mandrak72
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72
<p>Bilo kojeg dana</p>
mandrak722026-05-14T09:26:00ZKapi
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/smijehom-protiv-uroka/2026/02/14/kapi
<p class="MsoNormal"><span>U
banju sam stigao na vrijeme. Na šalteru za prijem pacijenata predao sam papire.
Dodijeljen mi je smještaj u bungalovu broj sedam. Sa potpazušnim štakama i
ličnim stvarima nimalo lak zadatak da dođem do njega. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Prilikom
ulaska u bungalov imao sam susret sa prvim cimerom. U najkraćim crtama sam
saznao sve o njemu, njegovoj dijagnozi i terapijama. O svojoj dijagnozi nisam
pričao. Matematika je bila jasna. Dvije sobe, po dva ležaja, četri pacijenta. Znao
sam da ću upoznati još dva cimera i sve što ide uz njih.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Nakon pregleda
kod doktora slijedile su terapije. Dan je bio ispunjen. Moji koraci nesigurni
uprkos oslanjanju na tri tačke. Četvrti oslonac nije igrao značajnu ulogu.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Poslije
ručka upoznao sam i drugog cimera. Njegova dijagnoza priča je za sebe.
Strijepio sam od pojave trećeg cimera. Međutim on se nije pojavio.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Nakon
večere prvom cimeru ukapao sam kapi u nos. I drugi cimer je zatražio pomoć.
Njemu sam ukapao kapi u oči. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Kada
sam kasnije legao malo mi je laknulo. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Treći
cimer se nije pojavio. Kakav bi to bio posao da je imao hemoroide?</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Dobar
odgoj otvara neslućene mogućnosti. Neke od njih učiniće da svugdje zabijemo
svoj nos. Možda je danas odgoj samo još jedna dijagnoza u nizu.<span> </span></span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Onako,
sve sa štakama.</span></p><p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal">Pozdravlja Vas mandrak72, Ahilova peta i šesta lička.</p>Smijehom protiv uroka2026-02-14T19:55:43Zmandrak72Brend
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/smijehom-protiv-uroka/2026/02/12/brend
<p class="MsoNormal"><span>Potpuno
mi je jasno šta znači pojam brend. Gotovo da nema dana da ne saznamo za neki
novi brend. I to je u redu. Brendira se sve. I to je sasvim u redu. Nedavno sam
na svojoj koži saznao kako se vrlo lako stvara novi brend. Zato krenimo iz
početka.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Prijedor
je lijep grad. Nedovoljno ubrzan da bi bio konkurencija Banja Luci, niti toliko
spor da bi pretekao Novi Grad. Bio je negdje u sredini, onako kako je to
geografija najljepše složila. Zaogrnut legendarnom Kozarom i umiven snenom
Sanom. No, to nije tema ovog posta.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Krenimo
ispočetka. Elem, zaradi se ta nekakva platica pa je red da se čovjek počasti
uvijek nekakvim odijevnim predmetom. Povučen tom šoping groznicom put me nanese
u butik sa džins pantalonama i ostalim muškim modnim dijelovima odjeće. Konzervativan
kakav već jesam odmah sam se zalijepio sa farmerice Levis 501. I danas sam
mišljenja da nakon njih uopšte ništa ovom svijetu nije trebalo mijenjati na tom
dijelu muške odjeće. Cijena je jasno govorila da je u pitanju lažnjak, ali ko
mari. Nakon što postanete roditelj, jedini brend koji gledate je onaj dostupan.
Tačnije rečeno jeftin.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Bogu
dragom zahvalan još uvijek nalazim veličine koje nije potrebno prepravljati ili
ne daj Bože skraćivati.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Nakon
što sam u mislima poplaćao sve račune, telefonske, strujne, voda, smeće, ćerki
za fakultet, ostalim ćerkama za užinu, ženi za pomadu, keru za granule, ratu
kredita za Peugeot,...s radošću se bacih na izbor drugog dijela nabavke. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Kao i
za pantalone, izabrah duks zelenkaste boje. Prijatne i blage, bez suvišnih i
nepotrebnih natpisa. Veličina odgovara. XL.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>„Nećete
pogriješiti. Moj muž stalno kupuje Topasa dukseve. Odlični su.“, prodavačica me
ohrabri u mom izboru.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>„Topasa?“</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>„Da,
da. Topasa, turski brend.“, potvrdi još jednom.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Šta ja
imam tu da mislim. Pa ako je neko već potrošio sredstva da plati dizajnere,
krojače, švelje, buljumente menadžera i šanera, valjda zna šta radi. Pa ako iko
zna, znaju Turci kako da zavladaju.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Kupio
sam duks, zadovoljan sjeo u automobil i vratio se svome domu. Uspješna kupovina
je bila iza leđa. Ali kao u svim pričama i ova ubrzo dobija svoj epilog.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Nakon
samo jednog pranja, pomenuti duks nije mogao sakriti kajiš na pantalonama. U
nevjerici sam malo, malo povlačio isti prema dolje, preko kajiša, ali badava.
