Jagoda

Zovu je Jagoda. I dalje. Iako im je stotinu puta rekla da se zove Jasmina Petković!

Jaca, Jasna, Petka, Mina, mogli su je zvati kako god žele.

Ali Jagoda? Pa kakav je to nadimak!

Ajde i da voli da jede jagode, ali ne voli ih. Ne jede ih, zašto baš Jagoda?!

Sto puta im je rekla, možda zato. Uživaju da je nerviraju.

Vole da vide kako se zajapuri od besa, kako pocrveni od ljutnje, i to samo zato sto ne voli tako da je zovu - već je rekla.

Namerno to rade, da.

Zašto je ne zovu Bubalo, npr., ima sve petice, odlikaš.

Zašto je ne zovu sportistkinja, odlična je u sportu. Ili je na neki nacin ne povežu, opišu, u skladu sa njenim talentima, a ima ih mnogo.

Lepo piše, lepo crta.

Pa i da je nazovu Ružno pače, i to bi više imalo smisla.

Nije narocito lepa, tako barem kažu. Mada sebi je lepa.

Ima dugu smeđu kosu, božanstvene uvojke. Pa šta ako je pomalo razrooka, i što nosi naočare, kada ima krupne oči i guste trepavice. Pa šta ako ima malo zakrivljen nos, nije veliki. Pa šta!

Usta su joj tanka, istina, ali ima širok osmeh. Zubi joj nisu baš skladno povezani, ali njoj su sasvim u redu. Osrednje grudi, osrednja građa. Normalno.

Lepa je sebi, to je najbitnije, zar ne? Lepa je iznutra, to je još bitnije.

Pametna je, zna to. Ima čak sasvim dovoljno samopouzdanja.

Glupi ljudi.

Ništa ne znaju, pričaju bezveze.

Eto, mogli su da je nazovu na stotinu načina, čak im je to i sama rekla. A oni su izmislili totalno besmisleni nadimak. Samo da je nerviraju, zna.

To je najvise nervira, besmislenost tog nadimka.

Ne zna kako da ga shvati. Ni laskav, ni pogrdan. Skroz besmislen, a kao takav, najgori!

Ona hoce da razume... kakvi malograđani!

Neće vise reagovati na to, odlučila je.

Čak sta više. Prihvata da bude Jagoda, zauvek ako treba.

Haha, kakva glupost. Stvar je rešena.

Od sada ce nositi jagode svuda sa sobom, grickaće ih da je svi vide, kad je već toliko bitna i zanimljiva daće im ono sto traže.

Onda će prestati. Zna.

Spomenar

Te davne 1993. bila je ucenik IV razreda osnovne skole.

Cak i sada, sa 30 godina, rado se seca tih predivnih skolskih dana.

Marko, njena prva ljubav.

Verica, njena uciteljica.

Tanja - njen neprijatelj br. 1, neumoljiva, nezaustaviva osvajacica (vecito neosvojivog) Markovog srca.

Vesna - njena najbolja drugarica.

I opet, jedan Dragan - njena druga ljubav posle Marka i sadasnji muz.

Njeno ime - ANA.

Spomenar. Slatko secanje iz dragih skolskih dana.

Milion rasporenih casopisa, desetine iseckanih slicica, bar sest tuba potrosenog lepka.

I dalje ga ima!

Cuva ga kao najvece blago koje u zivotu ima, cak i vrednije od zlatnog medaljona koji joj je poklonila mama, i slatkog koker-spanijela koji joj je, takodje kao klinki, poklonio tata.

Heh.

Ma ni sva srca, srebrna i obicna, ni sve sljokice i roze trakice, ni ljubavna pisamca, ni stare boce omiljenih i tada popularnih dezodoranasa - koje sve uredno cuva i dan danas - ne mogu ni prici tom spomenaru, ni uporediti se sa njim.

Cak je, jedina u razredu, namenila u svom spomenaru mesto za sliku za svakog ko dobije privilegiju da se u njega upise, i, hihihihi, vlasnica je najsladjih, sada, decijih slika, sasavih i blesavih, klempavih, razrokih i pojedinih naucnih; kao i iskrenih decijih osmeha, i doduse, onih tuznih, -onih koji su danas postali advokati, lekari, inzenjeri - neki, ili trgovci, tehnicari, hemicari - neki, ili englezi, i onih su se rasuli po belom svetu - ima ih par... i onih koji su ostali niko i nista - takodje, poneki.

