Biologija-Nauka o zivom svetu

Biologija-Nauka o zivom svetu http://katarina4.blog.rs/blog/katarina4 katarina4 2026-06-10T01:04:45Z Екосистем копнених текућих вода http://katarina4.blog.rs/blog/katarina4/generalna/2013/12/06/ekosistem-kopnenih-tekucih-voda Екосистем копнених текућих вода је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC" title="Екосистем">екосистем</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D0%B0" title="Река">река</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA" title="Поток">потока</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80" title="Извор">извора</a>. Најзначајнији <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80&action=edit&redlink=1" title="Еколошки фактор (чланак још није написан)">еколошки фактор</a> је брзина тока воде и по том фактору се ове воде разликују од свих других <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5" title="Копнене воде">копнених вода</a>. Брзина зависи од нагиба <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE&action=edit&redlink=1" title="Речно корито (чланак још није написан)">речног корита</a> и количине проточне воде. Због тога, а и зато што овај фактор утиче и на све друге, у различитим токовима реке влада другачија комбинација еколошких фактора, па се разликују горњи, средњи и доњи ток реке са карактеристичним <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B7%D0%B0" title="Биоценоза">биоценозама</a>.<h2 style="background-image: none; font-weight: normal; margin: 0px 0px 0.6em; overflow: hidden; padding-top: 0.5em; padding-bottom: 0.17em; border-bottom-width: 1px; border-bottom-style: solid; border-bottom-color: #aaaaaa; font-size: 19px; font-family: sans-serif; line-height: 19.1875px">Горњи ток</h2>Горњи ток реке карактерише велика брзина воде, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Температура">температура</a> воде је током колебања мање-више стална, по правилу ниска и одговара просечној температури места где се ток и налази. С обзиром да је вода хладнија, овде има највише раствореног<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Кисеоник">кисеоника</a>. Дно је најчешће <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD" title="Камен">каменито</a>.У овом току од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D0%B0%D0%BB%D0%B3%D0%B5" title="Силикатне алге">силикатних алги</a> су најчешће <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pennatophyceae&action=edit&redlink=1" title="Pennatophyceae (чланак још није написан)">пенатне</a>, односно оне које су <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Билатерална симетрија (чланак још није написан)">билатерално симетричне</a> и то представници родова<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Achnanthes&action=edit&redlink=1" title="Achnanthes (чланак још није написан)">Achnanthes</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fragilaria&action=edit&redlink=1" title="Fragilaria (чланак још није написан)">Fragilaria</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Synedra&action=edit&redlink=1" title="Synedra (чланак још није написан)">Synedra</a>. Од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Маховине">маховина</a>, чест је род <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fontinalis&action=edit&redlink=1" title="Fontinalis (чланак још није написан)">Fontinalis</a>. Маховине су очекивани становници воденог екосистема, јер им је за <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Размножавање">размножавање</a> неопходна вода. <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80" title="Индикатор">Индикатор</a> гоњег тока је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BC%D0%BA%D0%B0" title="Поточна пастрмка">поточна пастрмка</a>, <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%B0" title="Риба">риба</a> којој управо одговарају услови овог тока. Најчешће живи сакривена при дну. Сличне услове захтева и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Алпска планарија (чланак још није написан)">алпска планарија</a>, такође скривена преко дана испод водених биљака и камења. Она насељава и изворе, бунаре и потоке. Погодно склониште, али и храну многим животињама овог тока, као и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Планина">планинским</a> потоцима представља <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BE%D1%81&action=edit&redlink=1" title="Фитобентос (чланак још није написан)">фитобентос</a>.<h2 style="background-image: none; font-weight: normal; margin: 0px 0px 0.6em; overflow: hidden; padding-top: 0.5em; padding-bottom: 0.17em; border-bottom-width: 1px; border-bottom-style: solid; border-bottom-color: #aaaaaa; font-size: 19px; font-family: sans-serif; line-height: 19.1875px">Средњи ток</h2>Средњи ток одликују умерена брзина воде, већа годишња колебања температуре, мање <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Растворљивост">раствореног</a> кисеоника, а више <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4" title="Угљен-диоксид">угљен-диоксида</a> него у горњем току. Дно је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%99%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA" title="Шљунак">шљунковито</a> или <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BA" title="Песак">песковито</a>.