Zivotna prica naivne devojcice

Mnogi potapaju svoju bol u alkoholu ali na zalost bol je dobar plivac

Cudno je, svi ljudi prolaze kroz slicne situacije, svako nekad i negde nekog izgubi, svako se nekad razboli, svako voli i bude ostavljen.

Bol kroz koji prolazimo , svima isti a opet svima tako najveci, pokushavamo da se istrgnemo iz tih situacija i svako nadje neki put. Na zalost, nije retko da su mnogi pogreshni.

Pijane I besane noci, sve zarad zaborava ?

Kazu da mnogi potapaju svoju bol u alkoholu ali da je na zalost bol jako dobar plivac. No, najvishe me zanima ponashanje coveka nakon nekoliko cashica,cutljivi postanu pricljivi, mirni i povuceni agresivni, smeli... Upravo sada mislim bash o tome shta taj isti alkohol oslobadja, koje su to osobine koje karakterishu ljude I otkrivaju nam sasvim nepoznatu ljudsku prirodu. Da li to znaci da kada smo pod dejstvom alkohola mi otkrivamo nashe potisnute nagone ?

Dok tako lecimo bol i trazimo zaborav koji nikako da usledi,pitam se, da li na taj nacin otkrivamo nashe drugo JA ?

Sve to me navodi na zakljucak, da je alkohol samo jedan od nacina koji podstice nashu drugu stranu licnosti. Sve ono shto zelimo, sa lakocom odradimo, sigurniji smo i smeliji, to je ono divlje u nama koje je potisnuto zdravim razumom. Za tzv. rupe u pamcenju posle pijane noci mozemo da se zahvalimo hemiji, za nashu modifikaciju takodje.

Svi novi alkoholni prozivodi, nove travke, novi "melemi" i eto nas u drugoj dimenziji i sada imamo novu licnu kartu i novu stvarnost. Samim konzumiranjem raznih alkoholnih proizvoda mi smo samo zamorcici raznih proizvodjaca istih.

Beg od stvarnosti ? Nashe novo ja ? Nova zabluda? ...

Volela bih da mogu...

Da li srce ume da prepozna ljubav ? Hm , onaj osecaj kad znate da je to ono shto vam treba! Uvek je srce znalo, nikad koliko razum ali uvek mnogo vishe. Bez obzira koliko trajalo, jednostavno znash da je ta osoba vredna tvog vremena .

To je zaljubljenost ili ljubav ?

Deshava vam se da vam noge zadrhte i srce zatreperi ? Meni da. Tada znam, on je sledeca ljubav!

Da, ljubav a ne neko ko moze da mi se svidi, mozda .

Cudno je to, kako emocije prozimaju telo a razum zuji u prazno. I onda, to je to! Jeste carobna ta ljubav, verujem, pa ceo zivot citam bajke. Heh, pricali su da je to jedina carolija koja moze da prekine svaku kletvu - citaj prepreku ipak je 21-i vek. Koliko ona moze da bude jaka ?

To je vec pitanje .

Nekad si spreman sve da oprostish a nekad te to toliko drzi cvrsto da prosto ne znash da li da posustanesh.

Volela bih da mogu ...

Ja to mogu !

Dugo nisam pisala, obaveze, preokupacija, sve shto ide uz njih..

Mislim da covek zaista moze sve, samo ako to zaista jako zeli. Postavila sam sebi jako tezak cilj ovog leta, rekli bi ljudi da je nemoguce, shto je i meni delovalo.

Na pola puta sam htela da odustanem a onda sednem sa tatom i pitam ga : " Da li da odustanem, mislim da ja to ne mogu ... on mi na to rece " I sama si svesna da mozesh, uzmi potrudi se , znash da za tebe nije nishta nemoguce, tako funkcionishesh ceo svoj zivot"...

Zapitah se tada... Da li sam mozda pocela da sumnjam u sebe ili sam jednostavno pocela da nalazim izgovore za svoju nesposobnost ili jednostavno ne zelim da se mucim i odricem?