Njen spomenar: prelepa sveska A3 formata, tvrdi povez, prethodno namenjena za vezbanku iz matematike, debela, sa preko 100 listova, tata je doneo iz Nemacke.

Nakon male dorade, obe korice su krasila lica - Britni Spirs, Madone, Kevina iz Bekstrit bojsa, Rajana, i glumaca (Anite i Drejzika) iz Nestasnih godina.

Par srca, naparfimisane stranice, poljupci od roze karmina, sljokice - i eto najpopularnijeg spomenara u njenom IV/3.

Pitanja:

Pored par UOBICAJENIH, tipa - sta mislis o osobi koja se upisala ispred tebe, na sta pomislis ujutru cim otvoris oci, sta mislis o meni, oceni moju lepotu od 1-7 (rezervisano za decake), gde bi me izveo na dejt kada bismo zakazali dejt (takodje, za decake), da li vise volis velike opustene ili (pre)male ali cvrste grudi (za decake), pametna a ruzna, ili lepa a glupa (za decake), priznaj u koju si devojcicu zaljubljen, ako neces sada, kada ces (takodje za decake) - bilo je i onih namerno provokantnih i sokantnih za devojcice: ako bih ti rekla da mi je Maca rekla da si ljubomorna na mene jer decaci misle da sam najlepsa, sta bi mi tada rekla; ili, ako bi nasla zlatan lancic sa slikom decka koji ti se svidja i koji je izgubila devojcica iz skole, koju ne volis, da li bi joj ga vratila - itd.

Pored svih tih UOBICAJENIH pitanja, bilo je i par ozbiljnih.

Na primer, na ovo se posebno ponosi: sta ti novac predstavlja u zivotu, opisi koliko ti znaci i oznaci na skali od 1-6. Najbolji odgovor je dala Mila, vukovac. Ona je napisala ovako:

"U mom komsiluku zive dve porodice, sticajem okolnosti, jedna preko puta druge. Iz jednog stana se tokom celog dana cuje muzika i veseli deciji smeh, iz drugog - nista, ni saputanje, cak. Prvi se ljubazno javljaju svima, i svi ih vole, drugi skrecu pogled i svi ih zaobilaze. Prvi imaju dve male devojcice, mnogo mladje od mene, drugi dva mala decaka. Prvi nemaju nijedan auto, drugi imaju cak tri komada. Prvi su ovog meseca dva dana bili bez struje, jer nisu imali para da plate racun na vreme, drugi trose struju za pet domacinstava. Ali prvi su uvek srecni, a drugi nesrecni, te stoga, novcu dajem ocenu 1!".

Na pitanje o ljubavi, sta je ljiubav, Rade, decak rumenih obraza, je napisao:

"Moji drugari se smeju Ljubavi, ali ja ne mislim kao oni. Dok se oni igraju loptom, ja posmatram jednu Jovanu i znam da se ono sto osecam zove - ljubav."

Braca je napisao: "Da je postojalo ljubavi medju mojim roditeljima, oni se ne bi razveli".

A Dejan: "Ne znam sta je ljubav, jos sam mlad. Ali moj sedam godina stariji brat, izgleda, zna. On je, devojci koju voli, a koja ga je ostavila zbog drugog, svakog dana, tokom njihovog dvogodisnjeg zabavljanja, poklanjao po jednu crvenu ruzu i Mars cokoladicu. Zasto ga je ostavila, nemam pojma, vrlo je moguce da je cokoladica bila bajata".

***

Sa tim blagom u rukama, i sa svim tim odgovorima svojih drugara, sto ozbiljnim, sto smesnim, ili nemastovitim, ali dragim, Ana se oseca kao najbogatija osoba na svetu. Kada njena cerka jos malo odraste, a zbog nje ga, izmedju ostalog, i cuva, dace sve od sebe da i ona napravi svoj, sa rizikom da je ceo razred ismeje, ali i sa nadom da ce tradicija spomenara ponovo zaziveti, jer kakvo je to odrastanje bez njega i tih malih decijih radosti.

Do tada, njen spomenar, kao nada u bolje i zdravije sutra, strpljivo ce cekati - lepo upakovan u ukrasnu kesu i odlozen u kutiju za cipele ispod kreveta - da izadje na svetlost dana i ponovo ozivi eru spomenara.

A Marko... nije izabrao ni nju, ni Tanju, vec jednu Vanju. Hm, ko bi rekao. To je bilo iznenadjenje za sve. ;)

mlad.mesec

Jagoda

Spomenar