blog-blog

Letnji kurs nemačkog jezika u Novom Sadu..

OBRAZOVNO PREVODILAČKI CENTAR ZA NEMAČKI JEZIK BERLIN Pocetak kursa je 9.jula...
Termin po dogovoru, 3xnedeljno po 90 minuta...
Besplatan udzbenik i sva nastavna sredstva...
Popust na letnji kurs 10%...
Broj mesta ogranicen!
Skola nemackog BERLIN
Laze Kostica 8/1
Novi Sad
tel: 060 31 056 31
info@skolanemackogberlin.com
www.skolanemackogberlin.com

BERLIN - Škola nemačkog jezika Novi Sad

Specijalizovana škola za nemački jezik BERLIN počela je sa radom u jesen 2011. godine u Novom Sadu i predstavlja kutak posvećen isključivo podučavanju nemačkog jezika uz praktičnu primenu nemačkih običaja, navika kao i pravila rada.

www.skolanemackogberlin.com

Škola nemačkog jezika BERLIN počela je sa radom u jesen 2011. godine u Novom Sadu. Vođeni višegodišnjim iskustvom u zemlji i inostrastvu, kao i posvećenošću prema nemačkom jeziku došli smo do ideje osnivanja specijalizovene škole za nemački jezik kako bi svoje znanje podelili sa drugima. Tako smo u srcu Novog Sada stvorili kutak posvećen isključivo podučavanju nemačkog jezika uz praktičnu primenu nemačkih običaja, navika kao i pravila rada.

Kao prepoznatljiv centar kulturnih, političkih i istorijskih zbivanja u Nemačkoj,
grad Berlin nam je poslužio kao odlična inspiracija za stvaranje NOVOG BERLINA - obrazovno prevodilačkog centra za nemački jezik - u Novom Sadu. Kod nas možete dodirnuti Berlinski zid, upoznati Ampelmana, provozati se trabantom kroz Istočni i Zapadni Berlin, a vodiči će Vam biti naši predavači.

Nastavu u našoj školi vode kvalifikovani profesori nemačkog jezika. Kao največi kvalitet naših predavača izdvajamo sposobnost balansiranja između nemačke preciznosti u radu i srpske fleksibilnosti.

Kao nastavni materijal koristimo učila najpoznatijih nemačkih izdavača. Pored štampanih materijala u nastavi su zastupljeni i alternativni materijali u vidu filmova, muzike, internet sadržaja, koji podstiču aktivno korišćenje jezika. Uz igrice u nastavi, neformalnu komunikaciju i prijatnu atmosferu na časovima veoma brzo ćete se osloboditi i progovoriti nemački jezik.

Aktivno sarađujemo sa svim vodećim nemačkim jezičkim i kulturnim institucijama u Srbiji, koje nam pružaju stručnu podršku u radu i od kojih dobijamo najaktuelnije informacije o stipendijama, stručnim usavršavanjima, manifestacijama i sl. koje rado možemo i sa Vama podeliti. Neke od njih su Goethe Institut, Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD), Ambasada SR Nemačke, Alumniportal Deutschland i druge.

Škola nemačkog jezika BERLIN u Novom Sadu nudi standardne i ubrzane kurseve nemačkog jezika za odrasle, kurseve za decu, kao i individualne časove.

Standardni i ubrzani kursevi za odrasle:

A1/1 i A1/2     Elementarna upotreba jezika
A2/1 i A2/2
B1/1 i B1/2     Samostalna upotreba jezika
B2/1 i B2/2
C1/1 i C1/2     Kompetentna upotreba jezika
C2/1 i C2/2

Standardni kursevi nemačkog jezika održavaju se 2 puta nedeljno u trajanju od 90 minuta. Kurs traje 4 meseca. Jezik se uči u malim grupama, maksimalno do 8 polaznika.

Ubrzani kursevi nemačkog jezika održavaju se 3 puta nedeljno u trajanju od 90 minuta. Kurs traje 2 i po meseca. Jezik se uči u malim grupama, maksimalno do 8 polaznika.

Kursevi za decu:

Kursevi za decu održavaju se jednom nedeljno (subotom) u trajanju od 60 minuta. Nastava je prilagođena uzrastu dece i nivou znanja nemačkog jezika.

Individualni časovi:

Individualni časovi prilagođeni su ličnim potrebama i zahtevima polaznika.

Bilo da se vremenski ne možete uklopiti u neku grupu, ili jednostavno smatrate da Vašem načinu rada i potrebama više odgovara individualna nastava, ili Vam je potrebna pomoć za savladavanje redovne školske ili studentske nastave, naši predavači će Vam se maksimalno posvetiti i časove prilagoditi Vašim potrebama.

Škola nemačkog jezika BERLIN nudi najpovoljnije cene kurseva nemačkog jezika u Novom Sadu. Ukoliko se odlučite da pohađate neki od naših kurseva nemačkog jezika nudimo Vam MOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATE, a udžbenik i radna sveska kao i dodatni materijali za nastavu su uračunati u cenu kurseva.

Škola nemačkog jezika BERLIN nalazi se u centru Novog Sada, u ulici Laze Kostića broj 8.
Pozicionirani smo na raskršću puteva koji vode ka fakultetima, Spensu, Futoškoj pijaci ili pozorištu i veoma lako ćete nas pronaći.

SAM PAO, SAM SE UBIO

Sretoh juče starog drugara..Mogu slobodno reći i bivšeg, jer je prošlo nekoliko godina od našeg poslednjeg susreta. Živimo u istom gradu, ali nam se putevi jednostavno nisu ukrštali. Onako polu rezervisano krenuh da se pozdravim sa njim, ali sa druge strane me dočeka srdačan zagrljaj kao da sam mu najrodjeniji rod. Vidno zbunjenog me bez reči uhvati za ruku i uvuče u prvu kafanu.Već sa vrata glasno poruči dve duple rakije i ne pitajući mene šta želim popiti. Sedosmo, stiže i rakija, a moj prijatelj pokvasi grlo pa poče da priča....