Hm, navelo me je na razmisljanje, toliko sam mislila da mogu, toliko sam grabila, sada sam naishla na prepreke i odustajem? Dobro, rekoh sebi, sada cesh da radish naporno na onome shto si zapocela i nema odustajanja, a ako rezultat izostane, nema veze bitno je da si sve uradila shto je u tvojoj moci bilo i znacesh da se kajati necesh.

Tako i bi, naporno sam radila, odricala se svega ali apsolutno svega shto mi pricinjava zadovoljstvo i eto rezultata, sada sam jako ponosna na sebe. Ne samo shto je ocekivani rezultat zaista nastupio, nego shto sam uverila sebe da ja to mogu,da u meni josh uvek ima snage za sve shto naumim, da se nisam izgubila u ovom svetu ludila.

Jako je vazno da covek veruje u sebe, da samog sebe hrabri i navodi da ne odustaje. Nema boljeg oslonca, nema boljeg izvora nade i hrabrosti od nas samih, mi upravljamo nashim zivotom i mi mu dajemo povod da ide u smeru koji nama odgovara.

Eto, tako u ovom svetu ludila , uverih sebe da mogu i da koliko god da je prepreka velika nije nesavladiva, samo treba naci ono neshto u sebi i drzati to kao malo vode na dlanu,a to je nada.....

Mili

Ziva sam mili, nisu me ubile tvoje lazi.

Ziva sam mili i opet dizem ponosno glavu, opet ispravnim putem hodam, nisu me poremetile tvoje izdaje, nisu me na zlo navele tvoje prevare, nisu me mili promenile.

I dalje sam ona stara, samo jaca i bolja. Dao si mi bol, patnju i tugu ali si mi dao i neshto vrednije, dao si mi iskustvo mili, proshirio vidike.

Sada znam da prepoznam laz, sada znam da se klonim loshih osoba, sada znam da ne dozvolim da me opet ujedesh tako jako da mi srce mesecima krvari. Sada znam mili da se odbranim,

Naucio si me da volim , naucio si me da mazim, naucio si me da se bezuslovno dajem i svemu si me mili naucio.

Otishao i sve u jednom danu si mi uzeo, ali ne mrzim te i ne proklinjem, to shto si mi dao to je bilo tvoje, neka si to sa sobom poneo, meni je jedno dovoljno, iskustvo si mi ostavio.

Kazem da sam te zaboravila a uporno o tebi pishem , evo obecavam mili, sada zatvaram vrata i bacam kljuc, dosta je mili, vreme je da se ja nekome dajem, da ja druge ucim kako da vole, da ucim kako se mazi ali na svoj nacin.

Shto vishe o tebi mislim, shto ti vishe stihova posvecujem ti si tu mili, sada ja teram tebe, sada te ja odbacujem, dosta mi je tvoje senke , dosta mi je tebe.

.... Jaka sam, jaka jer mogu da zatvorim ta teshka vrata,

pred osobama bez lica,

pred gorkim suzama i kukavicama,

pred ljudima bez obraza,

pred gomilu poraza.

Jer mogu da se opet kao Feniks dignem iz pepela,

zamahnem svojim zlatnim krilima

napustim onaj svet u kom sam zivela,

i napustim tebe kojeg sam volela,

da napustim bol i patnju koju sam podnela,

da uzivam u osecaju koji sam stvorila,

jer znam da sam jaka i da sam pobedila.......

Mushkarac glava kuce - zena stub kuce ?

Ljubav ce morati da saceka , zashto? Zarad vishih ciljeva. Oduvek sam pricala da je ljubav moj pokretac bilo kojeg uspeha, da kad sam zaljubljena i voljena lako odradim vecinu obaveza, ali sada ne mislim tako.

Zato su uspeshne zene same ? Zato shto svu svoju energiju usmere ka jednom cilju, karijera.

