polje_maslacka

Svačije omiljene patike

maslacak — Fri, 30 Nov 2007 14:11:42 +0100

Svačije omiljene patike

Converse All Star ili kratka priča o najprodavanijem paru patika u istoriji.

Konverse Ol-Stars, legendarne patike od platna sa gumenim đonom, nastale su davne 1917.godine kao pokušaj da se ova firma plasira na tržište košarkaške obuće. Bio je to zaista pionirski i inovativan pokušaj imajući u vidu da je sam košarkaški sport tada bio star 25 godina; košarka će se, naime, tek 1936.godine upisati u porodicu olimpijskih sportova. Ipak, uspeh na tržištu doživeće tek kada ih je dvadesetih godina, oduševljen njihovom udobnošću, prihvatio košarkaš Čarls H. "Čak" Tejlor postavši ujedno i njihov glavni promoter. Nakon što je proizvođač uvažio nekoliko njegovih sugestija o fleksibilnosti, patika je dobila svoje sadašnje ime kao i prepoznatljiv Tejlorov potpis na našivenoj etiketi.

Do 1966.godine Konvers je nudio samo crnu i belu varijantu a onda su nove boje kako patika tako i pertli uvedene da bi odgovarale različitim košarkaškim timovima. Bio je to period kada je ovaj proizvođač činio čak 80% američkog tržišta patika. Uslediće vreme inovacija koje je donelo modele od novih materijala: kože, džinsa, konoplje ili laka, zatim Ol-Star sa elastičnom trakom umesto pertli pa sve do ženskih sa štiklom. Do svoje smrti 1969. godine u dizajniranju ovih modela učestvovao je i sam Čak Tejlor. Kada je Konvers kupila kompanija Nike a proizvodnja potpuno izmeštena iz Amerike, dogodile su se izmene u dizajnu od kojih je najznačajnija da platno na patikama više nije u dva sloja. Iskreni ljubitelji kažu da je razlika vrlo primetna.

Krajnje jednostavan dizajn, neponovljiva lakoća, udobnost đona i specifična individualnost koju im daju prepoznatljive boje su glavni aduti popularnih "starki". Međutim, postoje i oni koji se sa tim baš i ne bi složili. Urbandictionary.com ih definiše kao jezivo ružne patike koje nose svi koji sebe bar malo smatraju alternativnim. Za kraj ih časte neprijatnim epitetom "precenjene".

Ipak, Ol-Stars su definitivno najuspešnije patike u istoriji. U novi vek ušle su sa čak 750 miliona prodatih komada a procenjuje se da se svake nedelje širom sveta proda 30.000 pari. Od nastanka do danas njihova ciljna grupa se dosta promenila. Košarkaši su vremenom prešli na mnogo modernije modele patika a Ol-Stars su glavno tržište našle pre svega u tinejdž populaciji, postavši takođe i nezaobilazan deo pop kulture. Krajem sedamdesetih ovaj model je bio jedan od bitnih simbola pank pokreta sa najznačajnijim promoterima u vidu grupe Ramons. Novi talas popularnosti doživeće devedesetih sa grunge i hip hop kulturom, posebno na vrhuncu slave gangsta repa. Različite socijalne grupe preferiraju i određene boje i šare pa su tako na rok sceni oduvek najtraženije bile one tamnije, bliske originalnim.

Zajedno sa Dr. Martins obućom Ol-Stars patike su danas klasičan simbol pank mode. Ipak, sve su glasniji vrlo kritični komentari koji ukazuju na nedoslednost pank pokreta zbog nošenja patika iza kojih sada stoji Najk, kako kažu "kapitalistička korporacija poznata po proizvodnji svoje obuće u siromašnim zemljama trećeg sveta". Pank pokret inače zagovara levičarske, anarhističke pa čak i ideje revolucionarnog socijalizma.

Iz domena trivije stiže sledeći podatak: Ginisova knjiga beleži rekord koji drži Džošua Mjuelerd iz Lejkvuda (SAD), vlasnik najveće kolekcije Ol-Stars obuće. Čini je čak 403 para različitih modela.