~"Ubicu ih obe, kunem ti se majčinim grobom!!!!"

~Koga ćeš ubiti crni Bojane? ~Razrogačenih očiju ga upitah i pomislih u sebi kakav sam baksuz što ga sretoh i ko zna u kakvu me nevolju može uvaliti...

"Ubiću kurve, one su me do ovoga dovele majku im kurvanjsku, sve su iste"!

~Ma čekaj, polako, smiri se, šta ti fali, živ si i zdrav i nemoj se nervirati nego mi polako pričaj~

"Da se smirim a, jel bi ti bio smiren da odjednom izgubiš firmu, stan, brak...Da ispadneš magarac kao ja, ti bi bio smiren, je li?" Tu mu već zape knedla u grlu a niz crne podočnjake potekoše krupne suze. Tad i meni postade vrlo neprijatno, okrenuh se oko sebe da vidim ima li neko poznat da sluša ovaj nesvakidašnji dijalog i kad se uverih da osim nezainteresovanog konobara i nas nema više nikog, potapšah ga po ramenu i zamolih da mi sve lepo od početka ispriča...

Sve je počelo još pre četiri ili pet godina kada se Bojan zaposlio u agenciju za nekretnine.

Mnogi su bili skeptični po pitanju tog njegovog novog posla, ali on je očigledan primer da kada se neko nadje u pravo vreme na pravom mestu, uspeh bude zagarantovan. Šta znači u pravo vreme? Pa upravo tada je počela ekspanzija gradnje novih stanova u Novom Sadu, a većina kupoprodajnih ugovora se obavljala preko agencija, kojih u to vreme još uvek nije bilo mnogo.To je bio vrlo unosan posao, i Bojan ubrzo shvati da bi lako mogao da se osamostali i počne da radi za sebe. Već od prvog većeg honorara, otvorio je sopstvenu agenciju.

Sve mu se poklopilo, posao krenuo bukvalno od samog starta i već za par meseci je postao prepoznatljivo ime u poslu sa nekretninama, što mu je naravno donosilo mnogo mnogo para. Uskoro je vrlo uspešno poradio i na emotivnom planu, upoznao lepu Novosadjanku Mirjanu, sa kojom se venčao posle mesec dana zabavljanja.

I tako, automobil, kuća u elitnom naselju, letovanja, zimovanja, sve je to sebi mogao da priušti. Njegov mali biznis mu je doneo velike pare, ali i neke nove apetite, kao i nove prijatelje... Upravo ti novi prijatelji su mu i otkrili čari noćnih izlazaka u visokom društvu koje do tada nije poznavao. Baš u vreme kada je njegova žena bila trudna (i po malo dosadna od drugog stanja) Bojan je intenzivirao svoja odsustvovanja od kuće.Uskoro je Mirjana dobila zanimaciju u vidu sina Stefana, tako da i nije mnogo obraćala pažnju na muževo odsustvo. Alkohol, muzika i žene (slobodnih shvatanja) postali su deo njegove svakodnevnice. Ovo prvo dvoje je odmah prihvatio, a za treće mu još uvek nije savest dozvoljavala pošto je imao ženu i dete kod kuće.Tako je bilo sve dok nije upoznao Jovanu...

Jovana je bila nekrunisana Zrenjaninska lepotica, ali i čuvena zavodnica. Sa njom ga je upoznao zajednički prijatelj, koji je već duže vreme zezao Bojana zašto još uvek nema ljubavnicu i kako ne ume sa ženama.(a u krugovima u kojima se kretao ljubavnice su bile statusni simboli) Malo zbog znatiželje, malo zbog ponosa, ali već isto veče, lagani flert se pretvori u nešto veće i ozbiljnije.Dopalo se oboma i nastavilo bez obzira na njegov bračni status. Vrlo uspešno je počeo da vodi dvostruki život, a olakšavajuća okolnost je bila ta što mu je žena veći deo vremena provodila kod kuće, a ljubavnica je bila u drugom gradu, tako da je mogućnost otkrivanja svedena na minimum. Skupim poklonima je svakodnevno kitio obe kako bi nadomestio svoje odsustvovanje.I vuk sit, i koze na broju....Osim što je sve redje ispunjavao svoje „bračne obaveze“ Sve je to tako glatko išlo sve do prošlog leta, kada se Bojanova poslovna atmosfera malo promenila. Posao je donosio sve manje para, a zahtevao njegovo sve veće prisustvo.Baš u to vreme i Mirjana i Jovana izraziše želju za nekim letovanjem, što ovome nije bilo ni na kraj pameti zbog nagomilanog posla. Prvo ženu uputi u turističku agenciju da odabere neki aranžman i lepo sa sinom ode na letovanje. Ova to bez pogovora prihvati. Isti scenario je primenio i sa ljubavnicom, koja oberučke prihvati da prvo podje do Novog Sada u agenciju(pošto je tamo veći izbor aranžmana) i da ide sama na odmor.

Bojanu spade kamen sa srca jer ih je obe otkačio. Nije jadan ni slutio kako će lukava sudbina umešati svoje prste pa poslati i ženu i ljubavnicu prvo u istu agenciju, a onda ih zajedno poslati u isti hotel.....

