zubi zaranjaju u zeleno drvo topole. Grane se upliću, podižu put neba, hvataju za vazduh... i padaju. Čovek je ubio jednu, kreće na drugo stablo.

Zašto??

Da li ljudi znaju da je drveće pluća njihove planete, voda snaga, a opstanak moguć samo ako se poštuju zakoni prirode??

Htela bih da ih upitam imaju li rezervnu planetu kad ovu uništavaju, ali odlazim... daleko, daleko, negde gde poštuju ono što im daje život.

Nego gledam, ima novih blogera kod vas, šarmantni su. Mogla bih da ih pretvorim u kaktus, popunim zalihe... dug put me čeka...

Ušće , Beograd, nedelja, 30 oktobar

, 01 2011 12:00:26 +0100

Na putu za Zemlju svratila sam na jednu planetu u blizini Myra sazveždja. Predivna planeta, greju je dva Sunca, trava se plavi, a more ljubičanstveno. Potseća malo na vašu planetu, samo joj stanovnici drugačiji. Kad kažem stanovnici to su oni koji misle da su pametni.

Na toj planeti ljudi su kućni ljubimci, a njihovi vlasnici kuce i mace. Neki ljudi uživaju sa svojim gospodarima po luksuznim stanovima, jedu kavijar i piju ptičje mleko. Problem je kad dosade svojim vlasnicima. Ako je vlasnik maca, ona dugo ljubi, mazi svog ljubimca čoveka, onda ga još jednom pomiluje, ogrebe i izbaci na ulicu. Gospodari kuce su oštriji, izbace tog čoveka zbog nekog letovanja ili službenog puta.

Na ulici čovek ide od kontajnera do kontajnera, onako razmaženom mu je hladno, nema gde da spava, sirotan nedostaje mu ljubav. Počinje da se udružuje sa sapatnicima iste sudbine. Tu nastaje problem. Neke mace se plaše čoveka da ne bude nasilan, a neke kuce znaju da ga napadnu iz čista mira, tek da vide kako čovek beži pred njihovom moći.

Postoje i dobre kuce koje hoće da udome te sirotane, ljude.

Na tako dobre kuce sam naišla na toj planete, sazveždja Myra. Svojoj dečici malim macama i kucama uzeli su nekog čoveka za zabavu. Brinuće se za njega, potpisali su papire. Prvo ih dobro okupaju, ošišaju i srede, da liče na čoveka, i naravno sterilišu , da ne liče ni na čoveka, ni na kuce, a taman na mace. Sterilni ljudi srećno žive do kraja svog života, jedu, spavaju, goje se i nemaju previše želja.

Zemljani, ne brinite za svoju planetu. Ako je upropastite tu je sazveždje Myra... uživaćete...

Planeta Myra -BeladonaM

, 06 2010 15:03:20 +0200

Čudna je ta planeta Myra.

Kad pomislim, Zemljani, tako nešto bi vama trebalo. Uzdahnem lagano, sklopim oči, i putujem prostranstvima mašte. Tako je najbrže doći na moju planetu.
Planeta kao planeta, ni velika ni mala. Intligencija na njoj kao svuda u Svemiru, ni prepametni, ni preglupi, onako, kao vi Zemljani.

Normalno, Myrani su oslobodjeni balasta osećanja. Njima je sve svejedno, i zato je na toj planeti uvek sve srednje, vreme ni toplo ni hladno, povetarac se jedva može nazvati vetrom, a Sunce onako mlakasto.

S vremena na vreme, mutira neki Myranin. Strava, taj pravi cirkuse. Bori se za neku demokratiju koju samo on zna da objasni, peva, svira, raduje se pupoljku, kao da je to jedini, a sve rascvetano kao trešnjev cvet u Japanu. Najblesavijij je kad se zaljubi.

Ako je ženski primerak, davi nekog jadnog Myranina svojim osećanjima, traži kojekave besmislice i nepotrebne stvari, kao da igraju valcer, pišu pesme (pesme su reči koje naredjane jedna do druge stvaraju još besmislenije situacije, da ne kažem nemoguće)
Večnost biva ugrožena, jer mrvice života guše se u vremenu.
Da reše tu situacju, Myrani imaju bazen, promenljivih veličina, od bare, pa sve do jezera.

