Mitami

BEŽITE DECO

, 01 2023 21:38:32 +0100

Bežite mladi, glavom bez obzira.

Šta ćete ovde?

Za vas tu nema mesta po zasluzi. Zaboravite na pothranjeno korenje i ono koje čeka red. Uvek će ono biti tu za vas. Zaboravite na Šantića i njegovo „ Ostajte ovde „.

Možda, stvarno sunce tamo ne greje kao ovo ovde , ali ste ubeđeni da i ne peče toliko kad se pregreje.

Zato idite pre nego što vas oteraju.

Sve što vredi oni teraju. Nekima zaprete , neke ućutkaju , neke pokopaju, neke povrede da se sami povuku. Kad oteraju sve i ostanu sami sa sobom nasrnuće jedni na druge, ali ne, dok su im džepovi puni. Kad šuške nestanu međusobno prezrenje i mržnja će stupiti na scenu. A tad - ko bude jači.

Pametni , gadljivi na škart i ljudski otpad - su davno pobegli , pošto znaju kakva je to sila .I kad gubi sila pobeđuje . Leđa joj štiti stranka. Slabog karaktera i mlakih uverenja mašu knjižicom ko popovi krstom da bi se popeli na tron (u svom interesnom okruženju ) i bez pardona gazili sve koji se suprotstave. Sa takvima je borba prsa u prsa nemoguća misija. Pacovii kuvaju iza zavese, priprete kome treba i skuvao tresnu na sto.Uvek je to krdo protiv pojedinca. Čak i oni koji se tet a tet drže istine i pravde u ringu se poistvete sa krdom. Krdo je sigurica.

Toplo i bezbedno dok na njih ne dođe red……

Kad kažete, bežite mladi, ne mislite na mamine i tatine sinove. Zašto bi oni bežali kad imaju više no što im treba. Putovanja po želji , diplome po narudžbi, posao po izboru , plate od kojih se vrti u glavi, blindirane automobile , obezbeđenje po džepu povređenog i uvređenog naroda kako reče Dostojevski.

Samo vam nije jasno dokle će narod da trpi.

Pardon , znate jednog koji je izuzetak ( dobar fakultet , dobre ocene ) ali ni on nije bio u lojalnoj konkurenciji za posao. Posao je čekao njega. Ako još ima takvih nek se jave. Tek da bude lakše.

ON ( inspirator ove priče ) nikad nije hteo iz zemlje. A , mogao je. Impresivni rezultati na državnom fakultetu. Ne ” Singidunumu” ovom ili onom menadžmentu. Nije bitno kom. Bitno je da je bez muke i glavobolje po roditelje sve teklo kako treba. Amerikanci su bacilli oko na njega pre kraja ,ali se niste saglasili sa tim. Znali ste neke kojima je ostao jedan ispit, počeli da rade i zaboravili ono što nisu okončali.

Kažu da samo onaj koji nije omirisao zapad nije poželeo da živi tamo. Kod njega to nije slučaj. Sa šesnaest godina , dok ste mogli da priuštite , obigrao je Evropu.

Kad je počeo da zarađuje sve zarađeno je išlo na putovanja. Omirisao je taj Meksiko i Kubu, rog i rep Afrike, Indoneziju , Kinu , Indiju, Japan. Udisao je vazduh Himalaja i šta još ne, čega ne možete da se setite.Svaki put bi se vraćao prepun utisaka,ali nikad nije rekao živeo bih tamo. Naprotiv , kad bi neko pitao koju bi zemlju odabrao odgovor je uvek bio isti - OSTAJEM OVDE.

I ostao je. Takođe, nikad nije ušao u brazdu kako vi zovete većinsku stranku . Ostao je slobodan strelac.

Radio za američku revizorsku kuću “ Ernest i Jang “. Ne zamerite ako je pogrešno napisano , a ni tako ne bi umeli da nije Hemingveja. Njegovo ime vam je orijentir….Ernst …..

Umorila ga putovanja u reviziji pa prešao gde nije trebalo. Davno vam je neko rekao - to je kuća na lošem glasu - nije za njega. On je za Narodnu banku, ali morao bi biti u SNS-u. Velika cena.

Išlo nekako . Idealista. Čist i naivan mislio da će istinom , stručnošću i pravdom uspeti da unapredi banku. Zaboravio da banku čine - ljudi - najkvarljivija roba na svetu.Kaže ima poštenih ,ali ne smeju da zucnu. Ako zucnu - ode glava.

ON zucnu , ode i njemu. Kako ono kažu pu,pu, da zlo ne čuje.

Unaprediše ga.

Ko vele unapređenje će ga odobrovoljiti da lakše potpisuje milionske kredite Kurti i Murti. Odbio je. Prave mu zvrčku. Pred novu godinu najuži krug saradnika ga predlaže za radnika godine sa još troje iz drugih oblasti. Istovremeno da se obraduje kao novogodišnju čestitku dobija rešenje o pokretanju disciplinskog postupka zbog prekoračenja ovlašćenja . On prekoračio ovlašćenja - svašta!!!

I da mu je nabliži rod u pitanju - taj to ne bi uradio..

Čak i da je istina neljudski i nehumano pred n.god. Lažu…. Taj nikad u životu nije slagao.Čak je antipatično istinoljubiv iako mu je sto puta rečeno da istna može biti preslana .

Đubrad.

U očekivanju raspleta - pitate - da li je njihova mržnja veća od prezira koji on oseća prema njima, kaže - prezir. Ta banka me nikad nije zasluživala.

Šta mislite ko je proglašen za najboljeg radnika. Podrazumeva se - stručnjak za kompjutere. U njegovoj alatki su svi dokazi o protivzakonitim radnjama.Ne treba mu se zameratl.

P.s. Nije on u svemu cvećka (stotinu mana) ali u poslu je besprekoran. Ne samo u ovom ,već u svemu čega se prihvati.

A o manama otom- potom……

RADIM NA SEBI

, 29 2022 16:56:06 +0200

RADIM NA SEBI

U centru , centra je. Fensi. Kafić , picerija, restoran. Ne znate ni kako da ga krstite. Veliki. Spreda terasa, sa strane terasa. Prizemlje , prvi sprat . Sve u staklu. Puca pogled na tužni Trg Rep. , koji sa kišom ( koja sve češće pada ) oplakuje sebe.

I vi mu se ponekad pridružite. Žao vam svega što je nekad bilo , a više nema. Nestade drveće i drvene klupe sa njim. Nesta fontana ispred Ineksa. Jest da je bilo žabokrečine u njoj, ali šta fali. Bolje i to nego ništa. Ugasiše život. Ostaviše beton. Ljudi u žurbi protrče da uhvate zeleno na semforu. Betonske klupe sa punjačima za mobilne zvrndaju prazne. Samo ponekad ponekog stranca vidite da sedne.Navikli valjda – kod njih je tako. Ali, ni oni se ne zadržavaju.

No BOUTIQUE…….

Nije više prva liga kao što je nekada bio , kad se trčalo u njega da se stigne prvi - ili među prvima. Čujete da su sada neka druga mesta kul u koja se, takođe, trči da se ne zakasni i ispadne iz igre. I tako ukrug.

Danas jedno , sutra drugo , onda treće…

- pa, Jovo nanovo.

Zamislite restoran koji se zove butik….Oni koji su ga tako krstili misle originalno . Vi kažete….

Do zla Boga Prozaično.

Kad ste prvi put pozvani tamo, odbili ste sa obrazloženjem da vam ni na kraj pameti nije nikakva kupovina. Kad god možete zaobilazite i nezaobilazni Maksi, Ideu , Aromu, o buticima da ne pričate .Ormani su vam krcati, vape za provetravanjem , a ne popunjavanjem. Ali, za svaki slučaj, dodate - izuzimajući neke fensi patike ili čizme. Upravo tako. Jest da niste u godinama kad se traže fensi stvari , vaši vršnjaci preferiraju udobnost na račun glanca , ali vama se dopada uvozna reč, a i poneka fensi stvar.