Čini se da bih to mogao da činim i narednih petsto godina, Turčin se ne bi
predao. Ne bi se povukao na svoje granice. I to je brend.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>A ja.
Meni je ostala jedna privlačna mogućnost. Da prilikom slijedeće kupovine popustim
i još jednom poslušam prodavača kako mi hvali turski brend. U tom slučaju ostaje
mi pomenuta mogućnost da brendiram vlastiti brend.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Brend
kratke pameti.</span></p><p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal">Pozdravlja Vas mandrak72, nedokučivi selektor vlastitog izbora. </p>Smijehom protiv uroka2026-02-12T21:29:03Zmandrak72Vrata
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/smijehom-protiv-uroka/2026/02/03/vrata
<p class="MsoNormal"><span>Geografski
gledano najgušće naseljene teritorije po metru kvadratnom nisu niti metropole,
niti bogate bankarske zemlje.<span> </span>Ako ćemo
iskreno, teško da postoji gušće naseljeno mjesto na planeti od mjesta tik uz
vrata ordinacija širom domova zdravlja, bolnica i ambulanti pred kojim se tiska
naš svekoliki narod. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Mjesto,
gotovo ispovjedaonica pred kojom i najveće tajne popuštaju. Kao bujica provale riječi
noseći pred sobom simptome, muke svakidašnje, terapije. Mjesto gdje se šapatom
saopštavaju najdublje upale, teškim uzdasima virusi usvajaju, grudobolja na
izvol</span><span>'</span><span>te iskašljava, a lomovi s
koljena na koljeno iznova lome i prelamaju ko jutarnje sunce na polupunim
uzorcima urina u staklenkama od vegete il</span><span>'</span><span> vitaminkinim
flašicama gustog soka od breskve.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>U toj
masi uvijek se izdvaja jedna osoba. Obično započinje trijažu bez imalo
ustezanja, naslonjena desnim ramenom na vrata. Uvijek osmatrajući prepunu čekaonicu,
jednim uhom uvijek u čekaonici, a drugim u ambulanti. Nije rijedak slučaj da za
svaku dijagnozu u čekaonici nema bar jedan takav, ako ne i teži slučaj u
porodici.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>„Nije
lako s upalom, ko što veliš, ali upala moje prije je teža, duplo teža“, znala bi
reći.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Malo
po malo, podijelila bi neki savjet, lijek pokojne ujne, riječ utjehe, a zašto
ne reći i pokoju oštru kritiku na račun današnjih doktora.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>„Nema
i neće biti zadugo doktora kao što je Marjanović. Dovoljno je bilo da te
pogleda i da ti odmah kaže dijagnozu i propiše terapiju. A, ti jesi li išla
kod<span> </span>doktora Markovića? Jesi. Što ne
kažeš? I jel ti išta rekao?“, i dalje je manirima vrhunskih skretničara teretne
vagone, ophrvane obiljem uputnica specijalisti, nalaza i mišljenja komisija,
postavljala onako kako i kompoziciji muke i pristaje.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>„Znam
ja Markovića, znam. Išla moja seja kod njega pola godine, i ništa. Džab, džaba
milošte nosila. Bolje se ti drži doktora Guzine, taj što ti reče to ti je.<span> </span>Aferim.“</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Nakon
što bi dotičnu prozvali, teške volje se odvajala od vrata, valjda svjesna
gubitka teško stečene pozicije nestajala je iza vrata ordinacije. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Upražnjeno
mjesto do vrata dugo vremena je bilo pusto. Takav gubitak bilo je teško
nadomjestiti, znali su to i oni sa najslabijim upalama i oni sa gotovo nikakvim
simptomima koji su došli po dan bolovanja. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Kako
god bilo, nakon nekog vremena pojaviće se neki novi vratar s novom dijagnozom.
A mi ostali, nebitni, ćulićemo uši pred ordincijom u dvadeset prvom vijeku
čekajući da nas prozove sestra iza zatvorenih vrata, sve se uzdajući da je
nešto konkretno jela i da glasinom nadglasa ono što se više ne može slušati.</span></p><p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal">Pozdravlja Vas mandrak72, sveprisutan i nedovoljno osmišljen za iole ozbiljniji nastup. </p>Smijehom protiv uroka2026-02-03T19:48:16Zmandrak72Komšija
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/price-iz-desetog-sela/2026/01/31/komsija2
<p class="MsoNormal"><span>Jutros
mi se podbočio komšija. Ne onako kako to većina čini, tek ovalš naslonjenim
dlanovima na kukove, već nekako mnogo kompleksnije. Dlanovima podignutim visoko
iznad kukova, gotovo do pazuha. Neprirodno. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Stoji
on tako, podigao pogled prema brežuljku iznad kuće, sa suncem koje je izlazilo
njemu sa lijeve strane i klati se lagano naprijed, nazad, isto kao atletičar na
zaletištu za skok uvis, samo mnogo sporije. Kompleksnije.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Znam
ga već dugi niz godina. Prvi mi je komšija, dolazio da pomogne kad sam kopao
temelj. Njegov brat dolazio kad se pokrivala kuća. Brat mu bio posve miran, baš
kao i on, samo još nekako tiši. Bili su mnogo vezani, kao da ih je majka
nepovratno povezala pupčanom vrpcom. Stalno zajedno, mada nisu blizanci.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Stoji
komšija. Podbočio se onako kompleksno i premjerava brežuljak pred sobom. Tako
on svaki dan sve ove godine koliko nas dijeli međa. Uvijek gleda u novo brdo,
polje, njivu ili baru. Na put ne obraća pažnju. Stalno traži i pretražuje.