To je bazen neostvarenih želja... Tu kljuknu tog mutanta, dok se ne opameti, pliva.

Obično kao i u životu na Zemlji, shvatimo da su neke želje nemoguće i pomirimo se da se nikad neće ostvariti...

Beladonina lutanja Svemirom

, 05 2010 13:57:58 +0200

Zemlja je puna boli i patnje, patite kao patika, dok se ta patika ne pocepa, ili do bola, što bi rekli dok se ne razboliš. Ima realnih patnji, nije da nema, kad se vi nos stop tučete i svadjate, ali ima i patnji, boli glava.
Najsmešnija mi je ljubavna patnja. Počinje uvek isto, kao on voli nju, ona voli njega, pa onda se nešto glupo desi, i sad kao pate...

Još bih razumela da su podudarni za produženje svoje vrste, pa se idealno našli da obave i taj posao za 2-3 minuta, ali ne, oni nose gene iz kojih može samo neko paćeničko čudovište, sa istim problemima da nastane.
Idite molim vas, gde to ima ne može jedan bez drugoga.

U Svemiru je normalno da objekat godinama, i to svetlosnim, ne ovim vašim trt-mrt, bude zaustavljen, ne mogu da vam objašnjavam kako, ne biste shvatili. Zaustavljen objekat više nikad ne dolazi u susret sa nekim objektom koga je sreo na Andromedi ili sazveždju Orionu, o Siriusu da i ne pričam. Zato ta ljubav i ne postoji. Da li on ima crne oči, dve glave, ili je sav vazdušast, kome je to važno.
Momentalno sam na Zemlji u vašem obliku.

Puno mi je brodsko spremište kaktusa i krastavca u koje sam pretvorila te zaljubljene. Ima da ih odnesem na sve planete da ih ispitaju kakav je to nedostatak u vama ljudima.

Možda donesem lek za tu ljubav, ima da uživate, biće vam divno. Zamislite život ne u ritmu muzike, nego život u kome niko nikog neće voleti. Imaćete više vremena, jer nećete zuriti u zvezde misleći na gluposti, nego ćete misliti na pogonsko sretstvo koje će vas odvesti do njih..

Život bez ljubavi je kao i Svemir, širok, pun mogućnosti, hladan i surov, dopašće vam se...

Čovek koji nikad nije i koji nikad neće voleti mora da je srećan čovek...

Da li postoji takav na planeti Zemlji???

Ljubav BeladoneM

, 30 2010 11:50:22 +0200

Čudna je ta ljubav. Blogeri pišu da je to najlepše osećanje, onda tuguju, sećaju se, prizivaju nekog ko je ko zna kad, ko zna sa kim otišao. Sve same gluposti.
U Svemiru je to mnogo jednostavnije. Možda zato što ne očekujemo ništa od ljubavi, pa to obavezno i dobijemo.
Vi, Zemljani, mnogo davite sa tom ljubavi. Zapakujete je u neke ružičaste snove, drženja za ruku, volite mrak, buljite u planete koje se noću i ne vide, a zvezde su vam, ionako nedostupne, uzdišete pričajući besmislice. Molim vas, kako nekom pokloniti zvezdu koja je vlasništvo Svemirske zajednice? Kad bi je i poklonio, kako bi ta Zemljanka uzela Zvezdu, užarenu kuglu milionima puta veću od planete Zemlje.
Sve normalne pojave, kišu, sneg, led , more, talase, iskoristili ste za ostale ljubavne besmislice. Kiša je kao suze, nije nego, potpuno različito nastaju, srce od leda ne bi funkcionisalo, a talas je samo pomeranje vode usled vetra ili plime...
Da bi tu besmislicu ljubav prikazali kao nešto pravo, izmislil ste papire. To jest mrak, pardon, brak.
Izgleda ta je razlog za brak ljubav, ali i za razvod... naravno opet zavijeno u oblandu ljubavi, nedostatak ljubavi, premalo ljubavi, pogrešna ljubav, ljubav koja nije ni postojala.
Trt Milojko, to ne postoji i tačka.
Na Zemlji mi se dešava nešto čudno, moraću pod hitno kod doktora Robotića, ne mogu noću da spavam, jer mi u misli dolaze neke crne oči, čujem muziku i nežne reči koje mi šapuće vetar njihajući grane, osmehujem se mesecu što srebrom posipa moju postelju, usne su mi vlažne, oči snene, srce brže kuca, samo kad pomislim kako prstima prolazim kroz njegovu kosu.
Mora da sam zakačila neki virus

