Enciklopedija sisara
http://sisari.blog.rs/blog/sisari
sisari2026-06-08T04:21:29ZKlasifikacija sisara
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/generalna/2013/06/13/klasifikacija-sisara
<h1 class="firstHeading" id="firstHeading" lang="sr"><span>Кlasifikacija sisara</span><br /></h1><strong>Кlasa sisari </strong>- Mammalia deli se na tri podklase:
<dl><dd>1. <strong>Allotheria</strong> (izumrli)
<dl><dd>
<dl><dd>red Multituberculata</dd><dd>red Volaticotheria</dd><dd>red Palaeoryctoides</dd><dd>red Triconodonta</dd></dl>
</dd></dl>
</dd></dl>
<dl><dd>2. <strong><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prototheria&action=edit&redlink=1" title="Prototheria (чланак још није написан)">Prototheria</a></strong>
<dl><dd>
<dl><dd>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BC&action=edit&redlink=1" title="Сисари са клоаком (чланак још није написан)">sisari sa kloakom</a> (Monotremata)
<dl><dd>porodica Tachyglossidae</dd><dd>porodica Ornithorhynchidae</dd></dl>
</dd></dl>
</dd></dl>
</dd></dl>
<dl><dd>3. <strong><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Theria&action=edit&redlink=1" title="Theria (чланак још није написан)">Theria</a></strong>
<dl><dd>infraklasa Patriotheria - izumrli</dd></dl>
</dd></dl>
<dl><dd>
<dl><dd>infraklasa torbari<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B8_%28%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8%29&action=edit&redlink=1" title="Торбари (сисари) (чланак још није написан)"></a> (Metatheria, Marsupialia)
</dd><dd> <ul><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Didelphimorphia&action=edit&redlink=1" title="Didelphimorphia (чланак још није написан)">Didelphimorphia</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Didelphidae&action=edit&redlink=1" title="Didelphidae (чланак још није написан)">Didelphidae</a>: oposumi</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Paucituberculata&action=edit&redlink=1" title="Paucituberculata (чланак још није написан)">Paucituberculata</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Caenolestidae&action=edit&redlink=1" title="Caenolestidae (чланак још није написан)">Caenolestidae</a>:</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Microbiotheria&action=edit&redlink=1" title="Microbiotheria (чланак још није написан)">Microbiotheria</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Microbiotheriidae&action=edit&redlink=1" title="Microbiotheriidae (чланак још није написан)">Microbiotheriidae</a>:</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dasyuromorphia&action=edit&redlink=1" title="Dasyuromorphia (чланак још није написан)">Dasyuromorphia</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Thylacinidae&action=edit&redlink=1" title="Thylacinidae (чланак још није написан)">Thylacinidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dasyuridae&action=edit&redlink=1" title="Dasyuridae (чланак још није написан)">Dasyuridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Myrmecobiidae&action=edit&redlink=1" title="Myrmecobiidae (чланак још није написан)">Myrmecobiidae</a>:</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Notoryctemorphia&action=edit&redlink=1" title="Notoryctemorphia (чланак још није написан)">Notoryctemorphia</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Notoryctidae&action=edit&redlink=1" title="Notoryctidae (чланак још није написан)">Notoryctidae</a>:</li></ul>
</li><li>nadred <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Syndactyla&action=edit&redlink=1" title="Syndactyla (чланак још није написан)">Syndactyla</a>
<ul><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Peramelemorphia&action=edit&redlink=1" title="Peramelemorphia (чланак још није написан)">Peramelemorphia</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Peramelidae&action=edit&redlink=1" title="Peramelidae (чланак још није написан)">Peramelidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Peroryctidae&action=edit&redlink=1" title="Peroryctidae (чланак још није написан)">Peroryctidae</a>:</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Diprotodontia&action=edit&redlink=1" title="Diprotodontia (чланак још није написан)">Diprotodontia</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Phascolarctidae&action=edit&redlink=1" title="Phascolarctidae (чланак још није написан)">Phascolarctidae</a>: koale<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B0" title="Коала"></a></li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vombatidae&action=edit&redlink=1" title="Vombatidae (чланак још није написан)">Vombatidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Phalangeridae&action=edit&redlink=1" title="Phalangeridae (чланак још није написан)">Phalangeridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Burramyidae&action=edit&redlink=1" title="Burramyidae (чланак још није написан)">Burramyidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tarsipedidae&action=edit&redlink=1" title="Tarsipedidae (чланак још није написан)">Tarsipedidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Petauridae&action=edit&redlink=1" title="Petauridae (чланак још није написан)">Petauridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pseudocheiridae&action=edit&redlink=1" title="Pseudocheiridae (чланак још није написан)">Pseudocheiridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Potoroidae&action=edit&redlink=1" title="Potoroidae (чланак још није написан)">Potoroidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Acrobatidae&action=edit&redlink=1" title="Acrobatidae (чланак још није написан)">Acrobatidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hypsiprymnodontidae&action=edit&redlink=1" title="Hypsiprymnodontidae (чланак још није написан)">Hypsiprymnodontidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Macropodidae&action=edit&redlink=1" title="Macropodidae (чланак још није написан)">Macropodidae</a>: <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D1%83%D1%80" title="Кенгур">кенгури</a></li></ul>
</li></ul>
</li></ul></dd></dl>
</dd></dl>
<dl><dd>
<dl><dd>infraklasa placentalni sisari<a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Плацентални сисари"></a> (Eutheria)</dd><dd> <ul><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Xenarthra&action=edit&redlink=1" title="Xenarthra (чланак још није написан)">Xenarthra</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bradypodidae&action=edit&redlink=1" title="Bradypodidae (чланак још није написан)">Bradypodidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Megalonychidae&action=edit&redlink=1" title="Megalonychidae (чланак још није написан)">Megalonychidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Choloepinae&action=edit&redlink=1" title="Choloepinae (чланак још није написан)">Choloepinae</a></li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dasypodidae&action=edit&redlink=1" title="Dasypodidae (чланак још није написан)">Dasypodidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Myrmecophagidae&action=edit&redlink=1" title="Myrmecophagidae (чланак још није написан)">Myrmecophagidae</a>:</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pholidota&action=edit&redlink=1" title="Pholidota (чланак још није написан)">Pholidota</a>
<ul><li><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Manidae&action=edit&redlink=1" title="Manidae (чланак још није написан)"><span style="color: #000000">porodica</span> Manidae</a>:</li></ul>
</li><li>nadred Glires
<ul><li>red Rodentia ili glodari<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8" title="Глодари"></a>
<ul><li>podred Sciurognathi
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aplodontidae&action=edit&redlink=1" title="Aplodontidae (чланак још није написан)">Aplodontidae</a>: američki brdski dabrovi</li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Sciuridae" title="Sciuridae">Sciuridae</a>: veverice, mrmoti, tekunice</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Castoridae&action=edit&redlink=1" title="Castoridae (чланак још није написан)">Castoridae</a>: dabrovi<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80" title="Европски дабар"></a></li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Geomyidae&action=edit&redlink=1" title="Geomyidae (чланак још није написан)">Geomyidae</a>: goferi</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Heteromyidae&action=edit&redlink=1" title="Heteromyidae (чланак још није написан)">Heteromyidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dipodidae&action=edit&redlink=1" title="Dipodidae (чланак још није написан)">Dipodidae</a>: skočimiševi</li><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Muridae" title="Muridae">Muridae</a>: pacovi i miševi</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Anomaluridae&action=edit&redlink=1" title="Anomaluridae (чланак још није написан)">Anomaluridae</a>: afričke leteće veverice</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pedetidae&action=edit&redlink=1" title="Pedetidae (чланак још није написан)">Pedetidae</a>: zec skočac</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ctenodactylidae&action=edit&redlink=1" title="Ctenodactylidae (чланак још није написан)">Ctenodactylidae</a>:</li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Myoxidae" title="Myoxidae">Myoxidae</a>: puhovi</li></ul>
</li><li>podred Hystricognathi
