jasna

Istorijat

jasna — Sun, 16 Dec 2007 12:27:41 +0100

Mozemo voleti nesto cak iako ne znamo sta je to tacno. Ovo se takodje odnosi nacokoladu. Milioni ljudi su veoma zavisni od nje, ali samo neki od njih imaju ideju odakle ona potice, kako se pravi ili da ima i svoju istoriju.

Drvo kakaovac je bilo poznato jos u civilizaciji Maja, u IV veku nove ere. Maje su kakaovac zvali prosto "drvo", jer, po njihovom misljenju, ni jedno drugo drvo nije zasluzivalo da dobije ime. Oni su smatrali da je plod kakaovca dar bogova. Civilizacija Maja je okoncana na misteriozan nacin oko 900. godine nove ere.

Maje su prvi koristili plodove kakaovca, koja rastu u tropskim kisovitim sumama Amazona, za izradu ukusnog napitka zvanog XOCOLATL. Ovu gustu, bogatu tecnost pravili su kuvanjem i mlevеnjem plodova kakaovca koji su zatim mesali u vodi sa sojom, vanilom i cilijem. Maje su ove plodove koristili i kao valutu i darove za proslave. Kada su ih bogati Maje trgovci odneli u Meksiko i prodali ih Astecima, to je i tamo postao pravi hit. Astecki vladar Montezuma, koji je narocito uzivao u ovom napitku, je pio cokoladu iz zlatnih posuda koje je zatim bacao u obliznje jezero. Kaze se da je to jezero postalo bukvalno zlatni rudnik za spanske osvajace. U Evropu je vest doneo slavni pomorac Kristofer Kolumbo u 15. veku kada je otkrio Ameriku. Medjutim, tek je Don Kortes 1528. godine doneo sirovine, kao i opremu potrebnu za pravljenje cokolade, u Spaniju. Evropa je otkrila bozanstveni napitak u kojem su vise klase americkih indijanaca uzivale vekovima. Spanci su odlucili da naprave svoju verziju napitka, izbacili su ljuti cili i dodali cimet i secer. Ovo je uskoro postalo pomodno pice spanskog dvora.

Sada kada znate nesto o istoriji cokolade, mozda cete ja jesti na drugaчiji naчin. Mozda cete uhvatiti sebe kako uzivate u stanglici cokolade dok ovo citate. Volela bih da uzivate u radosti otkrivanja. Sledeci put, kada se nadjete u jednoj od predivnih prodavnica cokolade, izaberite nesto sto niste jos uvek probali. Zelim Vam slatko iznenadjenje.

O meni

jasna — Thu, 13 Dec 2007 11:44:51 +0100

Mozes me prepoznati po odlucnome hodu

Citam Cosmopolitan i nije me briga za modu

Ja sam uvek u brzini, nikada u leru

Pratim svoje ambicije, gradim karijeru. . .

Ne cekam da to sto zelim padne mi sa neba

Nego skupim petlju, sama uzmem sta mi treba. . .

Toliko o meni. Mislim da me delovi ove pesme od K2 dovoljno opisuju. . .

A o mom blogu… Pa, pisacu o svemu onome sto mi padne. . .

Kontejneri su retro

jasna — Tue, 04 Dec 2007 10:45:24 +0100

Jos jedan povratak kuci. Pomislim drugaciji od ostalih, poseban, ali… Naravno, ne. Pre nego sto cu uci u ulaz cujem tup udarac, tako dobro poznat. Nisam ni sumnjala, jedna kesa puna smeca je zavrsila na travnjaku. Zasto da ne!? Pa malo dekoracije nikad nije na odmet. Odavno sam prestala da se pitam ima li sta logicnije od bacanja smeca kroz prozor. To je tako normalno u mojoj zgradi, da cu uskoro sebe i jos nekolicinu ljudi poceti da smatram pravim budalama , jer jos uvek koristimo kontejnere. Kontejneri ce postati retro, ako vec i nisu. Vec je razvijena citava tehnika vezana za bacanje smeca, a osnovno pravilo je OBAVEZNO BACITI PO DIJAGONALI I STO MOZES DALJE , da zavrsi ispred tudjeg prozora, kako te komsije ne bi kojim slucajem provalile.

Sadrzaj vecine kesa se prospe i mogu se videti: konzerve sardine i mesnog nareska, jogurt od 0,1% mlecne masti, red bull oko prvog u mesecu kad stigne plata, ostalim danima jeftinija guarana, pusi se best itd…

Ono o cemu razmisljam je: da li takva ishrana odredjuje nacin odlaganja smeca, da li bi bilo razlike da se covek hrani na kasiku? Da li je zdravije pusiti, ako se pije manje masan jogurt? Uzmem li faktor velicine kese u obzir mogu da pretpostavim da li ta osoba zivi sama , a i tesko da konzervu hrane ili pica moze da deli sa nekim. Ne verujem ni da moze da nadje gastronomskog istomisljenika, koji bi ga pratio “dok nas smrt ne rastavi”. Da li neko zna jel zakon dozvoljava, ako stanari skupe preko 50% potpisa, da neka inspekcija naredi da se toj osobi zazidaju prozori? Kakav je psiholoski profil ovakvih ljudi, da li se medicina bavi ovakvim slucajevima i da li za to postoje tablete?

Na zalost nije to jedini problem blokova, koje i pored svega volim.

U kraju postoji klizaliste, sto je jako lepo. Medjutim, roditelji koji dovoze svoje klince da treniraju hokej voze veca kola ili dzipove. Na parkingu nema dovoljno mesta za sve, pa im u potpunosti odgovaraju trotoar ili mesto gde je nekad bila trava. Probajte da pogodite, a verujem da cete uspeti iz prve, sta se sad tu nalazi. Ko je rekao blato, bio je u pravu. Za tacan odgovor ne mogu vam dati ni jedan bambi, ali vas zato mogu povesti u obilazak gore navedenog. Stvarno mi je zao tih mama i tata. Kakav stres oni dozive, kad neki prolaznici cak hodaju trotoarom. Sta je tim ljudima, kako se samo usudjuju da idu onuda kuda treba da prodju besna kola!? Oni to sigurno rade namerno, da bi nekom kidali zivce, ccc! Volela bih da znam sta su po zanimanju roditelji malih hokejasa? Samopouzdanje i bahatost rastu, ponekad i vise nego proporcionalno, sa kolicinom novca u dzepu i velicinom automobila. Skromnije automobile retko da mozete tu da vidite, a jos redje u nekom teskom saobracajnom prekrsaju. Mozda su ovi drugi stidljivi ili puni kompleksa i nemaju petlju da se ponasaju kao glavni gost na svadbi. Kad bih pandure pitala zasto ne kazni prve, verovatno bi mi odgovorio “ Sta te briga!”, a mozda bih ja bila kaznjena zbog jednog takvog pitanja.

Trazi se tableta i za ovakve.