Autor: Boris Nikolić

Sta kazete za Starke? AKo ih nosite...da li za vas predstavljaju nesto vise sem simpaticnog, udobnog komada obuce?

Ja ih volim, posebno leti! Podsecaju me na detinjstvo.... Nosim ih jer su slatke, lagane, prakticne...a vi?

Price - vredi procitati

maslacak — Fri, 30 Nov 2007 00:27:26 +0100

Sokrat je vazio za mudraca.
Jednog ga dana potrazi neki covjek i rece:
-Znas li sto sam sve cuo o tvome prijatelju?
-Trenutak, odgovori Sokrat. Prije nego mi ispricas volio bih da prodes jedan brzi test: jesi li to sto mi zelis reci prosijao kroz tri sita?
-Tri sita?
-Da, odgovori Sokrat. Prije nego ispricas neke stvari o drugome, dobro je da uzmes malo vremena i prosijes ono sto zelis reci. To nazivam test od tri sita! Prvo je sito Istine. Jesi li provjerio da je istinito ono sto mi zelis ispricati?
-Ne, pa i nisam. Nisam vidio samo sam cuo kako pricaju.
-Dobro! Ne znas dakle je li to istina. Probajmo iznova: pokusajmo prosijati drugacije, sada cemo uzeti sito Dobrote. Ono sto mi zelis ispricati o prijatelju, je li nesto dobro?
-Ne, bas suprotno! Cuo sam kako se tvoj prijatelj lose ponio.
-Dakle, nastavi Sokrat, zelis mi ispricati lose stvari o prijatelju a nisi siguran jesu li istinite. To i nije bas ohrabrujuce! Jos uvijek mozes proci test, jer je ostalo jos sito Koristi. Je li korisno da mi ispricas sve sto je moj prijatelj napravio?
-Korisno? Pa i ne, ne vjerujem da bi ti to moglo koristiti.
-Dakle, zakljuci Sokrat, ono sto si mi htio ispricati nije Istina, ni Dobro, ni Korisno, pa zasto bi mi pricao. Ne zelim nista znati od onoga sto si mi htio ispricati, i tebi ce biti bolje da sve to zaboravis.
"Medju prijateljima treba voljeti ne samo one, koje zaloste vase nesrece, nego i one koje nam ne zavide na sreci"

Ovo je napisao Andz Roonez, covjek koji je imao poseban dar: znao je reci vrlo mnogo s vrlo malo rijeci...

