Lepota oko nas

Zamrznuto vreme i secanje na njega......

Iz kojeg god ugla gledali na fotografiju ili kako god na nju posmatrali, ona se u svim kategorijama izjednacava sa vremenom,istim onim vremenom koje bezuspesno pokusavamo da shvatimo,istrazimo i pokorimo.....

Ona belezi jedan tenutak jer tada,kada mi posmatramo fotografiju,sve se pretvara u jedan trenutak bez obzira na to koliko vremena je trebalo da on nastane - odredjeni deo sekunde ili nekoliko dana ....

Prema tome, poziv svakog fotografa jeste da svoje teznje usmeri ka ocuvanju secanja na vreme,koje nemilosrdno odnosi neke daleke i bliske vidike....a samim tim fotografija nam daje priliku da na pravi nacin iskazemo svoja individualna osecanja......

Fotograf je u stvari u osnovi neumorni tragac za vizuelnim senzacijama koje se neprekidno desavaju svuda oko nas....

Upoznavanje...

Pre nego sto vam prikazem neke moje fotografije,zeleo bih da vas upoznam sa nekim mojim omiljenim fotografima,fotoaparatom sa kojim radim ( Canon EOS 300 ) ,sa fotoaparatom sa kojim sam poceo da radim i da upoznajem fotografiju i njen svet ( stari ruski fotoaparat Zenit ET ), i da vam ponudim nekoliko linkova na koima se mozete vise informisati o istom....

Pocecu po redu kako sam i pisao u pomenutom,znaci o nekim ( izbor je veliki zaista ) mojim omiljenim fotografima:

Istorija fotografije donela je mnoge slavne fotografe i jos slavnija imena,ali samo nekoliko ostalo je urezano neizbrisivim debelim slovima, na prvom mestu (za mene) mozda bih mogao da izdvoim Jozefa Kudelku (Josef Koudelka) - rodjenog 10.januara.1938 u Ceskoj republici,njega je ipak interesovala srz zivota i vec na samom pocetku bavljnja fotografijom zapoceo je svoj, skoro 10 god dug fotografski esej o Ciganima.Njihov zivot prikazao je sa takvom suptilnoscu,preciznoscu i lepotom da je tesko odupreti se utisku da je to mogao da snima samo jedan od njih.Skitar ,sanjallicai izraziti individualista Kudelka bi se mogao nazvati "belim Ciganinom".Ipak,jedna teska i bolna prica proslavila ga je u svetu, takoreci bila je otskocna daska za njegovu medjunarodnu karijeruBila je t reportaza o Pragu koji je okupirala vojska tadasnjeg SSSR-a u prolece 1968. godine.zgranuta lica Prazana koji u ocaju pokusavaju da golim rukama sprece nadiranje tenkova u jednakoj meri poseduju neposrednost i zivotnost koju je tako maestralno pokazao fotografisuci Cigane,ali sama bizarnost situacije, izrazen svetlosni kontrast i dominantni crni tonovi,a ovog puta svetlost se ugasilaPored izrazene dramaticnosti,posebno je upecatljiva sveprisutnost fotografa.stice se utisak da se centar desavanja nalazi upravo tu gde je fotograf,kao da se sve desava zbog njega samog,a ne obruto.To je rezultat maestralnog prilagodjavanja situaciji.

Link na kome mozete vise saznati o Kudelki I drugim poznatim fotogtafima,clanovima magnum agencije.
-----------------------------------------------------------------------------------
http://www.magnumphotos.com/Archive/C.aspx?VP=XSpecific_MAG.StaticPage_VPage&SP=photographers_list&l1=0&XXAPXX=SubPanel10
-----------------------------------------------------------------------------------

Sada bih vam prestavio i neke osnovne karakteristike fotoaparata sa kojim radim:

To je Canonov fotoaparat SLR (single-lens reflex) EOS 300.

