let u nedodjiju
http://tinkerbell.blog.rs/blog/tinkerbell
stigla sam u nedodjijuRekli su mi da Nedodjija ne postoji...
O kakvo bolno prskanje realizmom i gluposcu...
Naravno da postoji,evo je tu kad se okrenem oko okicenog Trga,
kad me davi sopstvena nervoza na kruznom toku na Slaviji kada citavu vecnost stojim u drndavoj troli upijajuci Njegov miris...
kad udahnem suv vazduh u svom malom stanu dok grejem promrzla stopala u Njegovim krilima..
kad zavirim u prolaznost i vidim da se pokorava mojoj zelji da ne postoji...
i kad se svaki put poigravam sa svojom burmom,ja znam da sam stigla tamo ka cemu sam tako dugo letela ...
http://tinkerbell.blog.rs/blog/tinkerbell/moja-polovina/2008/12/24/stigla-sam-u-nedodjiju
, 24 2008 17:00:01 +0100nekad se uplasim<p> </p><p align="left"><span style="font-size: medium; color: #000000; font-family: comic sans ms,sand"><em>Nekad me zagolica strah da ce vecnost da nam se raspadne i </em></span></p><p align="left"><span style="font-size: medium; color: #000000; font-family: comic sans ms,sand"><em>uplasis me kad pomislim da pozelis da vise nema mog odraza u tvojoj zenici...</em></span></p>
http://tinkerbell.blog.rs/blog/tinkerbell/moja-polovina/2008/02/21/nekad-se-uplasim
, 21 2008 20:59:45 +0100da se opet tebi vratim<p><strong><em><span style="color: #ff0000"><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/prxuww16Ako" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/prxuww16Ako" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></span></em></strong></p><p><strong><em><span style="color: #ff0000">Gdje god da spustim kofere<br />tebi pozelim "dobar dan"<br />i ne procitam "Mali princ"<br />da dodje mi na oci san<br /><br />Negdje uz put ja sam te izgubila<br />ni jedan nema to sto sam u tebi ljubila<br /><br />Ref.<br />Da Bog da stane cijeli svijet<br />stane bar na tren<br />da se opet tebi vratim<br />da me zagrlis kao dijete<br />pa nek' glavom platim<br /><br />Ljubi me na blef<br />vjeruj mi na rijec<br />moj je zivot lazni sjaj<br />previse za kraj<br />a premalo za oprostaj<br /><br />Gdje god da spustim kofere<br />znam da si prokleto sam<br />meni su tijesni zidovi<br />uvijek se isto osjecam<br /><br />Negdje uz put ja sam te izgubila<br />ni jedan nema to sto sam u tebi ljubila</span></em></strong></p>
http://tinkerbell.blog.rs/blog/tinkerbell/moja-polovina/2008/02/21/da-se-opet-tebi-vratim
, 21 2008 20:42:01 +0100Nemam pojma<p align="left"><span style="font-size: small; color: #000000"><strong> Jel ja to sebe samu zavaravam ovim nekim recinicama?</strong></span></p><p align="left"><span style="font-size: small; color: #000000"><strong>Ocekujem li nesto? Mozda uvek previse od pogresnih, a malo od bitnih, mozda od sebe za kap vise nego sto stvarno mogu...:( </strong></span></p><p align="left"><span style="font-size: small; color: #000000"><strong>Da li ova kisa sto veceras kvasi beogradske prozore pada jer su oblaci puni , ili je Neko salje da ucini vece romanticno onome ko se tako oseca, ili rastuzi nekoga ko je sam i kome melanholicno udaranje o staklo budi uzdah, onaj teski uzdah sto mirise na jos tezu samocu. Mozda samo da nakvasi poorene njive, ili pokvasi nekoga ko je zaboravio kisobran..</strong></span></p><p align="left"><span style="font-size: small; color: #000000"><strong>Da li sam ja sada ostavljena za uvek, ili mi to venama sara strah od neznanja?</strong></span></p><p align="left"><span style="font-size: small; color: #000000"><strong>Jesam li osudjena na svoje lose odluke, pogresne izbore, pokvasene obraze i nerazumevanje-( a ubedjuje me da JA ne razumem)</strong></span></p><p align="left"><span style="font-size: small; color: #000000"><strong>Hoce li moji tanki prsti (sto ni verenicki prsten ne mogu da maze jer mi je veliki) biti dugo predane samo recima koje cure iz njih kad sam tuzna..koje umesto suza pustaju moju tugu kao kad vazduh sisti iz probusenog balona? Ili me samo zavaravaju da sam jaka i obecavaju da nece da zale za tvojom kozom..</strong></span></p><p align="left"><span style="font-size: small; color: #000000"><strong>Da li nas neko cuva , ili smo ipak prepusteni jedni drugima? </strong></span></p><p align="left"><span style="font-size: small; color: #000000"><strong>Imam li snage da pomirisem tvoju hladnocu i tvoje odbijanje?</strong></span></p><p align="left"><span style="font-size: x-large">NEMAM POJMA</span></p><p align="left"> </p><p align="left"> </p><p align="left"> </p><p align="left"> </p><p align="left"> </p><p align="left">NEMAM POJMA</p>
