tandara_mandara_droć
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica
<p>Mogu puno toga da docaram recima. Uverite se sami. :)</p>
Igraću po mom<div>-Bože kako je on zaljubljen u tebe.</div><div>-Misliš?</div><div>-Vidim, lud je skroz.</div><div>-Kako znaš??</div><div>-Vidi se. Molim te, ponašaj se, smiri se, budi što hladnija moguća.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Zašto?! Kakva su to idiotska pravila? Ko ih je izmislio? Zašto važe?</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ja ne želim da mi jede iz ruke; nije on zec.</div><div>Ne želim da kalkulišem.</div><div>Da vodim evidenciju ko se kome koliko puta prvi javio.</div><div>Da satima ne odgovaram na poruke.</div><div>Da se ne javljam na telefon.</div><div>Da ga puštam da se on prvi javi.</div><div>Ja želim da mu trčim u suret.</div><div>Da ga grlim. Ljubim. Da mu pričam koliko mi znači i koliko mi je lepo.</div><div>Da mu se javim svaki put kada mislim na njega i imam potrebu da ga čujem.</div><div>Ne želim da ga proveravam; testiram; ignorišem.</div><div>Nije on dete.</div><div>On je jedno divno malo veliko stvorenje.</div><div>On je neko zbog koga se smejem, zbog kog mi treperi stomak i preskače srce.</div><div>Na njega pomislim pre nego što zaspim i ujutru čim ustanem.</div><div>Želim da se pored njega budim.</div><div>Želim da me mazi po kosi.</div><div>Da ga češkam i držim za ruku dok se vozimo, dok pijemo kafu, dok hodamo ulicom.</div><div>Da ga nasmejem, obradujem, iznenadim.</div><div>Da mu ulepšam jutro, dan i veče.</div><div>Da mu pokažem koliko mi znači i koliko sam srećna pored njega.</div><div>Ne želim da igram igrice.</div><div>Ne želim da pokazujem zube.</div><div>Ne želim da razmišljam u tom pravcu.</div><div>Želim da smo zajedno i da nam je lepo.</div><div>Da mu je lepo.</div><div>Želim da želimo isto.</div><div>Želim da nisam jedina koja ovako razmišlja.</div><div>Želim da se ne plašim da mu ovo pročitam.</div><div>Ne želim da razmišljam o tome kako može da ode i da me povredi.</div><div>Ne želim da ga izgubim.</div><div>Ne maštam ja o večnom i o zauvek.</div><div>Želim da traje.</div><div>Koliko god to vremena bilo u satima, danima, mesecima ili možda godinama.</div><div>Samo da traje.</div><div><br /></div>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/projekat-sreca/2018/08/31/igracu-po-mom
, 31 2018 01:29:21 +0200Preljepo. Predivno. Prekrasno.<div>Sve je bilo preljepo, predivno i prekrasno.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Nedostaje mi taj osećaj.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Nedostaje mi neko do smrti zaljubljen u mene.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Nedostaje mi neko ko bi me slušao do 5 ujutru, dok mu pričam gluposti.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Preko telefona.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Jer je između nas 3500km.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Što nas nije sprečilo da budemo nikad bliži.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ne mogu da se ljutim na tebe.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ulepšao si mi leto.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ne samo da si ga ulepšao, već da tebe nije bilo, ne znam kako bih preturila preko glave sve šta se izdešavalo u tih par meseci.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Pošlo ti je za rukom da me trgneš iz lažne utopije i da me ohrabriš da napravim korenite promene.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Nisi ti to svesno uradio.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ti ni ne znaš šta si uradio.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Pojma nemaš.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ti si samo bio tu.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Samo.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ne znaš koliko mi je značilo što si tu.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>I naravno da ne znaš ni koliko si me povredio kad si otišao.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Kako bi mogao da znaš?</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Nije te ni interesovalo.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Možda si mislio da te je intersovalo, ali veruj mi da nije.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Nije to bila prava zainteresovanost.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>I ja sam svesna toga.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Svesna sam i toga da sam ja jezivo teška osoba.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Svesna sam, nemoj da misliš da nisam.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>I pored svega toga, ipak se jedan deo mene strašno ljuti na tebe.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Drugi deo se ljuti na mene.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Nema ništa od te ljutnje, znam ja to. </div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ali znam i da se tako, kako sam se osećala pored tebe, nisam osećala jako dugo.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Sve je bilo preljepo.</div><div>Predivno.</div><div>Prekrasno.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Zvuči kliše.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Isprano.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Znam i to.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Previše toga znam, možda je i u tome problem.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Prestala sam da plačem zbog tebe.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Prestala sam da ti se nadam.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Prestala sam da te želim.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Ne trebam ja tebi.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Niti ti trebaš meni.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Meni treba osećaj da mogu sve, da je sve preljepo.</div><div>Predivno.</div><div>Prekrasno.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Zato pišem ovo.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Pišem jer mi baš sada treba jedan od onih zagrljaja iz kojih mi ne daš da se izvučem.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Zagrljaj posle kog znam da će sve biti u redu.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Miris tvog parfema da mi se uvuče u kosu i majicu i da sa njim zaspim. Obučena.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Meni trebaju sanjarenja.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Planovi za Španiju. Prag.</div><div> </div><div>Skakanje iz aviona padobranom. </div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div>Može i bez padobrana.</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div><br /></div>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/generalna/2018/03/06/preljepo.-predivno.-prekrasno.