Ne znam za zenu koja je jako mlada uspela a da nije imala podrshku starijeg mushkaraca, I onda krenem da razmisljam da je to je ono shto nas zene razlikuje od mushkaraca. Nama je potreban oslonac, sigurnost da hrabrije zakoracimo ka nekom uspehu. Mushkarci su jaci pol i samim tim ne moraju pored sebe da imaju nekog ko ce da ih gura i daje im pa makar i prividnu podrshku. Nekada sam to pripisivala emocijama, ukoliko me neko voli, mogu lakshe sve, sada sam sigurnija da je ta voljenost bila samo moja sigurnost.

Od davnina su mushkarci bili ti koji su bili glava kuce, zena je bila stub koja je drzala tu kucu. Ali, kada malo bolje sagledam stvari, zena jeste stub kuce zato shto istu odrzava, zato shto cuva decu I brine se o porodici, zato shto cuti kad ne treba, zato shto se trudi da tu istu kucu sacuva. To nam je valjda u prirodi.

Mushkarci su ti koji treba da obezbede, eto opet bezbednosti I podrshke, da pruze svojim radom sve svojoj porodici. Jedno bez drugog ne ide, zena ne moze sama da odgaja decu ako nema dovoljno sredstava, niti da se stara o kuci ako je nema, mushkarac ne moze da ima porodicu I kucu jer nema ko da je sacuva. I eto zashto je mushkarac glava kuce a zena stub kuce.

Zenama je u prirodi da brinu, majka samim radjanjem ima potrebu da zashtiti i da cuva.

Mushkarac taj osecaj ne moze da ima jer ne radja I u njemu devet meseci ne zivi nishta, shto ne znaci da su oni operisani od emocija, da ne brinu I sl, samo shto oni brinu o drugim stvarima.

Zato im je lakshe bilo da uspevaju na mnogim poljima, ne zato shto su pametniji , nego shto im je u prirodi da stvaraju I da se brinu na drugaciji nacin.

Oni imaju neku nametnutu obavezu da rade, da budu uspeshni kako bi porodici obezbedili sve, zato na visokim polozajima ceshce srecemo mushkarce nego zene. Dok oni grade karijeru, zene su na trudnickom. Ali naravno, nema tu niceg losheg, svako ima pravo izbora.

Ovo sad pominjem kako bih opravdala gore navedeno, da pored mlade zene stoji stariji I uspeshan mushkarac koji ce da bude tu ako ona zastane, ako se ne snadje, jer taj isti muskarac dok je gradio sebe nije morao da brine o mnogim stvarima, trudnoca, porodjaj, kuca, rucak, porodica.

Zato za njih nije prepreka da kasnije stupe u brak , njima bioloshki sat ne otkucava na isti nacin kao zenama, ne moraju da trpe posledice kasnije trudnoce, stresa, kilaze…

Ima mnogo zena koje su jako uspeshne, koje su sebe izgradile do 30god ako ne I ranije, koje imaju dobro placen posao, koje su lepe I negovane, koje su se za tako neshto same potrudile, zato shto su pocele da brinu o istim stvarima kao mushkarci. Zato je nastala ravnopravnost, zato shto smo svesne da mozemo isto ako ne I bolje ako se vodimo njihovom politikom I ako odbacimo davno ustaljen kodeks da je za zenu kutlaca I kecelja, domacinstvo jednom recju.

Naravno, neke su uspele zato shto sui male podrshku, mushku podrshku, finansijsku, moralnu .

Zato se neke odluce da zanemare ljubav, da zanemare cilj poput braka I dece sa namerom da se istoj kada se sve stvari srede pruze maximum. Neke stvari moraju da sacekaju zarad neceg visheg I uopshte ne mislim da zena ne treba da radja, deca su uvek bila I bice ono zbog cega zivimo, zashto se borimo. I kao svaka zena, buduca majka, nastojim da poplocam put kako bi moje dete sutra istim sigurnije hodalo, da li ce ono poplocavati taj isti put u istom smeru, to je vec njegov izgor…

Covek ili zver ?

Bol – najcudnija emocija posle ljubavi …

Bol je pokretac mnogih emocija, moze da promeni osobu iz korena, moze da je unishti ili ucini josh jacom, zavisi od same osobe, od njenog dushevnog stanja.