Brata traži.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Onomad
stajaše pred kućom, krajičkom oka ispraćajući brata koji traktorom pođe da se
parkira nakon završena posla i izgubi ga na tren. Kad se osvrnu brata više nije
bilo. Tamo gdje je očekivao da ga okom pronađe četri gumena pneumatika, dva
veća i dva manja, pobjedonosno su se vrtjeli iznad traktora, kao da htjedoše
reći da su i oni svoje dočekali.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Gledao
je zbunjeno koji tren dok ga ne prenu vriska i dozivanje majke. Ništa osim
vriska majke i traktora nije se čulo. Točkovi su se i dalje vrtjeli, zlokobno,
kao kad se premota filmska traka do kraja i onaj završetak kada kraj filmske
trake definitivno svojim lupkanjem označava kraj. Opčinjen svjetlošću ne vidi
da je već istekla odjavna špica i čuveni the end. Džaba svjetlost, gledao je
pored sebe, brata da pogledom prozove, ali njega nema.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Danima
poslije nesretnog događaja vrtio je isti film, ali glavne uloge nigdje ni na
vidiku. Scene nemoćnog pokušaja prevrtanja traktora dok se nisu komšije
pojavile da pripomognu svojim znojnim mišicama, ekipe hitne pomoći i majčinog
plača promicale su ispred njegovog vlažnog pogleda, stalno iščekujući da se
odnekle pojavi on. Njegov brat, zvijezda tragičnog filma. Nijem i nasmijan.
Lijep kao slika.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Nikako
da poveže sav onaj silni narod koji je prolazio kroz njegovo dvorište, tragove
ulja i već tamne mrlje na završnoj sceni. I ona iskopana rupa, grobnica nigdje
nije pronalazila suvislo objašnjenje gdje se dade brat.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Danima
nije skidao pogled sa puta gdje krajičkom oka iščekivaše scenu koja nedostaje. Onu
sekundu, tren nakon čega je nestao glavni protagonista. Režiser potonje drame
kojoj se ne nazire kraj. Mučne epizode tišine za stolom, duboki uzdasi bolesne
majke, gotovo atletski sprintovi očiju pred nabujalim potocima suza koje se
ponornicama duboko usijecaju i nepovratno krune ostatke duše.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Podboči
se tako komšija, rendgenski pretražuje zemlju gdje onomad pod busenom nestade
njegova desna ruka i nakon toga nemilosrdno i bez duše traktorom preorava sve
što se oralo. Preorava i ono gdje za vascijeli vijek plug nije ušao. Odlučan u
svojoj namjeri da vrati brata, ponovi onu scenu, tren nepažnje, gdje bi
podviknuo, nemušto kao naturščik. Vratio razgovor za stol, zauvijek izbrisao
majčin jecaj.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Novi
je dan. Komšija ne gubi nadu. Još srčanije upire plugom u tek iskrčenu brinu,
preorava kilometre filmske trake. Njegovo rumeno lice bez traga umora ulazi u
još jedan sumrak, jednu filmsku noć bez kraja. Jedan kraj koji nikad ne
završava.</span></p><p class="MsoNormal">Novi
je dan. Komšija ne gubi nadu.</p>
<p class="MsoNormal"><span>Brata
nema, a dan se i dalje ponavlja.</span></p>Priče iz Desetog sela2026-01-31T18:34:14Zmandrak72Уштипак за Грбу
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/price-iz-desetog-sela/2022/12/03/ustipak-za-grbu
<p><span style="font-weight: 400">Нећу да размишљам о годинама. Није ни Грбо.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Грбо је неугледни мјешанац. То га није
издвајало од осталих сеоских паса. Уосталом сељаци нису много марили с
ким се керуша парила. Село је велико, керова много. Много је и посла да
би се сељак бавио пасијом забавом.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Уосталом газда уколико би одлучио до
подмлади дворишно обезбијеђење одабрао би по њему најљепше штене,
оставио за куће а остале подијелио евентуално заинтересованима или би их
подавио у оближњем водотоку. Још једна гладна уста никоме нису
неопходна.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Необично у том поретку ствари је чињеница како је и Грбо преживио.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">„Двадесет и шест година!“ – с невјерицом сам понављао за комшијом док ми је причао о Грби.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Моје познанство с Грбом започело је с
почетком подизања сеоског имања. Тај сеоски лајавац никада није
показивао велику потребу за мојим присуством што ме је понекад помало и
иритирало. Чак би се могло прије рећи да је своју наклоност више
показивао према моме оцу и мајци.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Комшија је поред њега имао још једног ротвајлера, једног кућног чупавца те мјешанца ниског раста најближег каквом јазавичару.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Да ли због својих година Грбо није био
на ланцу. Имао је пред собом сво сеоско пространство. Међутим није он
био авантуриста немирног духа.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Непогрешиво би знао када је код нас
вријеме јелу. Лаганим кораком прешао би преко пута и прешао у наш
посјед. Отац би редовно устао од стола, узео дио хране и бацио пред
њега. Када отац није био ту исто би то учинила и мати.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Након што би појео понуђено опет би се истим путем вратио у своје двориште.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Годинама је то тако трајало. Када није било оца ни мајке на селу храну би му носила супруга или ја.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Вријеме је пролазило. Смијењивала су