, 06 2018 03:13:51 +0100Šta želiš?<div>Jako često me pitaju ,,A šta ti zapravo želiš?"</div><div>Kažem im da ne znam.</div><div>Lažem. </div><div>Znam šta želim.</div><div>Želim da pobegnem negde.</div><div>Ne mora daleko.</div><div>Da sedim sama sa sobom.</div><div>U tišini.</div><div>To je jako važno.</div><div>Želim toplo vreme.</div><div>Da mi kosa bude skroz plava.</div><div>Da slušam neku novu pesmu koju nikad nisam čula.</div><div>Da pričam nekome celu noć o sebi.</div><div>Da slušam nekoga kako priča celu noć o sebi i meni.</div><div>Da provodim vreme sa Katarinom.</div><div>Da idem na žurke sa maramom na glavi i šljokicama.</div><div>Da se kotrljam po tek pokošenoj travi.</div><div>Da jurim leptirove.</div><div>Talase.</div><div>Čarobnu prašinu.</div><div>Da treniram pole dance.</div><div>Da grlim tatu svako jutro.</div><div>Da bacim pilule za kontracepciju u smeće.</div><div>Da ofarbam orman.</div><div>Da pijem vino na terasi.</div><div>Da položim sve ispite.</div><div>Da pišem.</div><div>Da kupim ,,bang me hard" haljinu kao iz serije.</div><div>Da ne moram da plaćam račune.</div><div>Da ne moram da budem odrasla.</div><div>Da mogu da vrištim, besnim, urlam, lupam vratima i da se nikome ne izvinjavam.</div><div>Da jedem jagode i žutu lubenicu.</div><div>Da ovaj grad nije toliko siv.</div><div>Da istetoviram podvezicu.</div><div>Da pravim tortu sa malinama i piškotama.</div><div>Da imam još sijalica u stanu. </div><div>Da živim na sladoledu.</div><div>Da mi terasa bude puna suncokreta.</div><div>Da hodam bosa.</div><div>Da odem u Zagreb.</div><div>Da odem na Novi Zeland.</div><div>U Australiju.</div><div>Da odem.</div><div>Samo da odem.</div><div>Ali i da se vratim.</div><div>Jel sam rekla da želim da pišem?</div><div>Jesam.</div><div>Pa onda bi to bilo to.</div><div>Onako okvirno.</div><div>Prosto... Ne znam odakle da počnem?</div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div><span style="font-size: 13px"><br /></span></div><div><br /></div>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/sitna-razmisljanja-neke-nove-mene/2018/01/23/sta-zelis
, 23 2018 18:45:23 +0100Dolaze gosti!<p>Nekada tako u jedan ujutru uhvatite sebe kako razmisljate da li je manje zlo da usisavate bas sad, ili sutra ujutru u pola pola osam, pre nego sto krenete na fakultet.</p><p>Kada kazem ,,manje zlo", mislim na komsiju, koga uredno terorisem usisavanjem u nevreme.</p><p>Terorisem ga i iznenadnim, nekontrolisanim urlanjem od smeha u dva ujutru kada je grupa sa fakulteta najaktivnija na whatsapp-u.</p><p>Lomljavom i obaranjem apsolutno SVEGA dok pokusavam da sipam sebi casu vode u pet ujutru kad se vratim iz izlaska.</p><p>Plakanjem, psovanjem i bogoradanjem kada vristim tati u slusalicu u devet ujutru kako sam zakasnila na kolokvijum.</p><p>Samouvereno tvrdim da se vec mesecima ne mimoilazimo na hodniku jer me izbegava.</p><p>Kako i ne bi, kad je u mom stanu mir i tisina samo preko dana, kada ni on verovatno nije tu.</p><p>Ali dosta o njemu, ionako ga nigde nije bilo kada se meni zaglavio kljuc u bravi i kada su morali da dolaze da mi razvaljuju vrata da bih ja mogla da izadjem iz stana i odem na posao.</p><p>Iskreno, nisam sigurna o cemu mi se tacno pise.</p><p>Toliko sam iscrpljena silnim desavanjima poslednjih mesec-dva, da nemam bas mnogo vremena za razmisljanje.</p><p>Kada razmisljam, to je na poslu ili eventualno kada se vracam peske sa posla.</p><p>Kada smo kod razmisljanja na poslu, evo bas danas sam gledala neki nesrecni pijani par.</p><p>Sede tako u separeu, ona gleda u jednu tacku i slusa njega kako zaplice jezikom, a on se trudi iz petnih zila da sastavlja recenice, ukrstenih ociju, ne znajuci za sebe.</p><p>Padne mi tako na pamet kako bi neko mogao uopste da bude sa takvim likom? </p><p>Ovo im nije prvi put da dolaze kod mene u lokal i apsolutno uvek je mrtva trka ko ce koga nositi kuci.</p><p>A nekako, na kraju, uvek ispadne kako mogu sami da hodaju, iako su mi popili skoro pola bureta piva.</p><p>Svaka cast.</p><p>Mada, sta ja pricam, kada svaki put od kad sam pila od Nove godine (sto bi bilo cetiri, ako racunamo i Novu godinu i reprizu iste), neko je zamalo zavrsio na ispiranju.</p><p>Zbog mene.</p><p>D. mi nikada nece oprostiti sto je zbog mene umalo ispovracao dusu na reprizi, kada smo igrali najjacu ,,hajde-da-se-odvalimo-od-zivota" igru koju je ova planeta ikada imala.</p><p>O ostalim ekscesima ne bih bas ovako javno.</p><p>Jedno je sigurno, tekila se ne pominje bar do mog rodjendana. </p><p>Inace cu ubiti nekog.</p><p>Mozda i sebe.</p><p>Mada to tesko.</p><p>Valjda tako, mesecima pokusavajuci da ubedite sebe da za spiritualni problem IPAK POSTOJI hemijsko resenje, postanete imuni na alkohol.</p><p>Problem se resi, sam od sebe (jer je to problem koji resava samo vreme, nista drugo), a vas organizam filtrira zestinu kao sirup od visanja.</p><p>I onda ispadnete najgori od sve dece.</p><p>Kako neko mora i to da bude, mirite se sa tom cinjenicom, slezete nezainteresovano ramenima i nazdravljate sa jos jednim cokanjom dunje.</p><p>A sada me izvinite, stvarno bih morala da pocnem sa sredjivanjem stana, dolaze mi gosti sutra.</p><p>Bilo je i za ocekivati da stan sredjujem samo iz tog razloga.</p><p>Svi vec dobro znamo da, da mi nije gostiju, ja bih usisala stan nikad i kafu bih pila iz ruke, jer cistih casa ne bi bilo (takodje nikad).</p><p>Upsi. </p><p>Kao sto je Nina jednom izjavila u maju mesecu: ,,Kao da je juce bilo kada sam za Novu godinu poslednji put usisavala tepih".</p><p>Amin!</p>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/sitna-razmisljanja-neke-nove-mene/2018/01/16/dolaze-gosti