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Laonastidae&action=edit&redlink=1" title="Laonastidae (чланак још није написан)">Laonastidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bathyergidae&action=edit&redlink=1" title="Bathyergidae (чланак још није написан)">Bathyergidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hystricidae&action=edit&redlink=1" title="Hystricidae (чланак још није написан)">Hystricidae</a>: bodljikavo prase Starog Sveta</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Petromuridae&action=edit&redlink=1" title="Petromuridae (чланак још није написан)">Petromuridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Thryonomyidae&action=edit&redlink=1" title="Thryonomyidae (чланак још није написан)">Thryonomyidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Erethizontidae&action=edit&redlink=1" title="Erethizontidae (чланак још није написан)">Erethizontidae</a>: bodljikavo prase Novog Sveta</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Chinchillidae&action=edit&redlink=1" title="Chinchillidae (чланак још није написан)">Chinchillidae</a>: činčile i viskaše</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dinomyidae&action=edit&redlink=1" title="Dinomyidae (чланак још није написан)">Dinomyidae</a>:</li><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Caviidae" title="Caviidae">Caviidae</a>: morsko prase i mara</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hydrochaeridae&action=edit&redlink=1" title="Hydrochaeridae (чланак још није написан)">Hydrochaeridae</a>: kapibara</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dasyproctidae&action=edit&redlink=1" title="Dasyproctidae (чланак још није написан)">Dasyproctidae</a>: aguti</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Agoutidae&action=edit&redlink=1" title="Agoutidae (чланак још није написан)">Agoutidae</a>: paka</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ctenomyidae&action=edit&redlink=1" title="Ctenomyidae (чланак још није написан)">Ctenomyidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Octodontidae&action=edit&redlink=1" title="Octodontidae (чланак још није написан)">Octodontidae</a>: degu</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Abrocomidae&action=edit&redlink=1" title="Abrocomidae (чланак још није написан)">Abrocomidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Echimyidae&action=edit&redlink=1" title="Echimyidae (чланак још није написан)">Echimyidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Capromyidae&action=edit&redlink=1" title="Capromyidae (чланак још није написан)">Capromyidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Myocastoridae&action=edit&redlink=1" title="Myocastoridae (чланак још није написан)">Myocastoridae</a>: nutrije</li></ul>
</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lagomorpha&action=edit&redlink=1" title="Lagomorpha (чланак још није написан)">Lagomorpha</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ochotonidae&action=edit&redlink=1" title="Ochotonidae (чланак још није написан)">Ochotonidae</a>: pike (zviždari)</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Leporidae&action=edit&redlink=1" title="Leporidae (чланак још није написан)">Leporidae</a>: zečevi i kunići</li></ul>
</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Macroscelidea&action=edit&redlink=1" title="Macroscelidea (чланак још није написан)">Macroscelidea</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Macroscelididae&action=edit&redlink=1" title="Macroscelididae (чланак још није написан)">Macroscelididae</a>: slonaste rovčice</li></ul>
</li><li>nadred <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Archonta&action=edit&redlink=1" title="Archonta (чланак још није написан)">Archonta</a>
<ul><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Primates" title="Primates">Primates</a> - primati
<ul><li>podred <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Strepsirrhini&action=edit&redlink=1" title="Strepsirrhini (чланак још није написан)">Strepsirrhini</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cheirogaleidae&action=edit&redlink=1" title="Cheirogaleidae (чланак још није написан)">Cheirogaleidae</a>: patuljasti lemuri</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lemuridae&action=edit&redlink=1" title="Lemuridae (чланак још није написан)">Lemuridae</a>: lemuri</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lepilemuridae&action=edit&redlink=1" title="Lepilemuridae (чланак још није написан)">Lepilemuridae</a>: lasičasti lemuri</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Indridae&action=edit&redlink=1" title="Indridae (чланак још није написан)">Indridae</a>: indri</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Daubentoniidae&action=edit&redlink=1" title="Daubentoniidae (чланак још није написан)">Daubentoniidae</a>: ај-ај lemur</li><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Lorisidae" title="Lorisidae">Lorisidae</a>: lorisi</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Galagidae&action=edit&redlink=1" title="Galagidae (чланак још није написан)">Galagidae</a>: galago</li></ul>
</li><li>podred <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Haplorrhini" title="Haplorrhini">Haplorrhini</a>
<ul><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Tarsiidae" title="Tarsiidae">Tarsiidae</a>: aveti</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cebidae&action=edit&redlink=1" title="Cebidae (чланак још није написан)">Cebidae</a>: marmozeti, tamarini, kapućini i majmuni-veverice</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Atelidae&action=edit&redlink=1" title="Atelidae (чланак још није написан)">Atelidae</a>: durukuli, drekavci, pauk-majmuni, titi, saki i uakari</li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Cercopithecidae" title="Cercopithecidae">Cercopithecidae</a>: majmuni starog sveta (pavijani, mandril, makaki, rezus, magot, zamorac, gvereza)</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hylobatidae&action=edit&redlink=1" title="Hylobatidae (чланак још није написан)">Hylobatidae</a>: giboni, sijamang</li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Hominidae" title="Hominidae">Hominidae</a>: gorila, šimpanza, orangutan, čovek</li></ul>
</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Scandentia&action=edit&redlink=1" title="Scandentia (чланак још није написан)">Scandentia</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tupaiidae&action=edit&redlink=1" title="Tupaiidae (чланак још није написан)">Tupaiidae</a>: tupaje</li></ul>
</li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Chiroptera" title="Chiroptera">Chiroptera</a> - slepi miševi
<ul><li>podred Macrochiroptera
<ul><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Pteropodidae" title="Pteropodidae">Pteropodidae</a>: leteće lisice</li></ul>
</li><li>podred Microchiroptera
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rhinopomatidae&action=edit&redlink=1" title="Rhinopomatidae (чланак још није написан)">Rhinopomatidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Craseonycteridae&action=edit&redlink=1" title="Craseonycteridae (чланак још није написан)">Craseonycteridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Emballonuridae&action=edit&redlink=1" title="Emballonuridae (чланак још није написан)">Emballonuridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nycteridae&action=edit&redlink=1" title="Nycteridae (чланак још није написан)">Nycteridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Megadermatidae&action=edit&redlink=1" title="Megadermatidae (чланак још није написан)">Megadermatidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rhinolophidae&action=edit&redlink=1" title="Rhinolophidae (чланак још није написан)">Rhinolophidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Noctilionidae&action=edit&redlink=1" title="Noctilionidae (чланак још није написан)">Noctilionidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mormoopidae&action=edit&redlink=1" title="Mormoopidae (чланак још није написан)">Mormoopidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Phyllostomidae&action=edit&redlink=1" title="Phyllostomidae (чланак још није написан)">Phyllostomidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Natalidae&action=edit&redlink=1" title="Natalidae (чланак још није написан)">Natalidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Furipteridae&action=edit&redlink=1" title="Furipteridae (чланак још није написан)">Furipteridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Thyropteridae&action=edit&redlink=1" title="Thyropteridae (чланак још није написан)">Thyropteridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Myzopodidae&action=edit&redlink=1" title="Myzopodidae (чланак још није написан)">Myzopodidae</a>:</li><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Vespertilionidae" title="Vespertilionidae">Vespertilionidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mystacinidae&action=edit&redlink=1" title="Mystacinidae (чланак још није написан)">Mystacinidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Molossidae&action=edit&redlink=1" title="Molossidae (чланак још није написан)">Molossidae</a>:</li></ul>
</li></ul>
</li><li>red <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dermoptera&action=edit&redlink=1" title="Dermoptera (чланак још није написан)">Dermoptera</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cynocephalidae&action=edit&redlink=1" title="Cynocephalidae (чланак још није написан)">Cynocephalidae</a>:</li></ul>
</li></ul>
</li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Insectivora" title="Insectivora">Insectivora</a> - bubojedi
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Solenodontidae&action=edit&redlink=1" title="Solenodontidae (чланак још није написан)">Solenodontidae</a>: solenodoni</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nesophontidae&action=edit&redlink=1" title="Nesophontidae (чланак још није написан)">Nesophontidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tenrecidae&action=edit&redlink=1" title="Tenrecidae (чланак још није написан)">Tenrecidae</a>: tenreci</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Chrysochloridae&action=edit&redlink=1" title="Chrysochloridae (чланак још није написан)">Chrysochloridae</a>: zlatne krtice</li><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Erinaceidae" title="Erinaceidae">Erinaceidae</a>: јеževi</li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Soricidae" title="Soricidae">Soricidae</a>: rovčice</li><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Talpidae" title="Talpidae">Talpidae</a>: krtice</li></ul>
</li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Carnivora" title="Carnivora">Carnivora</a>
<ul><li>podred Fissipedia
<ul><li>nadporodica Caniformia