Odoše one na letovanje....Svakodnevno su bili na telefonskoj vezi i od jedne i druge su dolazile vesti da se divno provode i da im uopste nije dosadno. Nikakvih sumni nije bilo i Bojan se konačno mogao potpuno posvetiti očuvanju svog posla. Divio se samom sebi kako može sve da izbalansira u životu i da uklopi i srećan brak i ljubavnicu i uspešnu karijeru. Njegov ego je rastao do neba i svi prijatelji su mu zavideli.

Prodje brzo tih deset dana i on prvo dočeka ženu kod kuće. Prepuna utisaka, već prvo veče mu je prepričavala doživljaje sa mora i on iz znatiželje upita da li imaju neke fotografije koje bi mu bolje dočarale to njihovo uživanje.

~“Dragi, imam samo ove dve slike, a ostale su mi na fotoaparatu“..reče Mirjana i tutnu mu ih u ruke.

Za malo ga šlog nije udario kad je video ko je na slici. Želudac mu se prevrnuo i jedva se suzdržao da ne povrati. Ipak nekako dodje sebi i nastavi razgovor.

~Lepa ova devojka sa vama...Ko je, kako ste se upoznali?

~“To je Jovana iz Zrenjanina, divna jedna devojka. Svaki dan smo bili zajedno na plaži a i sa Stefanom se lepo igrala. Samo znaš, po malo mi je bila čudna, jer je nekako kako da ti kažem bila laka na muškarce. Već prvo veče se ljubila (i ko zna šta još) sa recepcionarom, a onda već sutradan kao da ništa nije bilo smuvala se sa dečkom koji izdaje ležaljke na plaži. Ja joj se nisam mešala, to je njen život, jer se stvarno prema nama lepo ophodila....“

E tu je Bojan zanemeo i jedva se odvukao u krevet. Osećao se izdano, iznevereno, povredjeno. Bio je besan na samog sebe sto je tako nešto dozvolio.Ali bitno je bilo da njihov ljubavni trougao očigledno nije otkriven.

Već sutradan se zaputio u Zrenjanin i smišljao kako da se osveti toj maloj prevrtljivici koja ga je nasamarila. „Ja te finansiram i kitim zlatom, a ti se je...s sa strane“ stalno mu je prolazilo kroz glavu. Jovana mu se odmah bacila u zagrljaj sa rečima da joj je jako nedostajao i da joj je žao što nisu zajedno išli. I ona je odmah počela sa prepričavanjem svojih doživljaja. Kad je nju upitao da li ima neku sliku sa mora, u ruci mu se našla ista ona fotografija koju mu je i žena pokazala.

„Ljubavi, to je jedna divna ženica iz Novog Sada...Baš smo se lepo družili...Dve ili tri večeri sam im ja čuvala sina Stefana dok je ona sa mužem išla na večeru......“

~SA MUŽEM kažeš, a????????????????

~KAKAV SAM JA MAGARAC

Kada sam saslušao svu ovu priču, drmnuh onaj ostatak rakije na dnu čaše i setih se jedne narodne izreke koju Bojanu sasuh u lice: SAM PAO, SAM SE UBIO!

Priča o malim koracima

Kao mali, bio sam mesečar! Ne baš kao Malik iz filma „Otac na službenom putu“, ali već u ranom detinjstvu smo i ja i moji roditelji shvatili da imam neku vrstu anomalije vezanu za spavanje i snove. Često bi moja dva starija brata zbijali šale na moj račun zbog izjava i postupaka koje bih ja učinio prethodne večeri u spavaćoj sobi. Ustajao bih u sred noći i otvorenih očiju pričao neke nepovezane priče i spremao se na neki samo meni znan put, koji bi uvek neko od mojih osujetio. Sutradan se naravno ne bih ničega sećao, samo bi mi crven udarila u obraze od stida. Ne sećam se tačno kada je to prestalo, ali mislim da sam imao 15-16 godina kada sam jedno vece zaspao u svojoj sobi na spratu, a probudio se na stolici u sobi u prizemlju u kojoj su moji roditelji spavali. Kad sam se probudio, nastavio sam ih gledati kako spavaju i posle par minuta valjda resio da je bilo dosta tih mojih noćnih ludorija i vratio se u krevet. Posle toga nisam više mesečario, ali čudni snovi su se i dalje nastavili. Pomenuću samo jedan od zbunjujućih snova, a to je da imam jako velike noge i da pravim ogromne korake, ali mi ponestaje snage i taj bolni osećaj pamtim do dana današnjeg. Pokušavao sam kasnije da čitajući knjige o fenomenu sna nađem odgovor na pitanje šta su predstavljali ti moji snovi, ali odgovor nisam našao...

Odrastao sam i počeo da vodim samostalan život. Vrlo brzo sam shvatio sve vrline i mane te samostalnosti, ali u jurnjavi za parama i ženama prestao da gledam na „znakove pored puta“ među kojima su bili i moji snovi i mesečarenje iz detinjstva. Jedna velika istina me počela pratiti kroz život, a to je da sve stvari koje započnem (a u to ubrajam i moje školovanje i poslove i ljubavne avanture, izmedju ostalog i moje pisanje na ovom blogu) krenu mi odlično, a onda u završnici nešto se prelomi i uvek bude na moju štetu. Ne znajući kako da sve to promenim, pomirio sam se sa tim shvatajući to kao neki oblik loše karme. Pare, žene, poslovi su dolazili i prolazili, moje školovanje se neslavno završilo, a i sa pisanjem se desilo nešto slično. Moji roditelji su me već počeli prihvatati takvog kakav jesam, nerado se mireći sa činjenicom da ću malo toga u životu ostvariti. Jedino mi je moj Otac u par navrata prebacio kako je za sve kriva moja prevelika i neobuzdana mašta, na šta mu ja nisam umeo odgovoriti. Živeo sam dičeći se prošlošću, sadašnjost sam gledao da guram kako znam i umem a o budućnosti nerado pričao, pribojavajući se one svoje karme. Onda sam upoznao Nju....