O kakvom butiku pričaš ? - reče ON.

Zar me nisi pozvao u butik?

Ma, nije to butik za krpice. To je restoran, lep, sa italijanskim jelima. Imaju svašta i kreće da nabraja šta je to svašta , usput oblizujući usne. Vidite da je meni naučio napamet i da vam nema odstupanja. Uostalom , ako ništa , naučili ste kako se zove restoran pored kog tri puta dnevno prošpartate , a ne znate kako se zove.

Pa da, nije vam palo napamet . Zaboravili ste da čovek kupovinu „krpica „, ma o čemu da se radi, smatra bacanjem para. Ali zato zalogaj u lepom ambijentu spreman je da plati bilo koliko, uz neizostavnu opasku - nek košta šta košta - jednom se živi.

Zamislite !!! Čovek je sve tržne centre, pod izgovorom da mu trebaju baterije , sijalice, slušalice i koješta još , obigrao . Po pravilu ništa nije kupio , ali se vratio punog stomaka.

Dakle…….

Idete u butik. Iako više nije u prvih pet, krcato je. Sto do stola da se jedva provlačite. Klijentela , uglavnom mladi ili se vama tako čini, pošto danas zahvaljujući nauci i stari , naizgled, mogu biti mladi.Čini vam se da za koju godinu stari neće ni postojati.

Tražite sto , ali ga nema. Čekaju i drugi. Bacite pogled u ćošak kad tamo jedan slobodan. Eno ga …kažete vi i likujući se strmoglavite ka njemu. Naivno ,pomislite da ste druge pretekli. NE… mladi neće u ćošak ,hoće mesto da mogu da vide i da budu viđeni.Kako bi inače pokazali da rade na sebi. Tuga…Vas su učili da je rad na sebi punjenje glave , njih menjanje iste.I ne samo nje, već svega što se može promeniti po trenutnom uzoru.

Stvarno !!!

Imate dobar pregled. Za jednim stolom pet devojaka. Za drugim četiri . Za trećim pet momaka.Za četvrtim šćućuren par koji kao da se stidi.Tiho pričaju.I tako redom.

Svi vrte mobilne . Neki kucaju poruke , neki prave selfije , neki igraju igrice.Tu priče nema. Da li bacaju farove jedni na druge ne znate. Vidite samo da su devojke ko klonirane. Napumpane usne , nacrtane obrve , dograđena kosa, nabrekle grudi i koješta još. Tek na gomili se vidi koliko je to uzelo maha. Ne znaju sirote šta ih čeka kad prođu godine i kad se napumpano sparuši.Verovatno će onda opet.I tako ukrug. Dokle ?

Ne želite , ali dok zdravlje ne ode.

Da se razumemo. Podržavate korekcije u slučajevima kad neko ima zečja usta , preveliki nos, nakaradne uši , možda i nešto više , ali ne daleko od originala.

Originalne i prirodne devojke su u bibliotekama , na fakultetima ili u svojim kućama. Retko izlaze na fensi mesta. Ove hoće na tv. Kad dođu tamo pa im voditelji kažu da lepo izgledaju ponosno odgovaraju “ šta da ti kažem – radim na sebi .“

TUŽNO

Završavate jelo koje i nije neko, kad odjednom jedna skoči i reče da je stigao . Izgovori neko ime i prezime kao da je svetac. Pitate njega ,koji vas je tu dovukao, zna li ko je taj. Reče , kako da ne zna . On je poznati fudbaler , igra za veliki tim ,transfer godine , košta……Zaustavljate ga . Ne zanima vas.

Završili ste sa jelom i krećete. Prolazite pored stola devojke koja je objavila dolazak fudbalera i uz izvinjenje umilnim glasom pitate šta misli o Dučiću i Rakiću? Nije vas ignorisala.Naprotiv. Pristojno, reče. Kažite mi u kojim klubovima igraju pa ću vam odgovoriti. Dok vas ON štipa za mišicu šapne te joj ……ništa dušo….drugi put.

Elem, to je to. Da se vi pitate kao što se ne pitate zabranili bi rečenicu…

RADIM NA SEBI

SIĆA

, 09 2022 19:58:54 +0100

SIĆA

A UUUUUU - šta je ovo, bre?

Čini vam se da nikad nije bilo tako.

Koliko ih je , zna li ko ?

Vi pojma nemate, jer svakodnevno niču ko pečurke posle kiše. Žure. Uključuju se u trku. Vrednu. Svi nešto hoće. Kidišu dok ne bude kasno.. Treba omrsit brke. Kibicuju sve. U stilu daj šta daš , samo da ne budu tamo, gde su oni koje mole za glas.

Ne mogu se prebrojati , kamoli upamtiti. Neke znate , neke ste videli , neke ni čuli ni videli. Tek ih upoznajete preko glasina koje šire o njima. Kopate istinu između redova. Ali je nema. Prepušteni ste sebi i svom osećaju. Kažu čitajte programe. Svašta. Niste vi od juče. Sve je to šablon. I uvek isti - što je najsmešnije. Programe kite da posluže svrsi dok ne stignu gde su krenuli , onda zbogom .

Do tada sve čine da kupe one od kojih zavise. Pričaju šta su sve uradili za zemlju i narod u njoj ( putevi , bolnice , obdaništa) kao da je narod slep kod očiju . Dele pare koje su tom istom narodu oteli. A narod lud pa ne zna . Zaboravio da im ustvari vraćaju crkavicu od pozamašnog kolača koji su oteli. Vama lično - negde oko 3000 E.

Daju milostinju mladima do 30 god. u naponu snage - po 100 evrića. Ustvari , izgleda dva puta sto. Ko vele šta će vam posao i mlaćenje sa istim kad imate državu koja brine o vama. Tu su Kinezi , Pakistanci, Vijetnamci i drugi da se lomataju po građevinama i žive u kampovima dok vi uživate u toplim domovima svojih roditelja i čekate da preskočite granu jer za vas posla nema , a i skupi ste,brate.

Ne govore o Savamali , Krušiku , gradnji na Kopaoniku , seči drveća , silnim ubistvima i samoubistvima u “ zemlji snova” , doktoratima i plagijatima . O Jovanjici. Ne zna se ko je i po čijem nalogu sadio onoliko zeleno, ko je to zeleno brao i šmrkao. Ako je sam Koluvija u šta ne verujete - nanogica je prava mera.

U frci su. Vidi se. Sve su u stanju da urade samo da ostanu gde su. Da glavni ostanu glavni , šegrti niže. Šta fali…. U Narodnoj Skupštini su i kafe kuvarice dame , a konobari gospoda. Ubeđeni ste da imaju platu profesora . Malo li je ? Raditi u takvom zdanju i služiti one koje je narod učinio velikim pa prokleo sebe što je to uradio. Zato narod psuje i oštri se .

Odrođeni od roda, od koga su grđi , ne gledaju šta su bili već šta su , pretvorili se u ono što nisu i zaboravili narod kome se zakratko klanjaju dok frka ne prođe. A onda opet po starom . Trenutno sjaje ko estradne zvezde - prelickani , nalickani , zalizani , zategnuti i utegnuti. Naučili šta je moda. Ili verovatnije našli stajling majstore. Šljašte zmije , krokodili , Roleksi , lister odela, Guči i Vitoni. Šta ih briga, neće ostati gladni. I da ništa ne primaju imaju skoro besplatnu hranu u restoranu za odabrane. Narod viče hoćemo i mi , ali niko ga ne čuje.

Opozicija preti da će sve raskrinkati. A narod traži pravdu koje nema. Kod ovih sigurno , a bojite se, ni kod sledećih u dogledno vreme.

Uzavrelo je. Opasno.

Tim pre što aktuelni ne smeju izgubiti vlast po cenu života jer im bez iste života ne bi bilo. Ako ne bi uhvatili maglu - trunuli bi u nekom ćumezu. Zamislite izgubiti sve sa čim je sve dostupno. Čak i nebo. Kako kaže “ ženstvena “ premijerka – ni nebo nam nije granica . A , sve što ona kaže , ako uspe da kaže, onda je tako.