, 16 2018 01:51:10 +0100Prodje jos jedna godina<p>Sedimo ispred zatvorene cvecare, na policama za cvece i jedemo pljeskavice.</p><p>Cutimo, jedemo i srecni smo.</p><p>Svako za sebe, iz svojih razloga i na svoj nacin. </p><p>Krecemo zajedno kuci i krecemo da komentarisemo ovu godinu, koja ce se uskoro zavrsiti.</p><p>-Pa nije bila losa, onako kad se sve uzme u obzir.</p><p>-Pa nije... Mislim, bas je bila sranje, ali onako uobicajeno.</p><p>-Da, da, ono standardno...</p><p>I pocinjemo da se gusimo od smeha.</p><p>To je izgleda svojevrsan ritual, da se u decembru prica na sva usta kako je godina bila nikad gora i da se priziva njen kraj, koji samo sto nije, a opet - nikako da vec jednom dodje.</p><p>Rastajem se sa Urosem kod Fransa, krecemo svako na svoju stranu, ja stavljam slusalice, pustam Pepperse i tonem u svoje misli. </p><p>Kad malo razmislim, ova godina stvarno nije bila toliko losa, koliko je mogla da bude.</p><p>Bilo je strasnih, teskih, strasnih i teskih, u isto vreme, perioda, ali bilo je i onih lepih.</p><p>Ne znam, mozda zato sto sam poslednje dve nedelje jako srecna i ispunjena (ili kako svi kazu - zaljubljena), mozda bas zato i gledam sve kroz tu neku prizmu srece i sve mi je lepse nego sto bi inace bilo.</p><p>U to ime sam zelela da sumiram ovih proteklih 12 meseci, tako sto cu se za svaki od njih potruditi da provucem nesto sto ga je obelezilo.</p><p>Prvog januara sam se pomirila sa Sasom i toliko sam bila srecna, da sam se od te silne radosti toliko napila jedno vece sa Urosem i Ninom u kafani, da sam pala na sred iste i to dva puta. Umalo nisam srusila jelku dok sam krala ukrase sa nje i kasnije te veceri sam kod Urosa pojela sve sarme i probudila celu kucu svojim plakanjem i objasnjavanjem kako ja nikada nisam zelela da zivim ni sa kim osim sa Ninom(?!).</p><p>Februar je protekao relativno mirno, pijanke, igranke, kafenisanje, puno ljubavi i kupovina damske pljoske Saski za rodjendan.</p><p>Kako je mart uvek u znaku mog rodjendana, tako je i ove godine mart obelezila Ninina i moja pripitost, samo sto smo sada bile u Bar Centralu i potrudile smo se da ceo lokal cuje da je meni rodjendan. Cicale smo, vristale, smejale se, barmen mi je pravio srca i spiskala sam sve pare koje sam imala. Nije ni cudo sto je sa drveta novca, koje sam dobila od Mareta i koje sam nosala od Autokomande, preko Dorcola do Crvenog krsta, svo lisce pootpadalo do kraja veceri. Upsiii.</p><p>April je obelezilo vise stvari. Prva je naravno ta sto smo se moja tadasnja svekrIva, Marta, i ja tako dobro dogovorile i organizovale, da smo na kraju ofarbale ziva jaja. Uzasan jedan nesporazum, no dobro. April je bio rezervisan i za plakanje sto mi Nina odlazi na brod. Pracenje nje na aerodrom. Aerodrom na koji sam otisla pravo sa rodjendanske proslave iz Barabara u 4 ujutru. Spomenula bih i zivot u hostelu sa 20 nepoznatih ljudi, studenata iz Nemacke, Turske, Filipina, Poljske i Australije, sto definitivno spada u jedno od zanimljivijih iskustava koja sam dozivela.</p><p>Maj ne bi bio maj da ne pricamo o Prvom maju. Krcedin, prelepost od vikendice, pogled na Dunav, rostilj koji sam ja licno pekla, masa unezverenih i bas onako mnogo izdrogiranih ljudi (eto, zato sam ja morala da pecem rostilj), trens koji mi je preseo, besparica, izbacivanje iz voza u Pazovi, stopiranje do Batajnice i kruna svega, devojka koja mi je upropastila vezu sa bivsim deckom u srednjoj skoli, na koju sam skoro pa i zaboravila, dok nekako i ona nije zavrsila u ekipi za taj nesrecni Prvi maj. Iskreno, iako je bilo tragikomicno, vise je naginjalo na komediju, sto je bas super, jel da?</p><p>Jun je mesec za mamu. U junu sam se istetovirala. U junu sam se trudila da budem najbolja moguca. U junu sam ucila do besvesti, sto se na kraju isplatilo (citaj - budzet). Jun mi je bio, zapravo, jedan jako lep mesec. </p><p>Jul je iz tadasnje perspektive delovao savrseno. U julu sam bila zaljubljena, srecna sto idem u Spaniju za mesec dana, presrecna zbog budzeta, sto sam morala da proslavim, ni manje ni vise nego na Dorcol Matineu. Kako sam tacno proslavila, pojma nemam, pola su mi prepricali. Vrhunac je podmornica u Drvetu Javorovom, haljina mokra od piva, svadjanje sa Urosem na sred ulice i plakanje do hostela. Srecom, nisam bila sama, sto je bas onako, olaksalo stvari.</p><p>Avgust je Spanija. Avgust je tata, okean, pesak, zurke, tekila, razglednice, pozivi, poruke, nesnosna zaljubljenost, sreca nikad veca, pa onda momenat plakanja, nesuglasice sa tatom, telefonski pozivi do 5 ujutru, pa opet sreca, tata je moja najomiljenija osoba, pesme Bojane Vunturisevic, veliki planovi koje sam imala za povratak u Beograd. Jednom recju - glupaca.</p><p>U septembru sam se ponovo rodila. Svega mi. Raskinula sam sa Sasom, nasla sam nov stan, uzela sam nov telefon.. U septembru je sve bilo novo i vladala je nenormalna euforija. Mislila sam da cu umreti od srece. Ja vam se kunem - da je od srece moguce umreti, ja sam sigurna da bih ja tad umrla - i ne bi mi bilo zao. U septembru je takodje bila Markova i Anina svadba na kojoj sam pevacu rekla da je Rajko za njega rekao da je gej. Ali osim toga nije bilo nekih ispada. (Kao da to nije dovoljno?)</p><p>Oktobar je bio neki miks, bas cudan miks. Splasla je euforija, nije mi nista, nije mi nista, nije mi nista. Dok se jedno vece nisam raspala. Tad sam se prvi put onesvestila od plakanja i mogu vam reci da je osecaj vrlo slican onom kad se onesvestite od alkohola. Nimalo prijatan. Onda sam srela Sasu vracajuci se sa posla. Prebacio me je preko ramena i odveo na burgere pa na Crveni krst. Konacno smo prevrnuli nase cetiri godine veze i dosli do zakljucka da je ipak svega bilo previse.