Fudbalisanje BeladoneM

, 10 2010 16:58:23 +0200

Fudbal očima Beladone

Čudni ste vi Zemljani, kupujete Coca cole i kafe, nadajući se da ćete otići u Afriku

Da sadite papriku,

U kojoj sitno piše

Ja te volem ponajviše

Što ne sadite tu papriku ovde?

Mogli bi da idete i avionom, mnogo mali oni zapušači, ima da se nažuljite do Afrike.

Izgleda da se to sadjenje paprike zove fudbal.

Pojma nemam šta je to. Neki muški se svuku u gaće, pa trče dok se ne oznoje, gurajući neku okrugli predmet. Kad taj predmet promaši igrača, pa uleti u mrežu, svi se deru, ljube, pipaju. Najviše se deru oni koji sede na nekim neudobnim stolicama, ponekad ih gadjaju u oduševljenju bakljama, petardama i sličnim tandrmoljima. Sve to ometa neki manijak sa pištaljkom, pa ne mogu da se komotno potuku ekipe sa sve gledaocima...

Grupa muškića koja nema neke papiriće do kojih je sve teže doći, bulji u ekran. Ne razumem kako ne shvataju da ih oni tamo na samom kraju Afrike, nikako ne mogu čuti. Oni daju savete, polivaju se pivom i prete nekom, koji je odredio igrače, a pojma nema o fudbalu. To oni kažu, ne ja.

Za to vreme Zemljanke uživaju na morencetu sa muškićima koji vole neke druge sportove, kao pijuckanje šampanja, grickanje škampa, sklekove u spavaćoj sobi, i ostale žensko-muške tandrmolje.

Odoh u letilicu, pa ću vam se javiti.

Sutra kažu otvaraju, ne znam šta, možda neku čokoladnu tortu... Javiću se...

Beladona i telepatija

, 09 2010 14:44:40 +0200

Beladona i telepatija

Ajme što sam se naljutila na vas ljudovi. Skoknula sam sa Sirijusa na sekundić, a kod vas haos. Imate neka primtivna prevozna sreststva kojima se gurate trapavo. Kakav vam je to krvoločan sport u kome stalno stradavate? Da nisam parkirala svoju letilicu u sred okeana, i na nju bi neki brljivac naleteo.
Vaši muškići su mi se uvek dopadali, ali preteruju u sportu. Svako veče bulje u ekrane gde im neki pričaju koještarije, a oni važno kimaju glavom. Ima da ih sve pretvorim u kaktuse i krastavce i strpam u teglu...
Hm... imam još bolju ideju. Kako bi bilo da planetu poprskam prahom istine?? Mogli bi jedni drugima da čitate misli. Divno sam se zabavljala na jednoj planeti gde je telepatija bila nepoznata... Nažalost, kratko je trajalo... planeta eksplodirala.
Mislim da su Zemljani pametni i pošteni, kad bi imali moć telepatije, preživeli bi sigurno, jedan dan. Ma, što da trošim kredite na jedan dan? Dosta vam je jedan sat. Videćete, zamislite što će vam biti divno taj jedan sat. Znaćete šta vam misli šef, šta rade poltičari, koliko vas voli susjed, a što je najvažnije, i šta vam misli ženica...
Ne zaboravite, vi ćete znati njihove misli, ali i oni vaše.
Dakle Zemljani, hoćete li?

Za kaficu popodnevnu

1.MUŠKARČINE

Mrtav umoran dodje muž kući, nema nigde žene.
Dere se dere, ali ne vredi
Nema je, pa nema.