се годишња доба. Родитељи уриједили одласке на село. Грбо је прелазио по
навици. Чекао свој дио оброка.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Још једна зима је минула. Прољеће је
увелико стигло у село. Захуктавали су се радови у башти. С прољећем су
се и наши одласци на селу интензивирали.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Доручак је био на столу. Топли
уштипци, сланина, сир, ајвар. Годили су уморном тијелу. Снага се
враћала. У тањиру преостао је уштипак, сланина. Знао сам шта чинити.
Изнио сам храну на уобичајено мјесто, погледом тражио Грбу. Надао се да
ћу га видјети како тромим кораком иде по храну, нимало ми не указујући
било какву захвалност, најмањи потез махања репа. Навикао сам се на то
од њега.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Није га било.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Наставио сам са осталим радовима на
имању. Кад је умор почео да стеже моје тијело сунце је већ зашло. Изнова
сам нахранио тијело и утонуо у заслужени сан.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Након доручка прикупио сам остатке хране и изнио их на двориште за Грбу.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Тад сам га угледао.</span></p>
<p><span style="font-weight: 400">Нетакнут уштипак за Грбу.</span></p>Priče iz Desetog sela2022-12-03T20:03:24Zmandrak72Rodeo u Donjem Vakufu
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/smijehom-protiv-uroka/2020/10/31/rodeo-u-donjem-vakufu2
<p>Nedavno, iz štampe je izašla moja nova zbirka kratkih priča. Rodeo u Donjem Vakufu. Izdavač je Imprimatur iz Banja Luke.</p><p>Najveći dio priča nalazi se i na samom blogu. Ovom prilikom bih zahvalio Vama i svim dragim ljudima koji su bili svjedoci nastajanja mnogih od njih. Mnoge zasluge idu i na Vaš račun jer ste bili inspiracija. Hvala Vam.</p><p>https://imprimatur.ba/shop/sve-knjige-2/rodeo-u-donjem-vakufu/</p>Smijehom protiv uroka2020-10-31T11:27:30Zmandrak72Gastarbajter fajter
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/price-nastale-na-vlastitim-krilima/2020/08/19/gastarbajter-fajter2
<p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Још једна недеља ударила је рецку у камено сиво јутро села подно Грмеча. Млађи брат након бријања још једном је сапуном за бријање насапунао обријано лице, покушавајући одложити оно што се чинило неизбјежним.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Није требало нешто рећи што се већ није знало. Папири за одлазак на привремени рад у Њемачку одавно су ко кнедла у грлу уселили необичну тишину у кућу. Сваки уздах, залогај, гутљај парао је тишину која се могла сјећи бридом длана. Сваки поглед, сваки сусрет очију постао је предмет анализе. Пермутација значења прогресивно је расла у свим правцима осим у оном којим би све стране биле задовољне. Међутим такав правац није постојао.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Ако би историја из ко зна којег разлога тражила у својој дуговјечности дан кад су погледи били на изразито високој цијени, драгоцијени ко ријетки племенити метали ни слутила није да је управо несвјесно присуствовала том дану у малој сиротињској кући са кухињом и два одјељења за спавање. Једно за родитеље, а друго за петоро дјеце.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Однедавно једно од њих своју срећу ковало је под њемачким сунцем. Друго је било на корак од истог чина с намјером да биједи у кући нађе достојна противника, а нади за боља времена савезника.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Вријеме неодложног сусрета погледа неумитно се примицало. Кулминација тупог бола титрала је, прожимала је како душе родитеља, тако и млађег сина.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Није била непознато нова адреса сина у Њемачкој. И назив циглане био је исти гдје је материјално стање поправљао старији син. Исти је пут, утабана стаза према полазној станици. Све је исто. Само је бол двострука. Неиздржљива.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Дмитар је очврснуо. Тому су умногоме помогле вреле цигле које су пекле већ печене дланове, прековремени сати. Видио је то и швабо. Коврџави ћутљиви странац коју се ријетко служио шкртим и оскудним њемачким језиком говорио је искључиво оним што је знао и изнова понављао до савршенства. Тешким радом испуњавао је сваку норму без проблема, готово свакодневно подижући љествицу својих могућности далеко изнад осталих. То није остало непримећено.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Гледао је у шефа смјене Дитриха док му је полагано и стрпљиво објашњавао да уколико има брата који би дошао да ради, да би га са задовољством запослио. Иако је тада генетика ријеч коју би му Дитрих тешко гестикулацијом дочарао, било му је јасно зашто то тражи од њега.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">„Управо ми треба погонски електричар“, било је оно што је најбоље разумио.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Управо због тих ријечи много шта се десило у кући. Примамљива понуда да се олакша живот у селу. Нови извор примања убрзао би план изградње нове куће. Куповину трактора, подизања дијелова имања, штала, поправке оронулих штагљева и појата. Увођење струје у домаћинство. Куповина електричног млина за жито, и још много, много жеља. Вјешто скривених од дање свјетлости, брзог и непромишљеног језика, дубоко иза очних капака. Вјешто распакиваних тек онда кад сви укућани дубоко усну. Тек онда би се јасно, готово на дохват руке указивали радио апарат, нови лонци, мараме за косу, још једна крава, гумена лопта која би се тјерала до дубоко у ноћ по ливадама, школском игралишту. Много потребних и непотребних ситница које је како бујна машта тако и животна потреба процијењивала, ломећи се као да се све ријешава ноћас у глуво доба, ту између одавно кречених зидова. Све је било готово ту. Опипљиво, готово употребљиво. Спремно да изађе из уста, с тешком муком задржано иза зуба, осим уздаха који је вјешто избјегао све препреке.