Naucio sam...
Najbolji skolski sat je sjediti na podu ispred nogu starije osobe.
Naucio sam...
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naucio sam...
Kada mi samo jedna osoba kaze "uljepsao si mi dan"... onda je moj dan nesto sasvim drugo.
Naucio sam...
Da je najmirniji osjecaj na svijetu, kada ti dijete zaspi u narucju.
Naucio sam...
Da je biti ljubazan vaznije nego biti u pravu.
Naucio sam...
Da nikada ne smijes reci ne poklonu od deteta.
Naucio sam...
Da uvijek mozes za nekoga moliti, kad nema snage da si moze pomoci na drugi nacin.
Naucio sam...
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti zivot zahtijeva od tebe,uvijek potreban prijatelj s kojim se mozes glupirati.
Naucio sam...
Da je ponekad sve sto neko treba, necija ruka za drzanje i srce za
razumijevanje.
Naucio sam...
Da su najjednostavnije setnje u ljetnim vecerima s mojim ocem, dok sam bio dijete, ucinile za mene cudo kada sam odrastao.
Naucio sam...
Da je zivot kao rola toaletnog papira, sto je blize kraju brze ide.
Naucio sam...
Da trebamo biti zahvalni sto nam Bog ne daje uvijek ono sto trazimo. Da se novcem ne mogu kupiti cast i stalez.
Naucio sam...
Da mali svakodnevni dogadjaji cine zivot spektakularnim.
Naucio sam...
Da je ispod svacijeg tvrdog oklopa neko ko zeli biti cijenjen i voljen.
Naucio sam...
Bog nije sve ucinio u jednom danu. Zasto ja mislim da mogu?
Naucio sam...
Da cinjenice, ako ih ignoriram ili izbjegavam, ne mjenjam.
Naucio sam...
Kada planiras osvetiti se nekome, time samo dozvoljavas sebi da te ta osoba nastavi vrijedati.
Naucio sam...
Da ljubav, a ne vrijeme, lijeci sve rane.
Naucio sam...
Najlaksi nacin da kao osoba rastem, je da se okruzim ljudima koji su pametniji od mene.
Naucio sam...
Da svako koga sretnes, zasluzuje da ga pozdravis s osmjehom.
Naucio sam...
Da nitko nije perfektan, dok se ne zaljubis u njega.
Naucio sam...
Da je zivot tvrd i zahtjevan, ali da sam ja zilaviji i izdrzljiviji.
Naucio sam...
Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; netko ce se uvijek posluziti onima koje ti propustis.
Naucio sam...
Kada se naucis zivjeti u luci gorcine, sreca ce se uvijek sidriti negdje drugdje.
Naucio sam...
Da bih volio da sam svom ocu, prije nego sto je umro, jos jednom rekao da ga volim.
Naucio sam...
Da treba razdavati rijeci koje su njezne i mekane, jer ces ih sutra mozda morati pojesti.
Naucio sam...
Da je osmjeh jedan jeftin nacin da popravis svoj izgled.
Naucio sam...
Da ne mogu odabrati kako se osjecam, ali da mogu odabrati sto cu napraviti u vezi toga.
Naucio sam...
Da si, jednom kad ti novorodjeno unuce uhvati mali prst svojom sacicom, zarobljen dozivotno.
Naucio sam...
Da svi zele zivjeti na planini, ali da se sva sreca i rast dogadaju dok se uspinjes.
Naucio sam..
Da je dobro davati savjet samo u dva slucaja: kada ga netko trazi ili kada je pitanje zivota i smrti.
Naucio sam...
Sto imam manje vremena, vise stvari mogu napraviti.
Naucio sam...
Ujed psa nece proci ako psa ubijes.

Jednom davno, sva ljudska osecanja i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treci put, Ludost je, uvek tako luda, predložila:
»Hajde da se igramo zmurke!
Ko se najbolje sakrije, pobednik je medu osecanjima.»

Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši da precuti zapitala.:
«Zmurke? Kakva je to igra?»
«To je jedna igra» -zapocela je da objašnjava Ludost, «u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim, polazim u potragu, i koga zadnjeg pronadem, taj je pobednik.»

Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreca je toliko skakala da je nagovorila na igru i Sumnju i Apatiju koje nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu svi hteli da se igraju.

Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronaðu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo što on nije bio taj koji se setio da predloži igru. Oprez nije hteo da rizikuje.

«Jedan,dva,tri...» Pocela je da broji Ludost.

Prva se sakrila Lenjost koja se, kao uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senci Uspeha koji se uz muku popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost nikako nije mogla da odluci gde da se sakrije, jer joj se svako mesto cinilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskocila u kristalno cisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebicnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a Požuda i Strast u krateru vulkana. Zaborav je zaboravio da se sakrije,ali to nije važno…

Kada je Ludost izbrojala 999.999,
Ljubav još nije pronašla skrovište, jer je sve bilo zauzeto. Ugledavši ružicnjak,uskocila je,prekrivši se prekrasnim pupoljcima.

«Milion!»-zavikala je Ludost i zapocela svoju potragu.

Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je zacula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskocile iz kratera od straha. Slucajno se tu našla Zavist, i naravno, i Uspeh, a Sebicnost nije trebala ni da se traži, sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pcelinjom košnicom.
Od tolikog traženja Ludost je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše, jer ona nije mogla da se odluci za skrovište, pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.

Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talenat u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgoreloj travi, Laž na kraju duge (laže,bila je na dnu okeana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte igrali.

Samo Ljubav nije mogla nigde da pronade. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kad se vec razbesnila, ugledala je ružicnjak. Zaša je medu ruže, uzela suvu granu, i besna i iznemogla, pocela je da udara po prekrasnim ružinim pupoljcima.

