Moje male bubice

Koja je lepota ključna?

Svima nama dobro su poznati klišei, da je unutrašnja lepota za ceo život, da koga ona krasi- taj je srećan čovek. Međutim, da li iko od nas na prvi pogled može zaključiti kakva je neka persona u duši? Naravno da ne.. Mahinalno, svako od nas radije stupa u kontakt s osobama koje su našem oku draže, primamljivije i fizički lepše, ne razmiljajući o unutrašnjim kvalitetima.

Dakle, da spoljašnje lepote nema, unutrašnju ne bi ni pokušali da otkrijemo, a opet, kada je ne pronađemo u osobama koje su nam privlačne- bivamo razočarani..

Još jedan u nizu dan

Otvaram nevoljno oči. Budim se. Želim da nastavim san i pobegnem od stvarnosti, u kojoj me čeka pregršt obaveza. No, ustajem i umivam se hladnom vodom.

Sklapam mozaik u glavi od stvari, koje danas moram da uradim i čini se nemoguće ostvariti sve po tom planu. Ali drugog izbora nemam, jer imam osobinu da sve ostavljam za zadnji čas. Juče sam pročitala negde, da su lenjost smatrali bolešću i pitam se da li je stvarno tako. Njihove ideje bile su apsurdne, jer je dolazilo čak i do operacija od lenjosti, ali neću ići tako daleko.. Svoju lenjost moram izlećiti prirodnim putem.

Pravim spisak obaveza za danas.. Sve je numerisano i zabeleženo, samo još preostaje izvršavanje istih.. Dakle, "bacam se" na broj jedan..

Životna uloga

Život nam je dat kao poklon, bez prava na biranje istog. Kakav god da je, on je naš i trudimo se da ga proživimo što bolje umemo. Mnogo toga neobjašnjivo je, nepovoljno po nas i okolinu, no ipak uspevamo da prebrodimo sve teškoće, jer uvek je neko s druge strane ko nam se smeši.. Neko, zbog koga su nam dani vedri i ko sija jače od Sunca..

Ipak, zar nije svako nekad poželeo da živi život sa filmskog platna ili barem sa tv-a.? Tako je lako biti lik, koji prati scenario i unapred zadane aktove.. Tako je lako doživljavati sve nazovi teške situacije, kad sledi “hepi end”.. Tako je lako..