B-LOGOS
http://blogos.blog.rs/blog/blogos
<p>neka me nose noge od stakla<br />
ja se ne zaustavljam<br />
ovaj put nema kraj<br />
budna sam pretpostavljam...</p>
blogos2026-06-09T19:34:15ZSve za jednu - jedna za sve! Komšike. Musketari. Kume.
http://blogos.blog.rs/blog/blogos/generalna/2016/11/30/komsike.-musketari.-kume.
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>U početku beše reč...</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Mada, prva reč koju mi je Aleksandra uputila
nije zvučala nimalo obećavajuće. Štaviše, to njeno glasno i prekorno „Hej“
pretilo je da mi se ureže u memoriju kao negativna slika koje ne bih htela da
se prisetim ni u najgorim snovima.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>„Šta šaraš po tom zidu?“ , proizašlo iz usta
jedne devojčice po konstituciji i građi slične meni, delovalo mi je prilično
zbunjujuće. Jednako zbunjujuće kao kada sam nekoliko dana pre toga primetila
raskrvavljeno teme glave. Čudan neki komšiluk! Jednog dana te komšija, očito
bivši zaljubljenik u muziku, raseče gramofonskom pločom, bacivši je kroz prozor,
a ubrzo nakon toga te nevinu optuže za škrabanje po zidu. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Definitivno mi je svega par dana u novoj zgradi
bilo dovoljno da pomislim da će mi preseljenje doći glave i da sam najveći
baksuz - sa neospornim talentom da se slučajno zateknem na određenom mestu, u
određeno vreme, i da nakon toga, po pravilu, izvučem deblji kraj.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Sa Marijom sam se prvi put srela takođe
slučajno, a po namernoj želji moje majke da krenem na kurs engleskog
jezika. I prve smo reči razmenile baš na
engleskom jeziku. Kako ona sada voli da kaže, što u šali, što u zbilji, bilo bi
joj draže da danas komuniciramo i razmenjujemo tračeve na engleskom u nekom
lokalnom pabu Londona. Ali dobro, šta je - tu je. Naravno, pošto je ne drži
mesto, nije se dugo zadržala na kursu, ali kada sam videla da se useljava u
zgradu bilo mi je drago što ću imati u blizini poznato lice koje mogu da
posećujem u papučama. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Marija nije mislila tako.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Prvi put po useljenju u novi stan samo je
hladno prošla pored mene, ostavivši za sobom trag u vazduhu u vidu bugarske kopije
FA kivi dezodoransa.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Očito da sam se opet zatekla na pogrešnom
mestu, u pogrešno vreme.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Vanja je izgledala posve drugačije. Nekako je
uvek bila udaljenija od ostale dece, kao da živi u oblacima. Možda zato što je
i živela na desetom spratu zgrade. Svojim stavom i pojavom je na prvi pogled
odavala utisak razmaženog deteta, one koja živi u svome svetu, koja je sebi dovoljna
i kojoj drugi ne trebaju. Pretpostavljam da se vodila tom logikom i kada sam
jednog jutra želela da je pozovem da zajedno vozimo bicikle po okolnom
parkingu, i kada mi je otresito i odlučno rekla „Neću“. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Treba li da spomenem da sam i ovaj događaj
shvatala kao odličan prilog za priču o mojoj sposobnosti uklapanja pogrešnog
mesta i pogrešnog vremena. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Međutim, vreme nije kategorija kojom se da
upravljati. Šta god se desilo, moramo imati u vidu tu jednu stvar – ništa se ne
dešava slučajno! Možda ne shvatamo sada, jer kockicama treba vremena da se
poklope, ali kada dođe vreme znaćemo, osetićemo, videćemo, shvatićemo – sve ima
svoj početak i kraj, svoj smisao i razlog. Jer život je skupina parčića kojem
vreme daje smisao! A naše vreme bilo je u nevreme. Bombardovanje...</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Okupirane mislima o potencijalnoj opasnosti