Jadan narod …..

No marathon kreće, Kažete marathon zbog broja učesnika. Ustvari, traje već neko vreme , sad hvata zalet. Svi pomahnitali . Aktuelni jure sa ekrana na ekran kite sebe i pljuju opoziciju, kako znanu - tako i neznanu. Pošto – poto hoće da ubede narod u ono u šta ni sami ne veruju.

Opozicija bira ulicu. Znaju da su se ključne bitke rešavale na njoj.Tu i tamo puste glas od sebe ako se neko usudi da ih pozove, izuzimajući Šolakove ili Đilasove ili Sorošove ( ne znate ni sami čiji su ) kako kažu, izdajničke medije.

Što se vas tiče vama lepo zvuči “zlatno doba Srbije “, ali prazno i nestvarno odjekuje.Pre bi glasali za normalnu Srbiju sa normalnim i poštenim predsednikom, normalnim i poštenim premijerom i svom ostalom mašinerijom koja čini državu .

Zna se, ukoliko je neko takav preostao.

Čini vam se da samo dve osobe ispunjavaju te zahteve. NESTOROVIĆ I ĐOKOVIĆ. Ne verujete da bi Đoković prihvatio , mlad je – još sanja mladalačke snove , ali Nestorovića bi trebalo nagovarati da se žrtvuje.Verujete mu.

Verujete i sebi . Zato bi za sebe birali siću. Niste neskromni ni gramzivi . Mesto poslanika bi bilo po meri.

Šalite se , ali samo za sebe………..

ILEGALA

, 12 2021 16:51:35 +0100

Još ste živi. Mrdate. Čas levo , čas desno , onda gore - pa dole. Ustvari, ne savijate se u kući bez kad morate. Vodite se narodnom „ da je kuća dobra i vuk bi je imao“. Ko velite, dok se drugi zatvaraju vi otvarate.To što nemate kome , izuzimajući rođenog , nema veze. Važno je da su vrata otvorena i da vam je ceo grad na dlanu. Tutnjite. Svakodnevno menjate maršutu. Videli ste sve što pre ovoga (mrzite to ime ) niste stigli ili hteli – svejedno. Sad sve znate pošto niste gubili vreme u ludo nevreme.

Nije loše povući se u ilegalu. Sa sobom ste povukli i reči. Znaju da ujedu. Zato se niste oglašavali. Ljudi se pitaju šta se događa , jeste li živi, kao što se vi pitate za sve koji su sebe od straha dragovoljno zatvorili , pa kad se sretnete (na pristojnoj udaljenosti) koja se uspostavlja tek nakon nagonskog trka u zagrljaj – nastupa radost.

Još uvek ste živi......Ura....

Ne bi se oni pitali da marširaju gradom. Negde bi se već sudarili , ali kako kad misle da će ih zatvorena vrata spasiti POŠASTI - ma šta to bilo.

Inače , zaobišli ste izdašan meni sa vakcinama. Niste bili u dilemi kom carstvu da se priklonite. Levom kojem ste u svemu skloniji ili desnom kome ništa ne verujete jer oni veruju samo novcu . Odlučili ste se za sredinu. Sredina je ništa. Još kad ste čuli..... da dele nagradu ( 3000 )svima koji se bocnu bili ste sigurni da niste omanuli. Vaš mozak zna da niko ništa ne plaća za vaše dobro.A kad se plaća tu dobra za vas nema.

Dakle , niste se vakcinisali. Ne zato što se bojite igle , već zato što se ne bojite smrti. Prirodan tok života. Imate pravo na izbor - vakcinisani ili ne. Kontate. Ako vam se desi da umrete od korone , nećete biti nagrđeni moždanim ili nekim drugim udarom pa da vam se bližnji o jadu zabave.Ako bude od nečeg drugog priroda ili onaj gore je odlučio umesto vas.

Pomireni ste sa sobom.

Da li vas neko razume ili ne - sasvim vam je svejedno. Znate samo da nećete učestvovati u eksperimentu , za koji niko ne kaže da je eksperiment. Da su pošteni ( ima li toga još ) možda bi razmislili u ime onih koji ostaju posle vas. Vama je dosta. Ali ovako ništa.

Što se tiče lekova za konje i goveda - prva liga. Davno ste o tome pisali , čini vam se, pod nazivom „ Rimejk – smejurija „.

Podsećanja radi samo par reči. ON dobi šugu pod budnim okom struke na infektivnoj klinici. Misli pojedoše ga komarci. Dok ste se opasuljili , ustvari pročitali u novinama da su zaposleni na infektivnoj dobili šugu, razboleste se i vi i vaš tada maloletni sin. Zabaviste se o jadu. Red mazanja , red pranja, red ribanja.Iz dana u dan. Traje. Ništa ne pomaže . Svrab ne prestaje, koža sve gora, od maltretiranja samo što se ne odere.

Vaša majka neće da dođe upomoć. Boji se šuge. Insrukcije daje telefonom. Jednog dana reče da je čula da postoji stočna šuga i da treba u veterinarskoj apoteci kupiti lek. Idete.

Ne verujete , ali hvatate se za slamku spasa. Tražite lek za stočnu šugu. Pita čovek za koju stoku ? Kako koju , posramljeno kažete vi.? Gospođo, je li krava ili konj ili je svinja, nestrpljivo će apotekar. Ubrzavate i vi. Gospodine stoka za koju me pitate smo moj sin , muž i ja. Dade mi mast i uputstvo kako da se maže.Hvala Bogu..........

Nakon dva meseca borbe rotosiljasmo se bede.

Drugi slučaj - isto. Majka vam bolesna. Nepokretna sedam i po godina. Negujete je. Kupate , menjate pelene , okrećete sleva na desno. Dobi dekubitus. Mažete svačim što vam stručnjaci savetuju. Ništa ne pomaže. Neko vam preporuči konjsku mast. Sećate se i boje. Nakon par mazanja rana zaraste , pojavi se nova koža , umanjiše bolovi.Otišla je , ali ne zbog dekubitusa.

Sad slušate o ivermektinu ( ako ste dobro upamtili ) pošto je kako vam neko reče o njemu zabranjeno govoriti , a i pisati. Ubeđeni ste da tu ima nešto. Ali ne daju da se isproba. Verovatno jer je po ceni pristupačan širokim narodnim masama. A koga one zanimaju? Sigurno one koji daju vizu za upotrebu – ne. Oni preporučuju neke nove, nedovoljno ispitane ( po njima „ vrlo efikasne „) , a nama - skupe lekove. I tako unedogled.

Danas jedno, sutra drugo , potom treće - pa opet iz početka.

Dosadno i uvredljivo do zla Boga.

NOSITE MASKU I PERETE RUKE

, 03 2021 14:16:25 +0200

Ne trčite pred rudu, a ni ovako. Nemate dara za to. Na krosu nikad niste prvi stigli do cilja. Čuš prvi!!! Nikad među prvima, nikad u sredini , uvek na kraju. Pozadinac - što bi se reklo. Kad bi brzi uveliko kliktali zbog pobede, vi bi zadihani sa pola duše došetali tamo gde su spretniji davno stigli. Pošto ste važili za facu u gimnaziji, podrugljivi komentari nisu izostajali.

Branio vas profesor srpskog koji bi stavio tačku na zlobne opaske rečenicom „ ko ima u glavi nema u nogama. „

Pamtite to.

Ali prevario se. Da nije tako, zar bi Ronalda , Mesiju i druge sa veštinom u nogama znao ceo svet, dok one sa punom glavom malo ko. Zato su prvi idoli mladih. Njihova računica je jasna. Koliko u šteku - toliko u glavi. Koga briga šta nosiš u njoj kad se to ne vidi.

