Malecko.

Cetri zida, temperatura, depresija, papir i ja.

Papir, najbolji nacin da se izgubis i pobegnes iz realnosti, odes daleko gde nikog nema gde si samo ti odvojen od svega.

Borba sa samim sobom, najveca bitka je pocela.

Prste pomera depresija, a drustvo joj pravi praznina koja se nalazi tu vec neko vreme praznina koja pokusava da pobegne, ali nikako da uspe. Praznina velika kao glavni grad, mracan, tmuran, u haosu,svi zure samo ja idalje stojim. Grad kroz koji smo zajedno setali, grad sa uspomenama, grad pun ljubav i boli u isto vreme. U masi ljudi uvek nadjem njega specifican hod, pogubljen pogled, da to je ono zaboravno, malecko stvorenje u koje sam se zaljubila. 18meseci koje je jedan voz presao u mracan tunel, pruga je ista kao i svakog dana nijedna promena nijedno skretanje samo nada da ce se dva najlepsa svetla pojaviti na kraju. ta svetla,oci koje su odustale, odustale od puta, odustale od nas. Nasle su drugi put kojeg se ne plase ,u kom uzivaju i nadam se da svetle najlepse sto mogu. Njegovo ime odzvanja. Telo, glava, dusa zeli da ga zaboravi, ali ne uspeva.

Svaki poljubac, svaka pesma, svi ti srecni ljudi, svaki prokleti muskarac. NIKO NIJE TI.

Daljina. Prokleti kilometri koje bih volela da skratim. Zelim makaze za autoput!!! Onda se vratim u realnost i pitam cemu kad si kukavica kakve nema? Kukavica bez imalo petlje da zadrzi nesto do cega joj je stalo??... i sve to je opet nebitno kad ovo ludo srce prokleti misic te cuva tu...I ne da ti da odes stiso se, zgrcio ne popusta. More, setnja, zagrljaj ti i ja. Pogled kad su se oci susrele, osmeh koji obasja celo lice kad te vidi srecnu pored njega.Sve smo mogli da imamo, ali on je to pustio bez imalo mara, slomio na parcice koji ne mogu da se sastave. Pitaju me da li si dobro? Kazem im dobro sam samo boli tu,na levoj strani. Itekako boli!! Boli nejavljanje bez objasnjenja, bez pozdrava. Dopisivanje, slanje pesama, tvoj glas koji sam volela. Sve mi nedostaje SVE. Boli kad si u blizini druge osobe koja te grli, a ja nmgu samo da te zagrlim nista vise nije potrebno. Bole SATI,DANI,GODINE bez tebe. Ne pevam i nisam Parni Valjak, ali bih samo volela od tebe da cujem DODJI. i naravno kad se osvrnemo oko sebe sta nam ostane??? Uspomene? oo da,te proklete slike koje vas uvek rasplacu i ne daju vam dalje da idete,ali na kraju krajeva bas te uspomene vas i dalje odrzavaju, zar ne? Bas te slike vas uznemire i smire u isto vreme,ali svede se opet na isto, on je dobro to je najbitnije.

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

#love

Malecko.

Čestitamo