novi doktor.com2007-12-07T10:57:14+0100<p>Ime: bosko jankovic<br />
rodjen:25.12.1989.<br />
Mjesto: banja luka<br />
trenutno ucenik srednje medicinske skole u banjoj luci...<br />
Zelja:studij medicine i specijalizacija hirurgije... rekonstruktivne i plasticne hirurgije...<br />
volim sve, sa svima sam dobar... obozavam partye, uzivam u dobroj muzici i sf filmu... zivim za dan kada ce mi se sve zelje ostvariti...<br />
nadam se da hoce...</p>
<p>prijatelji: mnogo njih, uglavnom djevojke iz nase skole... obozavam da muvam, uvijek sam takav i prema svima... naravno ako imam djevojku onda se smirim... </p>
<p>izlasci: redovno vikendom u Klub Kruna, ako ne tu onda u selo u Kafe bar Erne... </p>
<p>mrzim... uglavnom sve volim, mada me malo nervioraju dvolicne osobe, reci sve sto mislis... mrzim dva lica...<br />
jedina mana mi je brzopletost, nikad ali nikad necu planirati sta i kako da radim, nikad necu postedjeti nekog svog misljenja, uvijek cu sve reci i sve sta mislim, nije bitno ko ce i koliko ce taj neko biti povrijedjen... sovj cilj cu ispuniti makar sv druge pogazio... neko ce pomisliti da je to lose, ali ja sam okruzen ljudima koji na svom putu sve gaze i ja ako hocu da se probijem, da se dokazem moram biti takav...</p>
<p>pozzdrav za moju jedinu legendarnu pravu prijeteljicu morenu, ili vam renky... obozavam ju... aleksandra, predraga andreja, zatim anitu draganu, draganu, aleksandru, tijanu, black angela... ma za sve koje se nalaze u drustvu mojih prijatelja...</p>
<p>obozavam poeziju, to mi je odmor od svega... naravno ja pisem poeziju... vrste? Pa sve, od ljubavnih do molitvi bogu...</p>
<p>hvala svima koji ikad posjete ovaj sajt...</p>
LifeTypeCopyright (c) medicinartag:www.blog.rs,2007-12-07:15289Разлике нас не дијеле, кроз њих се упознајемо2007-12-07T10:57:14+01002007-12-07T10:57:14+01002007-12-07T10:57:14+0100 Разлика! Само ријеч или стварни проблем данашњице? За мене је то само ријеч, измишљена у стварности којом ...medicinarhttp://medicinar.blog.rs/blog/medicinar
Generalna
<br /><br />Разлика! Само ријеч или стварни проблем данашњице? За мене је то само ријеч, измишљена у стварности којом смо сви ми окружени и која нам је свима наметнута! Шта ако она не постоји? Шта ако је нема? Шта онда? Да ли сви и све може, треба бити исто? Да ли би све требало бити једнако? Или не? Толико питања на тако мало папира! <br />То да смо сви различити истина је, али сви смо опет саздани по лику Божијем. Ако смо различити, шта нас таквима чини, да ли то што само замишљамо да смо такви или то што смо заиста различити, а понашамо се као да смо исти. Заправо, најбоље је да дамо доказ да смо различити, да смо другачији, али и доказ за то да тежимо да будемо исти, да нисмо уникатни! <br />Ако узмемо тридесет особа и ставимо их све у једну просторију, прво што ће нам запасти за око је то да су све те особе различите! Али зашто су такви? Да ли је то зато што имају различиту боју косе, очију, коже или што имају разне типове носа, ушију, обрва или усана?! Можда зато што су различитог пола и годишта?!<br />То је само оптичка варка. То ми само желимо да видимо разлике. Шта ако смо ми као цвијеће, различити,а опет исти. Рецимо, маслачак, на први поглед сваки је различит, али ако мало боље погледамо видјећемо да сви ти цвјетови изгледају као да су пресликани један од другог.<br /> Да ли смо можда ми различити од свих других? И зашто смо баш ми различити? Можда нас баш то, што друге раздваја,спаја или нас можда баш то чини оним што ми ствари јесмо, људима… радозналим и спремним на учење, на прилагођавање, на спајање ради учења… Дакле, да ли нас све то спаја или раздваја? Ако погледамо сав наш људски род, схвати ћемо да на овој кугли нема баш пуно особа које су исте, сличне, идентичне. Уствари нема их уопште! <br />Сад затворите очи и замислите свијет у којем су сви људи исти;свијет у којем нема црних и бијелих, здравих и болесних,богатих и сиромашних, веселих и тужних, заљубљених и… ма не знам ни ја бас све… ја сам зато различит од других! Та разлика ме спаја са другим људима, та разлика ме чини занимљивим за друге људе, та разлика чини мени занимљивим друге људе који ме окружују и увесељавају. На свијету постоји више од шест милијарди особа, па да су све исте и по истом калупу направљене, зар онда не би смо били онај маслачак, онај цвијет који сам спомињао на самом почетку овог текста?! Колико би нам било занимљиво да сваки пут када кренемо на у град, у школу, у биоскоп, у позориште или на пијацу, да сваки пут и на сваком кораку сретнемо „СЕБЕ“! Колико би нас то што нас спаја уствари раздвајало? Колико? Можда је ипак боље овако како јесте, али ако је тако, зашто нам се намеће та слика по којој се сви равнамо и због које сви на крају изгледају исто. Зашто данас у свијету постоји толико дјевојака које болују од анорексије? Само зато што је неко некад рекао да тако треба да буде, да такве осбе треба да буду узор младима! Зашто су оне и коме су оне узор као такве? Зашто нам узор није мајка, жена која сваку нашу патњу и бол осјети, која нас схвата, подржава и која нам је потпора од колијевке преко прве ријечи па до гроба, која све наше проблеме износи на својим леђима, а да притом не каже да јој је тешко, да неможе, која је увијек ту кад ју требамо? Зашто жена као таква није узор и модел по којем би сви градили своју личност? Или, зашто наша Ленка Дунђерска није узор љепоте дамама или Ана Карењина? Зашто сви желе бити исти? Зашто нико нема оно своје јасно и гласно ЈА? Зашто ја бивам проглашен за чудака сваки пут кад овучем нешто што се сваки дан не среће на улици? Како то да ми друштво у којем живим одређује, пардон, намеће некакве путеве по којима ћу ја ићи? Можда ја жеилм да се истакнем од других, да будем различит, али немам начина за то! Више сам и престао да се разликујем од других, јер све оно што покушам да урадим да бих се разликовао, да бих се истакао, одмах на почетку пада у дубоке вирове заборава, као да не постојим. Зашто су младићима узори фудбалери, неки тамо добро грађени момци који се у својим двадесетим и тридесетим годинама понашају као дјеца. Трче за лоптом и веселе се кад дају гол. Све то подсјећа на понашање дјеце из предшколског забавишта. Зашто нам уопште требају ти модели, ти узори? Ко су они уопште да мени говоре шта ћу и ко ћу ја бити! Мислим да нико нема право на то! Можда се ми једноставно бојимо нечег што није исто, што је различито, што нам је непознато!зашто сви желимо, жудимо да будемо оно што нисмо, а оно што јесмо не прихватамо! Бити оно што јесмо, то је суштина!