koja nam se nadvila nad glavama, i konstantnim celovečernjim boravkom u zajedničkim
podrumskim prostorijama zgrade, život se nekako čudno, ali sa ka meni usmerenom
dozom podsmeha, potrudio da shvatim da Aleksandra ipak nije prekorna, da Marija
nije hladne prirode, da Vanja nije razmažena. Sve one slike koje sam slagala u
svojoj glavi i koje su mene tek nadoraslu tinejdžerku okupirale, rušile su se
kao nestalna kula od karata. Svaka moja percepcija i mišljenje bilo je
promenjeno zauvek i otvaralo put ka novom iskustvu i novom sagledavanju istine –
u betonskoj zgradi u kojoj živim kucaju topla srca mojih vršnjakinja, mojih
komšika! </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Možda je smisao celog vremenskog konteksta bio
upravo sa razlogom određen, da se u nevolji pokažu naša prava lica, jer kako
drugačije da objasnim sliku da moje tri komšike, do juče jedva primetne u mom
životu, sa svakim novim alarmom za vazdušnu opasnot dolaze sa rancem, ćebetom,
dozom straha i brige uprtim na leđima, da me pozovu u sklonište. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Ponekada treba vremena da se dobre kockice
slože, da se uglovi uklope i da se energije zaokruže. Uostalom, ni musketari nisu postali
nerazdvojni od prvoga trena, ali kada se to desilo Atosa, Portosa, Aramisa i
D'Artanjana ništa nije moglo razdvojiti. A dajući nekome prostor i vreme u svom
životu dajemo mu zlatno runo kojem svako
od nas teži – ime mu je PRIJATELJSTVO! </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Da nije tako ne bismo sa odobravanjem i smeškom
na licu prihvatale Vanjine ponekad lucidne ideje (kao onu na primer da ponese
nekoliko žaba kući i smesti ih u svoju kadu). Da nije tako ne bismo reagovale
na svako njeno kašnjenje kao na skroz normalnu pojavu. Da nije tako ne bismo se
upoznavale svakog meseca sa nekom novom Vanjinom simpatijom.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Da nije tako ne bismo trpele sve maramice suzama
natopljene koje su zaplovile Dunavom u znak izgubljene Marijine životne i
neponovljive ljubavi ( a svaku je ljubav doživljavala tako). Da nije tako ne
bismo sa osmehom na usnama prihvatale svaku Marijinu izjavu, najčešće bez takta
i dlake na jeziku. Da nije tako ne bismo čak i na njenu presoljenu supu
reagovale diskretno tražeći još koju čašu vode.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Da nije tako ne bismo Aleksandrinu želju da se
uda posle samo nekoliko meseci poznanstva dočekale sa oduševljenjem. Da nije
tako ne bismo njenu ponekad opasnu i preku narav prihvatale kao izraz brige za
nas. Da nije tako ne bismo njenu potrebu da uvek bude u pravu i da donosi
samouverene zaključke shvatale kao izraz njenog karaktera i mudrosti.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Na kraju krajeva, da nije tako ne bi ni moja
neobuzdana tvrdoglavost i duhovitost ponekada na granici ironije, bila
tolerisana i doživljavana kao nešto svojstveno meni. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Svaka mana, bilo da smo htele da je priznamo
ili ne, bila je jasno, kao na tapetu, predočena među nama. Razumele smo je,
trudile se da je ne čačkamo i da one dobre osobine izvlačimo jedna iz druge, dok
su sve naše vrline svakim danom dobijale viši smisao.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Naše prijateljstvo je raslo zajedno sa nama, praćeno
hektolitrima popijene kafe, stotinama pojedenih parčića torte, a naše priče su
se širile, dajući našim životima trajni smisao i NERASKIDIVU VEZU! </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Tog leta 2013. godine Marija je težak period na
poslu zaokružila očevom hitnom hospitalizacijom. Znale smo da joj se rođendan
bliži. Znale smo da je i očeva operacija zakazana za dva dana nakon rođendana, kao što smo znale da bi i ona više od svega