</p><p>U novembru me je hipoteticki zaprosio i ja sam hipoteticki pristala. Citave dve nedelje smo bili savrsen par, iako se zvanicno nismo pomirili, da bismo opet dosli do zakljucka da ne mozemo vise da budemo zajedno jer izmedju ostalog nismo spremni. Tu sam stavila tacku na proslost, oplakala njega, sebe, nas, sve zivo i sve mrtvo i krenula sam dalje. U tome mi je mnogo pomoglo drustvo na fakultetu, nepresusan izvor smeha i srece. Vratila sam opet balans i zivot je ponovo dobio smisao.</p><p>U ovom mesecu sam preokupirana ucenjem, planovima za novogodisnje vece, poklonima, cestitkama, iznenadjenjima i planom da odem u februaru u Spaniju. Takodje, pojavio se niotkuda momenat da mislim da sam se zaljubila i pustila sam ga da me voza i nosi, da se blentavo smejem iako se zapravo nista ne desava, a u isto vreme se sve desava. Ponavljam sebi kako cu poludeti sama sa sobom, ali mi se u isto vreme sve to i dopada. </p><p>Eto, krace od ovoga nije moglo. Propustila sam gomilu stvari koje mozda nisu bile kljucne, ali su definitivno i one obelezile ovu 2017. godinu i iz ovog ugla mi deluje da ih nikad necu zaboraviti. (Sto je naravno laz). </p><p>Ono sto se meni licno najvise dopada je to sto se osecam kao da sam bas tamo gde treba da budem i da je sve bas onako kako i treba.</p><p>Toliko od mene i ovog mog povratka.</p><p>Srecna vam Nova godina macici! </p><p> </p>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/sitna-razmisljanja-neke-nove-mene/2017/12/25/nova-godina3
, 25 2017 01:25:31 +0100Parfem<p>Vracam se sa posla.</p><p>Sedim u autobusu i razmisljam kako bih posle mesec dana konacno mogla veceras da se nasminkam.</p><p>Osecam parfem devojke do koje sam sela.</p><p>Parfem koji sam koristila pre ravno tri godine, bas u ovom periodu.</p><p>Udisem vazduh kao da mi je poslednji trenutak zivota.</p><p>Udisem, udisem i udisem, ne usudjujuci se da izdahnem, plaseci se da cu ga izgubiti.</p><p>Kao kada grlim nekog jako dragog, ne zeleci da se odvojim od njega, pokusavajuci da upijem sav taj miris i ponesem ga na sebi u svoj krevet i zaspim tako. </p><p>Na kraju shvatam da cu se, ako tako nastavim, onesvestiti.</p><p>Izdisem ali samo na kratko i odmah nastavljam da udisem tu zimu 2014. godine.</p><p>Prisecam se svega na sta me taj parfem asocira.</p><p>Vise loseg nego dobrog.</p><p>Ali opet lepog.</p><p>Prolazi mi kroz glavu misao kako za ove nepune 23 godine nisam promenila mnogo parfema.</p><p>Prvi, licno moj (a ne ,,pozajmljen" od mame) parfem sam dobila u sedmom razredu od kume.</p><p>Nosila sam ga tog leta kada sam se smuvala sa svojim prvim deckom u koga sam bila smrtno zaljubljena.</p><p>Praznu bocicu cuvam u maminoj drvenoj kutiji koju sam nasledila i koju sam pretvorila u kutiju sa uspomenama.</p><p>Sledeci parfem koji sam dobila sam trazila iz cistog hira, jer je moja omrazena sestra pricala o njemu sa tolikim ushicenjem i tugom zbog njegove nepristupacne cene.</p><p>Nisam znala ni kako parfem mirise, ali sam zapamtila kako se zove i trazila sam svom ocu kada je dosao drugi put za 12 godina u Srbiju da mi ga donese. </p><p>Iz cistog kaprica i inata.</p><p>Ispostavilo se da je parfem stvarno jako lep i to je bio dve godine moj omiljeni parfem.</p><p>Njega sam nosila kada sam upoznala Sasu.</p><p>Njega sam dobila za godinu dana rada kod Marka.</p><p>Njega sam imala kada sam procitala citat da ,,Zena bez parfema nema buducnost".</p><p>Ponosno sam ga prskala svakog Bozijeg dana u svim mogucim bitnim, manje bitnim i totalno nebitnim zivotnim prilikama. </p><p>Ponavljala sam tu recenicu kao mantru, sve dok se Nina i ja nismo slozile da ce pre biti da zena nema buducnost bez dezodoransa.</p><p>I tu je ta zamisao zamrla.</p><p>U medjuvremenu, sam ostala bez tog predivnog i preskupog parfema, tata nije planirao da dolazi uskoro i morala sam da improvizujem.</p><p>Taj improvizovani parfem je ovaj koji sada udisem i koji je mahom asocijacija na prvu godinu fakulteta.</p><p>Sledeci omiljeni parfem je nosila Berta, Rumunka koja mi je drzala obuku u turistickoj agenciji u kojoj sam radila u Spaniji. </p><p>Berta je uvek izgledala prelepo i mirisala na kilometar.</p><p>Kada sam je jednog dana videla u kancelariji kako vadi parfem od 100ml iz torbe i prska ga freneticno po celoj sebi, shvatila sam kako je moguce da celog dana tako intenzivno mirise.</p><p>Shvatila sam i koji parfem koristi i te sekunde je posedovati taj parfem za mene postao imperativ.</p><p>To je bio moj omiljeni parfem citavih godinu dana, dok mi nije ispao na plocice u Sasinom kupatilu i razbio se.</p><p>Celo prizemlje kuce je mirisalo na moj parfem.</p><p>Moj parfem koji on nije voleo.</p><p>A onda smo raskinuli i ja sam ostala bez omiljenog parfema a on sa kucom koja mirise na mene. </p><p style="text-align: center">***</p><p style="text-align: left">Ostala sam u autobusu dve stanice duze nego sto je trebalo.</p><p style="text-align: left">Lagano hodajuci ka stanu dosla sam do zakljucka da parfemi pricaju price i cuvaju citave nizove uspomena.</p><p style="text-align: left">Njihova imena nisu vazna.</p><p style="text-align: left">Njihova imena su situacije koje ce uvek biti zapamcene i koje ce uvek evocirati uspomene ovog proleca i leta, prosle zime, leta u Spaniji 2013., zime 2014., leta 2010...</p><p style="text-align: left">Vezujemo ih za situacije i ljude u nasem zivotu. </p><p style="text-align: left">Vezujemo ih za leptirice i reptilice u stomaku.</p><p style="text-align: left">Vezujemo ih za ostvarena prijateljstva i neostvarene ljubavi.</p><p style="text-align: left">Za smejanje do suza i plakanje do besvesti.</p><p style="text-align: left">Pamtimo njihove mirise i cuvamo ih u svom umu, u imaginarnim kutijama za uspomene. </p><p style="text-align: left"> </p>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/sitna-razmisljanja-neke-nove-mene/2017/12/02/parfem