Pisao sam već o Njoj, od vas sam tražio savet šta da radim, mislim da mi je DOMAĆICA ako je još uvek aktivna na ovom blogu, dala najbolji odgovor (a setiće se ona)...Ja sam bio onaj stari, a Ona se ipak oko mene i zbog mene trudila. Pri upoznavanju, pošto sam završio sa svojim hvalospevima, pitao sam je šta je tvoj životni moto? Ona je kao iz topa odgovorila: „Princip malih koraka“...Slatko i ironično (kako samo ja umem) sam se nasmejao aludirajući na njenu sitnu građu. „Pa sa tako malim nogama i ne možeš praviti velike korake“, pokušao sam da budem duhovit...Ali Ona se nije dala tako lako, već mi je u par rečenica stavila do znanja da može i intelektualno da mi parira i spustila na zemlju moju nadmenost. Ispričavši svoju životnu priču i potkrepivši je činjenicama vezanim za te male korake, istog trena me bacila u razmisljanje....Vratilo mi se kao bumerang sve, čitav moj prethodni život, svi moji VELIKI SNOVI, VELIKI KORACI I VELIKE ŽELJE.......

Tri pune godine je trajala Njena borba sa mnom...U međuvremenu sam se ja setio svoga detinjstva i svojih snova koji mi nisu dali mira. Shvatio sam da mi se nisu slučajno ponavljali snovi u kojima pravim velike korake, ali u kojima gubim snagu i bespomoćno gledam oko sebe. Poželeo sam da se nešto promeni...

Ali ni jedna kapitalna promena ne dolazi bez određenih sekvenci, da ih tako nazovem. Početak ove godine obeležila mi je vest da mi je Otac oboleo od tumora debelog creva. Vest sam podneo na samo sebi znan način, povukavši se u sebe i zarativši sa svom okolinom. Samo mi Ona nije dozvolila da zaratimo. Njene suze, prolivene za nekim koga uopšte ne poznaje, probudile su u meni buru osećanja.Njen sistem malih koraka, probudio je u meni ideju kako da doprem do svesti svog Oca i nagovorim ga da započne lečenje. Iako imam dva starija brata, oni nisu uspevali da ubede Oca da zapocne sa lečenjem i da se suprotstavi nečemu, sa čime se po prvi put susreće moja porodica. Nemojte me pitati kako sam smogao snage i kako sam spakovao kofere i zaputio se u borbu sa nečim potpuno nepoznatim. Znajte da mi nije bilo lako, ali korak po korak ja sam uspeo da prodrem tamo gde ni moja Majka za 35 godina braka nije uspela. Neću vam ulaziti u detalje, ali ne daj Bože, ako se ikada nađete u sličnoj situaciji, znaćete o čemu vam pričam....

Danas, posle više od pola godine borbe, stvari su krenule na bolje...Otac je na neki način (valjda zbog sve naše energije koju mu sa svih strana upućujemo) postao medicinski fenomen i oporavlja se na radost svih nas. Ja i SNEŽANA smo počeli da živimo zajedno i svi smo vrlo srećni zbog toga. Ne sanjam više one opterećujuće snove i potpuno sam promenio svoj život. Na bolje naravno! Stvorili smo svoj životni kutak, moji roditelji je vole jednako kao i mene, na pravom smo putu da ostvarimo i sopstveni(zajednički) posao i u momentu dok ovo pišem (iako smo zbog posla trenutno razdvojeni hiljadama kilometara) u mislima smo zajedno i MALIM KORACIMA GRABIMO KA BOLJOJ BUDUĆNOSTI!!!!

Znam da nikakvi stihovi ne mogu odati zahvalnost mojim roditeljima za sve što su učinili za mene, ali Snežani posvećujem ove divne stihove Bore Djordjevića:

Dečurliji našoj smišljasmo imena...
Voleh je sve više, svaki Božiji dan...

Ubedih se najzad, to je prava žena...

Zajedno smo štedeli za stan, štedeli za stan....

I I da se razumemo: posvećujem joj samo ovu prvu strofu pesme, jer ostatak pesme ne odražava moja moja trenutna osećanja ....Hvala mojim roditeljima, hvala vama što ste me opet saslušali i hvala SneSnežani što me je naučila da pravim male korake!!!!!!!!!!!!

A M N E Z I J A . . .

.....
Nikako da pronadjem sebe...
Tražim se na pogrešnim mestima!
Ljudi mi govore da uvek poželim „krive“ stvari...
Ali ja na pogrešan način žudim za pravim stvarima!
Cigani su najsrećniji narod na planeti...
Zašto? Zato što ih ostvarenje malih želja čini srećnim!
Ciganima sličim samo po lutanju...
Ali nisam srećan jer sam sve želje usput izgubio!

Nekada sam voleo da pišem, rekli su mi da sam to dobro radio...
Danas slova nisu baš na ceni!
Voleo sam da pevam...
Pevajući gluvima, izgubio sam glas!
Uživao sam u moru i ženama...
Jedna Sirena mi potopila brod!
Gajio sam cveće...
Zalio sam ga rakijom umesto vodom i osušio!
Imao sam porodicu i prijatelje...
Kada sam se probudio, bio sam sam!
Zapitah se da li sam zaboravio da VOLIM...
Isprobah na sebi i shvatih da znam!

........Tako se prisetih da postoji i BLOG i svi Vi koji ste nekada čitali moje umotvorine...
........Nemojte me pitati kako se to desilo....
........Ne sećam se...