Osnovne karakteristike:

Prvu stvar koju cete primetiti cim uzmete fotoaparat je njegova tezina tj. njegova lakoca (335 g),sto ga cini jednostavnim za nosenje.
Veci deo fotoaparata napravljen je od plastike,za razliku od metala koji je manje prisutan.
Njegove dimenzije su 140 x 90 x 58.5mm.
Koristi 35-o milimetarski film,ja licno koristim Ilfordov crno beli film HP5 PLUS od 400 ASA ili ti ISO. ASA ili ISO je oznaka za osetljivost filma.
Ima ugradjen Flash ili ti tzv. blic.On se na ovoj fotografiji ne vidi jer je poklopljen.
Objektiv 28-90/f4-5.6.
Focus TTL Phase Detection Autofocus AF (7 zona).
Displej na kojem mozemo vrsiti izbor funkcija fotoaparata i podesavati otvor blende,ekspoziciju....

Sledece sto cu vam pokazati kao sto sam vam i obecao jese moj prvi fotoaparat sa kojim sam se

susreo, a to je stari ruski fotoaparat ZENIT ET iz 1981 god,na kome se necu previse zadrzavati, vezano za njegove karakteristike.

Vise o ovom fotoaparatu mozete saznati na sledecem linku:

-----------------------------------------------------------------------------------------

http://www.rus-camera.com/camera/zenit-et_vileisk_front.jpg

-----------------------------------------------------------------------------------------

Vesti REFOTO casopisa.....

Za ljubitelje fotografije i citaoce REFOTO casopisa (obavestenje sa oficijalnog sajta), u decembarskom broju bice objavljeno FINALE KONKURSA LEPOTA OKO NAS, EKSPERIMENT, SVETLOST I SENKE, na čak osamnaest strana, fotografija jednog pobednika tema krasiće naslovnu stranu časopisa, organizuju se dve izložbe u galeriji O3ON.....

Vise informacija o izlozbi u galeriji O3ON bicete naknadno obavesteni...

Oficijalni sajt O3ON galerije: www.o3.co.yu

Foto Berza....

Foto berza održaće se 16.12.2007. godine u Trznom Centru "Staklenac", Makedonska 5, Beograd, od 10-16 časova održaće se foto-berza koja već tradicionalno nudi najveći izbor foto i video opreme, antikvitete i kolekcionarske primerke korišćenu opremu...

Pitanja i Odgovori...

Na ovoj kategoriji mozete postavljati pitanja( naravno vezana za fotografiju) a ja cu se potrudidi da na njih odgovorim.......

Konkurs za izložbu fotografija autora do 23 godine....

U znak sećanja na profesora Dragoljuba Tošića koji je najveći deo života posvetio mladima, časopis Refoto pokreće konkurs za najboljeg mladog fotografa. Pozivamo sve autore koji do 1. aprila 2008. navršavaju 23 godine života da nam pošalju fotografije koje moraju predstavljati celinu, tj. predlog izložbe.
Primaće se od 30 do 50 fotografija na papiru minimalnog formata 18 x 24 cm. Stručni žiri odabraće najkvalitetniju izložbu, za koju će biti obezbeđen galerijski prostor i sav prateći materijal – izrada povećanja, štampanje kataloga i pozivnica i objavljivanje u časopisu REFOTO.
Rok za prijem: 1. 3. 2008. godine.

ratnik svetlosti....

Ratnik svetlosti seca se jednog odlomka Dzona Bozijana:

"Iako sam prosao sve kroz sta sam prosao ne kajem se zbog teskoca u koje sam zapadao jer su me upravo one dovele tamo gde sam zeleo da stignem.Sve sto sada imam, to je ovaj mac, i ja ga rado predajem svakome ko je voljan da krene na svoje hodocasce.Nosim sa sobom pecate i oziljke iz bitaka - to su svedocanstva da sam ziveo i nagrade koje sam ovojio.