volela da može da organizuje proslavu svoga rođendana onako kako dolikuje. Ali,
u situaciji u kojoj se našla jednostavno joj nije bilo ni do čega. Znale smo da
smo joj potrebne, možda više nego ikada u životu. A znale smo da moramo nešto
da učinimo za nju, da joj skrenemo misli sa teških dana i život joj napunimo
novom dozom elana. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Kako u šali volimo da kažemo, nakon zasedanja
našeg malog kriznog štaba, Vanja, Aleksandra i ja smo rešile da Mariji
napravimo žurku iznenađenja. U situaciji kada je mislima bila daleko, nije nam
bio problem da nabavimo rezervni ključ od njenog stana, da naručimo tortu, napunimo
frižider đakonijama, da pozovemo sve naše prijatelje na proslavu. Marija ništa
nije sumnjala. Vanja ju je dovezla
kolima da navodno pokupe neke stvari iz stana. Kada je zakoračila u svoj stan
svetlost svećica na torti i zajedničko „Srećan rođendan“ vratili su je u
realnost, onu realnost u kojoj je shvatila
da je okružena ljudima koji će sve uraditi za nju! Čak i te vlažne loptice koje
su se skotrljale niz lice nisu bile suze, već potvrda jednog prijateljstva,
čija se iskra zapalila u noćima provedenim pod vazdušnom opasnošću.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Marija je ostala bez reči, ali je njen pogled i
osmeh govorio mnogo više nego što bi se jezikom moglo iskazati. Njena želja da
rođendan proslavi i pored nepovolje postala je naša obaveza! Mi smo bile dužne
da joj pomognemo da je ostvari. Čak i sutradan, kada smo se zajednički uputile
put prestonice u bolnicu u posetu ocu, na njenom licu je tinjala iskra sreće, a
mi smo prećutno shvatile pravi smisao musketarskog slogana „Svi za jednog,
jedan za sve“. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Priča kaže da su musketari zaista postojali, da
su čuvali kralja i državu od spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja. Ja verujem
u tu interpretaciju. Uostalom, život me je naučio da verujem u ono što vidim i
osećam, a moje drage dame, Marija, Vanja, Aleksandra, moje komšike, moji
musketari, koji čuvaju ideju zajedništva i vernosti, su prava potvrda te vere. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Kažu da se najčvršće veze stvaraju u
detinjstvu, u bezbrižnom dobu svakoga od nas. Možda je tako, ali sam takođe
sigurna da se prava potvrda tih veza najbolje pokazuje u nevolji. Tada sve što
se desilo na navodno pogrešnom mestu i u
navodno pogrešno vreme dobija puni smisao. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Aleksandra se udala. Marija joj je bila kuma.
Vanja traži sebe sa novim momkom, nadam se sa uspehom ovaj put. Marijin otac je
živ i zdrav, aktivno učestvuje u spremaju Marijine svadbe. A ja? Ja razmišljam
koje bih pesme kao njena buduća kuma mogla da naručim, i vrtim stare ploče, kao
one sa početka priče koje su mi došle glave.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span><strong><span style="font-size: 13pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; font-family: Georgia, serif; color: #1d2129">„Ovaj tekst je nastao u okviru akcije </span></strong></span><a href="https://www.facebook.com/hashtag/musketariblogizazov?source=note" target="_blank"><span><strong><span style="font-size: 13pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; text-decoration: none; color: #365899">#MUSKETARIBLOGIZAZOV</span></strong></span></a><span><strong><span style="font-size: 13pt; line-height: 115%; background-image: initial; background-position: initial; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; font-family: Georgia, serif; color: #1d2129"><span style="white-space: pre-wrap"> koju su pokrenuli Viasat History i MTS TV.“</span></span></strong></span><span></span></p>
<span style="white-space: pre-wrap"></span>Generalna2016-11-30T23:52:58ZblogosKako biti prosečan Srbin?