Odjednom se zacu bolan krik. Ružino trnje izgrebalo je Ljubavi oci.

Ludost nije znala šta da ucini.

Pronašla je Pobedu, osecaj nad osecanjima, ali Ljubav je postala slepa.

Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju je odlucila da zauvek ostane uz Ljubav i pomaže joj.

Tako je Ljubav postala pobednik nad osecanjima, ali je ostala slepa, a Ludost je prati gde god da ide...

Stvori Bog magarca i rece mu: Biti ceš magarac, raditi ceš od zore do mraka, teglit ceš na svojim ledima sve sto ti stave i živet ceš 30 godina. Magarac odgovori: Neka bude volja Tvoja, Gospodine, ali..... 30 godina je previše, zar ne bi bilo bolje 10? Usliši Gospodin magarca i nacini ga takvim.
Zatim stvori Bog psa i rece mu: Biti ceš pas, cuvat ceš kucu covekovu, jest ceš sto ti stave i živet ceš 25 godina. Pas odgovori: Neka bude volja Tvoja, Gospodine, ali... 25 godina je malo previše, zar ne bi bilo bolje 10? I usliši Gospodin psa i ucini ga takvim. Onda stvori Bog majmuna i rece mu: Bit ceš majmun, skakat ceš sa stabla na stablo i ciniti majmunarije za zabavu okoline svoje i živet ceš 15 godina. Majmun odgovori: Neka bude volja Tvoja, Gospodine, ali... 15 godina je malo previše, zar ne bi bilo bolje 5? I usliši Gospodin majmuna i nacini ga takvim.
Konacno stvori Bog coveka i rece mu: Biti ceš covjek, najinteligentnije stvorenje na zemlji, gospodarit ceš svetom i svime u njemu (osim ženom - to ti nikada nece uspeti) i živet ceš 30 godina. Covjek odgovori: Hvala ti i neka bude volja Tvoja, Gospodine, ali...30 godina je premalo, zar mi ne bi mogao dati 20 godina sto nece magarac, 15 sto ih odbije pas i 10 sto ne htede majmun? I usliši Gospodin coveka i nacini ga takvim. I tako covek živi 30 godina kao covek, zatim se oženi i živi 20 godina kao magarac, radeci od zore do mraka i tegleci na svojim ledima teret . Potom ode u penziju i živi 15 godina poput psa, cuvajuci kucu i jeduci sto mu daju. I na kraju, živi još 10 godina kao majmun, skakajuci od stana do stana svoje dece i kreveljeci se da zabavi unuke.

Palacinke-recepti

maslacak — Thu, 29 Nov 2007 17:16:13 +0100

Zelene palacinke

Sastojci:
• 500 gr spanaca
• 4 jaja
• brašno
• 500 ml mleka
• peršun
• ulje
• so i biber

Opran i ocišcen spanac stavimo u šerpu sa zagrejanom vodom da se obari. Kada se obari, properemo hladnom vodom. Polupamo 4 jaja, posolimo i mutimo mikserom. Ne prekidajuci mešanje, postepeno dodajemo mleko i brašno dok ne dobije smesu za palacinke. Miksamo u blenderu spanac i vodu u kojoj se kuvao. Dodamo kim, promešamo i sjedinimo sa smesom za palacinke. Pržimo na nauljenom tiganju. Filujte po zelji!

Palacinke od krompira

• 1 kg krompira
• 200 g brasna
• 200 ml mleka
• 100 ml mineralne vode
• 2 jaja, seckana sunka
• so, biber,vegeta, persun, beli luk.

Krompir oljustiti, narendati i ocediti. Dodati brasno, mleko i sitno naseckanu sunku. Promesati i dodati jaja, zacine, iseckan beli luk i vodu. Prziti na ulju dok ne porumene. Sluziti uz salate!