<ul><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Canidae" title="Canidae">Canidae</a>: vukovi, kojoti, lisice, šakali</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Procyonidae&action=edit&redlink=1" title="Procyonidae (чланак још није написан)">Procyonidae</a>: rakuni, kikandžu, koati</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mustelidae&action=edit&redlink=1" title="Mustelidae (чланак још није написан)">Mustelidae</a>: lasica, hermelin, smeđi tvor, kuna zlatica, kuna belica, samur, vizon, nerc, jazavac, vidra, žderavac</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ailuridae&action=edit&redlink=1" title="Ailuridae (чланак још није написан)">Ailuridae</a>: crvena panda</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mephitidae&action=edit&redlink=1" title="Mephitidae (чланак још није написан)">Mephitidae</a>: američki tvorovi (smrdljivci)</li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Ursidae" title="Ursidae">Ursidae</a>: medvedi, veliki panda<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Велики панда (чланак још није написан)"></a></li></ul>
</li><li>nadporodica Feliformia
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Felidae&action=edit&redlink=1" title="Felidae (чланак још није написан)">Felidae</a>: mačke (lav, tigar, leopard, jaguar, gepard, ris, karakal, evropska divlja mačka, afrička divlja mačka, puma itd.)</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Herpestidae&action=edit&redlink=1" title="Herpestidae (чланак још није написан)">Herpestidae</a>: mungosi, merkat<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1" title="Меркат (чланак још није написан)"></a></li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Hyaenidae" title="Hyaenidae">Hyaenidae</a>: hijene<a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B5" title="Хијене"></a></li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Viverridae&action=edit&redlink=1" title="Viverridae (чланак још није написан)">Viverridae</a>: cibetka, genetka<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1" title="Генетка (чланак још није написан)"></a></li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nandiniidae&action=edit&redlink=1" title="Nandiniidae (чланак још није написан)">Nandiniidae</a>: afrička palmina cibetka</li></ul>
</li></ul>
</li><li>nadred Pinnipedia
<ul><li>nadporodica Otarioidae
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Odobenidae&action=edit&redlink=1" title="Odobenidae (чланак још није написан)">Odobenidae</a>: morževi<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B6" title="Морж"></a></li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Otariidae" title="Otariidae">Otariidae</a>: morski lavovi</li></ul>
</li><li>nadporodica Phocoidae
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Phocidae&action=edit&redlink=1" title="Phocidae (чланак још није написан)">Phocidae</a>: foke</li></ul>
</li></ul>
</li></ul>
</li><li>nadred Ungulata
<ul><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Tubulidentata" title="Tubulidentata">Tubulidentata</a>
<ul><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Orycteropodidae" title="Orycteropodidae">Orycteropodidae</a>: afrički mravojed</li></ul>
</li><li>red <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Damani" title="Damani">Hyracoidea</a>
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Procaviidae&action=edit&redlink=1" title="Procaviidae (чланак још није написан)">Procaviidae</a>: daman<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BD&action=edit&redlink=1" title="Даман (чланак још није написан)"></a></li></ul>
</li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Proboscidea" title="Proboscidea">Proboscidea</a>
<ul><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%BD" title="Слон">Elephantidae</a>: slonovi</li></ul>
</li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Sirenia" title="Sirenia">Sirenia</a>
<ul><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Dugongidae" title="Dugongidae">Dugongidae</a>: dugong<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Дугонг"></a></li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Trichechidae" title="Trichechidae">Trichechidae</a>: lamantin</li></ul>
</li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Perissodactyla" title="Perissodactyla">Perissodactyla</a>
<ul><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Equidae" title="Equidae">Equidae</a>: konji, zebre, magarci</li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Tapiridae" title="Tapiridae">Tapiridae</a>: tapiri</li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Rhinocerotidae" title="Rhinocerotidae">Rhinocerotidae</a>: nosorozi</li></ul>
</li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Artiodactyla" title="Artiodactyla">Artiodactyla</a>
<ul><li>podred Suiformes
<ul><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Suidae" title="Suidae">Suidae</a>: svinje</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tayassuidae&action=edit&redlink=1" title="Tayassuidae (чланак још није написан)">Tayassuidae</a>: pekari</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hippopotamidae&action=edit&redlink=1" title="Hippopotamidae (чланак још није написан)">Hippopotamidae</a>: nilski konj<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D1%9A" title="Нилски коњ"></a></li></ul>
</li><li>podred Tylopoda
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Camelidae&action=edit&redlink=1" title="Camelidae (чланак још није написан)">Camelidae</a>: kamile, lame, vikunja, guanako, alpaka</li></ul>
</li><li>podred Ruminantia
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tragulidae&action=edit&redlink=1" title="Tragulidae (чланак још није написан)">Tragulidae</a>: ševroteni</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Giraffidae&action=edit&redlink=1" title="Giraffidae (чланак још није написан)">Giraffidae</a>: žirafa, okapi<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8" title="Окапи"></a></li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Moschidae&action=edit&redlink=1" title="Moschidae (чланак још није написан)">Moschidae</a>: mošusni jelen</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Cervidae&action=edit&redlink=1" title="Cervidae (чланак још није написан)">Cervidae</a>: jelen, srna, irvas<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%81" title="Ирвас"></a></li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antilocapridae&action=edit&redlink=1" title="Antilocapridae (чланак још није написан)">Antilocapridae</a>:</li><li>porodica <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Bovidae" title="Bovidae">Bovidae</a>: antilope, ovce, koze, bivo, bizon, krave</li></ul>
</li></ul>
</li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Cetacea" title="Cetacea">Cetacea</a> - kitovi<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8" title="Китови"></a>
<ul><li>podred Mysticeti
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Balaenidae&action=edit&redlink=1" title="Balaenidae (чланак још није написан)">Balaenidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Balaenopteridae&action=edit&redlink=1" title="Balaenopteridae (чланак још није написан)">Balaenopteridae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eschrichtiidae&action=edit&redlink=1" title="Eschrichtiidae (чланак још није написан)">Eschrichtiidae</a>: sivi kit</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Neobalaenidae&action=edit&redlink=1" title="Neobalaenidae (чланак још није написан)">Neobalaenidae</a>:</li></ul>
</li><li>podred Odontoceti
<ul><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Delphinidae&action=edit&redlink=1" title="Delphinidae (чланак још није написан)">Delphinidae</a>: delfini</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Monodontidae&action=edit&redlink=1" title="Monodontidae (чланак још није написан)">Monodontidae</a>: narval<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%BB" title="Нарвал"></a></li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Phocoenidae&action=edit&redlink=1" title="Phocoenidae (чланак још није написан)">Phocoenidae</a>:</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Physeteridae&action=edit&redlink=1" title="Physeteridae (чланак још није написан)">Physeteridae</a>: ulješura<a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%99%D0%B5%D1%88%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Уљешура"></a></li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Platanistoidea&action=edit&redlink=1" title="Platanistoidea (чланак још није написан)">Platanistoidea</a>: rečni delfini </li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ziphiidae&action=edit&redlink=1" title="Ziphiidae (чланак још није написан)">Ziphiidae</a></li></ul>
</li></ul>
</li></ul>
</li></ul></dd><dd> </dd><dd> </dd><dd> </dd><dd> </dd><dd> <img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c7/Mammal_species_pie_chart.png/756px-Mammal_species_pie_chart.png" border="0" alt="File:Mammal species pie chart.png" width="644" height="512" /></dd><dd> </dd><dd> </dd><dd> </dd><dd> </dd><dd> </dd><dd> </dd></dl></dd></dl>Generalna2013-06-13T16:10:10ZsisariRed Monotremata - Kljunari
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/monotremata/2013/07/01/red-monotremata-kljunari2
<p><strong>Kljunari </strong>(lat. <span><em>Monotremata</em></span>) su red sisara čiji se mladunci rađaju iz jajeta sa mekom ljuskom. </p><p>Kao i kod drugih sisara, telo im je prekriveno dlakom i mladunce hrane mlekom.</p><p>Kljunari
održavaju konstantnu temperaturu tela bez obzira na okruženje u kome se
nalaze, iako se donedavno smatralo da to nije tako.</p><p>Кljučna fiziološka razlika između kljunara i drugih sisara je da kljunari imaju jedan otvor (<em>Monotreme</em>
na grčkom znači otvor) za reprodukciju, uruniranje i defaktaciju, kao
što je to slučaj kod gmizavaca. Drugi sisari imaju posebne otvore:
vagina, uretra i anus. </p>
<p>Monotreme legu jaja koje ženka snabdeva hranljivim sastojcima. </p>Jedini
živi kljunari žive u Australiji, Novoj Gvineji i Tasmaniji, mada
postoje fosilni dokazi da su nekada bili znatno rasprostranjeniji.