Ode on do kuhinje, šta ćeš, jes da mu nema žene, ali gladan čovek. Kad u kuhinji cedulja:
Otišla sam kod mame, večera je u frizideru!!!

Pojede on večeru, pa u sobu da otspava. Na krevetu opet cedulja:
Spavaj i sanjaj me!!

Iznervira se on, i reši da ode na pićence u kafanu. Sagne sa da uzme cipele, a u njima cedulja: Gde si pošao?

2.
Jednom davno živeo jedan mladić, zaljubio se, pa je pitao devojku:
• Hoćeš li se udati za mene?
Devojka je odgovorila:
• Ne!
I tako je mladić živeo srećno do kraja života, išao u lov, išao u ribolov, igrao košarku, gledao fudbal i pio pivo kad god je poželeo...

Beladona na izletu

, 20 2010 22:25:54 +0200

Skok na planetu Zemlja

Ja sam Beladona, svratim povremeno na vašu planetu u prolazu, pa odjurim u Svemir...

Gledam i ne mogu da verujem.

Na planeti Zemlji ima puno životinja, ne možeš ih ni izbrojati. Oni što misle da su pametni samo ih dele, te na domaće i divlje, te na korisne i nekorisne, ma dele i sebe, ali nećemo o tome.

Srela sam neke psiće, iste kao na planeti pas, samo ovde su neki psi obučeni, i to vrlo čudno. Na noge im stavljaju čizmice, pa neke firmirane kaputiće i kapice, vode ih na nekom užetu, i gledaju dok oni jadnici rade, znate već šta. Njihovi gospodari su jako zadovoljni kad pas načini to... Poneki gazda to počisti metlicom, ali većina digne nos i pravi se da nema sa tim na podu blage veze. Onda naidje neki drugi dvonožac, stane u to i počne da govori neke čudne reči. Mislila sam da pominjanje psa, matere, i još nekih reči je vradjbina domoroca da to sa poda nestane... Proverila sam ništa se ne dešava, osim što taj dvonožac počne da mazi travu nogom...

Postoje i psi kao na planeti pas, koji se normalno ponašaju, laju, trče, ne oblače se. Oni crkavaju od smeha kad sretnu nekog depiliranog drugara sa mašnicom na vrh glave. Oni obučeni psi pri susretu gledaju kako bi se sakrili i vuku dvonošce na povodcu što dalje...

Čudno je da se svi ti obučeni psi zovu Fujto... bar tako ih zovu domoroci. Oni negde potrče, ponjuše nešto odmah ih doziva

-Fuj to, Fuj to...

Kad nešto pogledam kako žive dvonošci, tim Fujto i nije loše, imaju hranu, toplo im je, brinu da sve dobiju na vreme, čak im i oglasom traže društvo.

Ma da ja nisam nešto pogrešila, ko je na planeti Zemlji gospodar, a ko ljubimac???

Beladona o ratovima

, 12 2009 09:41:26 +0100

Beladona rat

Zemljani, Zemljani šta to radite?

Gledam jučer malo po ovoj vašoj planeti.

Na jednom kraju rat, na drugom oružani napad, tamo pobili gomilu ljudi, tamo potrovali decu, silovali žene. Doletela sam iznenada, mislila da se duže zadržim, ali vidim da sam napravila grešku.

Posmatrala sam one vaše smešne igrice, vekovima. Stanu neki zgodni muškarci jedan na spram drugog, uzmu neke oštre predmete, i lupaju se po glavi. Onda gomila navali jedan na drugog, pa ko preživi. Za to vreme ženskice gledaju da li će se neko vratiti, zbog produženja vrste, naravno, ne zbog njihove pameti.

Tako vežbaju ubijanje vekovima. Nije mi do sada bilo jasno zašto. Pomislila sam da je to samo zbog osvajanja novih teritorija. Nije logično, vi ste vrsta koja je smrtna, ne možete zadržati to što otmete od drugih.

Sad sam shvatila.

Vi se smremate da se branite.

Naravno, jedino to ima logike.

Sve drugo je van svake pameti, a ipak spadate u grupu koja je proglašena civilizovanom. Vaši ratnici su uvek spremni za prvi susret sa svemircima...

Naivci...

Čekate li ovo?