http://blogos.blog.rs/blog/blogos/generalna/2012/12/02/kako-biti-prosecan-srbin
<p class="MsoNormal">Znate šta uradi prosečan Srbin kada se probudi? </p>
<p class="MsoNormal">Kritikuje. </p>
<p class="MsoBodyText" style="text-align: justify">Kritikuje što mora na posao. Kritikuje što nema vode da se
umije. Kritikuje Vladu, političare.... Čak i ove naše jadne fudbalere kritikuje! Kao da je nešto strašno promašiti
prazan gol, kao fudbaleri su sramota za naš inače jako vitalan narod! Doduše to da smo vitalan narod je možda i
tačno. Evo, pogledajmo naše penzionere! Oni su nam jako vitalni! Svoju
vitalnost pokazuju najmanje dvaput mesečno kada trče po penziju, a da ne
govorim o jurnjavi za slobodnim mestom u gradskom prevozu! Juče sam se našla u
blizini praznog mesta u tramvaju na koje je kidisala baba sa slomljenim kukom a
ubojitim štapom u ruci. Shvatila sam da nalaženje na pogrešnom mestu u pogrešno
vreme moze jaaaaaaako da boli!</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Ali nije nam samo najstarija
populacija vitalna! I naš radni narod ima čime da se podiči. U Srbiji prosečni
zaposleni radi 2-3 sata, a na poslu provodi čak 8, što je mnogo jer se onda
umori i celi dan odmara. Na sreću, čula sam da je ovih dana pokrenuta peticija
za smanjivanje broja radnih dana u nedelji jer su najnovije analize pokazale da
možemo sa upola manjim radnim vremenom ostvariti isti proizvodni učinak, što doduše i nije tako teško. Koliko smo vezani za posao govori
i to da se kući redovno vraćamo sa svakojakim suvenirima – ćapimo sve što
stignemo! Ako je besplatno zašto da ne, a i ko zna kada će da zatreba!</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Ono što sa sigurnošću mogu reći
je da su Srbi jako verni – u svakom pogledu. Srbin se ni po koju cenu ne bi
odrekao svog tridesetogodišnjeg “stojadina”! To je i razumljivo s obzirom da
nov automobil viđa samo na Sajmu, mislim na izveštaju sa Sajma u
prekjučerašnjoj Politici u kojoj mu
zavijaju kikiriki, naravno buđav.</p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Što se tiče novina, imamo ih i više
nego pismenih! Štampu redovno čitamo, pogotovo u prevozu kad zavirujemo jedni
drugima u novine. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Jako smo religiozni! Srbin slavi
prosečno 2-3 slave a obilazi bar dvaput više.</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Jako smo i gostoprimljivi. Osmeh
nam je non-stop na licu, nebitno što je onaj tipa – I ja tebi... - .</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Veoma smo praktični. Mozda nismo
bas mi izmislili bacanje smeća kroz prozor, ali kao da jesmo. Priznajte da nama
to najbolje ide!</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Srbija je zemlja stručnjaka,
stranaka, kvizova, reklama za pivo. U Srbiji sa stalno nesto gradi i dozidava,
doduše i ruši - koalicije, vlade, a
najsrećniji se ovde mogu pohvaliti da su živeli u 5 različitih država.
Na počasnom mestu u kući prosečnog Srbina je televizor, a daljinski upravljač ima vrednost jednaku skiptaru kralja. </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">U ličnoj karti prosečnog Srbina
stoji da mu je omiljena grupa Bijelo dugme, omiljena televizija Pink, serija
Kasandra kako glasi i poslednjih godina
najzastupljenije žensko ime, osim Pamele naravno. Kod muških imena ubedljivu primat ima ime Radašin, a koliko je zastupljeno govori i činjenica da žene svoje vibratore nazivaju upravo pomenutim imenom.</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Policija je ovde veoma na ceni,
ali je ipak najperspektivnije zanimanje biti narodni poslanik. Tako glasi
rezultat nedavno sprovedenog istraživanja, na kojoj je 90% učenika osnovnih škola izjavilo da bi se rado bavilo ovim blaženim zanimanjem. Kao argument
istaknut je najbolji odnos rad – zarada, čiju visinu još možete određivati po
sopstvenoj volji.</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Doktori su u Srbiji jako predani
svome poslu, ali ih od nedavno upućuju na specijalizaciju u neke od kazneno–popravnih ustanova. Navodno nešto su mutili oko invalidskih penzija i primali
mito. Ja ne verujem u to! Kakav bre
mito? Pa zar nije normalno platiti za operaciju slepog creva 50 evra? </p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify">Ono sto je pohvalno je to da se
hranimo jako zdravo! Srbin je vegetarijanac – mesa gotovo i da ne vidi (izuzev
na slavama). Tu ponekad odstupi studentska menza koja uz kukuruz posluži i