Svaki dečko sanja da postane Ronaldo. Pominjete njega jer vam Lazar ( klinac vaše sestričine probi glavu sa njim). U smislu kad jednog dana postanem Ronaldo . Trenira fudbal , ali ne zna koliko udaraca treba poslati , a tek primiti da bi ušao u bilo kakvu jedanaestoricu. A, put do Ronaldove veličine se broji miljama.

Ne kažete to. Puštate da sanja.

Kad mlade pitate za omiljene pisce - retko ko će vam navesti neko ime. Ako pitate za klasike pa slučajno pomenete Dostojevskog , uhvate se njega i pobedonosno krenu sa internet pričom . Znamo . To je ono kad student rokne babu. I misle sve je rečeno. Dalje ne pitate .

Odgovor znate unapred.

Onda vas prebace na svoj teren. Pitaju znate li koliko zarađuje Baka prase (na šta se zblanete , u smislu prase da zarađuje ) što im ne promakne. Zaključe da pojma nemate.. …“ Zapanjeno!!! - ne znate za njega”. On je car. Vozi to i to , lova do krova.Tek tad ukapirate da se iza praseta krije lik koji je originalnim nadimkom i nekim idejama kupio veliku publiku. Guglanjem otkrijete mlađanog momka koji decu fascinira..

Inače, svi sa naslovnih strana, bilo kako da su se dočepali istih , su - legende , carevi ili carice puni šteka. Ostali su boranija. Ona se ne broji.

Nema je ni na meniju, ukoliko nije sirotinjski sto.

Jasno je u kom grmu leži zec.

Sve je u lovi , a put ka lovi se ne broji.

Doduše, tu i tamo naleti poneko ko zna šta vredi . To vas obraduje.

Mislite nije sve izgubljeno.

Onda se setite onoga što ne sme - da se zaboravi. Pojavi se virus koji izazva haos, kako u svetu, tako i kod vas. Svet se zabavi o jadu. Zagorča život svima . Nevidljivi diktira pravila. Pravila sprovode oni koji se njime bave , a ne znaju ništa. Nije im za zameriti jer se prvi put sreću sa nemani koja tamani ljude. Ali im se zamera što to ne prevale preko jezika. Zar je teško reći - ljudi ne znamo šta je ovo? Nit se vidi , nit se čuje, nit miriše. Tek sada tu i tamo poneki od njih stidljivo promrmlja istinu. Kao da je neznanje sramota.Valjda je obrnuto, da nije neznanja ne bi bilo ni znanja.

Zato tumaraju ko muve bez glave.

Jedan kaže ovo , drugi ono , treći treće. I tako svaki put, bilo ko da se pojavi. Od najstručnijih ili najpodobnijih ili najposlušnijih ili najsujetnijih formiraše krizni štab. Tuga božja. Tek ti šta rade ? Toliko promašaja , a niko da podnese ostavku.

Što da podnose ostavke?.... rekli bi mladi. Kaplje lova , skače rejting , a dobijaju medalje da im se potomstvo ponosi. Niko neće pitati za šta su ih dobili. Oni koji znaju odgovor biće tamo, odakle se ništa ne čuje.

Proglasiše pandemiju , policijsi čas, pozatvaraše sve , pa relaksiraše ponešto. Niste sigurni šta je kojim redom išlo, ali zar je važno. Toliko toga se menjalo iz dana u dan, iz časa u čas, da je teško zapamtiti. Bitan je osećaj nesigurnosti koji umori ionako umoran narod.

Jedina konstantna fora je - perite ruke - nosite maske.

Elem , lekari postaše zvezde ( što je sasvim u redu posle tolike muke i rada ) ali jedina zvezda koja sija se zabi u Obrenovac i retko se oglašava.

Zašto !!! pitaju svi.

Stigoše vakcine. Neke sa istoka gde sunce izlazi ,druge sa zapada gde se ono krije. Prateći prirodno kretanje, logično je da su bolje one koje se rađaju sa rađanjem sunca. Ali svaki doro svoga konja hvali. Ogromne brojke su u igri. Sami birate kom carstvu ćete se prikloniti. Zato viču. Imamo sve…. BIRAJTE!!! Hoćete Fajzer , Modernu , Sinofarm , Sputnjik ili Astrazaneku. Vi još niste izabrali. Pitate saputnika. ON kaže čeka KUBANSKU vakcinu. Pošto ni jedna od ponuđenih ne garantuje ništa, možda će ozbiljna Kubanska medicina pružiti nešto više. Ustvari siguran je, pošto je bio tamo.

Ali vas muči nešto drugo. Idete kod svog , kako kažu, izabranog lekara. Žena ne drami. Pitate je … gde je grip ? Fali vam ,,,odgovara ona. Ma ne , kažete vi. Nego se pitate jel iko više umire od njega ili je odmaglio poput lasting repa da bi ustupio mesto koroni , vakcinama , vitaminima , probioticima , maskama , alkoholu i etcra…od čega samo farmaceutske kuće profitiraju , a narod predstavlja miševe i kuniće.

Uvek se šalite sa njom , pa misli da je to slučaj i sada. Ne sluti da ste ozbiljni . Kako da joj kažete da sumnjate u nauku kojom se bavi, iako slutite da ni ona nije sigurna da je baš tako kako se priča. Zar je moguće da u godinu i po dana ljudi umiru samo od korone? Kad umiru od srca , raka , i drugih, daleko bilo , opasnih bolesti ? Po onome što pratite jedan ili ni jedan u mesec dana. Od korone svakodnevno . Ili što je verovatnije, svi koji umiru od bilo čega vode se kao žrtve korone uz poruku …

U VAKCINI JE SPAS.

Prvi mačići se bacaju u vodu – kaže naš narod. Zato ne trčite po vakcinu . Još uvek čekate ….dokle ….ne znate. Znaćete kad se pojavi prava. A do tada OBAVEZNO……..

NOSITE MASKU I PERETE RUKE…….

OSUŠIO SE

, 25 2020 21:38:11 +0100

OSUŠIO SE

Bio je suv ko grana. Pas ne bi imao šta da gricne. Kost do kosti. Mesa nigde. Gladni, razjareni psi koji kidišu na svakoga njega su zaobilazili jer su znali da tu za njih nema vajde. Tako u detinjstvu , dečaštvu - kasnije. Kad bi ga neko pitao zašto ne obloži malo kosti , odgovarao bi s visoka : gde ste kod sokola videli mesa.,

AU.....

Kakav crni soko!!! Zna samo one koje je video u zološkom vrtu. Možda, nekog koji gospodari nebom. Ni nalik sokolu , ako izuzmemo meso.

Džikljo je ko iz vode. Prosto se pitate od čega. Raste li se kad se ne jede ili retko jede. Mrzelo ga. Stalno ( doduše i danas ) grdi nauku što čarobnu pilulu koju daju astronautima kad putuju u atmosferu ne učine dostupnu svima. U njoj sve što treba. Progutaš i ne mlatiš se sa hranom.

Taj se nije mlatio hranom. Umesto hrane je : igro šah ( nekad brzopotezni - nekad ozbiljno ) svirao gitaru , igrao karte, pravio žurke i na žurkama jurio sojke. Fakultet mu je bio sporedna grana. Zapanjujuće , završio ga. Doživeo je da ga profesor gađa indeksom u glavu jer nije zablistao na ispitu kako se očekivalo. Pre toga ga ulovio u nekom amfiteatru da sa kolegama cepa preferans.....

Nije žurio da nađe posao.Sa diplomom se ponašao kao i bez nje. Nastavio po starom , dok njegovi nisu videli da je đavo odneo šalu , našli vezu i doveli pred svršen čin. Bez uvertire saopštili - obrij se , sutra ideš na posao. Šokirao se.

Krenuo je da radi. A , u radu dani brzo prolaze. Umoriš se , društvo sa kojim si do tada delio zadovoljstva , takođe . Viđate se za vikend. Vreme prolazi , godine slažu , neki se žene , neki čekaju žene. Uglavnom se sve menja.

