Smokers Delight

Kakav san...

, 15 2007 21:13:14 +0100

Još uvek sam pod utiskom sna, kao u nekom filmu... Sanjam da sam u nekom kafiću i pijem sa drugom i drugaricom koje nisam video od osnovne škole. Pijani smo i ja sam prosuo piće po drugaru na šta je on popizdeo i izbacio i mene i drugaricu napolje. Napolju pada kiša i idemo lagano ulicom. Kad smo stigli do pešačkog prelaza taman da zakoračim na put drugarica me tad uhvati za ruku i kaže mi: "Čuvaj se nevidljivih kola". Pogledam levo kad ono stvarno nevidljiva kola, prepoznaju se samo zbog kiše koja pada po njima. Kola su prošla, a ja sam ih ispratio pogledom i odjednom se nalazim prekoputa. Tu su zgrade, bandere, semafori samo što je trotoar oivičen jenim redom vinograda. Drugarica mi kaže nešto kao da pogledam u nebo, koje je sada vedro odjednom. Gledam zvezde gusto raspoređene na nebu koje prelepo izgledaju i odjednom sve počinju da se pomeraju. Tad smo se uspaničili u snu i počeli smo da bežimo dok zvezde polako padaju po nama i kako nas koja dotakne pretvori se u svica(?)! Trčao sam tako dok sav nisam bio pokriven bubetinama i tad sam se probudio... Preznojan, adrenalin pumpa, užasan osećaj straha al polako shvatam da je to bio san. Dosta toga što smo pričali u snu nikako ne mogu da se setim, i znam da se još svašta izdešavalo al ne znam šta... Svejedno, nisam smeo da zaspim do jutra da ne bi nastavio da sanjam. Ne ponovilo se!

Raspad

, 06 2007 18:03:17 +0100

Pa došao je i taj dan kada se vraćam svojoj dosadnoj svakodnevnici. Zadnjih nedelju/dve dana su bile veoma zanimljive, za šta zahvaljujem mojim najboljim prijateljima: alkoholu i cigarama pre svega, zatim: Bošku, Saletu i donekle Čombetu i svim devojkama i klinkama na koje smo naleteli. Sada sam u neobičnoj situaciji: prvi je već davno prošao, a ja skoro nisam ni načeo platu, a sa druge strane ne želim da pijem ni da pušim. Paradoks! Imam love, a ne mogu da je potrošim. Previše mi je. Uzeću odmor od nekoliko dana, da zalečim jetru i pluća makar do vikenda. A to što ću biti trezan i verovatno neću pušiti znači da ću se narednih nekoliko dana raspasti od dosade i možda umreti od iste... Zašto li sam toliko drugačiji kad pijem? Zabavan, veseo, šarmantan, pun energije i osećam se fantastično, a dok sam trezan sve suprotno: dosadan, raspadnut i mrtav iznutra. I eto, danas se ceo dan ubijam u svojoj trezvenosti. Al je dobro... da umreš! Idem na piće sa prijateljicom večeras, nadam se bezalkoholno. Sve zavisi od toga da li ću se samo smoriti pričajući o glupostima ili ću se toliko smoriti pričajući da ću kroz 15 minuta plakati u WC-u. Ma koga ja lažem, jedan jeger nikome neće škoditi. Problem kod trezvenjaka je taj što imaš neke norme ponašanja, želiš da ostaviš dobar utisak na okolinu, ne želiš da ljudi misle loše o tebi i pre svega previše razmišljaš. Dok kad si pijan zabole te ona (muška) stvar za sve, radiš šta hoćeš, baš te briga kakav ćeš utisak ostaviti i šta će misliti o tebi jer si sam na ovom svetu i što je najbitnije ne razmišljaš previše već deluješ. Jer da bi se nešto desilo treba nešto da uradiš. Akcija - reakcija i tako to. Počeo sam da lupam. Idem sad da se tušnem pa do grada. Jedva čekam subotu da prekinem ovaj moj dvodnevni post! Ćaos. I hvala na vašem vremenu! :)