http://tinkerbell.blog.rs/blog/tinkerbell/moja-polovina/2008/02/07/nemam-pojma
, 07 2008 21:54:22 +0100gazim po vazduhu<p><span style="color: #993366"><strong> Drhtava senka kao da mazi svu moju sminku na polici...Plamen se poigrava i prelece sa kutijice preko ruza na drugu kutijicu i tako u ritmu muzike. Volim TDI radio...</strong></span></p><p><span style="color: #993366"><strong>Cuju se petarde, poneki vrisak sa terase ispod, gde je neka luda zurka i odsjaji, nekakvi sareni i sjajni od vatrometa...krecem se u ritmu TDI talasa..</strong></span></p><p><span style="color: #993366"><strong>Sama sam..</strong></span></p><p><span style="color: #993366"><strong>Nisi tu..</strong></span></p><p><span style="color: #993366"><strong>A znam da bi voleo da jesi..</strong></span></p><p><span style="color: #993366"><strong>Zvuk me zanosi i pocinjem da se njisem, crne lokne mi maze gola ramena,sklapam crne oci i stvaram osecaj, tamo negde gde je dusa, osecaj kao da hodam po vazduhu. Osecaj kao da sam sama na celoj planeti i plasim se.. Vise i ne cujem tako glasnu muziku, moje misli o tebi su je utisale, moj bol ju je ugasio, vise se ni senke ne igraju...moja suza je pokvasila plamen... Svlacim crnu kratku haljinu sa sebe dok grizem realnost da cu i veceras sama da citam one nase bajke , sto ih je pisao Oskar Vajld i sto ih ti tako lepo citas... Kroz crne tragove na obrazima klizi jos jedna suza.Bacena skupa,crna, mala haljina na pod a preko nje visoke potpetice, na meni samo vatreno crveni karmin i cipkani crni ves, a u meni vatra koju ne mozes da ugasis...Sama sam a, nova je godina-ona pravoslavna, ona pomalo zaboravljena i cini mi se manje cenjena-bas kao sto sam i ja bila dok me nisi ti pronasao.Trebas mi...</strong></span></p><p><span style="color: #993366"><strong>Hodam po vazduhu i sve mi je tesko...a sama sam...</strong></span> </p><p> </p>
http://tinkerbell.blog.rs/blog/tinkerbell/moja-polovina/2008/01/13/gazim-po-vazduhu
, 13 2008 21:44:18 +0100Carobni pokreti prstiju<p><span style="color: #008000"><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms,sand; background-color: #ffffff">Tragom tvoje</span> </span><span style="font-size: small; color: #00ff00; font-family: comic sans ms,sand"><span style="color: #008000">izmisljene senke gazim tlo pod sobom i pravim se da osecam dodir tvoj na svom ramenu... Onaj dodir koji nikad nisam ni osetila</span> , <span style="color: #008000">koji me tako misteriozno privlaci, i plasljivo tera zelju u srce da ga osetim. Toliko toga znas o meni, toliko beskrajno statkih i iskrenih reci otkucanih na tastaturi naseg jedinog dodira...moja srodna dusa-a nikad te ne dodirnuh.. U haosu svojih nemira pronalazim, sasvim neocekivano , tvoje gladne usne koje se razvuku u osmeh i slucajno me opcine...za uvek!Ponosno postajem hrabra i spremna na borbu sa kilometrima , sa granicama, sa neizvesnoscu. Uskocio si u moj zivot onako iznenada, aopet nekako slatko i lukavo, kao neki vrabac da mi je sleteo na prozor i postepeno dosao do najdubljeg dela moje sobe -moje nedodjije..a ja ni u najmanjem uglu svog srca nisam ni verovala da ce ikad doci neko ko mene moze da skonta i dugo me drzi u zagrljaju kad god ja to zatrazim.</span></span></p><p><span style="font-size: small; color: #008000; font-family: Comic Sans MS">Onog trenutka kad sam citala one reci koje pocinju na 'V', srce mi se zatreslo i znala sam vec tog trenutka da mi neko ponovo sara kroz srce. Svojom jedinstvenoscu ,sarmom i razumevanjem polako si postao strah u meni, strah od toga da je neko sebi opet dao pravo da se igra sa mnom. </span></p>
http://tinkerbell.blog.rs/blog/tinkerbell/moja-polovina/2007/11/28/carobni-pokreti-prstiju
, 28 2007 18:24:10 +0100