Zbogom deco mila

... Eto, uz unukinu pomoć napokon napravih svoj kutak na ovoj svetskoj mreži.

U penziji vremena ima podosta za sve što se nije stizalo. Tako se deda malo bacio i u poeziju.

Ovo je moja pesma posvećena Crnogorcima...

07.06.2006.

ZBOGOM DECO MILA

Oj Srbijo ostade ti sama,
Svima njima ti si bila mama,
Prihvatila ti si sve od reda,
Davala si kad niko ne gleda.

Svima redom pružala si sreću,
Međusobno da se ne nadmeću,
A najviše kojima si dala,
Ne rekoše ni zbogom ni hvala.

Eto tako ti Srbijo mala,
Još i sada ti nisi propala,
Sreća tvoja čeka tebe svuda,
Jer Evropa mora proći tuda.

Ta Evropa mora proći tuda,
Il Dunavom ili nebom gore,
Putevima il šinama dole,
Srbijo moja, Evropa te vole.

Ta Evropa sudbina je naša,
Nikad više da ne bude paša,
Da ne bude Aga ni Vezira,
Ti Srbijo budi naša mila.

A Evropa to je kuća naša,
U njoj ima stotinu međaša,
Mladi ljudi to treba da ruše,
Da nam mržnja ne pustoši duše.

Oj Srbijo majko naša mila,
Primaj decu što te ostavila,
Ponašaj se opet kao mati,
Jer ce oni zauvek nestati...

Uvodni blog

UVODNI BLOG...

Inzenjer sam saobraćaja u penziji i ponosni deda.
Posle 70 godine covek mora da pazi na zdravlje, ja sam prestao da gledam Skupštinu i da se nerviram. Kao i vesti. Ponekad upalim televizor na dugme, Nana mi donese kompot od dunja pa sedim i gledim program RTSa onako preko novina, da ne bude da ga džaba plaćam.

Umesto Dnevnika počeo sam da gledam fudbal.
Eh, kakva je to lepota! Slabo pratim domaće timove, ali Engleze i Italijane obavezno. Za sve navijam podjednako - važno je da je igra dobra, neka deca nek se igraju.

Naložim Smederevac, namirim živinu, ubrišem naočare i sednem ponešto da zapišem, da spasem od zaborava.

Život je šugav, mnogo je šugav deco...
Zapamtite, put koji je lak - ne vodi nikuda!

Penzionerski kutak - zapisi sa salaša i ostalo

Zbogom deco mila

Uvodni blog