И у овом току су честе пенатне силикатне алге, а посебно родови <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cocconeis&action=edit&redlink=1" title="Cocconeis (чланак још није написан)">Cocconeis</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cymbella&action=edit&redlink=1" title="Cymbella (чланак још није написан)">Cymbella</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pinnularia&action=edit&redlink=1" title="Pinnularia (чланак још није написан)">Pinnularia</a>. Од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%B0%D0%BB%D0%B3%D0%B5" title="Зелене алге">зелених алги</a> су најчешће кончасте врсте које припадају родовима <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ulothrix&action=edit&redlink=1" title="Ulothrix (чланак још није написан)">Ulothrix</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stigeoclonium&action=edit&redlink=1" title="Stigeoclonium (чланак још није написан)">Stigeoclonium</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cladophora&action=edit&redlink=1" title="Cladophora (чланак још није написан)">Cladophora</a>. Овде живи и риба <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0" title="Мрена">мрена</a>, која највећи део времена проводи при дну, као и ситни <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BA" title="Рак">ракови</a> бочно спљоштеног тела.<h2 style="background-image: none; font-weight: normal; margin: 0px 0px 0.6em; overflow: hidden; padding-top: 0.5em; padding-bottom: 0.17em; border-bottom-width: 1px; border-bottom-style: solid; border-bottom-color: #aaaaaa; font-size: 19px; font-family: sans-serif; line-height: 19.1875px">Доњи ток</h2>Доњи ток је најсличнији екосистему <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9B%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Стајаће воде (чланак још није написан)">стајаћих</a> (споротекућих) вода због мале брзине воде. Годишња колебања температуре су овде највећа, а <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%BE" title="Лето">лети</a>, када је температура на свом максимуму, количина раствореног кисеоника је веома мала. Дно је песковито или <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D1%99" title="Муљ">муљевито</a>, а количина <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%81" title="Детритус">детритуса</a> велика.За овај ток је карактеристичан <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1" title="Фитопланктон (чланак још није написан)">фитопланктон</a>, с обзиром да не поседују способност <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5" title="Кретање">кретања</a> или је та способност веома ограничена, па њихова <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Дистрибуција">дистрибуција</a> зависи од покрета воде. Чине га представници већине група <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%B0" title="Алга">алги</a>. За <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%81%D0%B0_(%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0)" title="Тиса (река)">Тису</a> су карактеристичне врсте <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cyclotella_striata&action=edit&redlink=1" title="Cyclotella striata (чланак још није написан)">Cyclotella striata</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Euglena_caudata&action=edit&redlink=1" title="Euglena caudata (чланак још није написан)">Euglena caudata</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Scenedesmus_quadricauda&action=edit&redlink=1" title="Scenedesmus quadricauda (чланак још није написан)">Scenedesmus quadricauda</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pediastrum_duplex&action=edit&redlink=1" title="Pediastrum duplex (чланак још није написан)">Pediastrum duplex</a>. Састав <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%BE%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%BD&action=edit&redlink=1" title="Зоопланктон (чланак још није написан)">зоопланктона</a>изузетно варира у различитим екосистемима, али се у овом току често могу наћи <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5" title="Ротаторије">ротаторије</a>, као и рачићи <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Кладоцере (чланак још није написан)">кладоцере</a> и<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Копеподе (чланак још није написан)">копеподе</a>. Копеподе су чешће <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B5" title="Море">морске</a> врсте, али их има и у <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B5_%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Слатке воде (чланак још није написан)">слатким водама</a> где представљају значајан извор хране за рибе које се хране планктоном. <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D0%B5" title="Протозое">Протозое</a> су мање значајне по бројности и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Биомаса (чланак још није написан)">биомаси</a>, али се такође срећу, како <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1" title="Солитарни организам (чланак још није написан)">солитарни</a>, тако и<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Колонија">колонијални</a> облици. Једна од чешћих је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Difflugia" title="Difflugia">Difflugia</a>. Од риба, честа је спора и плашљива <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Деверика">деверика</a>, која ријући по <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE" title="Блато">блату</a> тражи<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0" title="Храна">храну</a>. На речном дну, честе су <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%B0%D0%BB%D0%B3%D0%B5" title="Модрозелене алге">модрозелене алге</a> <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oscillatoria&action=edit&redlink=1" title="Oscillatoria (чланак још није написан)">Oscillatoria</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Phormidium&action=edit&redlink=1" title="Phormidium (чланак још није написан)">Phormidium</a>. Дно насељавају и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%85%D0%B5%D1%82%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Олигохете (чланак још није написан)">олигохете</a> са обично дугачким<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Хета (чланак још није написан)">хетама</a>, посебно <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Тубифициде (чланак још није написан)">тубифициде</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D1%88%D0%BA%D0%BE%D1%99%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Речна шкољка (чланак још није написан)">речна шкољка</a>, чија је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0" title="Ларва">ларва</a> паразит на рибама, као и ларве <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%82" title="Инсект">инсеката</a> из група <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Хирономиде (чланак још није написан)">хирономиде</a>,<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Плекоптере (чланак још није написан)">плекоптере</a> и <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BF%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Трихоптере (чланак још није написан)">трихоптере</a>.<h2 style="background-image: none; font-weight: normal; margin: 0px 0px 0.6em; overflow: hidden; padding-top: 0.5em; padding-bottom: 0.17em; border-bottom-width: 1px; border-bottom-style: solid; border-bottom-color: #aaaaaa; font-size: 19px; font-family: sans-serif; line-height: 19.1875px">Речна обала</h2><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1" title="Литорал (чланак још није написан)">Литорал</a> или обалски део је различите величине, што зависи од разних фактора. Одликује га специфична <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0" title="Флора">флора</a> и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B0" title="Фауна">фауна</a>. Биљке видљиве голим оком припадају воденим <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Макрофита (чланак још није написан)">макрофитама</a>, без обзира да ли се радило о алгама или вишим биљкама. Због специфичних услова које владају у воденим екосистемима, као што су слабија <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82" title="Светлост">светлост</a>, растворени <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB" title="Минерал">минерали</a> и гасови, као и уједначенија температура, ове биљке су развиле низ <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Адаптација">адаптација</a> као што је <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Хетерофилија">хетерофилија</a>, већа површина потопљених <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82" title="Лист">листова</a> у односу на запремину, редукција <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD" title="Корен">корена</a>, централни положај механичких елемената, развијене интерцелуларне шупљине итд.<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B5" title="Водене биљке">Водене биљке</a> у ужем смислу су <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B1%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B5" title="Субмерзне биљке">субмерзне</a>, односно потпуно потопљене у води. Такве су на пример алге; кончаста <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cladophora&action=edit&redlink=1" title="Cladophora (чланак још није написан)">Cladophora</a>или <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%86%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Пршљенчица (чланак још није написан)">пршљенчица</a>, већи број <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5" title="Маховине">маховина</a>, као и представници <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B5" title="Монокотиле">монокотила</a>. Могу се наћи, али ређе и представници <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Папрати">папрати</a>. Такође водене биљке у ужем смислу су и <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B5" title="Флотантне биљке">флотанте</a>, које једним делом плутају по површини воде. То су углавном <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5" title="Цветнице">цветнице</a> попут<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D1%9A" title="Локвањ">локвања</a>. Биљке које су једним делом издигнуте изнад воде су <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%BD%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B5" title="Емерзне биљке">емерзне</a>. Такве су представници родова <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Glycera&action=edit&redlink=1" title="Glycera (чланак још није написан)">Glycera</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eleocharis&action=edit&redlink=1" title="Eleocharis (чланак још није написан)">Eleocharis</a> и<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zizania&action=edit&redlink=1" title="Zizania (чланак још није написан)">Zizania</a>. Generalna 2013-12-06T11:21:55Z katarina4 Екосистем http://katarina4.blog.rs/blog/katarina4/generalna/2013/12/06/ekosistem Екосистем представља јединство <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B7%D0%B0" title="Биоценоза">биоценозе</a> и <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF" title="Биотоп">биотопа</a>. Животна заједница у природи мора заузимати неки простор у коме чланови те заједнице задовољавају своје потребе: крећу се, узимају храну, дишу, налазе заклон и заштиту итд. Тај простор се назива биотоп и њега насељавају припадници одговарајуће биоценозе. Они успостављају врло сложене међусобне односе и истовремено се, одређеним односима, повезују са околином у којој живе. На тај начин биоценоза и биотоп заједно чине еколошки систем вишег реда — екосистем. Различити екосистеми у једној <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0" title="Клима">климатској</a> зони групишу се у веће целине — <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%BC" title="Биом">биоме</a>.<h2 style="background-image: none; font-weight: normal; margin: 0px 0px 0.6em; overflow: hidden; padding-top: 0.5em; padding-bottom: 0.17em; border-bottom-width: 1px; border-bottom-style: solid; border-bottom-color: #aaaaaa; font-size: 19px; font-family: sans-serif; line-height: 19.1875px">Кружење материје и протицање енергије</h2>Биоценоза и биотоп представљају заједно еколошки систем у коме <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Енергија">енергија</a> протиче, а <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Материја">материја</a> кружи између обе компоненте система и унутар сваке од њих.<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B0%D1%87_(%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)&action=edit&redlink=1" title="Произвођач (екологија) (чланак још није написан)">Произвођачи</a> узимају неорганске материје из биотопа и од њих синтетишу органске материје. На рачун тих материја живе<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%87_(%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)&action=edit&redlink=1" title="Потрошач (екологија) (чланак још није написан)">потрошачи</a>. <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%87_(%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)&action=edit&redlink=1" title="Разлагач (екологија) (чланак још није написан)">Разлагачи</a> разлажу угинуле организме или њихове делове до неорганских елемената па произвођачи могу поново да их користе. Током овог кружења материје, енергија протиче кроз екосистем. Она прелази из једног облика у други, користи се за обављање животних процеса и на сваком <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1" title="Трофички ниво (чланак још није написан)">трофичком нивоу</a> део енергије се ослобађа и лагано, у виду топлоте, напушта систем. Зато се у екосистем непрестано морају уносити нове количине енергије.Органска продуктивност екосистема представља укупну количину образоване органске материје коју сви организми, на различитим трофичким нивоима, производе у одређеном временском периоду на јединицу површине или запремине. Њу чине:<ol style="line-height: 19.1875px; margin: 0.3em 0px 0px 3.2em; padding: 0px; list-style-image: none; font-family: sans-serif"><li style="margin-bottom: 0.1em"><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Примарна продуктивност екосистема (чланак још није написан)">примарна продуктивност</a> – укупна количина органске материје коју створе произвођачи; највећу примарну продукцију имају <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BA%D0%B8%D1%88%D0%BD%D0%B5_%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B5" title="Тропске кишне шуме">тропске кишне шуме</a>, влажне <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B0" title="Ливада">ливаде</a> и плитка језера, а најмању имају пустиње и отворене морске пучине, где има мало минералних елемената;</li><li style="margin-bottom: 0.1em"><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Секундарна продуктивност екосистема (чланак још није написан)">секундарна продуктивност</a> – укупна количина органске материје коју стварају потрошачи или разлагачи.