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">„Ех“, готово нечујан парао је тишину.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">„Што не спаваш Мико?“ кобајаги љутио се Миле на супругу Милицу, у себи жалећи неке своје“грубо“ прекинуте тренутке, своју поставку потреба вјешто је слажући и предлажући као какав умјетника док обилази припремљену изложбу тражећи да му се није што поткрало и затурило.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">„Ма пусти, знаш, размишљам о Слави. Требало би какво прасе уговорити, ова наша још су ситна. Срамота би било да пофали кад стигну гости, а и дјеца су се ужељела меса.“, невјешто је лагала.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Вјетар је струјао кроз тавански простор, свирао за своју душу. Имало би се шта и о чему причати. О жељама и стварним потребама.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Ћутало се тактички. Иза свега тога крило се нешто много теже и дубље. Нешто што је било извесно.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">„Оде нам и Драго“, било је све оно што се вјешто избјегавало изрећи у кући. Нико није имао храбрости да макар на тренутак такву истину супростави обичним људским потребама. Да поколеба савезника за протјеривање сиромаштва с кућног прага.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Напокон, то је требао бити само одлазак на привремени рад у Њемачку. Обојица би били скупа. Могли би припажавати један на другога. Туђи је то свијет.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Драгутин је њежнији од Дмитра. Болешљив. А и најмлађа Дрена је много више везана уз њега.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Драгутин је управо завршио са бријањем.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Док се бријао пажљиво је крио поглед у огледалу. Одао би га тај поглед.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Више није било одлагања. Требало је подићи поглед. Суочити се родитељским.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">„Драго, сине. А што бар ти не би остао? Дали смо Митра у свијет. Ми смо сваког дана све старији. Не би било лоше да бар један остане при кући.“, коначно се оте из уста оца.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Као да се Грмеч стровалио са Драгутинових леђа. Колико год да је желио ићи у свијет, један дио њега дубоко је желио да остане. Извадио је све потребне папире. Пасош, визу,радну дозволу. Сликао се. Све је било готово. Међутим,позив његовог оца да остане разбио је чахуру гдје се дубоко у њему угнијездила, на прагу да се успава и његова жеља да примјени своја знања стечена у школи ученика у привреди у Љубији гдје је небројено пута са оцем подијелио постељу рудничког смјештаја и ручак из рудничког ресторана.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">И остао је Драгутин. Није отишао кад су многи одлазили. О томе да ли се икада покајао није причао. Нисам никада осјетио потребу за тим да га питам. Знам да је читав свој живот напорно радио да подигне кућу, дјецу.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Поред свега тога, ни оно поткровље у коме смо одрасли никада ми се није чинило тијесним. Мој пони бицикл није имао оне силне брзине и банана сиц што би било јако пожељно имати у оно вријеме. Моје патике нису имале звучна имена, али су увијек биле читаве.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">У једно сам сигуран, моју наклоност није куповао скупим поклонима, сокоћалима које би убрзо прекрила прашина заборава. Умјесто тога знао је да ми покаже и да ме научи како се израђује и шемира прикључни ормар док сам још био основац и по завршеном послу да ме почасти.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Мој отац није био гастарбајтер, иначе би ову причу причао неко други. Он је био мој гастарбајтер фајтер.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">То је био и јуче. Са седамдесет првом годином на леђима дошао је на село да ми помогне око неких радова.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Неке ствари једноставно немају цијену. Неко то научи прије, неко ће научити касније.</span></p><p class="normal" style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-family: Lato, sans-serif; font-size: 18px; margin: 0px 0px 1.7em; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #444444"><span style="box-sizing: border-box; border: 0px; font-style: inherit; font-weight: inherit; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; font-family: inherit">Новац је и даље само средство за трговање. Само треба пазити на висину цијене. Поготово ако плаћаш.</span></p>Priče nastale na vlastitim krilima2020-08-19T16:17:13Zmandrak72Ogrebotine
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/price-iz-desetog-sela/2019/05/23/ogrebotine
<br /><p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Koliko sam
samo puta sa zavišću gledao na komšiju s kakvom lakoćom mijenja automobile.
