let u nedodjiju

stigla sam u nedodjiju

tinkerbell — Wed, 24 Dec 2008 17:00:01 +0100

Rekli su mi da Nedodjija ne postoji... O kakvo bolno prskanje realizmom i gluposcu... Naravno da postoji,evo je tu kad se okrenem oko okicenog Trga, kad me davi sopstvena nervoza na kruznom toku na Slaviji kada citavu vecnost stojim u drndavoj troli upijajuci Njegov miris... kad udahnem suv vazduh u svom malom stanu dok grejem promrzla stopala u Njegovim krilima.. kad zavirim u prolaznost i vidim da se pokorava mojoj zelji da ne postoji... i kad se svaki put poigravam sa svojom burmom,ja znam da sam stigla tamo ka cemu sam tako dugo letela ...

nekad se uplasim

tinkerbell — Thu, 21 Feb 2008 20:59:45 +0100

Nekad me zagolica strah da ce vecnost da nam se raspadne i

uplasis me kad pomislim da pozelis da vise nema mog odraza u tvojoj zenici...

da se opet tebi vratim

tinkerbell — Thu, 21 Feb 2008 20:42:01 +0100

Gdje god da spustim kofere
tebi pozelim "dobar dan"
i ne procitam "Mali princ"
da dodje mi na oci san

Negdje uz put ja sam te izgubila
ni jedan nema to sto sam u tebi ljubila

Ref.
Da Bog da stane cijeli svijet
stane bar na tren
da se opet tebi vratim
da me zagrlis kao dijete
pa nek' glavom platim

Ljubi me na blef
vjeruj mi na rijec
moj je zivot lazni sjaj
previse za kraj
a premalo za oprostaj

Gdje god da spustim kofere
znam da si prokleto sam
meni su tijesni zidovi
uvijek se isto osjecam

Negdje uz put ja sam te izgubila
ni jedan nema to sto sam u tebi ljubila

Nemam pojma

tinkerbell — Thu, 07 Feb 2008 21:54:22 +0100

Jel ja to sebe samu zavaravam ovim nekim recinicama?

Ocekujem li nesto? Mozda uvek previse od pogresnih, a malo od bitnih, mozda od sebe za kap vise nego sto stvarno mogu...:(

Da li ova kisa sto veceras kvasi beogradske prozore pada jer su oblaci puni , ili je Neko salje da ucini vece romanticno onome ko se tako oseca, ili rastuzi nekoga ko je sam i kome melanholicno udaranje o staklo budi uzdah, onaj teski uzdah sto mirise na jos tezu samocu. Mozda samo da nakvasi poorene njive, ili pokvasi nekoga ko je zaboravio kisobran..

Da li sam ja sada ostavljena za uvek, ili mi to venama sara strah od neznanja?

Jesam li osudjena na svoje lose odluke, pogresne izbore, pokvasene obraze i nerazumevanje-( a ubedjuje me da JA ne razumem)

Hoce li moji tanki prsti (sto ni verenicki prsten ne mogu da maze jer mi je veliki) biti dugo predane samo recima koje cure iz njih kad sam tuzna..koje umesto suza pustaju moju tugu kao kad vazduh sisti iz probusenog balona? Ili me samo zavaravaju da sam jaka i obecavaju da nece da zale za tvojom kozom..

Da li nas neko cuva , ili smo ipak prepusteni jedni drugima?

Imam li snage da pomirisem tvoju hladnocu i tvoje odbijanje?

NEMAM POJMA

gazim po vazduhu

tinkerbell — Sun, 13 Jan 2008 21:44:18 +0100

Drhtava senka kao da mazi svu moju sminku na polici...Plamen se poigrava i prelece sa kutijice preko ruza na drugu kutijicu i tako u ritmu muzike. Volim TDI radio...

Cuju se petarde, poneki vrisak sa terase ispod, gde je neka luda zurka i odsjaji, nekakvi sareni i sjajni od vatrometa...krecem se u ritmu TDI talasa..

Sama sam..

Nisi tu..

A znam da bi voleo da jesi..