<ul><li><strong>Red MONOTREMATA</strong>
<ul><li>porodica <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/Ornithorhynchidae" title="Ornithorhynchidae">Ornithorhynchidae</a>: platipus
<ul><li><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BF%D1%83%D1%81&action=edit&redlink=1" title="Платипус (чланак још није написан)">platipus</a> <em>Ornithorhyncus anatinus</em></li></ul>
</li><li>porodica <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tachyglossidae&action=edit&redlink=1" title="Tachyglossidae (чланак још није написан)">Tachyglossidae</a>: kljunasti ježevi
<ul><li><em><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tachyglossus_aculeatus&action=edit&redlink=1" title="Tachyglossus aculeatus (чланак још није написан)">Tachyglossus aculeatus</a></em></li><li><em><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zaglossus_brujinii&action=edit&redlink=1" title="Zaglossus brujinii (чланак још није написан)">Zaglossus brujinii</a></em></li><li><em><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zaglossus_attenboroughi&action=edit&redlink=1" title="Zaglossus attenboroughi (чланак још није написан)">Zaglossus attenboroughi</a></em></li><li><em><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zaglossus_bartoni&action=edit&redlink=1" title="Zaglossus bartoni (чланак још није написан)">Zaglossus bartoni</a></em></li></ul>
</li></ul>
</li></ul><p> </p>Monotremata2013-07-01T12:52:25ZsisariOrnithorhynchidae - Ornithorhynchus anatinus(Shaw, 1799) - platipus (kljunar)
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/monotremata/2013/07/01/ornithorhynchidae-platipus-ornithorhynchus-anatinus2
<p><strong>Ornithorhynchidae</strong> je jedna od dve savremene porodice iz reda kljunara (lat. <span><em>Monotremata</em></span>). Jedini predstavnik ove porodice danas je vrsta platipus (Ornithorhynchus anatinus); </p><p>Platipus živi u istočnoj Australiji i Tasmaniji. <small> </small></p><p>Platipus
je semiakvatični sisar. Neobičan izgled ovog sisara sa pačijim kljunom,
repom dabra i stopalima vidre zbunio je evropske prirodnjake kad su ga
otkrili. Telo i širok, pljosnat rep pokriveni su gustim, braon krznom
koje zarobljava sloj izolacionog vazduha koji održava toplotu životinje.
Krzno je vodootporno,a tekstura je slična onoj kod krtica. Platipus u
svom repu skladišti rezerve masti. Za razliku od ptičjeg kljuna, kljun
platipusa je senzitivni organ, a usta se nalaze s donje strane. Nozdrve
se nalaze na gornjoj strani kljuna. Oči i uši nalaze se u žlebovima iza
kljuna; žleb se zatvara kad je životinja u vodi. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://3.bp.blogspot.com/-4MudE6XU2Z8/TbyrcQ5DMyI/AAAAAAAAFwk/EICTSUYtJXY/s320/platypus.jpg" border="0" width="320" height="308" /></div><p> </p><p>Težina
varira od 0.7 do 2.4 kg, pri tom su mužjaci krupniji; prosečna dužina
mužjaka je 50 cm totalne dužine, a kod ženki 43 cm. </p><p>Prosečna telesna temperatura platipusa iznosi oko 32°C a kod placentalnih sisara 37°C. </p><p>Kada su uznemireni emituju tiho režanje i niz drugih vokalizacija.</p><p>Jedan
je od retkih otrovnih sisara. Mužjak poseduje bodlju na zadnjem stopalu
koja oslobađa otrov koji izaziva jake bolove kod čoveka.</p><p>Monotremate
su jedini sisari (osim barem jedne vrste delfina) sa sposobnošću
elektrorecepcije: lociraju plen detekcijom električnih polja koje
generiše muskulatorna kontrakcija. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.zoo.org.au/sites/default/files/styles/zv_carousel_large/public/platypus-HS-animal-profile-web620.jpg?itok=vlgvXmwd" border="0" width="451" height="276" /></div><p> </p><p>Naseljavaju
male potoke i reke po arealu od hladnih visoravni Tasmanije i
Australijskih Alpa do tropskih šuma na obalama Kvinslenda. </p><p>U
zatočenistvu žive do 17 godina. Prirodni neprijatelji su zmije, vodeni
pacovi, jastrebovi, sove i orlovi. Na severu Australije su male
brojnosti, verovatno zbog krokodila. Introdukcija crvene
lisice verovatno je imala uticaj na brojnost platipusa na kopnu. </p><p>Platipusi su noćne i večernje životinje, ali jedinke su takodje aktivne tokom dana, posebno kad je nebo tmurno. Naseljava
priobalja zbog ishrane i bedeme gde može kopati jame za odmor i
gneždjenje. Njihove teritorije mogu imati opseg do 7 km, pri čemu se
teritorija jednog mužjaka preklapa sa teritorijama tri do četiri ženki. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.amamoorlodge.com.au/images/platypus-03-swimming.jpg" border="0" width="451" height="303" /></div><p> </p><p>Odlični
su plivači i provode dosta vremena u vodi u potrazi za hranom. Zarone
na oko 30 sekundi pa i duže. Platipus je karnivor: hrani se člankovitim crvima, larvama insekata, slatkovodnim račićima koje iskopava njuškom
iz rečnog korita. Plen u jagodicama iznosi na površinu gde se hrani.
Dnevno pojedu do 20 % svoje težine, što u proseku zahteva 12 sati
potrage za hranom. Kada nisu u vodi, povlače se u ovalne rupe na obali,
često pokriveni zaštitnim spletom korenja. Prosečno spavaju oko 14 sati
dnevno. <sup class="reference" id="cite_ref-parks_47-2"><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ornithorhynchus#cite_note-parks-47"><span> </span></a></sup></p><p>Vrsta
se pari jednom u sezoni; parenje se odvija izmedju juna i oktobra.
Veruje se da ženke polno sazrevaju sa dve godine. Van sezone parenja,
platipusi žive u jednostavnim rupama na 30 cm od nivoa vode. Posle
parenja, ženke konstruišu dublje, složenije jazbine do 20 m dužine
blokirane u intervalima čepovima (koji ih štite od podizanja vode ili
predatora, ili kao metod regulacije vlažnosti i temperature. Mužjaci ne
učestvuju u odgajanju mladih i povlače se u svoje dugogodišnje rupe.