Uspijevao je loš automobil da dobro proda, a dobar jeftino da kupi. Često bih
se čudio zašto se brzo riješavao dobrih automobila. Tu njegovu osobinu pripisivao
sam njegovom nedostatku sentimentalnosti.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„Zašto da
ne uzmem neku kintu za njega. Ipak, to je samo gomila metala“, znao bi reći.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Bože,
koliko sam samo vagao, razmišljao, istraživao kada sam bio skupio novac za
kupovinu automobila. Čini mi se da sam sa svakim danom manje znao i bio siguran
u svoje stavove. Ono što bi danas proglasio<span>
</span>pravom odlukom, već sutra bi nazivao najvećom glupošću.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„Kome sutra
takav auto prodati?“.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Kada je
došlo vrijeme za prodaju mog vremešnog automobila pokušao sam da komšiju koji
je već imao svoj plac za prodaju polovnih automobila da konsultujem kako bih
formirao cijenu i dao automobil na prodaju preko oglasa.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„Da je bar
švabo, dobio bi dobru cijenu. Ovako korejca neće niko, osim ako cijena nije
daleko ispod one koju očekuješ.“</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Njegova
cijena je bila upola one koju sam očekivao, ali morao sam i njega da razumijem.
Živio je od toga. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Automobil
sam dao na oglas, formirao sasvim pristojnu i fer cijenu. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Po običaju posjeta
oglasu je bilo ali ne i konkretnih ponuda. Tek nakon osam dana javio se čovjek
da bi došao da pogleda automobil u srijedu.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Automobil
sam oprao, očistio i čekao na dogovorenom mjestu.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Bio sam
tužan dok sam gledao mog Ševroleta kako trpi ispitivačke poteze i poglede sumnjičavog
Andrije iz Prijedora. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Automobil
sam kupio uz pomoć roditelja. Nikada neću zaboraviti onaj dan kada sam sa
suprugom otišao u Banja Luku da uplatim avans. Činilo se da lebdim. Zajedno sa
nama bile su naše dvije kćeri u salonu, još uvijek sasvim malene da bi mogle da
shvate buru emocija kada sam potpisao ugovor u kupovini automobila. Bio je to
prvi novi automobil u mojoj radničkoj porodici. Dok sam potpisivao ugovor
krajičkom oka posmatrao sam njihove male sandale tog toplog maja 2010 godine i
ruke supruge koja ih je držala. </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„Imaš
nekoliko fleka na zadnjem sjedištu. Znaš li koliko košta dubinsko pranje?“,
pokušavao je indirektno obarati traženu cijenu Andrija.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Ćutao sam.
Da dobro znam za njih. Nisam ni pokušao da ih skrijem. Znam i da su nastale
avgusta iste te godine kad je automobil kupljen. Vraćali smo se sa sjajnog
ljetovanja iz Herceg Novog. Te godine mlađa kćerkica nije mnogo marila za
kupanje u moru. Više je uživala u pijesku i na ležaljci nego u moru. Pored toga
dobro sam pamtio večernje šetnje, kada bi nakon nekog vremena stala ispred mene
tražeći da je nosim. Nerijetko bi zaspala na ramenu. Zbog vijugavog puta i
krivina mlađoj kćerkici bila je mučnina pa smo stali pored puta da se osvježi i
malo oporavi. Prilikom ponovnog kretanja ispala joj je flašica sa sokom koji se
razlio po sjedištu.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„Na vratima
ima nekoliko packi.“, prenuo me je pedantni Andrija dok sam premotavao film sa
ljetovanja.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Da imao je.