Cokoladne palacinke

•2 jaja
•1 kasicica soli
•1 kasika secera
•500 ml mleka
•200 ml vode
•350 g brasna
•1-2 kasike kakaa
•1 kasicica Praska za pecivo
•1 kasika meda

Pomesati jaja, so, secer, mleko i vodu. Dodajte brasno u koje ste stavili kakao i prašak za pecivo. Sve zajedno dobro izmešajte i ostavite da stoji oko 15 minuta. Peci na zagrejanom ulju. Prelivati medom ili slagom od vanile.

PRIJATNO!

Palacinke!

maslacak — Thu, 29 Nov 2007 00:28:28 +0100

Ovo nisu moje reci, nisam sigurna koji je izvor, ali svakako zanimljiv teks! I da....kakve palacinke volite? Slatke, slane, pohovane, zapecene ili nesto sasvim trece? :)

Da li ste znali da su prve palačinke (ako su se tada uopšte mogle tako nazvati) jeli antički ljudi? Svakako, da to nisu bile palačinke kakve mi jedemo danas. Te proste, pečene mešavine mleka, brašna, jaja i začina su antički Rimljani nazivali "Alita Dolcia" (latinski za "nešto slatko").
U zavisnosti od mešavine sastojaka i načina pripreme, završni "proizvod" je izgledao kao mešavina palačinki, omleta i pogačica.Neke od ovih palačinki su bile slatke (voće, lešnici, med), druge su bile slane (sir, riba, meso). Ovi antički recepti su smatrani za srodne vaflima, kolačima, hlebu i krofnama.

Palačinke, kakve ih mi znamo danas, su "stvorene" u srednjovekovnoj Evropi.Kroz istoriju, sastojci za palačinke (najbolje brašno, kukuruz, krompir), pribor (antičko kamenje za pečenje, srednjovekovna ognjišta, improvizovani tiganji koji su se koristili na logorskoj vatri, mikrotalasne pećnice) kao i "finalni proizvod" (tanke ili debele, slane ili slatke, prelivene puterom i sirupom ili nežno urolovane i posute voćem) su se prilagođavali raznim nacionalnim kuhinjama i lokalnim običajima.

Galete (Francuska), tanke krompir-palačinke (Nemačka), flis-papir tanke palačinke (Francuska), "drop scones" (Škotska), palačinke od kukuruznog brašna (kolonijalna Amerika), bogato nafilovane (Rusija), "dadar gutung" (Indonezija), "bao bing" (Kina), i na kraju "samo-dodaj-vodu" mešavine (kasni 20. vek) - svi su oni pripadnici "porodice palačinki.

Sama reč palačinka nastala je od mavarske reči palacsinta (čitaj: palačinta), a ova iz rumunske placinta, to je došlo iz latinskog placenta od grčkog plak, genitiv plakos, u značenju "ploča". Zamena sufiksa -ta našim sufiksom -ka nalazi se i u bugarskoj palačinki.Na ukrajinskom je slično kao u mavarskom: palahynta.U Bosni "jestvina od brašna, koja se zove i palačinka" naziva se prevrtača "jer kada se ispeče s jedne strane, prevrne se na drugu". U istom značenju koriste se i reči prevrta ("zamućeno vodom mlivo, koje se na tavi na puteru peče"), prevrata, prevratuša i prevrtuša ("I golemu vatru naložiše, vino piju, a pripeču janjce, jadne babe masnu prevrtušu").

Od reči palačinka dobili smo i neko liko izvedenica. Uz umanjenicu palačinkica, zabeležene su još: palačinkarnica (objekat u kome se pripremaju i prodaju palačinke), palačinkaš (onaj koji voli da jede palačinke), kao i palačinkijada (u nekim krajevima bivse YU odrzavaju se takmicenja u pečenju palačinki).

Među mnogobrojnim vrstama palačinki spominju se bečke, čokoladne, kineske, mesne, šarene, švajcarske, zelene, ali i hrskavci, omotići, zavežljajčići...

Sa samom reči palačinka možda je srodna i reč oplaha, "nekakav kolač, to se peče u Vrbniku (na Krku)".

