<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet href="http://www.blog.rs/styles/rss.css" type="text/css"?>
<rdf:RDF 
  xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#" 
  xmlns="http://my.netscape.com/rdf/simple/0.9/"
>

 <channel>
  <title>Pansa:)</title>
  <link>http://lana4.blog.rs/blog/lana4</link>
  <description></description>
 </channel>
    <item>
   <title>ablju</title>
   <description>&lt;p&gt;&lt;strong&gt;Љубав&lt;/strong&gt; је стање јаке &lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&quot; title=&quot;Емоција&quot;&gt;емотивне&lt;/a&gt; наклоности према некоме или нечему.&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;Стари грци су разликовали неколико врста љубави:&lt;/p&gt;
&lt;ul&gt;&lt;li&gt;&lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Филија (чланак још није написан)&quot;&gt;филија&lt;/a&gt;
 (&amp;phi;&amp;iota;&amp;lambda;ί&amp;alpha;)- пријатељска љубав, која другоме жели добро, љубав којом 
другоме желимо помоћи, темељ сваког заједништва. Филија подразумева 
једнакост (нпр. два пријатеља), врлину и познанство. Мотиви филије су 
практични: једна или обе стране имају корист од таквог односа. Концепт 
филије развио је Аристотел.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BE%D1%81&quot; title=&quot;Ерос&quot;&gt;ерос&lt;/a&gt;
 (ἔ&amp;rho;&amp;omega;&amp;sigmaf;)- љубав која је обележена сензуалном жељом и чежњом за оним што 
се љуби. То је љубав усмерена према осетилном свету (вид, додир, окус&amp;hellip;).
 Према Платону, ерос се може проширити и на љубав према унутрашњој 
лепоти, па и према самој идеји лепоте.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B3%D0%B0%D0%BF%D0%B5&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Агапе (чланак још није написан)&quot;&gt;агапе&lt;/a&gt;
 (ἀ&amp;gamma;ά&amp;pi;&amp;eta;)- идеал љубави, укључује милосрдност, заузимање и бригу. Крајњи 
смисао те љубави је потпуно се посветити добру других по цену властитог 
живота. Ова врста љубави надилази пријатељску и еротичну љубав.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B5&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Сторге (чланак још није написан)&quot;&gt;сторге&lt;/a&gt; (&amp;sigma;&amp;tau;&amp;omicron;&amp;rho;&amp;gamma;ή) - природна наклоњеност, нпр. према деци или родитељима.&lt;/li&gt;&lt;li&gt;&lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Ксенија (чланак још није написан)&quot;&gt;ксенија&lt;/a&gt;
 (&amp;xi;&amp;epsilon;&amp;nu;ί&amp;alpha;) - љубав према страном, гостопримство, изузетно важно у античкој
 Грчкој. Гост и домаћин, који би пре гостовања били странци образовали 
би малтене ритуално пријатељство. Од госта се једино захтевало да буде 
захвалан.&lt;/li&gt;&lt;/ul&gt;
&lt;p&gt;Иако ниједна научна студија није у потпуности успела да објасни 
формирање осећаја љубави, новије студије у области неуронаука указују на
 могућност да се љубав формира под утицајем специфичних &lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD&quot; title=&quot;Хормон&quot;&gt;хормона&lt;/a&gt; односно &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80&quot; title=&quot;Неуротрансмитер&quot;&gt;неуротрансмитера&lt;/a&gt; на &lt;a class=&quot;new&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D0%BA&amp;amp;action=edit&amp;amp;redlink=1&quot; title=&quot;Неуропријемник (чланак још није написан)&quot;&gt;неуропријемнике&lt;/a&gt; у &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%BA&quot; title=&quot;Мозак&quot;&gt;мозгу&lt;/a&gt;. Међу њима су &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD&quot; title=&quot;Тестостерон&quot;&gt;тестостерон&lt;/a&gt;, &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BD&quot; title=&quot;Естроген&quot;&gt;естроген&lt;/a&gt;, &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD&quot; title=&quot;Допамин&quot;&gt;допамин&lt;/a&gt;, &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD&quot; title=&quot;Норадреналин&quot;&gt;норадреналин&lt;/a&gt;, &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD&quot; title=&quot;Серотонин&quot;&gt;серотонин&lt;/a&gt;, &lt;a href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BD&quot; title=&quot;Окситоцин&quot;&gt;окситоцин&lt;/a&gt; и &lt;a class=&quot;mw-redirect&quot; href=&quot;http://sr.wikipedia.org/wiki/Vazopresin&quot; title=&quot;Vazopresin&quot;&gt;вазопресин&lt;/a&gt;. За последња два постоје темељни докази да учествују у формирању везе између родитеља и потомства.&lt;/p&gt;</description>
   <link>http://lana4.blog.rs/blog/lana4/ljubav/2013/04/16/ablju</link>
      <pubDate>, 16  2013 16:44:29 +0200</pubDate>   
  </item>
  </rdf:RDF>