VELIKO SPREMANJE............................................!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Da bi vam što bolje dočarao ono što mi se dešavalo u proteklim danima kada me nije bilo na blogu, i razloge mog odsustva, poslužiću se sa nekoliko kineskih poslovica koje mi je brat poklonio u trenucima kad sam mu „kukao“ kako loše živim i kako bi želeo nešto da promenim u životu...Duboko sam se zamislio nad onim što sam pročitao, shvatio sam suštinu, ali su mi se odjednom u glavi na istom mestu našla dva nespojiva elementa (koja samo ja mogu da spojim zajedno) VERA i INAT, i počelo je veliko spremanje...
Prvo što sam uradio, (mada tada nisam ni bio svestan simbolike) bila je kupovina jedne ogromne umetničke slike..Ulje na platnu, jedrenjak sam na uzburkanom moru~autor nepoznat...Kako su dani prolazili, a ja gledao u sliku, simbolika mi se sama otkrila! Sledeće što se desilo, bilo je moje hodočašće u manastir Ostrog, i jedna prespavana noć pod vedrim Ostroškim nebom..Nisam religiozni fanatik, i da se razumemo, ovo nema veze sa religijom, ali osećaj koji sam to veče doživeo, ne može se meriti ni sa čim ovozemaljskim!!! Ne znam dal je ko od vas imao prilike da se susretne sa ovakvim osećajem, ali preporučio bi svakome ko želi da se suoči sa samim sobom i Bogom, da podje na to sveto mesto i potraži odgovore na mnoga pitanja koja nas muče u stvarnom svetu...
Povratak u realnost mi nije pružio ništa obećavajuće..Prvenstveno mislim na posao, jer čim sam se vratio, došao sam u iskušenje da dam otkaz...Zadržale su me poslovice, u kojima sam počeo da sagledavam realno svoju situaciju...
S NOVCEM MOŽEŠ KUPITI KUĆU, ALI NEMOŽEŠ MIR U NJOJ.....
Shvatio sam da sve što mi se u poslednje vreme dešava, jeste posledica nesredjenih odnosa u kući mojih poislodavaca..Da problem bude još veći, ja živim kao podstanar u stanu čiji su vlasnici moji poslodavci. Odjednom sam postao svestan da ako napustim posao, naći ću se na ulici i opet krenuti od nule...Ugrizao sam se za jezik i pregrmeo sve nedaće!!!
S NOVCEM MOŽEŠ KUPITI SAT, ALI NEMOŽEŠ VREME.....
Sledeća moja spoznaja, bila je činjenica da već pet godina tapkam u jednom mestu nadajući se da ću ostvariti bar deo onog čuvenog „američkog sna“ i postati svoj čovek radeći za drugoga..Pošto svi znamo da ne živimo u obećanoj zemlji, sva moja nadanja su pala u vodu i javila mi se želja da po svaku cenu isplivam iz blata u koje me gura surovi kapitalizam.Rešio sam da vratim vreme unazad!!!
S NOVCEM MOŽEŠ KUPITI KREVET, ALI NEMOŽEŠ SAN.....
Pomenuo sam već da živim u stanu čiji su vlasnici moji poslodavci...Složićete se, to je dobar način da se dobar radnik zadrži na mestu koje obavlja..Djakuzi kada, plazma TV, nameštaj po najnovijoj modi, sve su to stvari koje običan smrtnik ne može sebi da priušti...Ali može jedan kapitalista koji svoje radnike drži na uzici tako što im po malo povoljnijoj ceni iznajmi takav stan i ima ih u šaci dok oni ne shvate...Ja jesam shvatio, al šta vredi...
S NOVCEM MOŽEŠ KUPITI KNJIGU, ALI NEMOŽEŠ ZNANJE.....
Opet mi je prva asocijacija moj gazda posla i stana...Ali što sam ja to bolji...Kad sam imao priliku da studiram, okrenuo sam se poslu i zaje...o dva fakulteta, ko mi je kriv!!!On je iskoristio priliku da bude jedan od vodećih medijskih magnata u Srbiji, a ja siromah, poradovao se da mogu raditi za njega u srodnoj nam branši , a na kraju ostao raditi ono što njemu predstavlja zabavu (da vam ne otkrivam sad ko je on i čime se bavi sa strane, a ja sam taj koji mu obavlja te bezvezne poslove, a u medije mi nije dao da privirim iako možda imam talenta)
S NOVCEM MOŽEŠ KUPITI DOKTORA, ALI NEMOŽEŠ ZDRAVLJE.....
Opet se vraćam samom sebi i svojim boljkama..To što sam postao kratak sa živcima, radeći sa ljudima koji nemaju sluha za tvoje potrebe, to što mi noge od stajanja počinju da otkazuju u mojoj dvadesetpetoj, gazde za to nemaju vremena da slušaju...E pa ja imam vremena za sebe, i to me navelo da počnem razmišljati o sopstvenom poslu i o osamostaljivanju.....
S NOVCEM MOŽEŠ KUPITI POLOŽAJ, ALI NEMOŽEŠ UGLED.....
Položaj imaju, to je neosporno...Što se tiče ugleda, tu bar kod mene, ne stoje baš najbolje...Mislim na gazde, naravno...Možda ću zbog ovoga biti osudjen i spaljen, al meni što na umu to na drumu...To sam isto doživeo ja pre par meseci kad su me kao žrtveno jagnje ubacili da za male pare obavljam neke odgovorne poslove i da se svadjam sa kolegama zbog tudjeg interesa...Stara je izreka: „Zavadi pa vladaj“
S NOVCEM MOŽEŠ KUPITI KRV, ALI NEMOŽEŠ ŽIVOT.....
Svakom čudu, tri dana je dosta!!! Nisam baš izdržao tri godine, ali ovo proživljeno je bilo dovoljno da shvatim da moram pokrenuti sopstveni posao ako mislim da uspem u životu...Kupili su moju lojalnost sitnim prevarama, a sad kad sam svestan svega, okreću glavu i glume da se ne poznajemo.Zar to mora baš tako???
S NOVCEM MOŽEŠ KUPITI SEX, ALI NEMOŽEŠ LJUBAV.....
To mi je i bilo jasno od ranije...A i uvideo sam to na njima, gazdama..Neću da budem bezobrazan pa da vam pričam intimne detalje mojih pretpostavljenih, ko naginje istom polu i ko je sklon ljubavnic(i)ama, ali i na svom primeru vidim da mi baš ne cvetaju ruže...Kada sam moralno poklekao i rekao svojoj aktuelnoj devojci da napuštam sve i da se selim, briznula je u plač i samo me još više udaljila od sebe...To je bio test na kome padaju kukavice(da me moja sada već bivša ne shvati pogrešno)A gazdama želim sve najbolje u svom poremećenom i lošem životu, jer kako poseješ, tako ćeš i požnjeti..........
VERA i INAT.....
To je ono što me sad vodi...
AKO BOG DA, VRLO BRZO ĆU POKRENUTI SOPSTVENI BIZNIS, I NEĆU ZAVISITI OD POKVARENIH LJUDI...
AKO SAM I JA POKVAREN ZBOG OVOGA ŠTO SAM VAM ISPRIČAO, RECITE MI, JER NE ŽELIM DA BUDEM KAO ONI...DRŽITE MI PALČEVE...VOLIM VAS SVE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Iz svoje bašte beri cvet...