Zvuk me zanosi i pocinjem da se njisem, crne lokne mi maze gola ramena,sklapam crne oci i stvaram osecaj, tamo negde gde je dusa, osecaj kao da hodam po vazduhu. Osecaj kao da sam sama na celoj planeti i plasim se.. Vise i ne cujem tako glasnu muziku, moje misli o tebi su je utisale, moj bol ju je ugasio, vise se ni senke ne igraju...moja suza je pokvasila plamen... Svlacim crnu kratku haljinu sa sebe dok grizem realnost da cu i veceras sama da citam one nase bajke , sto ih je pisao Oskar Vajld i sto ih ti tako lepo citas... Kroz crne tragove na obrazima klizi jos jedna suza.Bacena skupa,crna, mala haljina na pod a preko nje visoke potpetice, na meni samo vatreno crveni karmin i cipkani crni ves, a u meni vatra koju ne mozes da ugasis...Sama sam a, nova je godina-ona pravoslavna, ona pomalo zaboravljena i cini mi se manje cenjena-bas kao sto sam i ja bila dok me nisi ti pronasao.Trebas mi...

Hodam po vazduhu i sve mi je tesko...a sama sam...

ZA ONE KOJI NE PISU

tinkerbell — Sat, 12 Jan 2008 13:41:38 +0100

Uvek kad mi se dusa pretrpa osecanjima i imam potrebu da ih izbacim kroz tastaturu ja sednem za kompjutercic resena da ispisem svasta...a onda prvo prosvrljam kroz neke meni divne blogove i tako nahranim svoju krv slovima Stepskogvuka i jos ponekoga. I ja tako vodjena Krilima Zvoncice odem u nedodjiju i tamo ili zaboravim sve ono sta sam htela da napisem...ili nesto sebicno zadrzim za sebe...ili me uhvati osecanje da nemam pojma da pisem i sve mi moje reci zvuce tako prosto i obicno i onda samo ugasim net...

Ali sada necu to da ucinim, evo borim se protiv toga!

Hocu da kazem da i onda kada nismo u nesto sigurni to treba da uradimo-i onda kada imate osecaj da blebetate gluposti, bas kao i ja sada, i to slobodno cinite- jer postacemo svi anksiozni ako se sami sebe plasimo..i sada hocu da ohrabrim sve koji ovo citaju da pisu stvari koje im prve padnu na pamet,da stavraju i ako misle da to ne znaju..jer i iz toga se radja umetnicko delo..a i dobar je osecaj stavarati.

Pre svega zelim da svog decka pospem zlatnim prahom i pustim ga da odleti i pronadje svoju nedodjiju.ALI DA MI SE VRATI..i da mi pise posvete, cestitke, pa mozda i koju pesmu , i kakva god ona bila za mene je pravo umetnicko delo..bas kao sto je i on.

..

tinkerbell — Sat, 12 Jan 2008 13:39:38 +0100

kakve li ironije..