Nađe i on neku. Za neverovati, u mesnoj zajednici. Ona držala neko predavanje, on sa komšinicom došao da sluša. Čim je ugledao, rekao komšinici. Vidiš onu riđu - nju ću da zbarim. Nije mu verovala. Ponudio je opkladu. Sedam dana Zlatibora , plaća onaj koji izgubi.

Ali mala se , kako on kaže, nećkala. Za njegov ukus i umeće u osvajanju predugo. Onda je pala na njegov šarm i ista interesovanja. Izuzimajući šah od kojeg je bolela glava, sve drugo su delili. Najbolje filmove odgledali , dobre knjige pročitali , preferans , vist ,loru , pikovu damu i pantomimu - igrali , okupljali društvo i pravili žurke . Kuća im je bila mesto okupljanja za njene i za njegove prijatelje.

Onda je došao ON. Naslednik. Najvažniji čovek u životu svake žene. I sa njim su nastavili po starom , uz preraspodelu vremena i na uštrb sna.

Mala je bila čudan koktel. Kombinacija savremenog i starovremenskog. Znala je za red. Mora se skuvati , oprati, peglati, čistiti.

Sve je to radila da joj se danas diže kosa na glavi od rada. Kažu kuvala je dobro. Zahvaljujući njenom kuvanju suva grana je počela da se popunjava. Stigao je do 80 kg. I bio zgodan. Onda je prebacio osamdeset i krenuo dalje . Kad je stigao do 90 kg . i dalje se moglo reći da je zgodan. Visok oko 190. Ali , kad se masa složila u stomak to je bilo previše. Kad je ugledala nabubren stomak tašta ga je pitala ; zete u kom si mesecu? Nije ukapirao, pa je tražio pojašnjenje. Ona, vickasta, uz smeh, brzo reče - mislim na trudnoću. Ja bih rekla - pred porođaj. Lecnuo se , ali je samo rekao duhovito tašto , vrlo duhovito - zapamtiću to , misleći vratiću kad zatreba.

E , kad je sa zdravljem počelo da kašljuca, ustvari odavno škripi , pride priče da je težina pogubna za koronu, uozbiljio se. Hleba , kačkavalja, teških mesa i jela na njihovom meniju nema. Prati nju, koja godinama ima istu težinu bez ikakve dijete. Ona mu govori - izbaci večeru i smanji količinu. Uvek smo isto jeli samo što ja dugo žvaćem i manje sipam. To sad radi i on. Doduše, loše navike se lako stiču , a teško menjaju, pa brzinu unošenja jela kontroliše kad ga ona opomene .

Par meseci je na novom režimu ishrane . Malo se stanjio, ali neće da se meri. Neki dan šetate gradom kad on zastane. Raširio noge , digao jaknu i nešto petlja oko struka. Poza kao kad se spremate da sednete na wc šolju. Gledate u čudu . Sramota vas, na prometnom ste mestu, pa se osvrćete okolo da vidite gleda li ko, ili još gore, drži li neko mobilni u ruci kako bi ovekovečio trenutak koji bi mogao da završi na ju tubu. Zamislite bruku. Ko zna kakav bi opis scene bio. Ne smete ni da mislite.

Vraćate pogled na njega . I dalje petlja oko pantalona. Iz straha ( misleći odlepio ) dreknete dok srce poskakuje - šta radiš bre?

Zadihano odgovara - u p...u materinu spale mi pantalone.

Gledate i ne verujete. Stvarno, pantalone pale ispod gaćica.

Kako ?

Šta kako ? – lako i dodaje ...

Spale bi i tebi da si se OSUŠILA kao ja.

P.S. imao 96 kila – spao na 88 i

OSUŠIO SE....

PRETEKOSTE ZA SAD

, 10 2020 16:10:58 +0100

Dugo ste razmišljali da li da se oglasite ili da ćutite o onone o čemu niko ne ćuti.

Od kako se desila prva eksplozija korone, druge priče nema. Kako kod nas, tako i u svetu . U početku ste i vi pričali ( misleći biće to kratko ) ali kako kratko posta dugačko - više ne.Prezasićen mozak više ne prima, niti emituje te talase. Dosta mu je.

Osam meseci lavovske borbe protiv nevidljivog zla.

Ne vidite ga, ne čujete , ne znate kako izgleda. Podlo. Znate samo da vreba da vas zaskoči. Svet u panici, vi ne. Ponešto od predloženog primenjujete, ostalo ignorišete . Ne želite da ostatak života podredite nevidljivom neprijatelju.

Slušate…..

Perite ruke , nosite maske, držite distancu , ne primajte goste , ne idite u goste , ne družite se ( biće vremena za to - ako preživite ) zaobilazite kafane, teretane , frizere . Pa jeste, šta će vam izvajani mišići i lepa frizura ako završite u limenom sanduku ( kako reče onaj Italijan) kome ste se slatko smejali.

I tako iz dana u dan .

U naletu prvog talasa - slušate. Snalazite se, kako znate i umete .Krećete od ruku. Nakon izvesnog vremana od silnog ribanja i alkohola šake vam ogrubeše i postaše hrastova kora . Zagledate tuđe - ni nalik vašim. Kapirate, nešto grešite. Onda olabavite. Ko velite, biće kako mora biti. Perete ruke , kao uvek , samo češće. Još se vide tragovi siledžijskog delovanja, ali vreme će , valjda , učniti svoje..

Isto sa maskom.

U početku su imali plavu i belu . Sada već koliko hoćete, raznog dizajna i nijansi. Cveta kućna radinost. Dovitljivi ljudi uzeli stvar u svoje ruke kako bi namakli neku crkavicu. Tad ste izabrali plavu jer vas je bela , ona sa kupom na vrhu, podsećala na brnjicu. Kad ste je nakačili, odmah ste je otpisali. Niste baš ovca da sa brnjicom šetate okolo i da vam se svet smeje. Nije vam jasno ko je to smislio , ako nisu oni koji smisliše sve ovo kako bi se rugali celom svetu.

Verujete u teoriju zavere.

No, da se vratite maski. Prošetate je do Kalemegdana , svratite na piće u obližnji lokal, obiđete radnje u komšiluku da vidite je li sve regularno, kad osetite bol u školjkama. Problem od detinjstva. Ušne školjke su vam osetljive na pritisak i hladnoću, pa kad je ledeno, a vi bez kape, suze nekontrolisano liju od bola. Lekari kažu ništa ozbiljno - dešava se.

Lako je njima kad njih ne boli . Jednom da ih zaboli, kao vas, skakali bi ko pomahnitali.

Ali takve situacije su retke, a masku treba nositi svakodnevno. Znači, svakodnevni rizik. Zato se švercujete. Masku zakačite za jedno uvo , a ostatak landara dok ne procenite da morate da je navučete. Kad se vratite kući bacite oko na ogledalo - trag maske na licu. Zagledate bolje, kad vam se učini, da su vam uši oklempavile. Samo vam to treba. Ionako vas je sin i bez toga zavitlavao da imate klempave uši. Branili ste se time da je vaša kosa bujna, za razliku od nekih, pa ste je držali iza ušiju (Kobajagi, ušne školjke nisu mogle da izdrže toliki teret pa su se malo nakrivile).

Bilo bi ha--ha – ha – duhovito…...

Sin je posebna priča. Uplašio se za vas. Brine više nego što treba. Umislio da pile zna više od kokoške i uzeo komandu u svoje ruke.Ne protivite se - ganuti ste njegovom pažnjom. Razradio čovek plan vašeg ponašanja za vas. Zaboravio da ste jogunaste prirode. Diktira : Nema izlazaka iz kuće!!! Jeste li čuli ? Čim otvorite vrata - vreba virus. Čeka samo da napadne , a vi ste ziceri za mrtvački sanduk. Sve što treba on će nabavljati . Nabavljeno će čekati ispred vrata . Neće ulaziti, jer ide na posao, a i švrćka se okolo, pa može da vas zarazi. Zvono na vratima će biti znak da je naručeno - isporučeno.

Šta, bre, ti da nam nabaviš kad ne razikuješ pile od ćureta?

