http://zarptica.blog.rs/blog/zarptica <p>Imam dvadeset i pet godina. </p> <p> Ne znam zašto sam odabrala ovu rečenicu za početak. Možda sam se, dok sam razmišljala šta bih to napisala, malo zamislila nad svojim životom. Napunila sam dvadeset pet pre nekoliko dana, i tada shvatila da sam pregurala četvrtinu veka. U tom trenutku izgledalo mi je kao da sam jako, jako stara. Ali onda sam podvukla crtu i videla gde sam danas a gde sam bila prošle godine, kao i gde su moji vršnjaci i prijatelji. Odjednom sam bila vrlo zadovoljna sobom.</p> <p> Završila sam jedan od najtežih fakulteta u zemlji. Nisam bila najbolji student, čak vrlo prosečan: studirala sam godinu duže i imala prosek 7,9. Ništa naročito. Uvek sam se zanosila kako ću biti izuzetan student jer sam, bez lažne skromnosti, natprosečno pametna. Bila sam sigurna da ću biti sjajna i da me čeka blistava budućnos. Međutim, brzo je usledio hladan tuš. Fakultet je bio pretežak da bih se, kao u srednjoj, oslanjala na svoj supermozak, a nisam imala radne navike. Zanosila sam se poništavanjem ispita, ali me je to brzo prošlo. Srećom, inače ništa ne bih stigla. Kasnije, kada je i moja mlađa sestra upisala fakultet, studiranje je postalo veoma teško. Kako su moji roditelji radnici u unutrašnjosti, dvoje dece u prestonici na školovanju je postalo luksuz. Zbog toga sam morala da počnem da radim. I radila sam apsolutno svašta: kao kurir, sekretarica, promoterka, u kol-centru, čistila sam kancelarije i stanove, čuvala decu, peglala... Nisam mnogo birala. Na neke poslove sam putovala i po tri sata dnevno, ali nisam imala izbora. Obnovila sam jednu godinu, i doživela to kao da mi se svet srušio, ali sam se potom zainatila i sledeće godine sve nadoknadila i diplomirala. Naravno, paralelno radeći.</p> <p> Danas imam osam meseci radnog iskustva u struci. Par dana nakon diplomskog sam na Infostudu pronašla oglas za posao - tražili su jednog inženjera moje struke. Kako sam odabrala noviju granu tehnike šanse da se zaposlim u Srbiji su bile ravne nuli, pa je ovo bio jedini oglas te prirode koji sam videla kod nas. I to je baš bio moj posao iz snova - malo teren malo kancelarija. Čitala sam oglas svaki dan, kao u transu... I na kraju sam dobila posao. Izabrali su baš mene, između desetina drugih. Ni danas ne znam zašto. :D</p> <p> Počinjem ovaj blog prvo da pokažem ljudima da se ovakve stvari dešavaju. Snovi se ostvaruju ako dovoljno naporno radiš. Ja sam na početku sna, i trebaće još mnogo rada i iskustva da ostvarim ono što želim. Drugo, mlada sam a sada radim za veliku kompaniju, odnosno potpuno nespremna sam upala u svet biznisa. Nije ni malo lako. Svet biznisa ima svoja pravila igre koje treba znati i poštovati i zaobići. Želim da moja svakodnevna iskustva pomognu mladim devojkama (a i momcima, što da ne) koje tek počinju, kao i ja. Dakle, pisaću o danima na poslu, ukazivaću na dobre stvari i na greške koje sam napravila, pisati (mnoogo) o teškoćama poslovnog oblačenja nas vrlo mladih, i svasta još nešto. A možda ću se samo opuštati posle napornog dana. U ostalom, videćemo.</p> <p> Do neke nove priče,</p> <p> Žar Ptica</p> zarptica 2026-06-18T18:32:29Z http://zarptica.blog.rs/blog/zarptica/generalna/2012/09/23/cestitamo2 Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. Generalna 2012-09-23T19:25:19Z zarptica