tinkerbell — Sat, 12 Jan 2008 13:33:52 +0100

deca ulice

tinkerbell — Fri, 11 Jan 2008 20:05:49 +0100

Ovih dana po medijama , tek onako ,cini mi se u zatisju, se govori o svratistu za decu ulice,decu koja zive kao da odgovaraju za najteze zlocine. SRAMOTA!!SRAMOTA ZA MEDIJE,ZA LJUDE NA VISOKIM POLOZAJIMA,SRAMOTA ZA NAS,SRAMOTA ZA MENE KOJA NIJE ODVOJILA VREME I UCINILA BAR NESTO. Potpuno u senci predizborne kampanje, u senci novih blamova "vaznih" licnosti(jer danas poznata licnost postaje vazna licnost) deca koja su iz nekog razloga otrgnuta iz majcinog narucja, gutaju veliko parce zrelosti sa svojih 6,7,12..godina. Svratiste u Drincicevoj koje im je pruzalo priliku da se ugreju, okupaju, dobiju savet, razumevanje, toplu rec ili zagrljaj zatvoreno je iz nekih razloga...Tek za par dana bice otvoreno novo. Mogli smo cesto da cujemo da stanari u ovoj ulici na Dorcolu imaju prituzbe jer, zaboga , njihovom zgradom koracaju ta "opasna" deca, bez vaspitanja i kulture, ti "banditi"...Umesto da ih prihvatamo i nekad se okrenemo za njima na ulici i razmislimo o nekome ko je ugrozen , mi ih guramo od sebe, tako ih cinimo asocijalnim, mariginizujemo ih, guramo u propast.Mnogi okupani svojim problemima i nezadovoljstvima, ogorceni nedostatkom para,ljubavi,sexa namrsteno prokomentarisu kada prodju pored deteta koje boso hoda po ledenom trotaru moleci za neki sitnis.. "Mafija je to.." Da, bas su opasna deca koja mole za parce hleba zeljna majcine ruke da ih pomazi.. Svako ima svoju sudbinu okupanu teskim trenucima,poteskocama, nedostacima, ali to ne znaci da ne trebamo da pomislimo i nekoga drugog, jos kad bi im malo i pomogli osecali bismo se bolje..puno bolje.

Ja sam se vec angazovala kao aktivistkinja u NVO i super je.Super je kada ti se nasmeje neko sa toliko "tvrdom" zivotnom pricom. Neko ko ima 10 godina a bori se za svoju egzostenciju..Dete koje nema detinjstvo i koje ne zna da postoji nedodjija, dete kome deda mraz ne ispunjava zelje,spava po nekakvim sahta,a gde su cevi od toplovoda koje hvala Bogu cure pa se tu malo ugreju, preturaju po kontejnerima, ona deca koju uvek oterate od vase sofersajbne da vam ne umaze prozore, a ono zaradjuje za obrok...

Raspisala sam se, a kao da sam rekla jedu rec, jer toliko toga moze da se kaze o vulnerabilnosti ove grpe , a ima ih tako mnogo...a mi smo nacija kojoj se na sve strane MORA nalepiti "PRVENSTVO TRUDNICAMA" jer mi to ne znamo...ili ne zelimo da znamo.. Ne zelim da neko misli da generalizujem , ali ako dozvoljavamo da se o deci ulice pise u nekom cosku u dnevnim novinama i govori kao neka manje bitna vest od predizborne kampanje ili novoj ljubavi Cece Raznatovic, onda to ne valja.

Na kraju samo zelim da cestitam Mili Muskinji i ljudima koji rade sa njom jer jesu mnogo ucinili za tu decu..pruzaju im priliku da osete nedodjiju i dodirnu detinjstvo..

Carobni pokreti prstiju

tinkerbell — Wed, 28 Nov 2007 18:24:10 +0100

Tragom tvoje izmisljene senke gazim tlo pod sobom i pravim se da osecam dodir tvoj na svom ramenu... Onaj dodir koji nikad nisam ni osetila , koji me tako misteriozno privlaci, i plasljivo tera zelju u srce da ga osetim. Toliko toga znas o meni, toliko beskrajno statkih i iskrenih reci otkucanih na tastaturi naseg jedinog dodira...moja srodna dusa-a nikad te ne dodirnuh.. U haosu svojih nemira pronalazim, sasvim neocekivano , tvoje gladne usne koje se razvuku u osmeh i slucajno me opcine...za uvek!Ponosno postajem hrabra i spremna na borbu sa kilometrima , sa granicama, sa neizvesnoscu. Uskocio si u moj zivot onako iznenada, aopet nekako slatko i lukavo, kao neki vrabac da mi je sleteo na prozor i postepeno dosao do najdubljeg dela moje sobe -moje nedodjije..a ja ni u najmanjem uglu svog srca nisam ni verovala da ce ikad doci neko ko mene moze da skonta i dugo me drzi u zagrljaju kad god ja to zatrazim.

Onog trenutka kad sam citala one reci koje pocinju na 'V', srce mi se zatreslo i znala sam vec tog trenutka da mi neko ponovo sara kroz srce. Svojom jedinstvenoscu ,sarmom i razumevanjem polako si postao strah u meni, strah od toga da je neko sebi opet dao pravo da se igra sa mnom.