Quos amor verus tenuit, tenebit.

Dobro jutro Beograde, gajiš idiote!

lilmrssunshine — Mon, 10 Sep 2012 15:54:50 +0200

Zemun, 8 časova. Vozač drndave 15tice kao da je znao da kasnim na prvi čas, kod geografičara koji izbacuje svakog ko pokuša da udje nakon njega, i namerno, da bi me iziritirao išao je brzinom 10 na sat. Kunem vam se, da sam trotinetom pošla u školu stigla bih na vreme! Uglavnom, ulazim u hol, a tamo 10 osoba iz mog odeljenja. Zakasnili, naravno. Izbačeni, naravno. Posedali na stepenice koje vode na 1. sprat, poredjali su se prema lokacijama stanovanja. Banovci na vrh stepeništa, Novi Beograd na sredinu, i Batajnica pri dnu. I ja, nesrećnica iz Zemuna koja živi na 15 minuta od škole.
Elem, sedoh ja medju Novi Beograd, čisto da čujem tračeve iz blokova.
-Jaoo, si čula da se ona Comi iz šezdes' prvog jug smuvala sa Kićom iz jedanes' c ? A oni likovi sa Fontane ga peglali pre nedelju dve kod Opštine.. Ma haaos, gde je njega našla, nema ni metar i po kad se popne na klupu.. -
Isključujem se, ni Comi, ni Kića, a ni likovi s Fontane mi nisu zvučali poznato. A ni zanimljivo. Par stepenika niže, Bataja city živo diskutuje o nekoj žurci. Uključujem sonde na levom uvetu.
Dve od njih četiri koje su sedele, najbolje drugarice koje se pljuju za sve pare iza ledja, delile su svoje iskustvo sa žurke 26tog avgusta u klubu 'Pozitiv' ( 1 lokal na Makiškoj strani , Ada Ciganlija).
-Išle smo ona i ja, i njih brda još, bili smo ispred kluba jer nismo imali karte, al ono moja šveca je u šemi s likom iz obezbeđenja pa je pustio mene i nju u gornji deo kad je krenula pena, znaš koje ludilo nisi svesna! Tamo sve likovi '93, '92, mene startovao neki matorac devedeseto godište.-
I onda čujem svoj glas. Jezik mi je uvek bio brži od pameti.
-Je li M., a šta je tako zanimljivo na tim žurkama a? Besplatno piće pa ćeš da se 'odvališ kao dupe' , nađeš lika koji će da padne na tebe jer imaš dekolte do pupka , povataš se s njim i nikad ne saznaš ni ko je zapravo?-
I pogleda M. mene, dobro me je odmerila dok joj se na licu čitalo 'Kakav štrebos, nikad neće znati šta je zabava!'
-Kad bi pristala da ideš bar na jednu s nama videla bi šta je život.- reče ispod glasa, dok se koleginice parti manijaci kikotaše.
Draga mi drugarica iz ekipe Novi Beograd, prevrnu očima. 'Pusti budalu' čitala sam joj s usana.

Čitav sledeći čas sam razmišljala u tome. Da li sam ja zaista zaostala u razvoju, ili sam previše staromodna, i ne mogu da zamislim sebe u ogromnim štiklama na nekoj žurci gde za 500 dinara dobiješ neograničeno piće, okružena polupijanim klincima koji jedva čekaju da odrastu? Zašto bih odabrala druženje sa ekipom u Zemunskom parku, pored pozivnice za elitnu žurku u nekom od klubova?
Uglavnom, trpela sam besne poglede gospodjice M. par časova, dok se nije oraspoložila kada joj je drug iz susednog odeljenja dao popust na kartu za otvaranje novog kluba, neka Opera. A čitav čas računovodstva je provela kokodačući o tome kako nema šta da obuče.

Moja generacija je u totalnom raspadu.

Ideali naših generacija.

lilmrssunshine — Mon, 10 Sep 2012 01:03:16 +0200

Da li ste ikada imali osećaj da vam neko za 5 sekundi podigne pritisak na 500 ?
Upravo mi se desilo, pa sam odlučila da ispoljim bes , društvenom kritikom na račun ponašanja pojedinaca koji mi kidaju živce.