skuvanog crva, ali to je verovatno zato da pokaže koliko je studentski standard zapravo dobar.</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> </p><p class="MsoNormal">A što se tiče studenata, oni se štancuju znatno više nego što ima mogućnosti da se zaposle. Oni se
uče lažno iskonstruisanoj istoriji, neetičnoj medicini, nepravičnom pravu, kritici. Jednom rečju, uče se kako da
postanu prosečni Srbi!</p><p> </p>Generalna2012-12-02T01:12:58ZblogosČašica života
http://blogos.blog.rs/blog/blogos/generalna/2012/12/01/casica-zivota
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Ne volim zimu, ali ipak se radujem pahuljama.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Ne volim
vetar, ali mi je drago kada me rashladi u trenucima najgore letnje žege.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Ne volim ni alkohol... bez ijednog ali... njega
stvarno ne volim!</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>A nije da nisam probao... pio sam, opijao se, ispuštao
dušu, treznio se... </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Nema tu neke posebne logike. Za nešto što ti je
od detinjstva bukvalno na dohvat ruke, pitanje je dana kada će ti biti i u
ruci. A još ako neko iz tvog okruženja druguje sa čašicom, stvari se dodatno
ubrzavaju. Nije moj otac alkoholičar. Taj termin mi nekako dođe kao nešto
vezano za svesno uništavanje sebe i ljudi oko sebe. Moj otac to nije bio. Ja bih
ga pre nazvao zatočenik, zatočenik u sopstvenom životu opijenog alkoholom i
kockom bez svesti i interesovanja za sve što se dešava. A i kako bih drugačije
opisao situaciju da jednog dana imaš auto, drugog ne, a i vlasništvo nad stanom
ti visi o koncu. Dovoljno sam bio veliki
da shvatim razloge cele situacije, ali i dovoljno veliki da i sam budem na putu
da krenem da pravim istu grešku. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Otvaram oči, ne vidim jasno koliko ima sati,
pretpostavljam da se podne odavno odjavilo, ali ionako mi pažnju i svest
odvlači neprijatan miris alkoholnih isparenja kojim samo što se nisam ugušio u
sobi. Nekako osećam da je ceo stan u sličnoj atmosferi i sram me je da izadjem
iz sobe, ali fiziološke potrebe su jače. Van sobe srećem majku. Ćuti ona, ćutim
ja... To je još gore. Bolje bi mi legao šamar ili prekor, ovako sam slomljen
žmarcima koji me podilaze. Da, ja se sramim, jer baš ono što nisam želeo da
vidim da postajem ja sam uradio! Sramim se zbog neprijatnog mirisa po celoj
kući, sramim se zbog rasečenog levog dlana, a i poplavelo levo oko sigurno ima
svašta da kaže o sinoćnjim dešavanjima. O potošenom novcu je izlišno da pričam,
to je najmanji problem. Sledeća plata će to pokriti. Ali majkine suze neće se
tako lako osušiti, a ni shvatanje da krv nije voda i da je alkohol u krvi i
genima.</span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Ne volim alkohol, možda ga danas čak i mrzim,
imao sam sa njim i lepih dana, dosta smeha, zabave, muvanja, ali i teturanja,
mučnine, različitih metoda za otrežnjenje, ali se nažalost najbrže i za celi
život otrezniš onda kada negog izgubiš zauvek. Ja sam se posle toga dana otreznio
i prelomio, očevo srce nažalost nije izdržalo tolike godine zatočeništva
alkoholom. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span>Ima nešto u tome da sve moraš da probaš na
svojoj koži i naučiš iz sopstvenog iskustva. Ako nije tako, osećaš kao da se
nije ni desilo, kao da neko drugi živi tvoj život, a on prosto vapi da ga uzmeš
u svoje ruke, pod svoju kontrolu. I baš tada kada misliš da ga imaš, da ga ti
vodiš i kontrolišeš, on ti se izmigolji, počne da vodi tebe, stranputicama i
putevima kojima uvek i iznova gubiš dušu, sve dok jednom ne ostaneš bez nje... </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"> </p><p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span><br /><em>
Posvećenom mom dragom prijatelju i njegovoj porodici.</em></span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 9pt; line-height: 115%; background-color: #eeeeee; font-family: Arial, sans-serif; color: #4d4d4d">,,Ovaj tekst ulazi u izbor za najbolji blog tekst na konkursu RTB-a<span> </span></span><em><span style="border: 1pt none windowtext; padding: 0in; font-family: Arial, sans-serif">Flaša nema dno</span></em>”<span> </span></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span><a href="http://rtb.rs/konkursi/">http://rtb.rs/konkursi/</a></span></p>Generalna2012-12-01T22:24:12ZblogosČestitamo
http://blogos.blog.rs/blog/blogos/generalna/2012/11/29/cestitamo2
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2012-11-29T19:45:29Zblogos