Prošle su godine..Ona me već i zaboravila. Ali ja sam taj koji se svega seća...Hteo to ili ne, ali iz dana u dan mi se dešavaju situacije koje me podsećaju na ta prošla vremena i na prvu suzu koju sam pustio zbog jedne žene...Tako i večeras, u Lazinoj ulici, sve miriše na ljubav, na sreću, na radost, ali sve se to dešava pored mene. Prolazi kao miris mora nošen maestralom, baš kao ono veče pre deset godina..Ista pitanja na koja ja ne znam odgovor, ista dilema pred kojom uvek pokleknem. „Ti nisi odavde? Ti si Bosanac, Crnogorac, šta li si??? ~ Pita me veceras jedna plavooka, čim sam joj prišao...“Ne, ja sam NEPRILAGODJEN“! ~ Promrsih mrzovoljno i okrenuh glavu na drugu stranu. Okrenuh se prema jugu, osetih so u vazduhu i odlutah daleko prema beskrajnom plavetnilu.........
Kao srednjoškolac, bio sam veoma svestran...Nisam se mirio sa tim da mi se život svede na ono škola~kuća, pa sam na sve načine gledao da oplemenim svoje „društvene aktivnosti“..Jedna od tih mojih „ekskurzija“, bilo je i aktivno učešće u Crvenom krstu, koji se tada intenzivno bavio borbom protiv narkotika i bolesti zavisnosti..Za vrlo kratko vreme, postao sam jedan od tzv. Lidera za obuku novih članova u organizaciji. Samim tim sam otvorio sebi prostor za dodatna usavršavanja, što je značilo stalna putovanja na razne seminare i radionice. Jedna od mojih omiljenih destinacija je bila Sutomore, gde su se sastajali svi vodeći psiholozi i doktori iz bivše nam Juge, kako bi nama „pionirima“ prenosili znanje iz oblasti kojom smo se bavili. Ali, tu je postojala i druga strana medalje: posle svakog radnog dana, bila bi priredjena nezaboravna žurkica na kojoj bi se po pravilu radjale nove ljubavi i čvrsta poznanstva..Ja sam imao tu sreću da sam okusio i jedno i drugo, pa vam elem, o tome i pišem..
Ona je bila andjeo, u pravom smislu te reči..Vezala nas je igra sudbine...
Upoznavanje je izgledalo kao i mnoga prethodna, ali me iskreno iznenadilo to što je pristala da je povedem u obilazak jedne neobične plaže koju sam od ranije poznavao. Ja, nepopravljivi romantik, iz sveg srca sam se trudio da joj rečima dočaram ono što sam joj želeo pokazati...I uspeo sam u tome, i više od toga..A plaža, Bogom dana za zaljubljene...Oivičena stenama koje su se uzdizale nebu pod oblake, daleko od gradske vreve i radoznalih pogleda. Pošto je bilo toplo vreme, tu u podnožju stena, već je bio otvoren šankić za one koji žele nešto popiti dok uživaju u čarima sunca i mora. Ali, to veče, na moju veliku radost, šank nije radio jer je valjda već bilo kasno. Ona, očarana prizorom obasjanim mesečinom, odmah je sela na topli pesak i prepustila se mojim romantičnim pričama...Gledali smo se u oči i znali da se zaljubljujemo. Ni jedno ni drugo nismo umeli da to kažemo, ali oči su sve govorile...Baš u momentu kad smo oboje iz nekog razloga ustali i stali jedno naspram drugog, desilo se nešto što ću pamtiti celog života. I sad se naježim od same pomisli na taj trenutak:
U momentu nas je obasjala jaka svetlost..Do tada nevidljivi reflektori, okačeni svuda po stenama, uključili su se i jak snop svetla uputili na nas. Pre nego sam uspeo da bilo šta progovorim, sa zvučnika iz pravca šanka počela je da dopire neka jeziva melodija...U momentu sam se sledio kad sam shvatio da je to duhovna (crkvena) muzika praćena horom dubokih glasova sveštenika sa liturgije....Taman kad sam pogled skrenuo ka njoj, stropoštala mi se bez glasa u naručje, nemoćna od šoka da bilo šta kaže..Osetio sam da joj celo telo podrhtava od nekog straha i iznenadjenosti. Nisam ni ja bio ništa bolji...Tek kad sam video da se u onom šankiću nalazi čovek (verovatno noćni čuvar), shvatio sam šta se zapravo desilo: Čuvar je verovatno greškom pritisnuo neki taster i pokrenuo rasvetu i ozvučenje. A ono što je dopiralo sa zvučnika, bio je lokalni radio „Svetigora“ koji je uvek emitovao samo duhovnu muziku. Pokušao sam to objasniti mom lepom andjelu, ali ništa nije vredelo. Mislila je da sam ja to sve već unapred dogovorio i namerno je doveo na to mesto. Tada sam je poljubio i odagnao svaku sumnju, i moju i njenu.....
Ostali smo zagrljeni, sve do jutra...Smejali smo se onome što se desilo, a ujedno bili zahvalni, jer nas je vezalo nekom čudnom energijom koju nismo znali objasniti. Već sutradan, došlo je vreme rastanka...Pošto smo živeli u različitim mestima, preostalo nam je samo da se oprostimo i razmenimo adrese zbog dopisivanja. Ubrzano sam joj pričao da ću je posetiti, da mi zbog nje ništa nije daleko, a ona me pogledala tužnim okicama i samo kroz suze progovorila:“Pa ja i ti smo različite vere..Moj otac mi sigurno neće dozvoliti da se vidjam sa tobom!“ Čitav mi se svet sručio na glavu u jednom trenu. Jedna vrela suza mi se slila niz lice i više ništa nisam mogao progovoriti.
Vratili smo se svojim kućama, ali ona mi nije iz glave izlazila..Zario sam glavu u jastuk i jecao kao malo dete. Nisam mogao sebi objasniti šta mi se dešava. Već sutradan sam joj napisao pismo..I dobio prvi odgovor i nadu da ćemo pobediti predrasude naših roditelja..A onda mi je rekla da ne smem da je zovem na telefon..Posle nekog vremena je stiglo i poslednje pismo.
Kao da je juče bio dan kad je stari poštar ušetao u moje dvorište i nonšalantno mi predao pismo, kao štafetu da mi predaje..Bez reči sam uzeo kovertu i otrčao u svoju sobu...Očekivao sam pismo od nje, radovao se svakom slovu ispisanom njenom malenom ručicom. Kad sam otvorio, šokiralo me to što je unutra bila poruka, ne od nje, već od njenog oca:
„Gorane, znam da si pametan dečko i da ćeš razumeti.................................I za kraj, kao što kaže pesma~IZ SVOJE BAŠTE BERI CVET“
Neću vam reći kako sam se osećao u tim trenucima...Ali vreme leči sve (jeste fraza, ali istinita)
I valja slušati starije....Tako mi je moj stari komšija Milutin, kad sam mu ispričao šta se desilo, odgovorio jednom izrekom:
„ŽENU I KRAVU, BIRAJ IZ SVOG SELA!!!!!“