, 02 2017 19:50:15 +0100Nisam dobra, dobro sam.<span style="font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress; font-family: UICTFontTextStyleBody; color: rgba(0, 0, 0, 0.701961)">Nije me bilo duže vreme, ali nije ni bilo nekih pametnih stvari koje bih eventualno mogla da podelim sa vama.</span><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Zašto se to promenilo u proteklih petnaest minuta, ne umem da vam kažem, ali ću vam zato reći da sam apsolutno oduševljena činjenicom koliko u stvari moj život trenutno zapravo liči na ono što sam ja kao mala zamišljala. I to sam shvatila malopre, kad je krenula jedna opasna stvar na radiju a ja počela da đuskam i skačem po kuhinji mog novog stana, koji nazivam svojim domom već skoro pet meseci. Igrala sam i pevala sa cigarom po kuhinji uz glasno pojačan radio dok sam čekala da mi naraste testo za uštipke i nemate pojma koliko mi je zapravo bilo lepo! Da, znam da bi da je neko od komšija iz zgrade preko puta mogao da me vidi kroz prozor, pomislio da sam potpuno skrenula, ali me ne zanima. Setila sam se svega, baš svega o čemu sam maštala do pre samo par godinica. Doduše, nisam zamišljala da se našminkana, kose uvijene u blage lokne i tek dovezena sa kafe sa mojim Rorijem, u širokim ljubičastim pantalonicama i raskopčanom bodi majicom na tri-četvrt rukave bacakam po modernoj kuhinji jednog stana na autokomandi, ali sam zamišljala da živim sama. I živim. Doduše, živim sa Ninom, što mu dođe još bolje, jer imam društvo kada mi treba. I to društvo sa kojim mi je lepo. Društvo u kome se osećam prijatno. Društvo koje mi ne prigovara kako ću da raspolažem svojim novcem. I ne žvaće mi o tome šta je na popustu i šta je jeftinije. Jedem šta ja hoću kad i onako kako hoću, makar jela kurvi za dušu, šetkajući se po stanu, što bi moja tetka rekla. Usput, kuvam sama i kuvam uz čašu vina i zapaljenu cigaru. Jer tako volim. Zamišljala sam da radim u kafiću i radim, i to već neko vreme u lokalu koji preobožavam. Zamišljala sam normalnu, ispunjenu i stabilnu vezu, koju takođe imam, već sedam meseci. Zamišljala sam da imam nekog koga volim i ko voli mene, da imam nekoga ko će mi govoriti da sam lepa čak i onda kada sam bolesna i kad mi curi nos. Zamišljala sam da mogu da ceo dan provedem van stana, družeći se sa raznim ljudima pijući razne kafe, za koje, za promenu imam novca - jer ja raspolažem istim, a ne neko drugi. Ukratko, zamišljala sam slobodu, ljubav i ispunjenost, koje nisam imala, zamišljala sam da radim samo stvari koje me ispunjavaju a ne da se večito uklapam u neke šablone i pritom nikad ne budem dovoljno dobra. I ne nije ovo neko prosipanje frustracija vezanih za moje detinjstvo i ovo nije priča koju pričam da bih stekla vaše sažaljenje i ovo nisu neke ispovesti i deljenje tajni. Činjenica je da nikada nisam vodila život jedinice iako jesam jedinica. Činjenica je da sam zaglavila sa ljudima koji su zbog svojih devijantnih umova i paranoičnih misli od mene pravili nešto što ja nisam. Činjenica je da sam bila uskraćivana za mnoge stvari iako ničim to nisam zaslužila i iako nije bio u pitanju nedostatak mogućnosti. Psihologija - naučiti dete da se nema, čak i onda kada se ima???? Idiotizam. Čist idiotizam kome ipak moram da zahvalim jer je u meni izazvao revolt i bunt i naterao me da iskočim iz porodičnih stega i kažem - NE! Vi ste svoj život živeli, proživeli i napravili ga takvim - ne d'o ga Bog nikome. Ja neću. Prosto neću. Jer sam tako u mogućnosti. Ja ću potrošiti sve što imam jer želim da mi bude lepo. Ja ću izdvojiti 100€ od usta i otići na put, gde ću ih sve potrošiti. Iako sam za te pare mogla, recimo da napunim frižider. Ili da uradim i kupim mnogo toga drugog. E pa, ja sam htela na put. Ja sam zaradila pare i otišla na isti. I jebe mi se, sa oproštenjem na bilo čije kritike i ne odobravanja. Jebe mi se za to šta misle o meni svi oni koji se ne slažu sa mojim načinom života. Jebe mi se što nisam, kao moj brat nikad bila vukovac. Jebe mi se što nikada nisam radila onako kako ste vi želeli. Jebe mi se što sam vas životno razočarala i izgradila sa svojim ocem najbolji mogući odnos otac-ćerka, koji je ova planeta ikada videla. Jebe mi se za to što ste vi ostali pod tim kamenjem ispod kog ste se i ispileli a ja otišla, preko okeana, daleko, daleko, što dalje od vas. I neću se nikome izvinjavati i nikome neću polagati račune zašto sam odlučila da živim sa svojih 18 (sada evo, skoro 20) kao podstanar i što sam odlučila da sama vodim svoje finansije, pa makar to značilo da hleb ne jedem tri dana, ili to što sam se drznula da počnem da pušim i da mi je ta ista pakla skoro uvek puna, ili za to što nemam vremena za vaše pozive i poruke i vaša kvazi porodična slavlja, i vaše otrovne jezike koji me ne podnose zbog moje majke, dede, prababe, pocepanih farmerki, zbog toga što sam radila u kafani, živela u centru grada, za to što nikad nisam, niti ću okrenuti telefon da vas pitam za zdravlje, za vaše tračeve o tome kako sam kurva, kako ne učim, kako ni fakultet neću završiti, i tako u nedogled. JEBE MI SE, RAZUMETE?