Početak

hiperbolicna — Thu, 17 Jan 2013 12:53:13 +0100

Želim da ubeležim da je razlog otvaranja ovog bloga to što: a) sam čitala blog Aleksandra S. Jankovića i rešila da i ja to mogu; b) provodim previše vremena na internetu svejedno i akumuliram toliko misli, da bi bila velika šteta kad ne bih imala neki izduvni ventil koji nije facebook, zato što on i ne može da bude funkcionalan, previše pazim šta pišem da bi dečko koji mi se sviđa video kako smo mi slični; c) nikad nisam, a želim da skratim listu nikad nisam stvari.

Recimo.

Znam da ovo verovatno niko nikada, čak ni ja, neće pročitati i da je samo gomila reči koje odlaze u nepovrat digitalnog sveta, pretvaraju se u nula i jedinice i hrane mašine i zatrpavaju ljude svojim postojanjem, ali kad se već zakopavamo informacijama, neka to budu baš moje. Koje su samo nula u moru nula, ali su moje. Što je rekao Tarkovski, dogod postoji bar jedna osoba koju dotiče njegov rad, taj rad ima smisla. Taj rad, krimi rad, naš kraj, naša pravila.

Volim svoje Žarkovo, prljavo urbanizovano selo koje se odseče od ostatka grada kad padne kiša, a kamoli sneg. Toliko ga volim da ću to da napišem na komšijinoj tek okrečenoj kući. A mogu da budem i duhovita, pa da dodam „Džaba ste krečili!” ha, ha, ha.

Vreme mi je da krenem u školu, nisam uradila ono što sam nameravala, ali sam namerila nove stvari za uraditi. I tako svaki dan u krug gomilam ono što treba da uradim, odlažem rad tražeći novi. Kukam.

smrskane bundeve

Početak