Ti dragi pecati i oziljci otvorice mi vrata raja.Jedno vreme ziveo sam samo zato sto je trebalo ziveti.....

Ali sada zivim zato sto sam ratnik, i ato sto zelim jednog dana, da se nadjem u drustvu onoga za koga sam se toliko borio“

Paulo Koeljo ( Prirucnik Ratnika Svetlosti )

Fotografija je nastala na Kalemegdanu u oktobru 2007 god.

Fotoaparat Canon EOS 300

photo by Nemanja Zdravkovic

Viva La Vida

Bgd...

Fotografija je nastala u avgustu 2007 godine na trgu Nikole Pasica

Fotoaparat Canon EOS 300

Photography by Nemanja Zdravkovic

Istambul,Bosfor

Istambul, krstarenje Bosforom maj 2007

Fotoaparat Canon EOS 300

Photography by Nemanja Zdravkovic

Istambul 1 Deo....

April - Maj 2007 ISTAMBUL photography by Nemanja Zdravkovic

Sama rec kaze Carigrad, Carski Grad , nekada Konstantinopolj i glavni grad Istocne Evrope , Velike Vizantije i centar pravoslavlja,a onda i centar Velike Otomanske Imperije …. sa 15 miliona stanovnika danas najveci grad u Turskoj, a moze se reci i u Evropi , (iako se prostire na dva kontinenta , Evropu i Malu Aziju ),deli ga Bosforski moreuz….Grad kroz koje su prolazile i osvajale ga mnoge vojske, ziveli mnogi narodi i donosile vazne odluke o buducnosti drugih naroda pa i nasega, centar trgovine….grad pomesanih kultura…..jednostavno moze se reci i u nekim trenucima centar Evrope pa i Sveta ….

Istambul danas….

Krenuli smo iz Beograda Zoe i Ja ( Nemanja ) 27 aprila 2007 god. i to preko studenske ( organizacije ) agencije koja je verovatno svima poznata kao ZPU,za neke jeftine pare ,6 dana 4 nocenja…..Do Istambula ima oko 1000 km puta….putovali smo autobusom…. A put je bio dosta naporan, nekih 19 h suvog puta i jos dodatnih 3 sata koje smo cekali na granici sa Turskom, zbog nekih navodno papira koji su nam falili,Turci kao Turci,trazili su nam pare da bi nas pustili,papiri nisu uopste falili :)…sve ukupno znaci proveli smo u putu 22 h.Tako da zaista u nekom trenutku imate utisak da nikada necete stici…

Ekipa u autobusu bila je raznolika,od studenata koji su sacinjavali vecinu pa do starijih ljudi koji su verovatno krenuli u neku vrstu sverca, ko zna…:) Do Istambula gotovo oka nisam sklopio, ali Zoe jeste ,spavala je preko mene,kroz citav put,tako da je ukocenost bila prisutna svo vreme,jedina zanimacija bla mi je preslusavanje mp3 plejera po ko zna koji put,na kraju mi je I to dosadilo….svaki put kada bi smo stali na neki odmor docekivao sam to kao blagoslov :)…vrhunac je bio cekanje na Turskoj granici…tu je situacija bila suprotna,jedva sam cekao da krenemo ( coveku se ne moze ugoditi,definitivno ) :)