Samo napišite, videćete. Probe radi napišete da vam kupi meku stranu svinjskog vrata.

Zove. Dere se .Šta je bre ovo.? Kakva meka strana? Nikad čuo.

Nisi čuo , ali si u slast jeo - kažete mu vi.

Znali ste da od njegove nabavke nema ništa , ako izuzmete, jogurt , mleko i hleb. Zato se opremite i u kupovinu. Najviše kupite brašna ( jedno vreme ga nije bilo ) i smestite na vidno mesto kako mu ne bi promaklo, ako slučajno uleti da opere ruke. I bi tako. Zove. Otvorite vrata i raščistite prostor do kupatila. Kako to misliš? Šta da raščistimo?

SEBE - dere se on. -- aaaaaaaaaaaaaa

Ulazi. Brašno mu nije promaklo. Šta je, bre, ovoliko brašno. Za koga? Vi ste potpuno odlepili.

Ne sine - samo smo se snabdeli za naredni mesec da se ti ne mučiš.

Znači naredni mesec ste mirni, nećete izlaziti.

Taman posla, kakvo izlaženje( ubedljivim glasom ) kad virus čeka samo nas - odgovarate uglas.

Ujutru tutanj . Svakodnevno . Sin na poslu , ne može da proveri. Malo Kališ , malo Knez , malo okolo - naokolo .Nikad vam šetnje nisu bile slađe. U gradu zaposleni u jurnjavi, poneko kao vi i vi . Divota…..

Njega retko viđate. Radi do pet. Družite se preko žice. Pita - dolazi li neko? Samo Vanja (komšija preko puta vas ). Kakav, bre, Vanja - zašto ? Pa, pretresamo infektološku situaciju kako u nečemu ne bi pogrešili. Za to ne mora da dolazi - on će. Pričajte sa terasa, a ne da vas zarazi. On sigurno i dalje igra tenis. Igra - kažete vi. Eto vidiš, znao sam. To jesi , ali si zaboravio si da su nam terase na različitim stranama. Smetnuo sam s uma , ali ima leka. Vi otvorite prozore , on izađe na terasu i pričate. Ne zove se sine to priča, nego dovikivanje da ceo komšiluk čuje. Šta vas briga što će komšiluk da sluša . Slušate i vi njih kad se svađaju, pa ništa.

Ali sine, on je doktor – ne bi došao da zna da je inficiran. Da , ali saznaće tek kada bude kasno. Itd. itd.

No, uvedoše zabranu izlaska za određenu grupu kojoj I vi pripadate. Najavili legitimisanje i kazne za neposlušne. Dosadila vam domaća kuhinja. Prijele vam se pogačice. Mirišu vam na daleko. Idete pa šta bude. Tomina ili “Skroz dobra pekara” je na par koraka od vas. Rano jutro . Na ulicama skoro nikog. Pred pekarom red. Četiri koraka razmaka. Taman kad ste stali, stiže mlad policajac koji se smesti iza vas. Merkate ga. Deluje bezazleno , a oči ne diže sa mobilnog . Mirno dišete.

Odjednom, ko iz vedra neba, prolomi se glas - aha - Ulovio sam te. Streknete. Mislite policajac. Bacite pogled na njega - nije. Bacite pogled prema zvuku glasa, kad ono vaš sin.

Zapanjeni ste.

Šta se dereš, budalo, čuje te ceo grad! Zar ti u ovo vreme nisi na poslu? Reče da su počeli da rade od kuće , pa izašao da vidi kako grad izgleda u vreme dok je on u onoj soliterčini..Takođe , reče, da je upravo mislio kako su penzioneri disciplinovani ljudi koji poštuju pravila. Ali je zaboravio na majku. Od nje se to moglo očekivati. Jedina penzionerka koju je sreo je upravo ona. Luda žena. Hoće pošto poto da fasuje koronu.

Ne, bre, sine . Ne razumeš. Šta, on će ? Reče da je vazdušni znak u horoskopu. A vazdušne znake ne treba zatvarati u kuće i ostavljati bez kontakata, jer tad će i bez uzročnika fasovati koronu , a možda , ne daj Bože, i ono drugo što je gore. Zato između korone i onog drugog bira koronu.

A, šta da te je policajac pitao koliko imaš godina..Ništa. Rekla bi mu da ima 50 , a ako mu se čini da ima više, znači da je život toliko šibao, da je pre vremena uvela.

Priznaj da stalno izlaziš.

Pošteno rečeno stalno, ali mudro.

Bežite iz kuće jer….

Toliko pričaju o koroni da bi najradije zanemeli . Nemate šta ni da kažete o onome o čemu ništa ne znate. Znate taman onoliko koliko znaju oni što bi morali znati mnogo više od vas. Nosite maske , perite ruke, držite distancu. Velika mudrost. Za to nisu trebale tolike škole. To i ljudi koji žive u prirodi znaju kad se pojavi neka infekcija. Naučila ih priroda. Bolje da su angažovali njh i Nestorovića kojem intuitivno verujete, nego krizni štab. Ako ništa, bilo bi jeftinije. Ovi samo prave zbrku.Raštimovan orkestar na čelu sa Vođom. Jedan u klin, drugi u ploču. Niko im ništa ne veruje.Znaju oni to, ali gaze dalje.

Gori su od korone …….

KOVID 19

, 26 2020 18:35:05 +0100

Kovid 19. Ko će znati koji je to vrag ? Em nevidljiv , em opasan. Preko noći zagorča i okrenu život naopačke. Uništi rutinu, od svake kuće napravi zatvor. Nema više susreta i prijateljskih ćaskanja. Nema ispijanja kafe u komšiluku ili kod vas. Susreti tet a tet prestaše. Umesto toga razgovor preko žice i deljenje humorističkih klipova postaše svakodnevnica i jedina razonoda. Najgore od svega što ni borci u prvim redovima koji rizikuju sve svoje priznaju da mnogo toga ne znaju. Ali u svakom slučaju znaju više od vas.

Uz njih ste svim srcem.

A vi? Kao i svi. Nonšalantno dok nije prigustilo. Kad krenuše sa brojkama koliko , šta i gde shvatiste da je vrag odneo šalu i da nema više zezanja. Ni pre se niste zezali. Trknuli do apoteke i prodavnice, potrošili velike pare da bi shvatili da ništa niste kupili. Zato ste morali napraviti reprizu. "Idea" vam je preko puta, pa krenuste u nju. Osmatrate……

Šećera na pretek. Sa vrata prvo ugledate šećer pa mislite da i ostalog ima, dok u traganju za ostalim ne krenete da se spotičete o bale šećera kojima je uski prolaz između rafova zatrpan. Raštrkan na sve strane kako bi popunio rupe onoga što nema. Ako ste neoprezni vrat da polomite, u uskom prolazu gde se u najnormalnijim okolnostima , bez češanja ,dvoje ne mogu mimoići .

Zato brašna ni za lek. Vredne domaćice potpomognute snažnim mišicama svojih domaćina izvršile stampedo na prodavnice i odnele naramke brašna da im se nađe za vreme kad dođe vreme da ga nema. Iz samoizolacije i tople sobe u čudu gledate šta rade, dok se slike na ekranu nižu sa onima koji to čine. Smejete se. U stilu, ovaj svet je poludeo. Šta će im toliko brašno ? .

Glupo. Možda je to tako što se u vašoj kući hleb malo troši. Brašno samo za kolače i ako neko poželi pogaču ili palačinke. Sa krompirom ga ne mešate, retko i sa drugim namirnicama. Izuzetak su jela koja ne idu bez njega. Sin je pristalica teorije da nije neophodan. To su prihvatili i ugostitelji tako da se više ne događa da vam, kao nekad, pre jela serviraju hleb. Naknadno pitaju, treba li ?

Znači opšti trend….( za razmišljanje ) !???