I OVO ĆE PROĆI...

U jednom zabačenom seocetu, gore u brdima, živela je jedna mala i srećna porodica...Samohrani Otac je odgajao svog Sina i baveći se zemljoradnjom, pokušavao da im obezbedi koliko toliko normalan život. Sin je brzo odrastao i Otac se počeo radovati što će konačno dobiti odmenu, oženiti naslednika i gledati unučiće kako se igraju po njegovoj mukom stečenoj zemlji...Ali, desilo se da je sudbina dečakove misli okrenula na sasvim suprotnu stranu od onoga što se od njega očekivalo. Kad je postao punoletan, samouvereno je objavio Ocu da želi da se vine u Beli svet i da tamo potraži svoju sreću.Iako su ga zabolele sinovljeve reči, Otac mu nije stao na put i prećutno mu je dao blagoslov. Kad je došlo vreme rastanka, Otac izadje iz trošne kuće noseći u rukama dve zapečaćene koverte.
„Sine moj...Ovo je sve što ti imam dati. Uzmi ove dve koverte: Prvu otvori kad ti bude najteže u životu. Ako dodješ u situaciju da više nemaš izbora, ako poželiš da se vratiš i ako se tamo u Belom svetu ne snadješ dobro...Drugu kovertu otvori tek onda kad stekneš nešto u životu i kad budeš imao sve...Zbogom!!!“
I ode Sin u Beli svet...Nije znao ni gde ide, ni šta ga tamo čeka, ali ga je neka sila vukla u nepoznato i ulivala mu hrabrost. Imao je nešto malo para u džepu i mnogo dobre volje da u Stranoj zemlji ostvari svoj san. Ali to nije bilo ni malo lako...Nov jezik, nepoznati ljudi, a on dete sa sela..Lutao je tako danima po vrelim trotoarima velegrada, uzaludno tražeći neki posao. Dodje i dan kad u novčaniku više nije imao ni za koricu hleba..Očajnički je razmišljao šta raditi, setio se Oca i topline Doma i svega onoga što je tamo imao..Poželeo je da se vrati nazad, ali nije imao novca ni za put. Odjednom se seti koverti koje je čuvao ušivene u unutrašnjem džepu kaputa. Prodje mu kroz glavu da je baš možda Otac u prvu kovertu stavio nešto para za povratak. Užurbano pocepa koverat, kad tamo, na njegovo veliko zaprepaštenje beše samo požutelo parče hartije, na kojoj je pisalo: I TO ĆE PROĆI...
Zbunjen i po malo nesrećan zbog onoga što mu je Otac ostavio, Sin bezvoljno nastavi svoje lutanje..Ali već istog dana, desi se čudo: obistiniše se očeve reči. Stiže mu poziv iz jedne firme, da odmah počne da radi..Ozari ga velika sreća i život mu se u jednom danu promeni iz korena..Prolazili su dani, meseci, godine..Sin se osamostalio, pokrenuo sopstveni posao, oženio i dobio decu. Zaradjivao je novca i više nego što mu je bilo potrebno, ali zbog daljine nije posećivao Oca i sve ga se redje sećao. Jednog dana, kad ga je sopstveni sin pitao „Ko je moj deda?“, sećanja su ga vratila na početak i pala mu je na pamet i druga koverta, koja se nalazila u starom kaputu..Znao je da je ispunio sve uslove za njeno otvaranje i baš ga je zanimalo šta se u njoj nalazi. Otvorio je i opet našao list papira:
„Sad si čovek, Sine moj...Znam da imaš sve što si želeo, ali još samo jednu veliku istinu moraš da znaš:
E I TO ĆE PROĆI........
PS: Naravoučenije izvucite sami...