Ženke oblažu rupe opalim lišćem koje unose savijenim repom. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://s2.hubimg.com/u/4508173_f496.jpg" border="0" width="451" height="313" /></div><p> </p><p>Platipus
poseduje DMRT1 gen koji poseduju i ptice na svojim X hromozomima. Nose
jedno do tri jajeta. Jaja se razvijaju u materici oko 28 dana, a
spoljašnja inkubacija traje samo 10 dana. Novoizlegli mladi su ranjivi,
slepi i bezdlaki i hrane se majčinim mlekom. Iako poseduju mlečne žlezde
nedostaju im sise. Mleko se izlucije na porama kože abdomena. Nakon
izleganja mladunci se hrane mlekom naredna tri, četiri meseca. Tokom
ovog perioda majka ih napušta samo kad traži hranu. Nakom četvrtog
meseca, mladi izlaze iz rupe. Platipus se rađa sa zubima koje rano gubi,
a ostaju mu rožne ploče kojima drobi hranu</p><p>Status zaštite - poslednja briga. </p><p>Prepoznatljiv je simbol Australije i nacionalni simbol Novog Južnog Velsa. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://en.academic.ru/pictures/enwiki/80/Platypus_in_Geelong.jpg" border="0" width="451" height="301" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://www.sciencebuzz.org/sites/default/files/images/Platypus_skeleton.jpg" border="0" width="451" height="203" /></div><p> </p><p> areal rasprostranjenja p<span style="font-size: x-small">latipusa</span></p><p> <img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/71/Platypus_Distribution.png" border="0" alt="Датотека:Platypus Distribution.png" width="388" height="349" /></p><div style="text-align: center"><img src="http://cdn1.arkive.org/media/73/73D81940-9573-438B-8617-AD97F36DE6B4/Presentation.Large/Platypus-crawling-in-a-shallow-stream.jpg" border="0" alt="Platypus crawling in a shallow stream" width="505" height="340" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/87/871EE681-AB74-476E-B445-1FD48653C0BA/Presentation.Large/Female-platypus-swimming-underwater.jpg" border="0" alt="Female platypus swimming underwater" width="503" height="335" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/D5/D5200223-04F4-4219-A4BB-C9DA9625CB30/Presentation.Large/Platypus-emerging-from-den-on-the-bank-of-a-river.jpg" border="0" alt="Platypus emerging from den on the bank of a river" width="501" height="326" /></div><p> </p>Monotremata2013-07-01T12:55:41ZsisariTachyglossidae Gill, 1872 - ehidne
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/monotremata/2013/07/01/tachyglossidae-gill-1872-ehidne
<p><span style="font-size: small">Ehidne, poznate i kao bodljikavi mravojedi, pripadaju familiji
Tachyglossidae. Četiri vrste ehidna zajedno sa platipusom jedini su živi
predstavnici sisara koji polažu jaja. Iako se njihova ishrana sastoji
uglavnom od mrava i termita, nisu bliskiji srodnici pravim američkim
mravojedima od drugih placentalnih sisara. Žive u Australiji i Novoj
Gvineji. </span></p><div style="text-align: center"><img class="irc_mi" src="http://collections.burkemuseum.org/mtm/images/mtm_slideshows/232543582_fe2c034666_b.jpg" border="0" width="500" height="375" /></div><p>Ehidne
su mali, solitarni sisari pokriveni grubom dlakom i bodljama. Spolja
gledano, liče na mravojede Južne Amerike i druge bodljikave sisare kao
što su ježevi. Imaju izduženu i usku njušku koja funkcioniše i kao usta i
kao nos. Kao i platipus, opremljene su elektrosenzorima, ali platipus
ima oko 40,000 elektroreceptora, dugonosa ehidna ima samo 2,000, a
kratkonosa ehidna, koja živi u sušnijoj sredini do 400 lociranih na vrhu
njuške. </p><p>Imaju veoma kratke, snažne noge sa dugim kandžama i
snažni su kopači. Imaju male usne i bezzube vilice. Hrane se sveže
rascepljenim mladim trupcima, mravinjacima i to tako što izbaci lepljivi
jezik iz usta kojim skuplja plen. Ishrana kratkonose ehidne uglavnom se
sastoji od mrava i termita, dok <em>Zaglossus</em> vrste tipično jedu crve i larve insekata. Dugonosa ehidna ima oštre sitne bodlje koje pomažu u hvatanju plena.</p>
<p>Ženka polaže jedno meko kožasto jaje, 22 dana nakon parenja i polaže
ga direktno u njenu torbicu. Mladunče se izleže posle 10 danač sisa
mleko sa pora dva mlečna belega. Ostaje u torbici 45 do 55 dana, kada
počinje da razvija bodlje. Majka iskopava rupu gde ostavlja mladunče,
gde se vraća na svakih pet dana da ga hrani sve do sedmog meseca kada se
mladunče potpuno osamostaljuje od majke. </p><p>Zbog niske stope
metabolizma i prateće otpornosti na stresove, ehidne dugo žive obzirom
na svoju veličinu tela. Najduža zabeležena dužina života je 50 godina. </p><p>Sezona
parenja počinje krajem juna i traje do septembra. Mužjaci formiraju
liniju do deset jedinki koji prate ženku i pokušavaju da se pare. </p><p> <img class="frontpage" src="http://www.abc.net.au/reslib/200909/r437477_2105059.jpg" border="0" width="285" height="190" /><img class="frontpage" src="http://www.abc.net.au/reslib/200909/r437479_2105092.jpg" border="0" width="285" height="190" /></p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://i.huffpost.com/gen/907960/thumbs/o-ECHIDNA-PUGGLE-PERTH-ZOO-facebook.jpg" border="0" width="289" height="219" /></div><p> </p><p>Ehidne se klasifikuju na dva roda. Rod <em>Zaglossus </em>broji tri vrste a rod <em>Tachyglossus</em> samo jednu. </p><h3><span><em>Zaglossus</em></span></h3>
<p>Tri vrste roda <em>Zaglossus</em> su endemiti Nove Gvineje. Retke su i
love se zbog hrane. Traže hranu u gnezdima od lišća po šumskoj stelji,
hraneći se glistama i insektima. </p>
<ul><li><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Western_Long-beaked_Echidna" title="Western Long-beaked Echidna"> zapadna dugonosa ehidna</a> (<em>Z. bruijni</em>), planinskih šuma;</li><li><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Sir_David%27s_Long-beaked_Echidna" title="Sir David's Long-beaked Echidna">ser Davidova dugonosa ehidna </a>(<em>Z. attenboroughi</em>), preferira viša staništa;</li><li><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Eastern_Long-beaked_Echidna" title="Eastern Long-beaked Echidna">istočna dugonosa ehidna </a>(<em>Z. bartoni</em>), broji četiri podvrste</li></ul><h3><span><em>Tachyglossus</em></span></h3>
<p>Kratkonosa ehidna (<em>Tachyglossus aculeatus</em>) nalazi se na
jugoistoku Nove Gvineje i javlja se u skoro svim sredinama Australije,
od snežnih Australijskih Alpa do dubokih pustinja; u osnovi svuda gde su
dostipni mravi i termiti. Sitnije su od <em>Zaglossus</em> vrsta i imaju duže dlake. </p>Monotremata2013-07-01T12:57:00ZsisariSisari
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/generalna/2013/07/01/sisari
<p><strong>Sisari </strong>su klasa kičmenjaka koju karakteriše sposobnost ženke da proizvodi mleko koje služi za ishranu mladunaca. </p>
<p>Sisari su potomci zverolikih gmizavaca - Pelicosauria, koji su živeli na Zemlji pre oko 300 miliona godina. Prvi pravi sisari pojavili su se pre otprilike 210 miliona godina, u doba dinosaurusa. Postepeno su se razvile tri savremene grupe sisara: kljunari, torbari i placentalni sisari. Od prvobitno sitnih noćnih (nokturalnih) životinja sisari, nakon velikog izumiranja gmizavaca krajem Mezozoika, podležu adaptivnoj radijaciji i danas mnoštvo životnih formi živi u većini ekosistema planete Zemlje. </p>Generalna2013-07-01T13:12:40ZsisariTachyglossus aculeatus (Shaw, 1792) - kratkonosa ehidna
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/monotremata/2013/07/01/tachyglossus-aculeatus-shaw-1792-kratkonosa-ehidna
<p>Pet podvrsta kratkonose ehidne žive u različitim geografskim regionima. Podvrste se međusobno razlikuju u dlakavosti, dužini i širini bodlji i veličini kandži na zadnjim stopalima. </p>
