Energetska efikasnost

Prelazak bloga na drugi server

, 22 2013 19:12:23 +0200

Usled tehničkih problema, blog se seli na novu adresu. Izvinjavam se svima zbog neprijatnosti, ali blog je još uvek u početnoj fazi, pa su ovakve promene uobičajene.

Norveški naučnici rade na prvom podvodnom potrojenju za skladištenje energije

, 22 2013 16:04:52 +0200

Tim norveških naučnika je predstavio način kako se može energija skladištiti na dnu mora. Ideju je ravila firma Subhydro AS u vidu podvodne reverzibilne hidroelektrane, koju pokreće pritisak vode pri dnu okeana a može se koristiti i reverzibilni efekat kako bi se energija skladištila.

Kako bi objasnio koncept rada, Rainer Schramm, tvorac idejnog rešenja i osnivač firme Subhydro, uporedio je ovu tehnologiju sa otvaranjem poklopca podmornice na dnu mora, gde bi voda pod velikim pritiskom ušla u podmornicu i izbacila sav vazduh iz nje.

Projekat se razvija u saradnji sa još jednom norveškom firmom Sintef, koja je ekspert u polju energije i podvodnih tehnologija.

Kada se poveže na elektroenergetski sistem, ova vrsta elektrane se može koristiti za čuvanje energije zbog svog reverzibilnog karaktera. Na taj način se omogućava priobalnim zemljama da prošire svoje kapacitete za skladištenje energije. Dosadašnji način se oslanjao na reverzibilne hidroelektrane na jezerima (u Srbiji je to HE Bajina Bašta).

Elektrana se postavlja na morsko dno, na dubini od 400-800 m. Opremljena je ventilom, koji kada se otvori, voda počinje da ulazi u rezervoare i pri tom pokreće turbinu. Turbina je povezana sa generatorom koji proizvodi električnu energiju.

Ovakav sistem se može povezati i sa obnovljivim izvorima energije, recimo vetrogeneratorima. Tada bi pri jakom vetru, višak energije iz vetrogeneratora, bio korišćen za reverzibilan rad podvodne hidroelektrane, gde bi se voda izbacivala iz rezervoara.

Tekst u saradnji sa sajtom Ihabitat.

Počinje izgradnja solarne elektrane u Beočinu

, 21 2013 18:04:18 +0200

U pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine je potpisan sporazum o saradnji na realizaciji projekta izgradnje solarne elektrane u Beočinu. Sporazum su potpisali opština Beočin, sekretarijat za energetiku i slovačka firma "Beočin enerdži" Slovačka firma namerava izgraditi solarnu elektranu jačine od jednog megavata na površini od tri hektara, a ukupna vrednost investicije iznosi tri miliona evra. Pokrajinski sekretar, Radoslav Striković je istakao da je veoma dobro što se u poslednje vreme akcenat stavlja na obnovljive izvore energije, a kompanije iz Slovačke su pokazale značajnu ozbiljnost u ovim poslovima, a ističe se firma "Termo solar". Ceo tekst možete pročitati ovde.

Održano predavanje u Inženjerskoj komori

, 17 2013 01:54:09 +0200

Predavanje na temu Visokoenergetski efikasni objetki u sistemu održivog razvoja ("net zero energy house") je održano u regionalnoj kancelariji Inženjerske komore u Novom Sadu u četvrtak, 16. maja. Predavač je bio dipl. inž. Miroslav Simeunović iz Elektroinženjeringa. Predavanje se bavilo sistemima i energetskim bilansom izgrađenog objekta po sistemu "net zero energy".

Predavanje je održano u Multimedijalnoj sali, regionalne kancelarije Inženjerske komore u Novom Sadu. Prisutni su uglavnom bili iz mašinske, elektroenergetske ili arhitektonske struke. Tema je bila "net zero energy house". Ovaj pojam podrazumeva objekte različitih namena, koji na godišnjem nivou više proizvedu energije nego što potroše ili je taj bilans na nuli - otuda i sam naziv "net zero energy" tj. objekat ukupne nulte energije. Kako bi se to postiglo, najčešće se kombinuju različite tehnologije, obnovljivi izvori energije i sama konstrukcija objekta.

Objekat o kome je bilo reči na predavanju, je proizvodno-poslovni objekat firme Elektrovat iz Čačka, koji je građen po sistemu "net zero energy". Objekat ima 1.550 m² i sadrži proizvodni pogon i upravnu zgradu, kao i prodajno-izložbeni salon. Ukupno tri toplotne pumpe (sistem voda-voda) u kaskadnom sistemu se koriste za grejanje i klimatizaciju. Toplotne pumpe su domaće proizvodnje firme Artel iz Novog Sada. Izbušena su tri bunara (temperatura vode u njima iznosi 12 °C) za dovod vode u pumpe i dva uporna bunara (temperatura povratne vode je 9,5 °C). Zidovi objekta su od poliuretana, debljine 100mm, prozori su višekomorni, niskoenergetski, a sa južne strane zgrade su preko prozora ugrađeni automatizovani aluminijumski brisoleji, kako bi se zaštitila zgrada od pregrevanja. Krov objekta je napravljen od sike, u tavanicu je ugrađeno 200 mm kamene vune a na krovu objekta su postavljeni solarni paneli (PV paneli) nemačke marke Shuco. Po rečima predavača, ukupna instalisana snaga PV panela je 55kW pika. Osvetljenje u objektu je Philipsovo, izbedeno LED sijalicama. Na predjoj fasadi objekta je urađeno dinamičko osvetljenje, koje daje zgradi različite izglede pošto je višebojno i kompjuterski kontrolisano. Celim objektom se upravlja pomoću "Building Management Sistema"-BMS, koji objedinjuje kontrolu temperature i osvetljenja u svakoj prostoriji, sigurnosne sisteme i kontrolu radnika.

Deo predavanje se ticao i postignutih dosadašnjih rezultata, obzirom da je objekat useljen oktobra 2012. god. Simeunović je izneo impresivne cifre koje su se ticale učinka toplotnih pumpi prilikom grejanja u toku prethodne zime. Pri temperaturi od -12 °C, potrošnja pumpi je bila 7 kW, dok je pri temperaturi od - 25 °C iznosila 15 kW. Treba ponovo naglasiti da je u pitanju objekat od 1.500 m² i da se zagreva celom površinom. Prilikom prvih toplih dana u krajem aprila, pumpe su radile u pasivnom režimu kako bi obezbedile hlađenje objekta - tj. koristila se samo hladna voda iz bunara za hlađenje. Fotonaponske ćelije na krovu su u periodu od oktobra do decembra 2012. godine proizvele 23.000 kWh električne energije i ta energije je isporučena u sistem Elektroprivrede Srbije, po postojećim fid-in tarifama za solarnu energiju. Tokom navođenja svih ovih podataka, Simeunović se osvrnuo na fid-in tarife Elektroprivrede Srbije i probleme sa kvotama, koje se na godišnjem nivou donose za energiju dobijenu iz obnovljivih izbora energije (OIE). Za razliku od Srbije, u EU ne postoje kvote, ali su zato, sa druge strane, cene za kilovat-sate solarne energije u padu.

Predavanju je jedino, po mom ličnom mišljenju, nedostajala dublja ekonomska analiza i predviđanje ekonomskih efekata ugrađenih sistema, obzirom da je projekat finansiran iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim, predavač je bio inženjer eletrko struke, pa verujem da se nije lično zadržavao na tim detaljima već je to bilo prepušteno nekom članu tima ekonomske struke.