Nesto poput ljubavi
http://lmly15.blog.rs/blog/lmly15
Leto puno uspomena<p>Dugo već razmišljam da li da svoje misli, u kojima je samo ona, podelim sa drugima.. Znam da ih se neću osloboditi, ona će ostati u njima, ali sa nadom da će mi biti bar malo lakše počeću da vam pričam jednu dugačku priču. I ako je sa njim, ja to i dalje ne prihvatam. Ne mogu da garantujem da ću je učiniti srećnijom, da će joj biti lepše pored mene, ali uvek će me kopkati ono zašto nismo pokušali?! Ja sam za to kriv.. Da sam na vreme rekao šta osećam prema njoj mozda bi sve bilo drugačije. Nisam bio svestan toga da će se jedna obična tinejdzerska zaljubljenost zadrzati toliko u meni. Još malo pa će proći 2 godine, a ja i dalje zivim u proslosti. Svi neuspeli pokušaji posle nje samo su mi pomogli da shvatim koliko sam u stvari zaljubljen u nju. Ne mogu da mučim sebe time da sam joj se nekad svidjao, jednostavno sada je sve komplikovanije, sada je sa njim, zaljubljena, srecna.. To što nemamo iste aspekte sreće nas je uvek i razdvajalo. Za mene je sreća nešto nestvrno, jedan svet koji samo ja mogu da stvorim, a za nju realnost koja koliko god da je surova, moze da je usreci. On za nju predstavlja sreću, a za mene ona. Ona je srećna kada je pored njega, makar ćutali posle bezbroj svadja, a ja sam srećan kada vidim njen osmeh, onako spontan, istinit.. Ona me moze učiniti najsrećnijom osobom na svetu, a isto tako i najtuznijom. Upoznali smo se na jednoj novogodišnjoj zurci, meni se svidjala njena drugarica sa kojom je došla na zurku, a ona je bila zaljubljena u dugogodišnju simpatiju. Tad je nisam gledao na taj način, nisam čak ni mogao da zamislim da ću nekad biti toliko zaljubljen u nju. Tako mi se vremenom zasvidjala još jedna njena drugarica, a ona je bila tu da me teši svaki dan zbog neuzvraćene ljubavi. Izašli smo jedne večeri, naravno kao drugovi. Morali smo da opravdamo našu vezu na Fejsbuku, jer je čak i na to pristala kako bih napravio njenu drugaricu ljubomornom. Toliko sam je zgotivio za tako kratko da sam jedva čekao da izadjemo ponovo. Čak smo se te večeri drzali i za ruke. Tako smo došli do jedne zgrade gde nije bilo nikog, a ona me je pitala da li da mi pusti ruku. Samo da sam joj odgovorio NE, zelim zauvek da šetamo ovako mozda bi sve bilo drugačije. Ipak je to jedno veliko MOZDA. Naravno da sam joj pustio ruku i nastavio da patim za svojom simpatijom. Prijao mi je razgovor sa njom, prija mi i dan danas.. I ako ne pričamo stalno, najsrećniji sam kada pričam sa njom. Da se vratim u prošlost.. Sutradan je otišla u Beograd. Te večeri sam joj rekao da je bolje da ne bude više u vezi na najpopularnijoj društvenoj mrezi. Nisam shvatao da sam jedva čekao da se vrati i da izadjemo ponovo. To leto mi je bilo najlepše i najduze. Šetali smo skoro svake večeri.. Uvek smo se odvajali od društva i zamišljali da smo sami na ulici, da nema nikog.. Jedne večeri sam pokušao i da budem romantičan pa sam joj ubrao cvet. Koliko god je to bila sitnica sad skoro mi je priznala da joj je značio i da ga je čuvala sve do one večeri dok nisam uprskao stvari. Bio je petak, guzva u diskoteci, a pored mene ona.. Ne znam šta mi je bilo i odjednom sam krenuo da je ljubim. Rekla mi je da prestanem, okretala je glavu, ali ne zato što nije zelela, već zato što nije zelela na taj način. Znala je da nisam bio ozbiljan, jednostavno sam je razočarao svojim postupkom. Najviše se kajem što je tada nisam pitao da budemo zajedno, više pokušaja nisam ni imao.. Udaljili smo se na neko vreme, ali smo popravili odnos. Bilo je sve okej, i došlo je to veče kada sam trebao da krenem na more. Izašao sam sa drugom da prošetamo, nadajući se da ču je videti i reći joj da sam zaljubljen u nju. Medjutim tu su bile samo njene drugarice, nje nije bilo.. Pitao sam gde je, nisu htele da mi kazu.. Konačno sam skupio hrabrost, ali nije nam bilo sudjeno.. Imao sam loš predsećaj, to je to šesto čulo. Pozvao sam je i rekao da zelim da se vidimo. Rekla mi je da ne moze, a ja sam nastavio da zovem, mislim da je imala oko četrdeset propuštenih poziva. Onda se javio neki muški glas koji mi je pozeleo srećan put i lep provod na moru. Besan sam otišao ispred njene zgrade sa namerom da je čekam, ali oni su već bili tamo.. Nisam mogao to da prihvatim, jednostavno nisam.. Da li verujete da je i sada sa njim, ali nisu zajedno od tad. Nisam mogao da učinim ništa, otišao sam na svoje najgore letovanje i jedva čekao da se vratm i čestitam joj rodjendan. </p>
http://lmly15.blog.rs/blog/lmly15/generalna/2013/01/31/leto-puno-uspomena
, 31 2013 22:07:11 +0100ČestitamoUkoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
http://lmly15.blog.rs/blog/lmly15/generalna/2013/01/31/cestitamo2
, 31 2013 22:05:07 +0100