Gubitak osobe u bilo kojem vidu moze da prouzrokuje gadne posledice, od nemogucnosti pronalazenja izlaska iz depresije, do nervnog sloma, ludnice ili pak do neopisive hladnoce.

Bol, sama po sebi je jaka koliko je mi tavkom cinimo, problem koji sa njom dolaze sami stvaramo jer o njoj pricamo I dajemo joj da nam se uvuce u svaku poru zivota, dajemo joj da vlada nama, da nas menja.

Mi joj to dozvoljavamo, nemamo snage da joj se suprostavimo I krenemo dalje onim pravim putem, ne lakshim, ne jednostavnijim, onim kojim smo hodali dok nas ta bol nije spotakla.

Dok je bol tu stalno nalazimo izgovore za neusprehe, za sve nam je neko drugi kriv, nikako mi sami shto dozvoljavamo, shto ne mozemo da priznamo da smo pogreshili da smo slabici koji dozvoljavaju da neshto dodushe tako snazno vlada nama…Mada,covek nije zver, ima emocije I to je ono shto nas od njih razlikuje.

Kazu vreme ce izleciti sve, nestace I bol koju trenutno osetimo, hoce ali isto tako zavisi kako ce se to vreme na nas odraziti, kakvi mi izlazimo dok to “crno-bolno” vreme ne prodje.

Price u kojima sam ja glavna uloga su me menjale, za neke periode se ne mogu pohvaliti, biti ponosna na svoja dela, to sam pravdala tim BOLOM kako je ono uzrok svega shto sam tada uradila ili propustila…

Koliko sam samo osoba povredila svesno , nesvesno, zato shto sam dozvolila da svoju bol prenesem na njihove zivote, mada kada malo bolje pogledam iza sebe, najgore sam ja tu proshla jer sam osetila samo hladnocu, samocu… sebe sam tada najvishe povredila sama JA.

Onda kada shvatimo da smo pogreshili, kada to priznamo prvo sebi I kada izmolimo oproshtaje dragih ljudi koji su ispashtali nastavimo pravim putem, onim gde je ista BOL bila planina spoticanja…

Sve shto dozvolimo, sami smo dali dozvolu, mada ne moze nas niko ni kriviti mi smo ljudi I mi imamo emocije , one koje nas dignu do neba I spuste do dna.

Opet sve je to zivot…

Mislim , dakle postojim

Svi osporavaju slobodu, slobodu pisanja, slobodu govora, slobodu zivljenja, slobodu ljubavi...

Svako bi da oduzme delic onoga shto je neograniceno, kazu mnogo je pa ajde da mi tu malo umeshamo svoje prste. Donela sam zakljucak, svoje vidjenje odredjenih cinjenica(sa kojim se vecina cak I slaze), I gle cuda, ispala sam filozof, fufa, narcis, osoba koja izmishlja toplu vodu, francuska sobarica…

Ah, svi ti komentari zluradih dushebriznika koji zele da se osetish manje vrednim zato shto su oni sami nezadovoljni svojim zivotom I ne mogu da podnesu lepotu tudjeg. Ali frustracije ne mogu biti izlecene na ovaj nacin, ovako se samo stvara josh veci jaz u dushi jer se ovakvim ponashanjem svakako nishta ne postize tj, ne nanosi se shteta koju tako strashno zele.

Ali srecom josh uvek postoje obdanishta, decje igraonice kada ovakve osobe mogu da se osecaju nadmocnijim, pametnijim dok prosipaju svoje “mudrosti” I dok piju svu pamet ovog sveta, mozda ih osobe tok zivotnog doba I shvate ozbiljno, mada svakako nece shvatiti znacaj njihovog dela I ocekivanih posledica. No, bitno je da se te iste osobe osecaju bolje.

A onda se okrenu iza sebe, pored sebe I vide jednu rupu koja nema dna, crna je I prazna I onda moraju krenuti u napad, da je popune, makar na kratko, makar prividno.