A ko ih nema. Svi ih imamo. Neko mi je ogrebao auto dok sam sav smeten i
usplahiren kupovao sokove i kolače za babicu i doktora u Prijedoru. Iako sam po
treći put postao otac nisam mogao da ne pustim suzu kada su mi iznijeli
zamotuljak od 3900 grama koji sam poljubio a sestra se čudila kako otac može da
pusti suzu. Možda bi razumjela kada bi znala kroz šta sam sve prošao do tog
trenutka. Komplikacije pri porodu, uznemireni poziv od doktora da se vratim u
Prijedor zbog supruge. Njenog blijedog i zabrinutog lica koje je samo par sati
prije toga blisatlo. Lice njaljepše trudnice ikada. Sve one bitke, čekaonice,
sumnje i razočaranja dok smo čekali da dobijemo prvo dijete. Prve temperature,
ospice, alergije, astmu. A taj dan sam već bio otac treći put.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„Imaš i
neko ulubljenje na haubi.“, zabrinuto je odmahivao glavom.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„E moj
Andrija“, mislio sam onako za sebe i smješako se dok ga gledam. Da ti samo znaš
koliko sam taj dan bio narastao kada je moja najstarija kćerka osvojila nagradu
kao ubjedljivo najbolji đak generacija ne bih se čudio da sam ga zgužvao kao
brod od papira kada sam se naslonio na njega, a ne samo haubu ulubio.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Kroz glavu
su mi prolazile sve one situacije kada sam zabrinuto jurio u bolnicu u
Prijedoru, nosio igračke da mi kćer ne plače na rastanku ali bez uspjeha,
odzvanjao sav onaj smijeh dok smo se smijali dogodovštinama sa plivanja, sela,
kupovinama na sajmu knjiga u Banja Luci.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Sa svakom
novom primjedbom, manom Andrija je nesvjesno povećavao cijenu automobila.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„Znaš, ja
ne bih mogao da ti dam više od .... konvertibilnih maraka. To bi bila moja
zadnja cijena.“</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Isuviše
malo je ogrebotina, ulubljenja. Ništa nasuprot svim onim momentima koje ću
zauvijek pamtiti i koji su oblikovale i obogaćivale porodicu i mene svih ovih
godina.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„Automobil
nije na prodaju“, s radošću uskliknuh.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Andrija
nažalost toga trenutka nije znao da pred sobom ima limuzinu od milion dolara.
Svejedno ni onda ne bi mogao da mu prodams crvenog Ševroleta.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="font-size: 14pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Ogrebotine
ponekad govore mnogo više nego polirana karoserija. One su potvrda svih
prohujalih godina, najjači svjedoci da smo živjeli. Neke od njih ne bi mogle
sakriti ni najvještije ruke lakirera, one se nose kao ordenje životu. Najvećem
bogatstvu.</span></p>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-qformat:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin-top:0in;
mso-para-margin-right:0in;
mso-para-margin-bottom:10.0pt;
mso-para-margin-left:0in;
line-height:115%;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-fareast-font-family:"Times New Roman";
mso-fareast-theme-font:minor-fareast;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;}
</style>Priče iz Desetog sela2019-05-23T21:45:24Zmandrak72Dobro je
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/price-iz-desetog-sela/2018/11/28/dobro-je
<p class="MsoNormal">Kada bi neko posmatrao Miloša s cigaretom u ustima a da ga
dovoljno ne poznaje ne bi odmah uočio da ima kratku bradu, onu odmilja u narodu
nazvanom umjetnička. Čak ne bi pomislili da ima brkove.</p>
<p class="MsoNormal">Kada Miloš zapali cigaretu, postavi je između kažiprsta i
srednjeg prsta. Pri tome čvornati kažiprst pokriva kompletnu gornju usnu, a
srednji i ostali prsti donju usnu i bradu. Samo sjajni plamičak bi se zažario
kada bi duboko udahnuo, povukao novi dim, zastao par trenutaka i ispustio ga
ispod prsta iznad donje usne i brade. I postupak bi ponavljao sve dotle se
crveni plamičak ne bi primakao do požutjelih prsta.</p>
<p class="MsoNormal">Dok je u limenoj pepeljari pred domom zdravlja gasio opušak
od cigaret, pažljivi posmatrač bi primjetio njegovu bradu. Prosijedu njegovanu
bradu koja je od duvana poprimala zlatne tonove.</p>
<p class="MsoNormal">Energičnim korakom uputio se na zakazani ljekarski pregled
kod porodičnog ljekara.</p>
<p class="MsoNormal">„Pa, Miloše“, otezao je sa dijagnozom stari ljekar dok je
pogledao u njegovom pravcu, „čini se da je vrijeme da duvan od danas bude