Napokon ulazimo u Istambul…od ulaska u grad do hotela koji je bio u samom centru grada ( ako se moze reci da Istambul ima centar grada ,s obzirom da ima, kao sto vec rekoh neverovatnih 15 miliona stanovnika ) trebalo nam je laganih 40tak minuta!Uz put do Hotela,pokupili smo naseg vodica Turcina,Ramu…Rama govori srpski i zna pesmu (Ramo ramo druze moj) mozete misliti tako nam se i prestavio ,uz pesmu :)…i cesto boravi u Srbiji ( navija za Zvezdu :), ispricacu vam anegdotu na koji nacin je on poceo da navija za Zvezdu,koju nam je on ispricao,navijao je ranije za Partizan,nakog nekog vremena imao je neku ekspediciju Crvene Zvezde koju je vodio na pripreme, bio njihov vodic u Antaliji,podmitili su ga …salim se ,dali mu na poklon komplet ( dres , sorc itd ), od tada je on “navijac” C.Zvezde ) …covek je inace bio sve osim vodica…Znao je on mogu reci, dosta interesantnih stvari o Istambulu,koje nam je i ispricao,ali nacin na koji je on to pricao bio je vise nego smesan,uz svu tu neku lepu pricu koju nam je on ponudio ,imao je trenutke gde ja mislim ni on nije znao sta je rekao, bukvalno, a pritom se frljao sa Srpskim, sto je bilo opravdano jeli, i davalo svemu tome neki dodatni efekat…Tako da smo se svo vreme zabavljali u autobusu, za vreme njegovog izlaganja..a i dok nas je vodio po gradu…tacnije smejali smo se do suza neprestano :).

Osim Rame koji je ja mislim svima ostavio jako pozitivan utisak pa i kod vas, prvo sto primetite pri ulasku u grad jeste njegova velicina , pomislite da i on nema kraja kao i sam put do njega :)Zgrade tj. na nekim mestima i kuce su jako niske 2 do 3 sprata…ulice jako uske mogu reci na periferiji i jako jako prljave,vetar koji je konstantno prisutan sa razlicitim intezitetima,klasican grad na moru….saobracaj je uzasan,a o tome cu malo kasnije…
Konacno smo stigli bilo je recomo oko 14:00 casova, vozac je uspeo pored sve te saobracajne guzve da se negde uparkira i to bas blizu hotela :)sto je bilo pozitivno, istovarili smo sav nas prtljag i krenuli u hotel, na recepciji posle kraceg vremena dobili smo kljuceve od soba i smestili se…Sobe su bile jako pristojne,sto sam se iznenadio, kao i sam hotel koji je bio sa 3 zvezdice….nasa soba je bila na 3 spratu koliko se dobro secam….uglavnom su bile dvokrevetne sobe,ciste i uredne sa televizorom, bez terase…Pravo da kazem hotel nas nije ni previse nesto zanimao kako izgleda, iz prostog razloga sto nam je on sluzio samo da prespavamo u njemu i da napunimo baterije za novi dan koji nas je cekao u Istambulu….

Istusirali smo se,raspakovali i poceli da planiramo gde cemo i sta cemo sve obici tog prvog dana u tom “velicanstvenom gradu“ nismo znali sta nas ceka,niti smo znali gde da krenemo prvo,dosta smo ocekivali od njega,a imali smo i razloga….slobodno vreme imali smo do 20:00 casova….tada bi trebali da budemo ispred hotela,gde bi nas cekao autobus za nocno razgledanje grada….

Kao sto rekoh,spremili smo se i krenuli,Zoe je ponela svoj ranac,u njemu je spakovala dzempere ,u slucaju ako uvece zahladni ,njen digitalni fotoaparat , mozda je tu bio i neki sendvic koji je ostao sa puta ali to nisam siguran:)…Jas sam poneo Zoju :)i Fotoaparat Canon EOS 300….sa Ilfordovim hp5+ crno belim filmom od 400 asa,koji je bio spreman u svakom trenutku da odgovori svom pozivu :),naravno oboje smo sa sobom poneli dobro raspolozenje sto je bilo najvaznije…

Vreme je bilo idealno,izasli smo na neku glavnu ulicu u tome delu grada,gde sun as I istovarili iz autobusa…..Bila je nalik nekom velikom bulevaru ,po sredini uliice isao je tranvaj tj.bile su tranvajske sine koje su delile ulicu na dva dela…trotoari relativno siroki i na svakih 200 do 300 metara pasarela tacnije pesacki most,jedini nacin da se predje ulica…..Guzva je bila prisutna na svakom koraku ,sto od automobila , sto od pesaka sa koima smo se bukvalno sudarali….Prvih nekoliko sekundi stajali smo u mestu i bukvalno nismo znali u kom pravcu da se uputimo, ali onda su noge same pocele da nas vode…poceli smo da ih pratimo…