</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Meni je lepo. O i mnogo više od toga. Ja sam ta koja trenutno skače od sreće po kuhinji uz svoju omiljenu pesmu, ja sam ta koja je kao mala zacrtala ciljeve i koja ide ka njima i samo recka - 'done', 'done', 'done'. A vi? Hah, ne, ne zanima me ni gde ste, ni šta radite, ni da li ste iskopali link pa sad čitate ovo ili širite dalje i izvrćete reči do te mere da je to smešno. </div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Ja sam srećna, voljena i ispunjena. Okružena prijatnim ljudima koji umeju da me cene ovakvu kakva sam sad i koji ne bi menjali ništa. Ljudi zbog kojih ću otići i na drugi kraj grada i u drugi grad ili drugu državu. Ljudi zbog kojih neću spavati noćima ako treba. Ljudi kojima ću posvećivati svoje tekstove. Kojima ću spremati lazanje, palačinke i torte. Kojima ću praviti najbolju nes kafu na svetu, moju nes kafu. Ljudi na koje ću dati i poslednji dinar. Jer i oni razmišljaju kao ja. Jer su vredni. Jer znaju da sam ja vredna.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">I da, citirala sam više puta rečenicu 'u životu si ili dobar, ili ti je dobro' i još uvek stojim iza toga, tako da NISAM DOBRA, DOBRO SAM. </div><div><br /></div>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/generalna/2015/01/23/nisam-dobra-dobro-sam.
, 23 2015 17:18:35 +0100Klasično bulažnjenje subotnje večeri<span style="font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress; font-family: UICTFontTextStyleBody; color: rgba(0, 0, 0, 0.701961)">Šta Jelena radi kad treba da uči!?</span><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Piše blog!</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Pa, hajde da počnemo.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Od nekih novina u mom životu, pravo da vam kažem - najzastupljeniji je kurir jer on ima i sudoku i ukrštene re...</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Ne.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Nije to bila poenta.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Zapravo, poente nema. Poenta je raditi sve drugo, samo ne učiti. </div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Na primer, jesti. Kao stoka. Iako se pre samo par sati vratilo sa slave. Ali to uopšte nije neka tako relevantna stvar.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Kad smo već kod te slave, možda bih mogla sa vama da podelim kako sam to ostala bez teksta pred detetom od nekih sedam-osam godinica.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Pošto sam sad, jelte, dovoljno odrasla pa sedim za stolom gde sede i svi, umesto u dečijoj sobi, nisam imala neki preterani kontakt sa decom.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">To što sam ja veće dete od svih njih zajedno, to su neke druge priče.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Elem, gvirnula sam u dečiju sobu dok sam bila na putu do toaleta i videla da su se svi skupili oko kompjutera i igraju GTA. Naravno, nisam mogla a da ne dobacim kako sam i ja to igrala kao mala.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress"><br /></div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">-Stvarno??? Jel igraš i dalje?</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">-Ne, ne igram više.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">-Oh... A zašto?</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">-Zato što nemam kompjuter a i više mi nije to toliko zanimlji...</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">-A jel imaš sony???</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">-Ne, nemam, ja...</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">-Pa ti si baš siromašna!</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress"><br /></div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">BAM.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress"><br /></div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Dete od sedam godina mi je reklo da sam siromašna.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Dete.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Od sedam godina.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Sedam godina.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">DETE.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress"><br /></div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Otišla sam do toaleta i vratila se za sto sa 'odraslima'.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Sedela sam tako i shvatila da konačno znam kako će moja molba za smanjenje školarine da glasi:</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">,,Molim vas da mi smanjite iznos školarine,</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">siroče sam i imam bedna mesečna primanja.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">U prilogu vam šaljem izjavu deteta od sedam godina, koje je izjavilo da sam siromašna.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress"><br /></div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Iskreno vaš,</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Oliver Tvist".</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress"><br /></div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Užas.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress"><br /></div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Mada kapiram, možda se toliko sažale nad mojom mizerijom i omoguće mi besplatno školovanje do kraja života. Bez obzira na prosek. I topli obrok u narodnoj kuhinji. I svakog meseca ima da mi stiže pun džak odeće iz crvenog krsta. Woohoo.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Iskreno, nije loša spika.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">Vredi pokušati.</div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress"><br /></div><div style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392); text-decoration: -webkit-letterpress">A sad idem da jedem poparu ili neku drugu, sirotinjsku 'ranu.</div><div><br /></div>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/generalna/2014/11/22/klasicno-bulaznjenje-subotnje-veceri