pripisan prošlosti“.</p>
<p class="MsoNormal">Miloš je dalje jednim dijelom svoje prisutnosti slušao
ljekara, njegovu dijagnozu, predloženu terapiju. Sve zabrane i preporuke, sve
opasnosti od nepridržavanja od njih, a drugim dijelom sebe je razmišljao o svemu
onome štoe je prethodilo posjeti ljekaru.</p>
<p class="MsoNormal">Dan prije poslodavac ga je pozvao u kancelariju, nimalo
nježno mu saopštio da zbog pomanjkanja posla mora otpustiti dio radnika među
njima i Miloša.</p>
<p class="MsoNormal">„Znaš, ja sam siguran da ćeš se ti lako snaći. Za dobrim
radnikom se uvijek otimaju,“, ni sam siguran da govori istinu tješio ga je
poslodavac, „a čim se meni ukaže potreba ja znam gdje si ti i zvaću te ponovo
na posao. Sad je tako kako je, ja moram ostaviti mlađe. Manje su skloni
bolovanju. Ti to najbolje razumiješ.“</p>
<p class="MsoNormal">„Znaš, ja sam siguran da ćeš slušati savjete. Ukoliko se
budeš pridržavao savjeta prodisaće pluća, a posao neće pobjeći. Evo napisaću ti
poštedu za narednih mjesec dana, pa poslije ćemo vidjeti. Kontrola je za mjesec
dana“, jednoličnim glasom i dalje je pričao ljekar.</p>
<p class="MsoNormal">Miloš nije ništa rekao, kimnuo je glavom, nasmješio se
doktoru, uzeo napisanu potvrdu i recepte i izašao u hodnik.</p>
<p class="MsoNormal">Da nije bio kod ljekara prije par trenutaka odmah bi se
mašio za džep, pogužvanu kutiju s cigaretama i vještim pokretom uplaio
cigaretu. Sve je to po navici uradio, sem što nije upalio cigaretu. Dlanom je
prekrio usta i bradu, držao nezapaljenu cigaretu. Umjesto dima kojeg bi
zaustavljao u plućima praveći protivtežu boreći se s mukom koja ga je
pritiskala iz vanjskog dijela svijeta. Ali kako nije bilo dima bitka je već
bila izgubljena. Ljutito je zgužvao cigaretu i tromim korakom uputio se kući
gdje ga je čekala porodica.</p>
<p class="MsoNormal">Ovoga puta scenario koji je njegova supruga čitala čim bi ga
spazila bio je bačen. Zgužvan i odbačen. Miloš nije mogao nikada da joj zataji
kada ima neki problem. Pokušao bi da ga zamaskira cigaretom, ali jasno je
čitala njegovu mimikriju. Pustila bi ga da se izduva, prepuštajući mu da odredi
pravi trenutak da joj saopšti svoje muke. Ovoga puta o maski nije bilo govora.</p>
<p class="MsoNormal">S vrata ga je pročitala. Nije ga ništa pitala.</p><p>
<span style="font-size: 11pt; line-height: 107%; font-family: Calibri, sans-serif">„Dobro je“, promrmljao je mimikriju koja to nije,
odlažući još koji trenutak do istine.</span></p><p> </p><p>Pozdravlja Vas mandrak72, neostrašćeni i omašćeni lola s čvarcima na reveru i slaninom ko podlanica mjesto fitilj kravate.</p>Priče iz Desetog sela2018-11-28T14:27:55Zmandrak72Hronika suludog lidera i ćorsokaka Eurokrema
http://mandrak72.blog.rs/blog/mandrak72/smijehom-protiv-uroka/2017/11/24/hronika-suludog-lidera-i-corsokaka-eurokrema
<p class="MsoNormal"><span style="background: #f5f8fa; font-family: 'Segoe UI', sans-serif; color: #14171a">M.B. iz Tomislavgrada
vratio se iz Njemačke kući zbog toga što se tamo radi od ponedeljka do petka.
Kaže da je to nespojivo za onoga ko je naučio da živi od danas do sutra.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="background: #f5f8fa; font-family: 'Segoe UI', sans-serif; color: #14171a">Zabrinuti građani pitaju
se kako sa Led sijalicom da othrane piliće u kartonskoj kutiji.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="background: #f5f8fa; font-family: 'Segoe UI', sans-serif; color: #14171a">Stručnjaci su
jednoglasni. Homoseksualnost nije bolest. Ljudi su jednostavno navučeni.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="background: #f5f8fa; font-family: 'Segoe UI', sans-serif; color: #14171a">Pedantni statističari su
primjetili da postoje klubovi koji će biti upamćeni kao klubovi koji nakon
postignutog vodećeg gola izgube utakmicu ili samo izgube utakmicu.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="background: #f5f8fa; font-family: 'Segoe UI', sans-serif; color: #14171a">Primjećeno je da su mnogi
korisnici društvenih mreža od svih mogućnosti koje nude otkrili samo onu za
promjenu avatara.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="background: #f5f8fa; font-family: 'Segoe UI', sans-serif; color: #14171a"> </span></p>
<p class="MsoNormal"><span style="background: #f5f8fa; font-family: 'Segoe UI', sans-serif; color: #14171a">Pozdravlja Vas
mandrak72, revizor onomatopeja kućnih ljubimaca i stovarišta rudnog blaga ispod žita.</span></p>Smijehom protiv uroka2017-11-24T19:46:15Zmandrak72