tag:www.blog.rs,2007-12-07:15288evo me opet...2007-12-07T10:29:07+01002007-12-07T10:29:07+01002007-12-07T10:29:07+0100 de ste ljudi, evo mene opet sa vama, opet pisem... izvinjavam se sto ste cekali ovako dugo, ali nisam imao vremena da se pojavim i nesto ...medicinarhttp://medicinar.blog.rs/blog/medicinar
Generalna
<p><span>de ste ljudi, evo mene opet sa vama, opet pisem... izvinjavam se sto ste cekali ovako dugo,</span></p><p><span> ali nisam imao vremena da se pojavim i nesto otkucam... eto juce me ispitivala ginekologiju skoro jedan cas, posto nista nisam znao,</span></p><p><span> trazila je tri pitanja koja znam da mi da pet... </span></p><p>ljudi, jel to ona poludjela ili je samo ako malo luda... a tekst sto nam je donijela da procitamo,</p><p> tek to... </p><p>slusajte, ovo su samo kratke crte...</p><p> </p><p>TESTISI...</p><p>priroda je testise stavila u kesicu, zatim ih zamotala u kozu pa prekrila dlakama, a vi(muskarci) ih jos stavljate u gace, pa u hlace... pa ko je tu lud... za testise se </p><p>vezu mnoge lepe uspomene, posebno kod nas zena, recimo majka kada napipa testise</p><p> kod djeteta obraduje se jer zna da ima musko dete, naslednika svoje familije i loze, </p><p>a djevojka kada opipa testise na momku ona se obraduje zbog njihove ogromne moci da </p><p>stoje jako dugo u uspravnom stavu... nalazimo ih bey po muke i u mraku... kada </p><p>ih napipamo tako dlakave lice nam ozari osmeh...</p><p>ali onaj ko ima testise ne mora da ima i muda, da sme da uradi nesto, takvi muskarci </p><p>su djevci do braka, i tada to rade jer samo to moraju, jer to neko od njih ocekuje,</p><p> ali ima i onih koji nmeaju testise a prave se da imaju muda, tako reci kurce se... </p><p>kada testisi zakazu, to je cesto(smije se) onda nam to donosi veliku zalost... </p><p>ali ako muskarcu otkaze jedan testis, tu je drugi da ga podrzi...</p><p> koliko je normalno da profesorica prica nesto ovakvo svojim ucenicima... koliko... joj, kavi ludaci u mojoj skoli... inace ta je prof. legendarna, ako ju neko uspe cuti sta je rekla valja se po podu od smeha... zena kaze malo ali provali za pet... sa jos da kazem, nista vazno mi se nije desilo ovih dana, ustvari, imali smo nekavu predstavu, na njemackom, brod ludaka joj je ime... ja glumim svestenika koji to nije i emancipovanopg muskarca koji to nije... kad sredim slike izbaci cu vam koju pa da vidite sta su muke... eto toliko od mene... pozz za moju malu plavu pejasinovicku... </p>
tag:www.blog.rs,2007-11-26:14659napokon ja...2007-11-26T23:12:30+01002007-11-26T23:12:30+01002007-11-26T23:12:30+0100 ljudi tu sam sta da vam pricam napokon bice ovdje mnogo lijepih druzenja bar kako mi se cini ...medicinarhttp://medicinar.blog.rs/blog/medicinar
Generalna
<p>ljudi tu sam sta da vam pricam napokon</p><p>bice ovdje mnogo lijepih druzenja bar kako mi se cini</p><p>jos samo da ja nadjem vremena pa da ovo sredim malo bolje ali i ovako moze proci... nadam se...</p><p>ako imate kakvih komentara ili predloga javite mi... jedva cekam da ih cujem... </p><p>ovdje cete oci naci mnogo poezije, ali ne bilo kakve, samo ljubavne to je sve... autor naravno ja... </p><p>hehe</p><p>eto toliko od mene za prvi put</p><p> </p>
tag:www.blog.rs,2007-11-26:14653Čestitamo!2007-11-26T23:05:44+01002007-11-26T23:05:44+01002007-11-26T23:05:44+0100Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.medicinarhttp://medicinar.blog.rs/blog/medicinar
Generalna
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.