Umesto da ste sledili primer pametnijih od vas, sad bi bili mirni. Spali ste na 2 kg. mekog brašna i pola kg oštrog u slučaju da pravite vanilice u šta sumnjate. Ne bi bilo lepo da se sladite dok mnogi plaču. Ko zna - možda ćete, koliko je sutra, vi plakati. Danima vam se grlo suši i grebe. Ni sa nosem nije bolje . Lomni ste , ali temperatura ne skače.

Za brašno imate opravdanje. Niste lakoverni, ali poverovaste onima, kojima ništa ne verujete, da brašna ima na tone. Prosto ne znaju šta će sa njim. Slaće - siromašnom komšiluku - rekoše, a za vas i vama slične koga briga. Kajete se , ali kasno. Čuđenje šta će im toliko brašno se pretvori u potragu za istim. Pa da. Ukapirali ste da u teškim vremenima brašno predstavlja siguricu. Zahvaljujući njemu se može preživeti. Jedan dan hleb sa kvascem, drugi dan bez kvasca, treći dan palačinke , pice sa filom dok ima fila, potom tortilje sa ili bez kvasca i tako ukrug.

Iz dana u dan.

Internet preplavljen receptima šta se sve može napraviti od brašna. Neverovatno….niste znali ili niste maštoviti koliko ste mislili da jeste.

Onda pade sneg. Ne sećate se koji je dan bio. Prestali ste da ih brojite što ste uvek radili. U tom brojanju ste preskakali nedelju . Uvek vam je bila tužna. Možda zbog pesme “ Tužna je nedelja , mada je cveće svud “. Jedva ste čekali da ona prođe kako bi stigli do ponedeljka. Onda bi se nizali jedan za drugim , ali uvek isplanirano.Više nemate planova. Čekate. Da vas neko pita šta čekate ? - vaš odgovor bi bio - nemam pojma. Kad bi vas pitali do kada ?- dobili bi isti odgovor. Kao da bi drugi neko nešto pametnije rekao.

Prolazi dan za danom dok vi iz kućnog pritvora kroz prozor kontaktirate sa prirodom koju više ne doživljavate prijateljskom. Počinje da vas plaši. Imate utisak da je odlučna u nameri da se osveti ljudsom rodu za sve ono što je ona trpela od njega.

Elem sneg. Nema te sile, ni policijskog časa , ni kazne, koja bi vas zadržala u kući. Natrpate se jer sneži , a Korona vreba. Ogrnuti vašom ” mondiš” made in Čajna jaknom koja više pokriva nego otkriva . Ispod nje svega i svačega. Ne daj Bože da morate da skidate sve te slojeve. Ne bi bilo kraja.

Siđoste u dvorište. Snežne pahuljice vas veselo dočekaše. Igraju oko vas kao da su vas čekale. Obradovaše vas. Da bi užitak bio potpun lice okrenete prema njima kako bi vas malo osvežile. Ne može da smeta , mislite u sebi.

Kročite na ulicu. Nigde nikog. Ni policajaca nema. "Idea" vam je na tri koraka. Mušterija nigde. Brašna nema. Samo šećer na sve strane. Slika sa početka priče.

Posle "Idee" idete u drugu radnju , za njom treću, onda četvrtu i na kraju petu. Toliko ih je u Vašem okruženju. U svim ista meta - isto ostojanje. Brašna ni od korova.

Poraženi se vraćate kući. Na TV u pitanja novinara. Jedno glasi : koliko ima istine u glasinama koje su čuli da sneg skuplja virus Korone? Stručnjak odgovara da nije utvrđeno , ali je pomenuto da se u snegu nalazi koncentrat virusa.

Ne slušate dalje. Trk u kupatilo. Uzimate sapun i trljate kožu. Telefon zvoni. Ne javljate se. Ljuti ste na sneg .On da vas zarazi. Telefon ne prestaje. Auuu - na vezi vaš Veliki Mali.

Pita kako ste? Izlete vam da ste bili napolju i da nema brašna. Dreknu - šta, bila si napolju. Kakvo, bre, brašno - za šta će ti? Ako tako nastavite tamo gde odete brašno vam neće trebati. Nastavlja : znao je ON da ima otkačene roditelje , ali baš toliko nije verovao. Neracionalno i neodgovorno kako prema sebi tako i prema drugim i to u ovakvom momentu kad se ne zna ko će ostati , ko preteći. Gde vam je mozak - imate li vi to uopšte? Zašto njemu niste javili po dogovoru. Dogovor je, inače, da mu se pošalje poruka sa preciznim uputstvima šta da nabavi. Kad kupi On će to doneti pred vrata , pozvoniti i otići da nas ne bi zarazio pošto se muva tamo - vamo. Toliko je vikao da niste uspeli da ga prekinete. Vikali ste, ali uzalud. - Uzmi vazduh - uzmi vazduh, kako bi imali priliku da nešto kažete.

Bezuspešno…..

Hteli ste mu reći da ako su vam dani već izbrojani ne želite da se to desi u zatvoru , pa bio to i najprijatniji od svih - vaš dom.

UŽAS…….

BEŽI SINE I NE OSVRĆI SE NAZAD

, 05 2020 17:24:39 +0100

Dugo vas nije bilo. Neko će reći - nema vas više. Ali, još ste tu. Niste otputovali u " Večna lovišta" gde Indijanci šalju svoje sa dušom u nosu, iako bi voleli da vas tamo otpreme kad kucne čas. Ali čas nije stigao. Vaša duša je mirna, srce kuca - kako kad, a i ostali organi, čini vam se, funkcionišu. Bar vi tako mislite. Nemate potvrdu za to, ali računate da je tako kad potvrdu ne tražite od onih koji je daju. Doduše, poznajući sebe, nećete je ni tražiti, ako mnogo ne boli. A, kad zaboli, neko drugi će to uraditi.….

Ni reči nisu presušile. Naprotiv. Kuljaju k'o iz grotla, kao uvek kad vam adrenalin radi, takmiče se i pretiču jedna drugu. U jurnjavi utekne baš ona koja gađa u cilj, a vi besni što je niste uhvatili upotrebite surogat. Uostalom, koga briga, kad je surogat - sve?

Ne brine vas to. Brinu vas druge stvari. Kako na privatnom, tako i na društvenom planu. Privatne brige ostaju sa vama, jer iz iskustva znate da su za druge, njihove male - veće od vaših - velikih. Saosećaju proforme, a to vas vređa. Čak ni njbliže ne opterećujete, izuzimajući kumu koja na stvari gleda kao vi. Bez površnosti i reda radi.

Na javnoj sceni svašta. K'o u pozorištu. Samo što se u pozorištu uloge dele, a na političkoj sceni jedan glumac u svim ulogama. Nikom ništa ne prepušta. ON pali, ON žari. Igra glavnu ulogu, sporednu, epizode - sve. Ukoliko nekom da malo prostora, taj ima ulogu da, po njegovom scenariju, pravi gafove kako bi nepismeni svet mislio da je samo ON veliki.

Providno i dosadno…..

Mnogo toga ima. Ne možete ni da se setite, još manje da nabrojite. Onom ko bi to uspeo dali bi medalju. Dugo se krčkalo dok nije eksplodiralo. Prevara, prljavština, laž i brlog - na svakom koraku. Počev od vrha, pa sve do šrafova na najnižem nivou.

- Potemkinova sela u gradu Borisava Stankovića - nešto zamaži, nešto zalepi da se oči lažima napare; Jutka iz Brusa i njegovi spermatozoidi; Kabadahija iz Grocke ( ni ime mu ne znate ) - ušećereni, nalickani Babić na fotkama sa Briona; diplome, falsifikati i plagijati; a onda….

- Krušik i Jovanjica….

Na Krušik se ne bi osvrtali. Jasno vam je da su na haubicama, avionima i kamionima debelo profitirali oni koji samo uzimaju, a ništa ne daju. Valjda će se jednog dana postideti tužioci i sudije, ako njihov stid nije preplaćen, pa neće da rizikuju. Ne može biti drugo. Nemoguće da među tolikim brojem sudija samo jedan Majić ima petlju i karakter.