Čombe, ja i šoping iz snova

, 23 2007 19:41:53 +0100

Danas je najzad bio lep koji jednostavno nisam mogao da provedem u kući. Nazvao sam Čombeta i otišli smo do kafića gde radi jedan naš drugar Bata. Bata inače radi za šankom, gde smo se ugnjezdili, i pravi koktele. Tu smo malo nešto pričali i kad nas je pitao šta bi popili odmah je dodao da ima jedan poseban koktel za prijatelje. Kako smo i ja i Čombe skloni piću prihvatili smo Batinu ponudu jer je prvi koktel bio na račun kuće, tačnije na račun Batine plate. Dok je mućkao piće nije hteo da nam kaže šta ide u njega jer ga je, kako kaže, sam izmislio. Pitali smo ga za ime koktela, ali ga još nije smislio pa sam mu predložio da ga nazove: "Sex on the Bata", na šta je i pristao kasnije. Najzad ga je završio i stavio pred nas. Imao je odličan izgled, a još bolji ukus. Nikako nisam mogao da skontam šta sve ide u njega, a ova mindža nije htela da nam kaže. Posle "Sex on the Bata" popili smo po jedan "Crazy Mike". Moj favorit! Svi sastojci su alkohol (osim leda), a ukus mu je kao milkšejk iz McDonalds-a. Posle smo uzeli "Monkey Brain" i blago alkoholisani krenuli kući. Na putu sam pomenuo kako bi mogli jednom da nakupujemo pića i sami pravimo kući koktele pre nego što odemo do grada. Kako sam to izgovorio, stali smo, pogledali se i odmah se vratili kod Bate po recepte. Napisao nam je na papir 15-ak recepata za koktele i kad nam je napisao pitao nas je šta će nam, nas dvojica smo oborili glave i smejali se ko pičkice i rekli mu kad on neće da nam kaže šta ide u "Sex on the Bata" nećemo ni mi njemu da kažemo šta će nam recepti. (šta misli, šta će nam. neću ih sigurno uramiti) Otišli smo svaki svojoj kući po pare i našli se ispred Rodića. Unutra smo otišli u deo sa pićima i uzimali sve sa spiska. Najfinija pića naravno, treba dozvoliti sebi malo luksuza s vremena na vreme. Sve nas je izašlo oko 15000, računajući tu i sokove, cigarete, dozere, šejker, komplet čaša za koktele i 4 slamčice. Sve smo odneli kod mene jer je trenutno u toku svinjokolj i moji su otišli još jutros na selo da liše života tri mala praseta i ostaće tamo ceo vikend, tako da mi je prazan stan. Stavili smo led u frižider, sklonili tepih i lomljive stvari i pozvali naše dve najbolje drugarice Jelenu i Jovanu. Dolaze oko 9h i Čombe i ja smo se dogovorili da ne pijemo ništa dok one ne dođu. Kad dođu, ovde pijemo do ponoći i posle idemo do grada. Kojim parama ne znam, jer nemam više ni dinara (zbogom nove patike), ali verovatno Čombara ima. Jedva čekam da krenem sa cugom, ne pamtim kad sam zadnji put osećao ovakvu euforiju. Sad pišem ovo ovde da mi brže prođe vreme, ali ne pomaže. Još sat ipo vremena... Joj, moja pluća neće izdržati... Al pogledajte sliku dole. Nije li predivna? Pooozzzz!!!

Koliko ti dosadno može biti?

, 22 2007 11:56:11 +0100

Zdravo, zovem se Marko i ja sam žrtva dosade. Treba mi pomoć! Ne znam kad je sve tačno počelo, ali u jednom trenutku su moj život, moji prijatelji, moj posao i fakultet postali nepodnošljivo dosadni i iritantni. Iz dana u dan je sve gore i svaki novi dan je dosadniji od predhodnog. Zato i provodim dane tražeći načine na koji bi mi vreme brže prošlo. Pa, koliko ti dosadno može biti? Toliko dosadno se namerno isečeš po dlanu i odeš u urgentni da te previju, toliko dosadno da uradiš pirsing na jeziku samo zbog iskustva, toliko dosadno da piješ alkohol svaki dan i pušiš u proseku dve paklice dnevno. Moram stalno nešto da radim, negde da idem, sa nekim da budem i ako me taj neko može udaviti još više. Ako sam na jednom mestu duže od jednog sata počinjem da se smaram, samim tim i ljude oko sebe, a i oni mene. Mada ih sve u poslednje vreme izbegavam kako znam i umem. Definitivno uživam u samoći jer su svuda oko mene zli mali ljudi koji se pretvaraju da su mi prijatelji. Dobro, nisu svi takvi, ali većina jeste. Totalno sam neshvaćen i kada bih mogao da biram najrađe bih bio prijatelj sa samim sobom! Ako neko zna recept kako da razvijem dvostruku ličnost, molio bih najlepše da to podeli samnom. Tako se nikad više ne bih smarao. Ovako, jedva čekam vikend da se napijem ko svinja i ludo provedem sa svojim "prijateljima". Mada mi ni izlasci nisu više što su nekad bili. Ranije nisam morao da pijem alkohol da bih se dobro proveo, a sada ne izlazim iz kuće ni do prodavnice a da ne srknem koji gutljaj iz pljoske. Kad se probudim dan posle izlaska znam da sam se sinoć smorio ali se ubeđujem da nisam jer se ničeg ne sećam. Moji PRAVI drugari i drugarice me posle podsećaju ko je sve bio i šta smo sve radili, a ja im verujem kad kažu da je bilo ludo - ja lično nisam primetio. Alkohol definitivno ulepšava pogled na svet i čini ga zanimljivijim. Ozbiljno planiram da ostatak života provedem u blago alkoholisanom stanju, pušim cigare, vijam devojke i pišem blogove po internetu.

Hvala na Vašem (savršeno protraćenom) vremenu i do sledećeg puta: CIAO! Budite veseli i ne smarajte se ko ja...