Posebna knjiga

Nisam verovala u zaljubljenost.Često sam prevrtala očima kada mi je neka drugarica pričala o svom dečku,kako je divan,kako je zove,stavlja srca...Nekako nije me privlačilo ni u kom pogledu.Ljubav.Nisam znala ni šta je to,ni dal' boli ili prija,nekako kada za nešto nisi zainteresovan,ne osećaš.A onda se pojavio on.Pojavio se.Znala sam ga više od dve godine,nikad mi se nije javio,ni ja njemu,nikada nisam pomislila na njega,ništa mi se nije svidelo u vezi njega.Ali,ne znam...To se desilo jednog dana u junu,vraćala sam se sa očnog pregleda,sama i u svojim mislima.Prolazila sam pored njega i njegovog druga i poslao mi je pogled koji nikada neću zaboraviti.Uvek će tu ostati u srcu.To je divna uspomena na početak našeg ludog vremena.Da,našeg vremena.To sam osećala i dalje mislim da nisam pogrešila.Samo sam nešto osećala,jer ne mogu da kažem da sam te volela,jer voleti je jako osećanje,nešto što je potrebno vreme da to shvatiš.Ali ti si mi ulepšao taj jun.Tada si bio posebno biće.Imao si posebnu braon kosu,posebne braon,velike oči i poseban hod.Poseban pogled,osmeh,držanje.Ponekad sam bila ubeđena da ne postojiš,da nisi tu,koliko si bio savršen u mojoj glavi.I ako si me povredio i razočarao,nisam pustila suzu.Valjda sam sebe ubeđivala da nisi zaslužio to.Nisi zaslužio da neko pati zbog tebe.Ali danas se sve to promenilo.Pustila sam prvu suzu.Samo jednu.Valjda zbog juna.Zato što je sve to trajalo samo jedan mesec.I dok upravo ovo pišem,gledam u datum i kroz glavu mi prođe da je prošlo dva meseca od tvog rođendana.I pre dva meseca,u sebi sam pravila posebne stihove,kao u onoj pesmi:Sada ti dajem život,a nekad znali se u prolazu.Ti si razlog zašto nisam spavala noćima,što sam odjednom mogla da zaplačem,nasmejem,ili rastužim.Kada si zaljubljen,u sebi govoriš i pitaš zašto si zaljubljen?Pa to ipak boli,onda dolazi tu ubijanje glave pitanjima:gde je?šta radi?zašto nije na četu?da li spava?zašto ne izlazi?Hvala.Hvala što si mi pokazao da je divno biti zaljubljen i u isto vreme glup,hipnotisan i prisutan negde sasvim drugde-u tvojoj duši.Pokazao si mi da je zaljubljenost ono što najviše dajemo,a malo dobijamo.Pokazao si mi da sam ipak čovek koji želi da mu se uzvrati ljubav,pogled i isto osećanje.Emocije pokreću mozak,a bez njih bismo hodali kao duhovi.
I da,toliko sam imala planova u svojo glavi.Toliko savršenih i divnih.Počela sam da pišem knjigu,gde sam želela da okarakterišem glavnog lika poput tebe,ali nisam stigla,jer nema tebe,tako da nema lika.Nemam inspiracija za tim,ne pišem nikome.Svoja osećanja ne mogu podeliti sa papirom,ako sam potpuno prazna i izduvana,kao najveća lopta.Ali ipak si mi izmamio osmeh na licu i pomogao da se osećam jedinstveno.To nikada neću zaboraviti.
I sada kada čitam stranice koje sam pisala u knjizi,shvatam koliko je savršena.I želim da nastavim sa pisanjem,ali ne mogu.Ne mogu bez tebe.

On

Posebna knjiga