<ul><li><em><strong>T. a. acanthion</strong></em> se nalazi na Severnoj Teritoriji i Zapadnoj Australiji. <br /></li></ul><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.planet-mammiferes.org/Photos/Autmam/Monotrem/TachAAca.jpg" border="0" title="www.zooinstitutes.com" width="160px" /></div><p> </p><ul><li><em><strong>T. a. aculeatus</strong></em> se nalazi u Kvinslendu, Novom Južnom Velsu, Južnoj Australiji i Viktoriji. <br /></li></ul><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.planet-mammiferes.org/Photos/Autmam/Monotrem/TachAAcu.jpg" border="0" title="www.zooinstitutes.com" width="160px" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn1.arkive.org/media/15/15651BA5-62F6-472F-96CF-8923C1F3C55D/Presentation.Large/Southern-Australia-echidna-wading-in-shallow-water.jpg" border="0" alt="Southern Australia echidna wading in shallow water" width="500" height="325" /></div><p> </p><ul><li><em><strong>T. a. lawesii</strong></em> se nalazi u priobalnim regionima i visoravnima Nove Gvineje i verovatno u kišnim šumama na severoistoku Kvinslenda. </li><li><em><strong>T. a. multiaculeatus</strong></em> nalazi se na Ostrvu Kengura. <br /></li></ul><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.planet-mammiferes.org/Photos/Autmam/Monotrem/TachAMul.jpg" border="0" title="www.zooinstitutes.com" width="160px" /></div><p> </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/E4/E47A5E57-4998-4ED4-8DAB-15AF60FA4E7F/Presentation.Large/Kangaroo-Island-echidna-feeding.jpg" border="0" alt="Kangaroo Island echidna feeding" width="432" height="285" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/AA/AA0A8CDB-4B3F-42E0-948A-6D306C4DE4DE/Presentation.Large/Kangaroo-Island-echidna.jpg" border="0" alt="Kangaroo Island echidna" width="435" height="286" /></div><p> </p><ul><li><em><strong>T. a. setosus</strong></em> se nalazi na Tasmaniji i nekim ostrvima. Ponekad se navodi kao zasebna vrsta.</li></ul><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Tachyglossus_aculeatus_side_on.jpg/800px-Tachyglossus_aculeatus_side_on.jpg" border="0" alt="File:Tachyglossus aculeatus side on.jpg" width="396" height="241" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn1.arkive.org/media/10/100A0940-AA1D-494A-B0B6-465EA2AB2F56/Presentation.Large/tasmanian-echidna.jpg" border="0" alt="Tasmanian echidna" width="505" height="336" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn1.arkive.org/media/76/76A20C17-8D1A-4946-A529-E0E5E58FFD32/Presentation.Large/tasmanian-echidna-close-up.jpg" border="0" alt="Tasmanian echidna, close up" width="503" height="335" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn1.arkive.org/media/06/06984226-C99B-427D-AF76-24AA0CA79886/Presentation.Large/Tasmanian-echidna.jpg" border="0" alt="Tasmanian echidna" width="503" height="344" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/DD/DD77945A-C567-4BE3-A89E-CF7481ECCFC9/Presentation.Large/tasmanian-echidna-walking.jpg" border="0" alt="Tasmanian echidna walking" width="502" height="334" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn1.arkive.org/media/19/19B44AB4-4A35-4B0A-8B25-0AA070C540BA/Presentation.Large/Tasmanian-echidna-killed-on-a-road.jpg" border="0" alt="Tasmanian echidna killed on a road" width="503" height="328" /></div><p> </p><p> </p><p><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f2/Short-beaked_Echidna_area.png/220px-Short-beaked_Echidna_area.png" border="0" width="220" height="291" align="left" /></p><p> Ova ehidna tipično meri 30 do 45 cm dužine, a teži između 2 i 5 kg. Tasmanijska podvrsta, <em>T. a. setosus</em>, je manja od ostalih. Telo je, osim trbušne strane, lica i nogu, pokriveno bodljama krem boje. Bodlje, koje mogu biti duge do 50 mm, predstavljaju modifikovane dlake, uglavnom sačinjene od keratina. . Krzno između bodlji varira u boji od boje meda do tamnosmeđe, pa čaki i crne. Boja krzna i bodlji varira geografski. </p><p>Udovi su prilagođeni za brzo kopanje; kratki su i imaju snažne kandže. </p><p>Kao i kljunar, ehidna ima nisku temperaturu tela - između 30 i 32°C.One ne dahću i ne znoje se. Uprkos nemogućnosti znojenja, gube vodu. Veruje se da njuska ima glavnu ulogu u ograničavanju gubitka vod, putem koštanog labirinta koji kao frižider kondenzuje vodenu paru iz daha. najviše gube vodu uriniranjem, kroz kožu i respiratornim sistemom. </p><p> Tokom jeseni i zime pokazuje periode torpora ili duboke hibernacije. Zbog niske temperature tela, postaju veoma spore tokom vrelog i hladnog perioda. </p>Žive u različitim staništima i pretežno su aktivni u sumrak. Žive solitarno osim u vreme parenja. Hrane se gotovo isključivo mravima i termitima koje skupljaju lepljivim jezikom. Nemaju zube, a hranu usitnjavaju rožnatim pločicama na jeziku i nepcu. <br />
<p>Nakon komplikovane predigre, od maja do septembra dolazi do parenja. Nakon 3-4 nedelje, ženka polaže jedno, retko dva ili tri
jaja koja zatim nosi u kožnom naboru na trbuhu još 10 dana. Mladunci se
izležu iz jaja i ostaju u majčinom naboru još osam nedelja. Kad mladuncu počnu rasti bodlje, napušta torbu, a
majka ga skriva na neko sigurno mesto i doji ga do starosti od sedam
meseci. Pod ljudskom brigom, može doživeti starost od 50 godina.</p>
<p>Bodlje su mu dobra zaštita od predatora. Uprkos bodljama, love ih ptice grabljivice, tasmanijski đavo, dingo, zmije, gušteri, mačke i lisice, mada su skoro sve žrtve mladi. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/Echidna%2C_Exmouth.jpg/800px-Echidna%2C_Exmouth.jpg" border="0" alt="File:Echidna, Exmouth.jpg" width="290" height="217" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/DD/DDE9BC21-0C67-497F-BC9A-69197EC108D4/Presentation.Large/Short-beaked-echidna-rolling-up-in-defensive-position.jpg" border="0" alt="Short-beaked echidna rolling up in defensive position" width="466" height="312" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/E0/E0117754-3A18-4D90-A494-8290B5087CE0/Presentation.Large/Short-beaked-echidna-burrowing-in-defence-1-of-2.jpg" border="0" alt="Short-beaked echidna burrowing in defence (1 of 2)" width="467" height="306" /></div><p> </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/AD/ADC2E3C1-7631-40B0-BED1-5DA49B4DA3A9/Presentation.Large/Short-beaked-echidna-walking.jpg" border="0" alt="Short-beaked echidna walking" width="468" height="304" /></div> <div style="text-align: center"><img src="http://cdn1.arkive.org/media/66/6696472C-1954-4CB5-BD3B-8AD46BBA4871/Presentation.Large/Rear-view-of-a-short-beaked-echidna-.jpg" border="0" alt="Rear view of a short-beaked echidna " width="466" height="305" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/F6/F6243D3C-26EE-4428-8217-672918BA9ED6/Presentation.Large/Short-beaked-echidna-drinking-from-a-rockpool.jpg" border="0" alt="Short-beaked echidna drinking from a rockpool" width="466" height="305" /></div><p> </p><p>Mladunci</p><p align="center"> <img src="http://cdn2.arkive.org/media/A6/A69935B2-D0CD-4A13-91B2-83DB51EEF3C1/Presentation.Large/short-beaked-echidna-egg.jpg" border="0" alt="Short-beaked echidna egg" width="253" height="189" /><img src="http://cdn1.arkive.org/media/35/351B1C6E-6F0B-4B21-86AE-F83A0D314ED8/Presentation.Large/Young-short-beaked-echidna-also-known-as-a-puggle.jpg" border="0" alt="Young short-beaked echidna, also known as a puggle" width="287" height="188" /></p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://cdn1.arkive.org/media/78/78E243D5-036C-410C-97BC-B07CE463214F/Presentation.Large/Young-short-beaked-echidna-or-puggle-with-spines-developing.jpg" border="0" alt="Young short-beaked echidna, or puggle, with spines developing" width="501" height="336" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn1.arkive.org/media/28/2831AA44-9BCE-4B50-89B6-F9BC7EA75791/Presentation.Large/Young-short-beaked-echidna-on-rock.jpg" border="0" alt="Young short-beaked echidna on rock" width="497" height="489" /></div><p> </p>Monotremata2013-07-01T13:24:42ZsisariZaglossus attenboroughi Flannery & Groves, 1998 - ser Davidova dugonosa ehidna
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/monotremata/2013/07/03/zaglossus-attenboroughi-flannery-groves-1998-ser-davidova-dugonosa-ehidna