</li></ol> Generalna 2013-12-06T11:18:04Z katarina4 Razlike između biljne i životinjske ćelije http://katarina4.blog.rs/blog/katarina4/generalna/2012/12/17/razlike-izmedju-biljne-i-zivotinjske-celije Strukturne razlike na ćelijskom nivou, koje postoje između biljnih i životinjskih organizama, nastale su kao rezultat načina života biljaka budući da su one pričvr&scaron;ćene za podlogu.Biljna ćelija se u nekoliko karakterističnih osobina razlikuje od animalne (životinjske), a to su:1. posedovanje čvrstog <a href="http://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elijski_zid" title="Ćelijski zid">ćelijskog zida</a>,2. prisustvo vakuola3. prisustvo <a href="http://www.bionet-skola.com/w/Plastidi" title="Plastidi">plastida</a>.Plastidi, a posebno <a href="http://www.bionet-skola.com/w/Hloroplasti" title="Hloroplasti">hloroplasti</a>, omogućavaju biljci <a href="http://www.bionet-skola.com/w/A" title="A">autotrofan</a> način ishrane. Time se <a href="http://www.bionet-skola.com/w/Biljke" title="Biljke">biljke</a> i neke autotrofne bakterije razlikuju oa svih ostalih organizama koji su heterotrofni. Ako se izuzmu ove navedene razlike u građi biljnih i animalnih ćelija, ostale razlike su od manjeg značaja. Za neke od ćelijskih delova, kao &scaron;to su jedro, mitohondrije, mikrotubule i ribozomi, te&scaron;ko bi se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju biljnoj ili životinjskoj ćeliji. biljnoj ili životinjskoj ćeliji.<a class="image" href="http://www.bionet-skola.com/w/Slika:Biljna-celija.jpg"><img class="thumbimage" src="http://www.bionet-skola.com/w/images/thumb/9/92/Biljna-celija.jpg/350px-Biljna-celija.jpg" border="0" width="350" height="278" /></a><div class="thumb tright" style="clear: right; margin-bottom: 0.5em; border-style: solid; border-color: white; width: auto; float: right; border-width: 0.5em 0px 0.8em 1.4em; font-family: sans-serif; line-height: 19.03333282470703px"><div class="thumbinner" style="border: 1px solid #cccccc; background-color: #f9f9f9; font-size: 12px; text-align: center; overflow: hidden; width: 352px; padding: 3px !important"><div class="thumbcaption" style="border: none; text-align: left; line-height: 1.4em; font-size: 11px; padding: 3px !important"><div class="magnify" style="float: right; border: none !important; background-image: none !important"><a class="internal" href="http://www.bionet-skola.com/w/Slika:Biljna-celija.jpg" title="uvećaj"><img src="http://www.bionet-skola.com/w/skins/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div>Biljna ćelija &scaron;ematski</div></div></div> Generalna 2012-12-17T22:38:52Z katarina4 Ćelija http://katarina4.blog.rs/blog/katarina4/generalna/2012/12/17/celija Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića. Skup ćelija sličnog ili istog izgleda, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD" title="Embrion">embrionalnog</a> porekla i funkcije naziva se<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BA%D0%B8%D0%B2%D0%BE_(%D0%B1%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0)" title="Tkivo (biologija)">tkivo</a>. Nauka koja proučava ćeliju naziva se <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Citologija">citologija</a>. U ćeliji se nalaze organska i neorganska <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5" title="Hemijsko jedinjenje">jedinjenja</a>. Od neorganskih jedinjenja najzastupljeniji su <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B0" title="Voda">voda</a> i <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE" title="So">soli</a>. Od organskih jedinjenja u ćeliji se nalaze <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%85%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8" title="Ugljeni hidrati">ugljeni hidrati</a>, <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%B4%D0%B8" title="Lipidi">masti</a> i <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B8%D0%BD" title="Protein">proteini</a>. Oba organska jedinjenja sadrže<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA" title="Ugljenik">ugljenik</a>. Riječ ćelija prvi put je upotrebio <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82_%D0%A5%D1%83%D0%BA" title="Robert Huk">Robert Huk</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/1665" title="1665">1665</a>. godine.Upoznavanje građe i funkcije ćelije predstavlja osnovu za svako dublje proučavanje u <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Biologija">biologiji</a> i <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Medicina">medicini</a>. Rezultati proučavanja ćelije doprinose poznavanju i normalnog i patolo&scaron;kog stanja organizma.