DJE SI BRATE, STO CINIS???

Da me neko ne shvati pogresno, ovde sam se nasalio malo na svoj racun...

I da znate, ima u svemu ovome po malo istine - ja sam se prvi prepoznao..:-))

(PRED)IGRA RECI

Blog sam otkrio sasvim slučajno..Lako sam shvatio da on Okuplja sve                   dobronamerne, pa i zalutale Goste…
Posto kod svoje devojke vise nisam bio rado vidjen gost, svo slobodno vreme provodio sam za računarom I piskarao po nesto samo za svoju dušu. Iako u ljubavi ruže nisu cvetale, imao sam o čemu pisati I pri tom bio jako srećan. Kada sam shvatio da ni jedna sreća nije potpuna dok se sa nekim ne podeli, potražio sam mesto gde bi te moje amaterske radove mogao prezentovati. Nije mi bio potreban ni publicitet, ni slava, ni obožavaoci, već jednostavno ljudi koji bi pročitali I eventualno dali komentar na ono što radim. Tako sam naišao na naš blog, svidelo mi se I tu ostao sve do danas. Energija koju sam prikupljao od drugih ljudi sa bloga, navela me da opet pokušam povratiti izgubljenu ljubav I otišao sam kod nje, ne bi li se pomirili. Resio sam da joj čak I pokažem neke stvari koje sam napisao samo za nju….
Leči se, ti si za bolnice,! Lepo sam ti rekla da više ne dolaziš! Kakve bre priče i pesme pominješ, koji crni blog?Ti si obicna lazovcina!“ Došao sam u iskušenje da joj udarim šamar zbog svih uvreda koje je u samo par reči izgovorila, ali sam se suzdržao i okrenuo bez reči. Već sam znao da je ona nešto najbolje al najprljavije što sam u životu imao i ništa je ne bi promenilo! Stvarno više nisam imao živaca da je prevaspitavam i krotim tu njenu divlju lepotu....
&                        &
Opet sam počeo da pišem i vratio život u normalu. Opet sam se posvetio blogu i upoznao neke nove, bolje ljude..Inspiracija je sama nailazila, ponekad uz koju čašicu mučenice listao sam izbledela sećanja i delio sa drugima zanimljive dogodovštine.Posle mesec dana, taman kad su stare rane počele da zaceljuju, zazvonio mi je telefon i uplašeni ženski glas (njene najbolje drugarice) rekao mi je da je ONA u bolnici i da želi da me vidi..Kad sam pitao šta se desilo, rekla mi je da se valjda otrovala od droge ili alkohola...Ostao sam zatečen i lavina misli mi se sručila na glavu. Unutrašnji glasovi su mi govorili suprotne stvari, jedan da moram da idem, a drugi razumski da ostanem i jednostavno je zaboravim~oporaviće se i bez mene. Pobedilo je naravno srce i otišao sam do bolnice.....
Odmara se ona sad, nemojte je buditi!“ Reče mi doktor kad me video.                                                     Osećajno sam prešao rukom preko njenog nekad lepog, a sada požutelog i ispijenog lica. Za divno čudo, osećanja su mi mirovala, drago mi je bilo što je ona spavala. „Koliko je ozbiljno, doktore?“ Upitah sa zebnjom.. „Nista strašno, malo je preterala sa narkoticima i alkoholom, ali za par dana ide kući i biće sve u redu. Ah ta današnja omladina, nema meru ni u čemu!!! A izvinite, ko ste vi njoj?“ Ostadoh zatečen doktorovim pitanjem i na brzinu slagah:“Drug sa fakulteta, i pozdravite je kad se probudi..“ Istrčao sam ko oparen iz bolnice i sebi se zakleo da ne želim nikad više da je vidim. Trebalo mi je da sa nekim iskreno popričam i žurno sam se zaputio prema kući svog najboljeg prijatelja...
Glavu gore, stari moj....Nije kraj sveta!!!“ Tešio me Marko i odmah doneo rakiju.....                                                                                   Govori se da je u zadnje vreme postala jako problematična i bolje je što više sa njom nemaš ništa!“ Ja sam samo klimao glavom i odobravao sve što je govorio. Ostala mi je urezana u sećanje njegova rečenica vezana za naše muške slabosti:
„ŽENE SU TI KAO KAZINO...VOLE TE KAD DOBIJAŠ...MRZE TE KAD GUBIŠ...IZBACE TE NAPOLJE KAD VARAŠ....A TI IM SE OPET I OPET VRAĆAŠ.....!!!“

A Vi moji poštovani blogeri kad ovo pročitate, vratite se na početak teksta i obratite pažnju na reči koje su ispisane podebljanim slovima. I vodoravno i uspravno i dijagonalno čitano, nalaze se poruke upućene vama. Obratite pažnju i na početna slova tih reči...Sve to će vam reći koliko mi značite!!!!!!!!!!