<p>Ser Davidova dugonosa ehidna jedna je od tri vrste roda <em>Zaglossus </em>koje se javljaju u Novoj Gvineji. Žive u Ciklops planinama u Papui, indonežanskoj provinciji. </p><p>Najmanji je član roda, po veličini bliža kratkonosoj ehidni nego ostalim članovima roda. Mužjaci su krupniji, a od ženki se mogu razlikovati i po bodlji na zadnjim nogama. Nije socijalna životinja i nalazi se sa svojom vrstom samo jenom godišnje; u julu, za vreme parenja. Ženke polažu jaja nakon osam dana, a mladi ostaju u majčinoj torbi oko osam nedelja ili dok im se ne razviju bodlje. </p><p>Aktivne su u sumrak. Kada su ugrožene sklupčavaju se u loptu kao ježevi. Teže između 5 i 10 kilograma. Nalaze se po celoj Novoj Gvineji, najčešće u planinskim regionima. </p><p> <img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/Sir_David%27s_Long-beaked_Echidna_area.png/220px-Sir_David%27s_Long-beaked_Echidna_area.png" border="0" width="220" height="111" />Areal vrste</p><p>Krutično su ugrožena vrsta. Ugrožene su lovom i gubitkom staništa. Ishrana im se sastoji od zemljanih crva, termita, larvi insekata i mrava. </p><p> <img src="http://www.planet-mammiferes.org/Photos/Autmam/Monotrem/ZaglAtt2.jpg" border="0" width="209" height="200" /><img src="http://www.planet-mammiferes.org/Photos/Autmam/Monotrem/ZaglAtt1.jpg" border="0" /></p>Monotremata2013-07-03T16:31:36ZsisariZaglossus bartoni (Thomas, 1907) - istočna dugonosa ehidna
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/monotremata/2013/07/03/zaglossus-bartoni-thomas-1907-istocna-dugonosa-ehidna
<p>Poznata i kao bartonova ehidna, istočna ehidna uglavnom se nalazi u Papui Novoj Gvineji na nadmorskim visinama od 2,000 do 3,000 metra. </p>
<p>Razlikuje se od drugih članova roda po broju kandži na prednjim i zadnjim stopalima; ima pet kandži na prednjim i četiri na zadnjim stopalima. Težina varira izmedju 5 i 10 kg; dužina 60 do 100 cm; nema rep. Ima gusto, crno krzno. Vrsta je najkrupniji monotremat i sporo se kreće. Takođe se uvija u loptu u odbrani. </p><p>Kritično ugrožena vrsta. </p><p> <img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/de/Eastern_Long-beaked_Echidna_area.png/220px-Eastern_Long-beaked_Echidna_area.png" border="0" width="220" height="111" /> Areal vrste</p>
<p>Identifikovane su četiri podvrste: </p>
<ul><li><em>Z. bartoni bartoni</em></li><li><em>Z. bartoni clunius</em></li><li><em>Z. bartoni smeenki</em></li><li><em>Z. bartoni diamondi</em></li></ul>
<p>Populacije svake podvrste geografski su izolovane. Podvrste se prvenstveno razlikuju po veličini tela. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.planet-mammiferes.org/Photos/Autmam/Monotrem/ZaglBar2.jpg" border="0" width="441" height="267" /></div><p> </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.biolib.cz/IMG/GAL/BIG/176039.jpg" border="0" width="495" height="330" /></div><p> </p>Monotremata2013-07-03T16:56:40ZsisariZaglossus bruijni (Peters and Doria, 1876) - zapadna dugonosa ehidna
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/monotremata/2013/07/03/zaglossus-bruijni-peters-and-doria-1876-zapadna-dugonosa-ehidna
<p>Zapadna dugonosa ehidna naseljava Novu Gvineju na visinama od 1,300 do 4,000 metra; odsutna je na južnim nizijama i severnoj obali. Stanižta su im alpski pašnjaci, utrine i vlažne planinske šume. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.planet-mammiferes.org/Photos/Autmam/Monotrem/ZaglBru3.jpg" border="0" /></div><p> </p><p>Hrane se zemljanim crvima. Dostiže težinu do 16.5 kilograma; njuška je veća i upravljena nadole. Bodlje su skoro neraspoznatljive od dugog krzna. Razlikuje se od drugih članova roda po broju kandži na prednjim i zadnjim stopalima; tri (retko četiri). Najkrupniji je monotremat. </p><p> <img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Western_Long-beaked_Echidna_area.png/220px-Western_Long-beaked_Echidna_area.png" border="0" width="220" height="111" /> Areal vrste</p><p>Kritično je ugrožena vrsta. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3b/Long-beakedEchidna.jpg/250px-Long-beakedEchidna.jpg" border="0" width="250" height="191" /></div><p> </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.animalesextincion.es/images/noticias/1603091129_zagloso_occidental_4.jpg" border="0" width="354" height="250" /></div><div style="text-align: center"><img src="http://cdn2.arkive.org/media/89/899411C2-F762-488A-9D28-13D25C7867D7/Presentation.Large/Captive-long-beaked-echidna-Zaglossus-bruijnii-walking.jpg" border="0" alt="Captive long-beaked echidna Zaglossus bruijnii walking" width="505" height="320" /></div><p> </p>Monotremata2013-07-03T17:10:19ZsisariMarsupialia Illiger, 1811.
http://sisari.blog.rs/blog/sisari/marsupialia-torbari/2013/07/03/marsupialia-illiger-1811.
<p><strong>Torbari</strong> (Marsupialia) su takson razreda sisara koji se u tradicionalnoj sistematici, zajedno s višim sisarima svrstava u podrazred Theria. Od viših sisara (Eutheria) se razlikuju jer mladunče napušta majčino telo u vrlo ranom, embrionalnom stadijumu, a dalje raste najčešće u majčinoj torbi. Danas na području Australije i delova Okeanije, pa i u Americi živi oko 320 vrsta torbara, što je 6% svih recentnih vrsta sisara. </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Kangaroo_and_joey03.jpg/250px-Kangaroo_and_joey03.jpg" border="0" alt="женка источног сивог кенгура са младунцем" width="236" height="355" /></div><p> </p><p> <img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4f/Joey_in_pouch.jpg/240px-Joey_in_pouch.jpg" border="0" width="238" height="202" /> Novorođenče kengura u majčinoj torbi</p><p>Građa organa za razmožavanje kod torbara se razlikuje od onog kod viših sisara. Torbari imaju dvostruke polne organe. Tako ženke imaju dve materice i dve vagine, a mužjaci jedan rascepljeni ili dvostruki penis. </p>
<p>Torba (<em>Marsupium</em>)
postoji kod mnogih, ali ne i kod svih vrsta ove grupe životinja. Neki imaju stalnu torbu, kod drugih se razvija samo u razdoblju
podizanja mladunaca, dok je neke vrste uopšte nemaju. Kod njih se
mladunci skrivaju u kožnim naborima koji su u stvari zakržljali ostaci torbe, ili krznu
majke. Otvor torbe je različit. Tako kenguri koji se kreću skakanjem, imaju torbu otvorenu odozgo, prema napred,
dok mnoge druge vrste koje hodaju ili se penju imaju otvor torbe na
donjoj strani, otvorenu prema natrag. Torbu imaju ženke, ali
kod jedne vrste koja živi u vodi (<em>Chironectes minimus</em>) i mužjaci imaju torbu. U njoj kod plivanja i brzog trčanja smještaju skrotum.</p><p>Torbari pokazuju velike razlike u građi tela što pokazuje adaptaciju velikom broju različitih životnih sredina. Tako je veliki crveni kengur visok i do 1,80 a težak oko 90 kilograma, pri čemu je značajno manji i lakši od nekih vrsta izumrlog roda<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Rod_%28taksonomija%29" title="Rod (taksonomija)"></a> <em>Diprotodon</em>. Najmanji pripadnici ovog podrazreda su <em>Planigale</em>, koji često dosegnu dužinu tela samo do 5 centimetara, i težinu od 5 grama.</p>
<p>Torbari nastanjuju Australiji i Ameriku, i podrručja oko Australije. U Americi većina živi na području Južne, a
samo neke vrste u Srednjoj Americi. Jedina vrsta koja nastanjuje Severnu Ameriku je severni oposum. Najveći broj vrsta živi u Australiji i Novoj Gvineji. Pored toga, žive i u istočnim delovima Indonezije, istočno od Sulavesija i Moluka, a zapadna granica rasprostranjenosti im je Velesova linija. </p>
<p>Torbari su naselili najrazličitija staništa. Mogu se naći u šumama, na travnjacima, u brdovitim krajevima a i u pustinjama. Jedva poneka
vrsta prilagodila se životu u vodi. To je uspelo samo vrstama <em>Chironectos minimus</em> i u manjoj meri<em> Lutreolina crassicaudata</em>. Razvili su plivaće kožice a torbe im se vodonepropusno zatvaraju. Mnoge vrste žive na drveću, dok drugi žive isključivo na tlu.</p><p>Jednako kao što su im različite sredine u kojima žive, torbari se
razlikuju i načinom života, tako da se jedva može reći nešto uopšteno
što bi u tom smislu vredelo za sve. Neke su vrste dnevne, druge noćne
životinje, a treće su aktivne u sumrak, neke su samotnjaci, a druge žive
u skupinama. U poređenju sa višim sisarima manje su socijalizirani.