Ćelija je osnovna gradivna i funkcionalana jedinica svakog živog bića, osim <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81" title="Virus">virusa</a>. U prirodi postoje brojni organizmi čije se telo sastoji iz jedne ćelije, kao &scaron;to su <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Bakterija">bakterije</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D0%B0" title="Protozoa">praživotinje</a>, neke<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%B5" title="Alge">alge</a> i <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B5" title="Gljive">gljive</a>. Sa druge strane vi&scaron;ećelijski organizmi mogu imati vi&scaron;e miliona, biliona, kvadriliona ćelija. Tako se u organizmu odraslog čoveka nalazi oko 10 na 14 ćelija. Iako se sve te ćelije međusobno razlikuju postoje neke osobine koje su zajedničke svim ćelijama:• <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82" title="Rast">rast</a> do veličine koja je karakteristična za datu vrstu ćelije;• obavljanje određenih zadataka (funkcija, uloga);• primanje signala iz spolja&scaron;nje sredine na koje ćelija na određeni način odgovara;• život ćelije zavr&scaron;ava se ili <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D0%B0" title="Ćelijska deoba">ćelijskom deobom</a> ili ćelijskom smrću; pri deobi ćelija daje nove ćelije;• jedinstven hemijski sastav;• jedinstvena građa.Zahvaljujući razvoju tehnike i instrumenata saznanja o ćeliji su postala veća i potpunija. Tehnika <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1" title="Mikroskopiranje (stranica ne postoji)">mikroskopiranja</a> je danas dovedena skoro do savr&scaron;enstva – pronalaskom različitih vrsta mikroskopa (elektronski, fazni, i dr.). Generalna 2012-12-17T22:37:13Z katarina4 Osobine zivih bica http://katarina4.blog.rs/blog/katarina4/generalna/2012/12/17/osobine-zivih-bica Postoji vise teorija o postanku zivota:a)kosmicka,b)crkve(Bog),v)prirodne nauke-postepeno. -Organska evolucija-grana biologije koja proucava istorijski razvitak zivog sveta.- Dokazi evolucije su fosili.Fosili su izumrli ostaci biljaka i zivotinja.Paleontologija izucava fosile.-Prve klice zivota zacete su u vodenoj sredini.-Zemlja je nastala pre oko 4,7 milijardi godina,a zivot pre oko 3,7 milijardi godina.Zivot je nastao dugim procesom sjedinjavanja neorganskih materija u organske sve do pojave prve kapljice zivota koja se zvala koacervatna kapljica.  Generalna 2012-12-17T22:02:19Z katarina4 Zasto ucimo biologiju? http://katarina4.blog.rs/blog/katarina4/generalna/2012/12/17/zasto-ucimo-biologiju Primenjene bioloske grane:sumarstvo,poljoprivreda,veterina,medicina,farmakologija.Rezultati istrazivanja  iz biologije omogucavaju nam da odrzimo prirodnu ravnotezu i harmoniju,a svet u kome zivimo ucinimo lepsim,zdravijim i humanijim.,,Samo onaj ko prirodu cuva,stiti,neguje i postuje,ima pravo da se posluzi njenim blagom.''         ,,Ne ocekuj od prirode vise nego sto si joj dao!'' Generalna 2012-12-17T21:45:24Z katarina4 Biologija http://katarina4.blog.rs/blog/katarina4/generalna/2012/12/17/biologija Biologija (od grčkog bios=život i logos=nauka, učenje) je nauka koja se bavi proučavanjem živoga sveta. Biologija proučava svojstva i pona&scaron;anje organizama, njihov rast, razvoj i razmnožavanje, kao i interakcije između različitih organizama, te organizama i njihovog okoli&scaron;a. Biologija obuhvata &scaron;iroki spektar akademskih područja koja se često smatraju različitim disciplinama. Ove discipline zajedno proučavaju život na različitim razinama.<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Molekularna_biologija" title="Molekularna biologija">Molekularna biologija</a>, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Biokemija" title="Biokemija">biohemija</a> i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Molekularna_genetika" title="Molekularna genetika">molekularna genetika</a> su velikim dijelom preklapajuće discipline koje proučavaju životne procese na molekulskoj i supramolekulskoj razini. Život na razini pojedinačnih <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Stanica" title="Stanica">stanica</a> proučava <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Stani%C4%8Dna_biologija" title="Stanična biologija">stanična biologija</a>. <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Anatomija" title="Anatomija">Anatomija</a>, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Histologija" title="Histologija">histologija</a> i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Fiziologija" title="Fiziologija">fiziologija</a> proučavaju građu i funkciju organizama na razini tkiva, organa i organskih sastava.Na <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Zemlja_(planet)" title="Zemlja (planet)">Zemlji</a> postoji vi&scaron;e od 10 miliona različitih <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Vrsta" title="Vrsta">vrsta</a>. Njihova veličina pokriva raspon od onih koje su mikroskopski male pa do <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Organizam" title="Organizam">organizama</a> veličine <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Plavi_kit" title="Plavi kit">plavog kita</a>.Svi ovi oblici života imaju izvesne osobine koje ih čine specifičnima i razlikuju od mrtvih tvari. Ove osobine su na primer mogućnost reprodukcije, rasta, ali i mogućnost prilagođavanja okolini.                                           Prema predmetu proucavanja se deli na sledece bioloske sustine:botanika-biljke,zoologija-zivotinje,mikologija-gljive,mikrobiologija-mikrobe,antropologija-covek,embiologija-razmnozavanje,genetika-nasledjivanje,epitologija-ponasanje i ekologija-zivotna sredina i odnosi izmedju organizama.       Generalna 2012-12-17T21:32:17Z katarina4