Jednom davno...

Padanje u beskonačnost

silentart — Fri, 23 Jan 2015 16:36:18 +0100

Padam, ali ne mogu više.

Mislila sam da ću odavno dotaći dno, ali i dalje padam.

Čujem te jasno, ali ne mogu da se zaustavim.

Vidim te, ali ne mogu da te uhvatim.

Padam, ali ne mogu više.

Ova agonija traje zauvek.

Pruži mi ruku spasa, pojačaj zvuk glasa.

Želim da se uhvatim i popnem, ali već sam odavno jako duboko.

Sada vidim te i čujem jasnije i znaj da volim te.

- Žao nam je, operacija nije uspela.

Cudo moje, ovo je za tebe.

silentart — Wed, 14 Aug 2013 16:46:13 +0200

Bila je visa od mene, a ja sam je gledala kao da je visa od celog sveta.

Setala je sa nebom u ocima, njene usne su govorile samo reci dobrote, a ruke davale zagrljaje tople.

Znala sam da se dive njenom neznom liku, a ja sam videla kako gleda u tuznu sliku i cita onu staru knjigu.

Za mene je bila visa od sveta zato sto je sa osmehom na licu izbegavala svaku ledenu klicu.

Zavolela sam je dok sam budna mastala o savrsenom liku, tada mi je ona pokazala njenu sliku.

Vreme

silentart — Sat, 27 Jul 2013 01:06:47 +0200

Odavno nisam pisala.

Verovatno zato sto mi je olovka pukla negde izmedju maste i stvarnosti, pa sam se uplasila da nastavim.

Nisam znala kako da krenem dalje, samo sam gledala pravo i zamisljala kako i dalje pisem.

Od toga nije nista ostalo, jer su misli pobegle u neko daleko proslo vreme.

A onda odjednom, pojavila se ona sa osmehom na licu i rekla " Sta bi ti bez mene?" i tako mi vratila moju inspiraciju da se vratim u vreme kada sam mastala.

Drugaciji ljudi

silentart — Wed, 13 Mar 2013 20:08:59 +0100

Najusamljeniji ljudi su najbrizniji.

Najtuzniji se smeju najlepse.

Unisteni su najmudriji.

I sve je to zato sto ne zele da drugi vide mucenje kao sto oni vide.

Smrt

silentart — Sat, 16 Feb 2013 18:03:04 +0100

Ucinila je ubistvo.

Unistila je svoje telo, a zelela je samo da unisti misli.

Uzela je neku jeftinu i jaku drogu, pomesala sa alkoholom i cekala.

Telo joj se uvrtalo, a misli su joj bile intezivnije.

Vristala je u sebi, jer to je oduvek zelela da cuje.

Bila je izgubljena u sebi.

Droga joj je odavno pomazila mozak, alkohol jetru i ...

Umrla je sama.

Agonija

silentart — Tue, 29 Jan 2013 16:54:22 +0100

Bila je prisutna, u mracnoj sobi punoj dima i neprijatnog mirisa.

Smrt se priblizavala posle svake upaljene cigarete.

Kafa na stolu odavno hladna i nepopijena.

Misli su nadolazile, a reci odlazile.

Suze su se zaledile, srce je izbledelo.

Usne modre, oci upale.

Igla je uradila svoje.

Agonija je nestala.

Soba

silentart — Mon, 28 Jan 2013 23:10:20 +0100

Mracna.

Nista osim disanja i otkucaja srca se ne cuje.

Uskoro ce i to prestati.

Cak ni onaj zrak koji od nekud dolazi se ne vidi.

Nada je nestala, iako poslednja umire.

Mozda ce sve brzo proci, bez bola.

Tama je gusta.

Gusi i ono najtise disanje.

Stiska srce.

Svetlost je probila do nje, vidi se tako cisto.

Ali uzalud, disanje i otkucaji su nestali.

Draga mama

silentart — Mon, 28 Jan 2013 21:00:18 +0100

Divna i cedna, uvek si vedra.

Dok padam u tamu ti mi pruzas ljubav pravu.

Moja ljubav prema tebi neopisiva,

Tvoja ljubav prema meni nezamenljiva.

Radis sve redom, da bi mi napravila presto.

Hvala za sve divne dane, samo zbog tebe i tvoje srece meni srce stane.

Problemi ce doci, ali moja ljubav nikad nece proci.

Draga mama, divna i cedna.

Hvala sto si zbog mene uvek nasmejana.

Tvoje oci

silentart — Mon, 28 Jan 2013 16:57:29 +0100

Cetiri godine sa prekidima prolazim istom ulicom, idem istom putanjom.

Vidim sve sto ne zelim, trazim tvoj lik u senci, koji je toliko jednostavan, a pun tajni.

Sakrivas pogled od mene i pokazujes mi nepostovanje jer ne zelis da se nasmejes.

Tvoj osmeh nesto je divno.

U tvojim ocima nesto se sakrilo.