Odlucili smo se da krenemo niz, za nas anonimni, bulevar,culi smo da je u tom pravcu centar i Kapali Carsija,ok rekli smo ajmo tamo…Isli smo lagano i pokusavali smo da se uklopimo u svu tu atmosferu…Osvrtali smo se na svakom koraku posmatrali smo svaki detalj,i upijali svaki zvuk koji nam je ovaj drevni grad nudio….bilo je dosta dzamija ,starih po nekoliko stotina godina mogu reci prelepih sa mnogo detalja, ,do dzamija starih i do nekoliko decenija,koje nisu ostavljale neki poseban utisak, ….zgrade su bile visoke za razliku od onih u predgradju,recimo do 5-6-7 spratova,kako koja.Neke su bile moderne skoro izgradjene od stakla, a neke one sto ih ja zove komunisticke stare 40tak godina hladne i bez ikakve lepote, smenjivale su se jedna za drugom zajedno sa dzamijama… Na zgradama su bile prisutne turske zastave, neke su se vijorile na koplima,a neke jednostavno visile po zgradama…bile su okacene na prozorima…Tu su bile I zastave sa likom Mustafe Kemala Ataturka,osnivacem moderne Turske,umro je 1938 godine… Nije bilo onog prepoznatljivog orijentalnog stila prisutnog na tim objektima….vise je bilo prisutno onog modernog stila,koji smo mogli videti bilo gde…jedino sto je ostavljalo utisak I vredelo jesu te stare dzamije koje su bile iz 16-17 veka…Uplasio sam se I pomislio da je mozda to taj Istambul,da je to taj drevni grad o kome se prica….

Zoe je plavusa,sledece sto sam primetio je da svi bukvalno gledaju u nju,tj malo je reci gledaju pilje u nju…Cuo sam te price u tim islamskim zemljama ( Tunis , Egipat,Turska itd…) da su ljudi jako neprijatni pogotovo kad vide plavuse I da ih vuku za rukav nude im brakove, kamile itd,dali zato sto sam ja bio pored nje ili zato sto su malo pristojni nisu je vukli za rukav I nudili joj raznorazne ponude ali,gotovo svako se okretao za njom,gde je to meni pocelo da smeta…pa sam pomislio u jednom trenutku da cu se mozda I tuci tamo,salim se ali zaista mi je smetalo I nisam znao sta mogu da ocekujem,pokusavao sam svo vreme boravka tamo da se naviknem na to…U nekim trenucima to mi je smetalo , a u nekim I imponovalo :),ali brzo bih se vratio na prethodno stanje :)

Isli smo dalje u istom pravcu,kako nam je I receno, samo pravo I nemozete da promasite,u tom trenutku cilj nam je bio Kapali Carsija! Na ulici je bilo jako puno ljudi ,prodavalo se sve I svasta,kao nekada na nasem bulevaru,radnji beskonacno mnogo,redjale su se jedna do druge sa razlicitim sadrzajima,od tehnike,preko garderobe…bili su prisutni I mali restorani,prodavnice sa brzom hranom…sto onih komercijalnih svima nama poznati McDonalds, Burger King do onih manje poznatih,barem meni:)

Poprecne ulice bile su uske ,verovatno jednosmerne,obicno mracne …pokrivala ih je senka visokih zgrada…a pogled se zaustavljao na horizontu,ovoga puta tu su se spajale zgrade I nebo …nije se nazirao kraj….niti je mogao ,jer ovo je bio tek pocetak …

Zoe je izvadila svoj fotoaparat, nacinili smo nase prve zajednicke fotografije u Istambulu…

Nastavi ce se.......