U Skokovom "Etimologijskom rečniku" ta reč ima oblik opljaha, dok u citatu - greškom - piše "nekakav kolač" (umesto kolač)

Prof. Marvinu Spevaku sa Harvarda je uocio da je čuveni Šekspir pomenuo palačinke četiri puta u dva komada. Oba komada su bila komedije, i oba lika koja su spominjala palačinke su bili klovnovi.

Svi znamo šta su palačinke, pa rečničkoj definiciji, navodimo samo reda radi: "vrsta jela (obično slatkog) od brašna, mleka (vode, piva) i jaja, u obliku okruglog tankog lista pečena u tiganju ili na vrućoj ploči, poslužuje se obično premazana nadevom".U recniku se navode i tri izraza: palačinke sa orasima, sa pekmezom i sa sirom.U stvarnosti postoji mnogo vrsta palačinki I njihov broj odavno prelazi 100.

Po legendi, savremene palačinke je smislio kuvar pape Gelazija I kad je 2. januara 492. godine u Vatikan došlo toliko hodočasnika da je ponestalo hrane, a našlo se samo jaja i brašna. Novootkrivena poslastica osvojila je Evropu, a u Francuskoj se uobičajeno prže za Svijećnicu." Francuzi često jedu palačinke i rado se takmiče ko će uspeti da okrene isprženu palačinku tako da je baci u vazduh i, naravno, opet uhvati u tiganju.

Uz to se vezuje i praznoverje: na Novu godinu, na primer, valja da u ruci, kojom bacate uvis i okrećete palačinke, držite novčić, pa ako novčić ne ispadne, cele godine ćete imati novca.

Uspešno bacanje palačinki vezuje se i uz proricanje: navodno je Napoleon pre svake bitke sam pržio i okretao palačinke. Ako bi mu koja ispala, osvajač je kretao u boj pun mračne strepnje. Kad je, pekući palačinke pod Moskvom, uspešno okrenuo četiri, a peta mu je pala na pod, posle poraza je mračno rekao: 'To je ona peta palačinka!'".

U nastavku recepti za 3 vrste palacinki....

Stogodisnji student

maslacak — Wed, 28 Nov 2007 15:09:59 +0100

Sta misite o ovoj cestoj pojavi?
Kakvi sve razlozi postoje da neko dugo studira?
Ne znam za druge....ali ja kao jedna od njih, se mozda samo plasim onog cuvenog..Sta dalje?
Plasim se zivota? Samostalnosti? Uspeha ili pak neuspeha? Mozda stvarno nema mnogo nade u ovoj zemlji i mozda je sve uzalud...i opet mozda ce ostvarivanje tog cilja doneti samo razocarenje i potopiti moje nade...Ne umem tacno da odgovorim. Znam samo da me jedan mali ispit deli od tog saznanja....ali...to "ali" je kao i uvek mala rec sa znacenjem od 600 strana. Na samom sam kraju, a motivacije, inspiracije, volje vise nema. Samo prazna strana u tom delu uma. Drugi govore...lenjost. Eh da je u pitanju lenjost, lakse bi mi bilo. Znam sta je i borim se sa tim....a ovako mogu samo da se pitam i dalje nista ne preduzimam...

Rabindranath Tagore

maslacak — Tue, 27 Nov 2007 16:37:55 +0100

Tuzne su tvoje pronikljive oci.
Ispituju dusu moju kao mesec
kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj zivot
pred ocima tvojim od kraja do kraja,
i nista nisam sakrio ni zadrzao.
Zato me ne poznajes.
Da je dragi kamen, mogao bih ga razbiti
u stotine zrnaca i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.
Da je cvet, svez i malen i sladak,
otkino bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana.
Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?
Ne poznajes medje toga kraljevstva
i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti,
on bi procvetao u laki osmejak,
i ti bi ga mogla videti i citati u trenutku.
Da je samo bol, on bi se rastopio
u sjajne suze, u kojima bi se ogledala
njegova najdublja tajna,
tajna bez reci.
Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena je radost i bol bez granica,
beskrajne su njene zelje
i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao zivot,
pa ipak je na mozes potpuno poznati.

Čestitamo!

maslacak — Tue, 27 Nov 2007 01:04:09 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.