Mnoge vrste su samotnjaci ili žive u labavim grupama bez trajnih
socijalnih struktura; grupe s kompleksno razvijenim međusobnim odnosima
nadređenosti i podređenosti su vrlo retke.</p><p> <img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/49/Koala_climbing_tree.jpg/230px-Koala_climbing_tree.jpg" border="0" alt="Koala climbing tree.jpg" width="230" height="226" align="left" /></p>
<p>Značajno su im različite i prehrambene navike. Postoje isključivi biljojedi<a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Biljo%C5%BEder" title="Biljožder"></a>, svaštojedi ali i mesojedi. </p><p>Pored već navedenih razlika u građi polnih organa, od viših sisara se razlikuju i u načinu razmnožavanja. Većina vrsta nema pravu placentu, zbog nedostatka trofoblasta ne stvara se imunološka prepreka između majke i ploda, pa trudnoća mora da se završi pre nego što
imunološki sistem majke počne delovati, doživljavajući plod kao
nepoželjno strano telo. Plod se hrani žumancetom
oplođenog jajašca. Ali postoje i neke vrste s razvijenom placentom kao
što su koale. trudnoća je kratka, traje između 11 i 43 dana.</p>
<p>Mladunci dolaze na svet izlaskom kroz porođajni kanal smešten između dve vagine<a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Vagina" title="Vagina"></a>
koji se kod nekih vrsta otvara samo u tu svrhu. Težina im
je uvek ispod 1% težine majke, a neki od njih su apsolutno najmanji
novorođeni sisari na svetu (5 miligrama). Novorođeni torbari imaju samo naznake pojedinih organa. Jedino su im dobro razvijeni prednji udovi<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Ekstremitet" title="Ekstremitet"></a> jer podmladak mora vlastitim snagama puzati do majčine dojke. </p>
<p>Kao što je već spomenuto, nemaju svi torbari torbu<a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tobolac&action=edit&redlink=1" title="Tobolac (stranica ne postoji)"></a> u kojoj se nalaze grudi. Kod nekih vrsta mladunci slobodno vise na bradavicama majke, zaštićeni samo kožnim<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Ko%C5%BEa" title="Koža"></a> naborom ili krznom<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Krzno" title="Krzno"></a> majke. Mladunci se hvataju za bradavicu i ostaju tokom prvih nedelje života čvrsto povezani s njom. Vreme sisanja<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Sisanje" title="Sisanje"></a> je uvek duže nego kod viših sisara.</p>
<p>Postoje dve osnovne taksonomske grupe torbara, koje se navode kao nadredovi: Ameridelphia (аmerički torbari) i Australodelphia (аustralijski torbari). Red Microbiotheria je rasprostranjen u Južnoj Americi, ali se smatra bliskim australijskim torbarima.</p><p> </p><ul><li>Nadred <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ameridelphia" title="Ameridelphia">Ameridelphia</a>
<ul><li>red <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Didelphimorphia" title="Didelphimorphia">Didelphimorphia</a> (93 vrsta)
<ul><li>familija <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Didelphidae" title="Didelphidae">Didelphidae</a>: oposumi</li></ul>
</li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Paucituberculata" title="Paucituberculata">Paucituberculata</a> (6 vrsta)
<ul><li>familija <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Caenolestidae" title="Caenolestidae">Caenolestidae</a><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Shrew_opossum" title="Shrew opossum"></a></li></ul>
</li></ul>
</li><li>Nadred <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Australidelphia" title="Australidelphia">Australidelphia</a>
<ul><li>red <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Microbiotheria" title="Microbiotheria">Microbiotheria</a> (1 vrsta)
<ul><li>familija <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Microbiotheriidae" title="Microbiotheriidae">Microbiotheriidae</a>: monito del monte<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Monito_del_monte" title="Monito del monte"></a></li></ul>
</li><li>red <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Dasyuromorphia" title="Dasyuromorphia">Dasyuromorphia</a> (71 vrsta)
<ul><li>familija †<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Thylacinidae" title="Thylacinidae">Thylacinidae</a>: </li><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Dasyuridae" title="Dasyuridae">Dasyuridae</a></li><li>familija <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Myrmecobiidae" title="Myrmecobiidae">Myrmecobiidae</a>: numbat<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Numbat" title="Numbat"></a></li></ul>
</li><li>red <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Peramelemorphia" title="Peramelemorphia">Peramelemorphia</a> (24 vrsta)
<ul><li>familija <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Thylacomyidae" title="Thylacomyidae">Thylacomyidae</a>: bilbi<a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bilby" title="Bilby"></a></li><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Peramelidae" title="Peramelidae">Peramelidae</a>: <br /></li></ul></li><li>red <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Notoryctemorphia" title="Notoryctemorphia">Notoryctemorphia</a> (dve vrste)
<ul><li>familija <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Notoryctidae" title="Notoryctidae">Notoryctidae</a></li></ul>
</li><li>red <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Diprotodontia" title="Diprotodontia">Diprotodontia</a> (137 vrsta)
<ul><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Phascolarctidae" title="Phascolarctidae">Phascolarctidae</a><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Koala" title="Koala"></a></li><li>familija <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Vombatidae" title="Vombatidae">Vombatidae</a>: vombati<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Wombat" title="Wombat"></a></li><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Phalangeridae" title="Phalangeridae">Phalangeridae</a></li><li>familija <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Burramyidae" title="Burramyidae">Burramyidae</a><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pygmy_possum" title="Pygmy possum"></a></li><li>familija <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tarsipedidae" title="Tarsipedidae">Tarsipedidae</a><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Honey_possum" title="Honey possum"></a></li><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Petauridae" title="Petauridae">Petauridae</a><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Squirrel_glider" title="Squirrel glider"></a></li><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pseudocheiridae" title="Pseudocheiridae">Pseudocheiridae</a></li><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Potoroidae" title="Potoroidae">Potoroidae</a><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bettong" title="Bettong"></a></li><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Acrobatidae" title="Acrobatidae">Acrobatidae</a></li><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Hypsiprymnodontidae" title="Hypsiprymnodontidae">Hypsiprymnodontidae</a><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Musky_rat-kangaroo" title="Musky rat-kangaroo"></a></li><li>familija <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Macropodidae" title="Macropodidae">Macropodidae</a></li></ul>
</li></ul>
</li></ul>Marsupialia - torbari2013-07-03T20:27:56Zsisari