, 22 2014 23:58:15 +0100Free loveHajde ovako,<div>uvod je posvećen mojim kolegama sa fakulteta, kojima sam kad sam im opisivala moj blog rekla između ostalog i da je smešan. Pošto sam ubeđena da ću već u ponedeljak, ako ne i ranije, dobiti komentare od njih par a posebno od Delića (CRKO DA BOG DA!), koji jedva čeka da me za nešto ukanali - ja bih da se odmah ogradim. Ovaj tekst NEĆE biti smešan, ovaj tekst pišem za svoju dušu i posvećujem ga svom trenutnom životu kojim nikad nisam bila zadovoljnija i sreći koju trenutno osećam a koja nikad nije bila veća.</div><div>Čula sam se pre neki dan sa mojim Milanom i rekao mi je da delujem srećno i da je jako lepo konačno me videti takvu ponovo. I nije jedini koji je to primetio. Pitao me je da li postoji neki poseban razlog zašto sam tako predivno srećna i ja sam mu odgovorila da je prosto tako došlo. </div><div>Malo sam razmišljala i došla do zaključka da možda i jeste došlo, a možda sam i ja odlučila da napokon PUSTIM da dođe. Jer prošle godine u ovo vreme, a i dugo posle toga ja sam bila u fazonu da nikako nisam dobro, da ništa nije kako treba i taj oblak sam vukla za sobom sve do sad. Iskreno, prijalo mi je. Prijalo mi je da budem tužna. Da ćutim. Bilo mi je potrebno da se isplačem. Da prebolim mnoge stvari, situacije i ljude. Jednostavno mi je bilo potrebno iako to niko nije razumeo. Jer, svima je, Bože moj, nepojmljivo za mene da pokleknem. Pa to sam ja, koja je toliko toga pregurala i pretrpela i koja je i dalje bila nasmejana. Ali, meni nije prijalo da slušam kako sam ja jaka, kako ja to mogu, kako ću da uspem i slično. Čak naprotiv. Užasavalo me je što su ljudi sve shvatali tako olako. Užasavalo me je što niko nije pomislio koliko mi je teško i šta ako ja jednostavno, ne da ne mogu, nego NEĆU više?!</div><div>Ali, i to je prošlo. Ne znam kako. Prošlo je. Probudila sam se jednog jutra, izašla na ulicu, udahnula moj Beograd u moja pušačka pluća i rekla sebi kako je život u stvari jedna predivna stvar. Jer, iako ne mogu da nazovem mamu, ne mogu da odem kod dede na ručak, ne pričam više sa tatom i markirana sam od strane velikog dela rodbine samo zato što sam odlučila da radim onako kako ja želim i kako ja mislim da treba a ne kako je neko drugi to predvideo, i od strane gomile ljudi koja me ni ne poznaje i koja ide okolo i ispira usta mojim imenom jer nema para da kupi sapun a i moje ime je jedino što zapravo znaju o meni, ja sam po prvi put uspela da primenim u praksi teoriju koju furam jako dugo - a to je da su sve to gluposti. Kada bih stavila na jedan tas sve te gluposti i mnoge druge kojima se (bespotrebno) opterećujem, a na drugi samo jedan moj otkucaj srca, moj poslednji dim cigarete pred spavanje i jedan jedini zrak Sunca (recimo onaj, koji me ujutru probudi) i šaku nekih sitnica koje mi razvlače usne u dečiji kez, zaista je suvišno da vam kažem šta bi prevagnulo.</div><div>I zato sam sada ovde gde jesam.</div><div>Volim svoj život. Volim moj Beograd. Volim da pijem kafu. Volim da igram ne ljuti se čoveče sa drugarima sa fakulteta. Volim moje drugare sa falulteta. Posebno volim Nemanju i Tijanu. Volim da pričam. Volim da se smejem. Volim mog Rorija (iako on neće da kaže da voli i on mene). Volim kada me zagrli i kada ležimo kod njega u krevetu i jedemo kao stoke i gledamo seriju. Volim njegove izlive nežnosti. Volim izlive nežnosti uopšte. Volim kišu. Volim svoje uspomene. Volim svoju mamu. Volim i tatu iako trenutno 'nismo u ljubavi'. Volim moju Jovanu. Volim ljude iz srednje škole. Volim da putujem. Volim kad mi se zapuše uši u avionu. Volim da igram. Volim plažu. Volim da zarijem stopala u pesak i čekam da me zapljusne talas. Volim moju Milicu. I moju Sofiju. Volim i Ninu. Volim i jagode i šlag. I volim čokoladu. Mnogo čokolade. Volim svoju crvenu kosu. Volim da pišem. Volim svoj blog. I volim svoj novi telefon. I da jedem koki-riki. I volim 'večnu' orhideju koju sam dobila od Marka. I volim svoje nove čizme. I volim svoj studentski život. I to što imam šećer u kesicama koji sam krala po kafićima. I volim svoje patike starije od Isusovog magarca koje Rori hoće da mi baci. I volim svoju ljubičicu. I volim Minin Novi Sad koji je zbog nje i moj Novi Sad. I volim Novu godinu. I volim martini bianco. Volim da se glupiram. Volim kad mi kažu da sam lepa. Volim da se smejem do besvesti. Volim klavir. Volim što znam da sam nečija. Volim što znam da neko brine o meni. Volim mog mlađeg brata od tetke koji je moje sve. Volim što umem da volim. </div><div>Pa vi vidite sa kim imate posla.</div><div><br /></div><div><br style="color: rgba(0, 0, 0, 0.701961); font-family: UICTFontTextStyleBody; font-size: 17px; -webkit-composition-fill-color: rgba(130, 98, 83, 0.0980392)" /></div>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/generalna/2014/10/25/free-love