U normalnim okolnostima ignorishem ovakve osobe ali ovde prosto imam zelju da to napishem I ulepsham im dan. Cinim dobro delo ovim pomenom neka se osete bitnim…

Nije nemoguce uloviti princa a ni poljubiti zabu, izbor je na nama... .........

Ah, mir i samoca koja nenormalno prija..napokon sama sa svojim mislima i dosta daleko od obaveza...

Ponedeljak je kazu najdepresivniji dan, ali za mene nije tako... Moja obaveza jeste da budem uspeshan student i da budem neodoljivo lepa....

Posle tushiranja i ispijanja prve jutarnje kafe, sa odvrnutom muzikom do daske ja pocinjem svoj nazovi radni dan... Palim lap top, pishem svoj prvi blog.... Usput obavim par razgovora i sebi organizujem ostatak dana...

Ne volim kad ne znam na cemu sam, nervira me neizvesnost.... zato sam valjda ishitrena i prerano donosim zakljucke... Postavljam sebi pitanje da li da ga zovem, da li da ga pitam, da li me je slagao za sve do sada , da li je samo glumio dobrog decka dok nije dobio ono shto smo oboje svakako zeleli....

Kad smo vec kod toga... Zene ceo zivot kukaju kako ih mushkarci koriste za sex kako ih uvek ostave kad dobiju ono shto su zeleli, vrelu vaginu, orgazam, strastveni sex u svakom smislu...Ma nemoj, bash smo jadnice, uradile smo shto smo zelele, neka bila zadovoljna neka i ne i posle kukamo kako smo iskorishcene.. pa gde je tu logika...

Dobro , ovakav zakljucak mogu doneti samo ako ne govorim o emocijama koje su kod zena na zalost ispoljenije kada je sex u pitanju.. Mada odrastanjem sam pocela drugacije da gledam na te stvari, ukoliko se ne javi ili se promeni posle sexa nemam zashto da kukam, pa bilo mi je lepo, a i da je vredelo i ja bih se trudila da se javi i da se ne menja .... zar ne ?

Staro pravilo ali ne i apsolutno da zene cekaju da budu izabrane.... ja se ne slazem sa navedenim, zena je ta koja vrshi izbor i koja postavlja pravila, od nje zavisi da li ce da zasluzi paznju suprotne strane i kako ce se dalje odvijati situacija...

Sada, postoje tu brojne taktike koje koriste i one manje lepe i one prelepe kako bi zadrzale potencijalnog partneta, muza njihove dece... Svaceg sam se nagledala a i cule, hhehehe zanimljvo.. zivot je samo igra..naravno dok se ne preteruje sve je dobro...

Mnoge kukaju kako ne mogu da nadju decka, kako su proklete (ovo drugo JA sa ozbiljnim razlogom govorim), kako ih samo koriste, kako su nesrecne....bla, bla...a ako bi samo promenile kriterijume ili prestale da traze nemoguce, biraju pogreshne, potrudile se malo i promenile ponashanje mozda ne bi bilo potrebe za kukanjem...

Oko nas gomila mushkaraca i svi oni cekaju znak...Zato drage moje zene prestanite da vrshite izbor na osnovu ustaljenih kriterijuma, prekinite da trazite izgubljeno u necem novom.....

................Nije nemoguce uloviti princa a ni poljubiti zabu, izbor je na nama... .........

Ljubavnica

Kazesh mi da uvek bicesh tu za mene kad god mi zatrebash, ali nije tako bejbi...

Ti imash nju, gospodju koju ja nazivam medom jer je ljupkog izgleda.... Nesrecnica , nema pojma shta joj se deshava iza ledja dok misli da ima savrshenog muza i savrshen zivot... Ne zna da joj jedna devojcica svakim danom uzima sve vishe od njenog savrshenog zivota... Ne zna, da svaku noc ta ista devojcica dobija poruke pune ljubavi za laku noc... da sa njim provodi dane i da gospodari srcem njenog savrshenstva....

Mushkarci, uvek zele josh, josh jednu zenu, josh jednu avanturu, josh jednu uspomenu....