Godine prolaze. Ljudi, kao i njihovi karakteri, i njihovo shvatanje pravih vrednosti se menjaju. Oni postaju površni, i njihovi ideali, njihova predstava o savršenstvu se menja, i postaje suviše materijalna.
Nekada je idealnu stvar predstavljalo posedovanje vrlina, obrazovanje, snalaženje u životu, i uspeh kako u karijeri tako i u ljubavi. Danas, mlade osobe idealizuju popularne pevače, glumce, zavide im na bogatstvu, širini novčanika i veličini garderobera. Divimo se lagodnosti njihovog života, ni ne razmišljajući o tome da su oni prešli trnovit put do mesta na kojem sada stoje, i o tome da je njihova pozicija u svetu promenljiva. Danas, nije bitno biti pošten i iskren- bitno je imati najnovije patike, i izlaziti po klubovima. Nije bitno imati osobu koja će da te voli i čuva, već najlepšeg i najtraženijeg dečka. Na tu ljudsku površnost, i komplekse najčešće mladih devojaka najviše utiču mediji, koji putem interneta, televizije, novina, prikazuju svet šou-biznisa kao savršen, bez problema i mana, gde devojke uživaju i oblače se po poslednjoj modi, imaju savršene crte lica i savršeno oblikovana tela, a muškarci su zavodnici koji su privlačni čak i u otrcanoj trenerci, razvijenih mišića i talenta kojemu se svi dive. A ne razmišljaju da iza kulisa, ti ljudi su prosečni građani svojih država, koji vode prosečan život, u krugu porodice i prijatelja, koji se bave svakodnevnim aktivnostima.
Prikaz ovih 'savršenih' osoba menja svest ljudi, tera ih da pokušavaju da budu 'u trendu' , a svako ko ne teži tome ili nema finansijskih sredstava da izigrava život današnjih ideala biva omalovažavan. U ovoj zemlji, koja pati od manjka originalnosti ne kategorišu vas po tome da li ste dobra ili loša osoba, već po tome kako se oblačite, gde izlazite, koliko vas ljudi znaju. Sami pokušavamo da stvorimo svoj mali džet-set koji će se isticati i odskakati od ostatka društva, koji će biti popularan kako uživo, tako i na društvenim mrežama na internetu. A uzrok svega toga su kompleksi, koji se uvećavaju iz dana u dan.

16 , and in love.

lilmrssunshine — Mon, 10 Sep 2012 00:14:48 +0200

Slučajnosti su veliki deo naših života.
Slučajno smo nastali, u kranjem slučaju.
Slučajno smo otkrili da imamo dara za popunjavanje stranica i stranica sajber dnevnika.
Slučajno smo otkrili , pa onog pravog.
Carrie Bradshaw, je kroz 6 sezona pripovedala o pronalaženju ljubavi u velikom gradu, o devojkama u dvadesetim koje očajnički pokušavaju da u markiranim stvarima , i Manolo Blahnik cipelama pronadju svog princa u , pa u najboljem slučaju crnoj limuzini.
Ja, kroz mesec dana slučajnosti, pripovedam o pronalaženju ljubavi u Beogradu, o devojci u tinejdžerskom periodu koja i dalje veruje u nepisano 'ništa pre 6 meseci' pravilo, i o dečku kog će voleti do kraja života.
I baš tako, slučajno, u samom srcu Beograda, na sred Knez Mihailove ulice, ja sam srela njega.
Dečko o kakvom sam sanjala kao mala, plave kose i plavih očiju, je posle samo par sastanaka postao moj.
S obzirom da je stariji (ne mnogo, 2 godine, savršena razlika) , čini da se osećam sigurno. Moja malenkost, inače izuzetno sitne gradje pored njega izgledam kao dete. On ima najtoplije oči na svetu, kroz koje možete videti svako njegovo osećanje.
Svaki kutak grada koji obidjemo postaje naš, i nakon našeg odlaska odjekuje temama o kojima smo razgovarali, i zvukom mog smeha, kada me nasmeje. A ja dugo nakon što se rastanemo osećam njegov miris na koži, suptilan i nežan.
Niko od nas nije bez ljubavi. Ona je u svakom trenutku s nama, i samo čeka pravu osobu kojoj će da se prikači, onu osobu zbog koje ćete da se smeškate svaki put kada pomislite na nju, kao što se ja upravo smeškam. Moja ljubav je pronašla gnezdo, u koje će da se useli.. A vaša?
Till next time. Xoxo

Welcome. Or, whatever..

lilmrssunshine — Sun, 09 Sep 2012 18:03:09 +0200

Soo, iz čiste dosade, ili pak iz potrebe da svoje misli (koje nisam uspela da prenesem na papir u malu plavu svesku koja bi trebala da predstavlja moj dnevnik) istresem negde, pala mi je na pamet ideja o blogu. I know, blogovi u Srbiji nisu mnogo praćeni, ali why not? Nije kao da to niko ne radi.

Anyway, poslednjih par dana mi se ovo mota po glavi -posledica devedeset trećeg gledanja filma Sex and the City (part 1, ne sviđa mi se drugi deo), finally, skupila sam vremena, i snage da se skoncentrišem i napišem nešto. Nešto u vidu uvoda.

Few facts about me, imam 16 (USKORO 17) godina, idem u 2. razred srednje stručne škole u Beogradu, i veoma sam komunikativna, otvorena, zaljubljenik u gradsku biblioteku i romane, i moj život je naprosto, komedija. You'll discover that too, soon enough. So, to je bilo, nešto kao za početak. See you next time, moram da žurim, neko jaaako bitan čeka.