Za sada - sudovi ćute, opozicija viče, narod ćuti…..

Zamislite samo ime Jovanjica. Ne ide vam se na Gugl da

vidite ima li to selo. Možda grešite, ali nema veze. Zar ne živite

u zemlji grešnika i grešaka. Jedna improvizacija manje ili više,

ništa ne znači. Kad ste prvi put čuli to ime tako vas je raznežilo.

Još kad rekoše prizvodi organsku hranu, posebno paradajz ( koji

obožavate) odmah vas kupi. Ime mesta, organska hrana, tako

vam je delovalo nevino i čedno.

Čim se pročulo da u vašem komšiluku radi piljara sa prizvodima iz Jovanjice, odmah ste otrčali. Za probu kupili kilo paradajza, a kad vam se usladio, svaki dan po toliko. Dok su ga dopremali, stalno ste kupovali. Stvarno je bio neverovatno sladak. I tada ste se pitali da ga ne špricaju šećeromi, ali sada ste ubeđeni da nešto tu nije bilo u redu. Pogotovo kada se premijerka ili premijer (ne znate šta bi rekli, da se ne uvredi) oglasila da su joj stalno dopremali paradajz iz Jovanjice, a ona iz dana u dan dobijala sve muževnije crte - prestravili ste se. Čini vam se da joj je i glas ogrubeo.

Sad kad znate da se tamo droga valjala i dalje strepite. Glas vam je u jednom periodu mutirao, ali posle dve kutije hemomicina se unormalio. Lice vam nije otvrdlo, ali još uvek se bojite. Šta, recimo, ako taj organski paradajz, kao i hemomicin, ima produženo dejstvo, pa ne daj Bože dobijete karakteristike premijerke.

Crkli bi .

I posle svega šta da kažete? Imate sina - vredan, radan, principijelan - bio odličan student na državnom ekonomskom fakultetu. Završio sa prosekom 9 i 20. Zaposlen. Nije baš potrčko, ali ni neki faktor. Ne napreduje. Ne pripada ni jednoj političkoj partiji, zato ga pretiču partijske šlihtare sa lošijim sivijem i znanjem. Besni ste zbog nepravde na koju ste uvek reagovali. Poslednji put ćete mu reći ono protiv čega ste uvek bili, a sad mu stalno govorite.

Ovom zemljom vladaju lopovi, hohštapleri i muljatori Nije za tebe. Zato….

BEŽI SINE – I NE OSVRĆI SE NAZAD

DERIKOŽE

, 19 2019 12:27:31 +0200

Zvoni telefon. Nepoznat broj. Kažete halo. U takvim situacijama kad pozivaoc nije u identifikaciji halo izgovarate sa dozom suzdržanosti i opreza. Nikad ne znate da li će vas baš taj glas rasplakati , nasmejati ili će vam se narugati. Bilo je situacija kada su vam tužne vesti stizale sa nepoznatih brojeva. Bilo je i onih kada vam poznanik - šeret, sa duplog broja priredi predstavu , ali ipak najviše onih kojih se gadite kad neki nesrećnik ne znajući ko je sa druge strane okrene nepoznat broj i počne da dahće.

Ali ovoga puta na vaše oprezno halo , vedar glas se predstavlja punim imenom i prezimenom i nakon potvrdnog odgovora da ste vi ti koje traži, kaže da je na vezi vaš lični bakar pa vas moli da upišete broj kako bi ubuduće znali ko zove. Usput vas moli da kada budete u prolazu i raspoloženju skoknute do obližnje ekspoziture kako bi se upoznali .

Zatečeni ste. Nije vam nepoznato. Gledli ste u filmovima bogataše koji za svaku transakciju zovu svog bankara , lekara ili advokata. Ali vi niste ni u kakvom kadru, a i ne pripadate tom sloju. Goli ste ko miš. Šta će vama lični bankar kad ono što imate za čas i bez kalkulatora saberete, oduzmete i podvučete crtu.

Ali, ipak, vama je banka dodelila ličnog bankara.

Kopka vas.

Pitate kumu koja je u istoj banci je li njoj dodeljen lični bankar. Odgovara da nema pojma o čemu pričate. Znači - nije.

Zagonetka....

NJEGA ne pitate jer mu je račun u drugoj banci, a znate da bi se pohvalio za tako nešto.

Ni sina ne pitate jer je ON svoj lični bankar , a znate da bi vam održao predavanje o tome da bankari nikom ništa ne dodeljuju , samo uzimaju. Čovek je ekonomista kome se može veroveti , praktičar i pragmatičar , a vi još niste spremni da rušite snove. Njega ne uvlačite u priču.
Zato čačkate dalje. Pitate bogate poznanike i prijatelje imaju li ličnog bankara, iako znate da je za pare koje imaju svaki bankar njihov. Nadmeno kažu da je dovoljno da se pojave u banci i da se svi sjate oko njih kako bi im bili na usluzi. Potvrđuju vašu pretpostavku.

Ali, ipak, vama je dodeljen lični bankar . Nije to iz čista mira. Za tren vam sine divna misao ( ko u filmovima ) da je neko iz nekog razloga uplatio brdo para na vaš račun , pa žure da vas ugrabe kako to ne bi učinio neko drugi.

Pusti snovi. Sanjate ono što se ni u snovima ne ostvaruje.

Do banke ne idete kako bi utvrdili o čemu je reč. Spremate se za odmor.U glavi odzvanja pesma Bijelog dugmeta " ajmo u planine" gde ste naumili da odete.

Na planini ste. Uživate okruženi zelenilom kojeg u Beogradu malo ima , a biće još manje pošto su ovi počeli da krešu sve što se zeleni. Hvatate kiseonik ne bi li nekim čudom nešto ostalo i za povratak kad ćete u nedostaku istog početi da dišete na škrge.

Zaboravili ste na ličnog bankara.

Jednog dana zvoni telefon. Na ekranu se pojavljuje ime drage osobe ( čeka prinovu ) čije vas javljanje uvek oraspoloži , a priča nasmeje. Mislite stigla beba . Uzviknete radosno - muško ili žensko ?

Glas sa druge strane žice kaže - vi ste pogrešili - ovde - vaš lični bankar. Auuu - lepote...

Brzo se šaltujete . Pitate kojim dobrom ?

Reče, da vam je banka odobrila kredit. Na pitanje kad ste podneli zahtev za isti - ne odgovora. Umesto toga kaza „ znate to vam je u slučaju nužde „.

Baksuzi živi.

Kroz glavu lete sinovljeve reči da banka nikad ništa ne radi bez ćara, pa se otkačiste. U naletu besa što vas tretiraju kao ovcu - izgovoriste, što verovatno ne bi da ste imali vremena, da su bankari najveći hohštapleri i derikože i da ako imate ličnog bankara samo da vam nutka kredit na kredit pošto ste jedan već digli kako bi vas doveli do banrota onda vam on i ne treba. Nakon vaše tirade žena samo reče izvinite ....nije znala da ste na odmoru......

No baksuz ostaje baksuz.

Desiše se baksuzne stvari . Treba vam novac. U glavi stoji da vam je banka odobrila kredit koji niste tražili. Idete da vidite šta i koliko. Tražite ličnog bankara. Dolazi stvorenje koje bi i đavola nagovorilo da promeni plan.Lepo pametno lice , sugestivan govor , poslovično ljubazna. Poslednje, za vaš ukus i previše.

Pravite se da se nikad niste čuli. Pravi se i ona. Pitate za kredit. Potanko vam objašnjava : koliko para , na koliko godina, sa kojom kamatom i kolika je rata.

Dobro - to je to , kažete joj vi.

Ali đavo vam ne da mira. Ipak je pitate. Zar vi kao LIČNI bankar, prema svojoj savesti nemate obavezu da pored banke koja je prioritet , budete i klijentov savetodvac.

Imam - odgovori.

Pa dobro šta bi mi savetovali?

Rekla sam vam već kad ste bili na odmoru.... u slučaju nužde...

Kako da ne......