Njemu nije dovoljna ona, njegovih godina pa bi da drzi za ruke devojcicu od 20leta, da mu ljudi zavide na njenoj lepoti i da on bude ponosan.... Eh, bednice i jadnice nisi ni svestan da to u shta verujesh jeste samo jedna obicna laz.... Ne dobijash nishta, ni njeno telo a ni njeno srce, samo prisustvo a spreman si sve da joj dash samo da bude tvoja, da mozesh da sharash svojim rukama po njenom mladom telu, da mozesh pohotno da je uzimash svaki dan i sve vishe... Zelish, vidim ti u ocima da prodresh u moje telo u moje srce i trudish se, zaista se trudish.... Ulepshavash joj svaki dan, ispunjavash njene hirove a ona je i dalje hladna, gospodari svojim telom i tvojim srcem, i daje ti na kashicicu sve shto ti zelish u jednom danu... Eh, pametna je ona, igra se sa tobom a ti cini mi se uzivash u tome koliko i ona...

Ali, ona je ljubavnica ili privezak koja te ne moze imati bash svaki dan i u svakom momentu, bez obzira shto govorish da ti je ona na prvom mestu i da nema stvari koje ne bi ucinio za nju... Ti gospodine ipak svaku noc lezesh kraj druge, meda-gospodje i znam da ti je mrsko kada pogledash mesto u krevetu , kada znash da nije ona tvoja devojcica tu...

Ali, svako je srecan na svoj nacin, svako dobija ono shto zeli, GOSPODJA svoj fiktivni savrsheni zivot , GOSPODIN samopouzdanje a DEVOJCICA ispunjenje hirova... Nema nesrecnih i tuznih... Mada, nikad se ne zna kakav je kraj ove price, ne znam ni ja.....

Nostalgija...

..... Josh jedno jutro i ti u mojim mislima, opet sam te sanjala i opet si me kao nekada voleo, ljubio i zeleo...

Proshlo je dosta vremena od kada se nismo videli a ni culi, mislila sam da sam te zaboravila, ali ti si opet tu negde, sinoc si obitavao u mojim snovima.... Evo sad se secam svega...

Nedelja, blag dan.... Bude se moja secanja zajedno sa mojim telom... Secam se kako sam ti kuvala prvu jutarnju kafu, ljubila te za dobro jutro, gnjavila te da ustanjesh, pushtala muziku jer nisi zeleo da ustanesh...Pa i sada osecam zagrljaj i poljubac tvoj.... nedostajesh mi i dalje i oci su mi sada pune suza jer te i dalje volim istim zarom kao nekad...

Nema nazad, tvoj povratak je davno izgubljena nada, imam snove u kojima mi nedajesh mira i u kojima smo i dalje srecni kao nekada... Bio si moj princ i bio si onaj koji je znao da me voli kako sam zaista zelela .... Nema te, nema ni moje srece....

Necu da se trudim da se vratish, sam si otishao, nisam te ni tada molela da odesh.... A sam, sam se verovatno nikad necesh setiti jer si ispao najgore djubre i znam da se sada stidish zbog svega...

Sanjala sam kako si doshao u moju sobu, kako si me poljubio i zagrlio jako i razvukao onaj najlepshi osmeh koji sam jako volela i koji i dan danas zelim da vidim.... Sanjam kako se rukujesh sa mojom mamom pognute glave i kako ne mozesh da je pogledash u oci i osecam u snu kako zelim da ti kazem, da znam da se stidish svog dela, da znam da ne mozesh biti ponosan na to shto si me ubio, shto mi je srce krvavo i shto nemam osecaj za druge....

Znam, jer poznajem tebe....Znam kako dishesh, znala sam kad se uspavash, kada lepo sanjash i kada te neshto muci....znala sam sve jer si bio moje sve.....

O koliko mi sada nedostajesh i koliko zelim da si tu... Zelim da osecam ljubav, zelim da sam ponovo srecna....

Znam da moje zelje mogu biti ispunjene samo u snovima, necu da se nadam jer znam da je zaista svemu kraj... Ali ti cesh uvek biti tu, znam da cesh uvek biti tu, u mom srcu verovatno zauvek...