, 25 2014 00:05:45 +0200Izabrani<p><span style="font-size: small">Za one koji su se slucajno zabrinuli, ziva sam i dalje, u prevodu - i dalje pravim sranja, tako da se ne sekirajte da cu slucajno da prestanem da pisem.</span></p><p><span style="font-size: small">Radi se o tome da sam krenula na fakultet (sad sam velika devojka - kraj vica) i malo sam bila preokupirana raznim zbivanjima i nisam stigla ranije da vas apdejtujem. Sad je ona fora da me svi zivi koje sretnem ili sa kojima se cujem, pitaju - kako je na faksu? I ja im bez izuzetaka, svima odgovaram da mi je pre pre predivno i da sam se zaljubila i u fakultet i u ljude iz moje grupe. Naravno, u pocetku sam bila hejter i pizdela sam zasto su svi tako asocijalni, da bih posle jednog predavanja rekla E NE MOZE VISE OVAKO i povela njih 15 sa sobom na kafu. Odvela sam ih u kafic koji ima prelepu galeriju za koju sam prosto znala da ce nam biti taman. Usli smo svi tako u kafic i narednih deset minuta premestali stolove i stolice uz nevidjenu buku, pokusavajuci da se smestimo da sednemo svi zajedno. Na kraju je dosao konobar i bio iz fazona 'da li ste realni?' i smestio nas sve za minut. Nakon 15 minuta, kada smo konacno svi seli i kad smo konacno uspeli sa konobarom da raspetljamo koliko espresa, kapucina, nes i ostalih kafa da donese, zacutali smo i pogledali se medjusobno u fazonu - mi smo prostorni planeri, mi ne mozemo da isplaniramo ni jednu malu galeriju u kaficu... Ali, i to je okej, zar ne?</span></p><p><span style="font-size: small">Medjutim, vremenom shvatite da je grupa od 15 ljudi zaista previse i da vam ne odgovaraju svi iz tolike grupe podjednako i onda iako nastavljate da pricate sa svima, pijete kafe i idete u bioskop, jednostavno, izdvoji se nekolicina njih sa kojima se odlucite da izadjete, a prethodno ih pozovete u stan na 'lagano zagrevanje'.</span></p><p><span style="font-size: small">U stvari, evo kako je to izgledalo..</span></p><p><span style="font-size: small">Suskalo se kako treba da bude brucosijada u petak, medjutim niko nije znao ni kad ni gde tacno i na kraju nismo svi stigli da se cujemo i izorganizujemo, a ostalo je par nas, koji smo bili voljni da izadjemo svakako i obelezimo tako bitnu stvar kao sto je brucosijada. </span></p><p><span style="font-size: small">I tako smo se Tica i ja nasle u 10 sati u gradu sa Nemanjom, Delicem, Dusanom (koji ce u daljim tekstovima biti oslovljavan sa 'deda') i drugaricom iz Panceva kojoj niko ocigledno nije javio da najverovatnije ne idemo ni na kakvo fensi mesto i da je i Kalemegdan na listi nasih nekoliko opcija. Kao rezultat toga, devojka je dosla u haljinici i stiklama, ful nasminkana tako da smo je Tijana i ja koje smo bile skroz u nekom kezual fazonu, pogledale i bile iz fazona 'gde si ti posla?!' Sva sreca pa je devojka ponela sa sobom u sta bi mogla da se presvuce pa smo se svi potrpali u Nemanjina kola i krenuli u moj stan. </span></p><p><span style="font-size: small">Poredjali smo dve flase rakije, pivo i Tijanine tri limenke somerzbija na sto, pustili muziku i poceli da igramo cugopol. Dogovor je bio da svi predjemo cilj, medjutim kada je Nemanja poceo da sipa rakiju i po stolu, shvatili smo zasto je cugopol plastificiran i poceli da molimo Draganu koja je ubedljivo bila najbolja, da predje cilj sto pre i da nas spase sve. Sa druge strane, ja koja sam bila ubedljivo najgora jer sam barem jedno 3 puta stala na polje 'vrati se na start' dozivljavala sam torturu od strane Delica koji nije prestajao da me sprda i zapitkuje kako je na 'toj tu strani' jer sam ja bila i dalje na pocetku, dok su svi oni bili vec uveliko na trecoj strani table, a Dragana je cak stigla i do cetvrte. Medjutim, Dragana je pred sam kraj stala na polje 'zameni se sa poslednjim' i to je bilo to. Sledece bacanje i presla sam cilj. I da, suvisno je i pominjati sa kojim sam uzivanjem natrljala to Delicu na nos.</span></p><p><span style="font-size: small">Posto je bilo samo par minuta posle ponoci, pustili smo 'tek je 12 sati' i krenuli svi da djuskamo. Posle jos par hitova iz devedesetih je na red dosla igra 'nikad nisam' posle koje termini kao sto su 'privatnost', 'sramota' i 'blam' vise nikada nece moci da stoje u istoj recenici sa nasim imenima. </span></p><p><span style="font-size: small">Incest. Nedefinisane seksualne orijentacije. Varanje u vezama. Seks na terasi. Seks u dvoristu vrtica. I slicno. Suvisno je i komentarisati. </span></p><p><span style="font-size: small">E onda ide highlight veceri gde sam ja otisla do toaleta, obavila sta sam imala i naslonila se na vrata -evo-sad-cu-da-izadjem-samo-malkice..... Sledeca scena gde Delic pokusava da udje u wc ali ne moze da otvori skroz vrata jer ja lezim na podu i spavam. Lezim. Na. Podu. I. Spavam. SPAVAM.</span></p><p><span style="font-size: small">-Tebra, sta radis to?! </span></p><p><span style="font-size: small">-Kako sta radim, pa spavam.</span></p><p><span style="font-size: small">Gotovo.</span></p><p><span style="font-size: small"> Delic krece da urla od smeha, ja ustajem i ulazim u trpezariju sa sve straftama na ramenima koje su mi ostale od prostirke iz kupatila. Ups.</span></p><p><span style="font-size: small">Ne bi to bilo ni upola tako smesno da se malo kasnije nije tako nesto slicno desilo i Delicu, koji je dok je bio iznad wc solje zakucao glavom u vodokotlic. Ups. Drugi put. Mada, priznajte, ja sam ipak pobedila.</span></p><p><span style="font-size: small">Pre tri ujutru smo svi kolektivno zakucali - gde je ko imao mesta.... </span></p><p><span style="font-size: small">A onda ide kolektivno budjenje u pola 9 ujutru i prepricavanje sinocnih dogadjaja uz moju cuvenu kafu. Krecu price ko je preko koga lezao, ko je koga pokrio, ko se skinuo, sta je skinuo, ko je kad otisao, kome je zvonio alarm, ko nije cuo alarm, ko je koga hteo da zadavi i ko je hteo sam da se zadavi, ko je spavao u kupatilu i ko je otkopcao Delicu kais (?!?)</span></p><p><span style="font-size: small">Jedino je sigurno - skoro svi sumanuto hrcemo. </span></p><p> </p><p> </p>
http://neskafica.blog.rs/blog/neskafica/generalna/2014/10/17/moji-izabrani
, 17 2014 00:04:12 +0200