<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet href="http://www.blog.rs/styles/rss.css" type="text/css"?>
<rdf:RDF
  xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#"
  xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
  xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
  xmlns:admin="http://webns.net/mvcb/"
  xmlns="http://purl.org/rss/1.0/"
>
 <channel rdf:about="http://www.blog.rs/rss.php?blogId=22947&amp;profile=rss10">
  <title>Covek?</title>
  <link>http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth</link>
  <description></description>
    <dc:creator>elizabeth</dc:creator>
  <dc:date>2026-06-16T20:59:34Z</dc:date>
  <admin:generatorAgent rdf:resource="http://www.lifetype.net" />
  <items>
   <rdf:Seq>
       <rdf:li rdf:resource="http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth/generalna/2013/07/26/usamljeni-meda-i-srebrna-ribica" />
       <rdf:li rdf:resource="http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth/generalna/2013/07/25/strah-ili-nesto-drugo" />
       <rdf:li rdf:resource="http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth/generalna/2013/07/25/cestitamo2" />
      </rdf:Seq>
  </items> 
 </channel>
  <item rdf:about="http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth/generalna/2013/07/26/usamljeni-meda-i-srebrna-ribica">
  <title>Usamljeni meda i srebrna ribica</title>
  <link>http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth/generalna/2013/07/26/usamljeni-meda-i-srebrna-ribica</link>
  <dc:description>&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;Још један дан је, као и обично, седео на обали
реке и тужно гледао како много воде&amp;nbsp;
одлази ка неком бољем месту. Био је гладан и усамљен. Откад је, јуче,
одлучио да се осамостали и одвоји од тате и маме, није појео баш ништа, јер
није био довољно спретан да улови неку од рибица које су се шврћкале около. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;&amp;bdquo;Тужан је овај живот великих медведа&amp;ldquo;,
размишљао је, док је из мамине куће, близу које је седео као и сваког дана,
мирисао тек припремљени ручак. Желео је да се одгега до куће и седне за сто,
али, иако је све изгледало као и обично, за њега ништа више није било исто.
Пошто је сада свој медвед, велики и храбар, одлучио је да ће се сам снаћи за
ручак или ће вечно гладовати. Спаваће далееееко од куће, у колиби на дрвету,
коју му је тата сковао у дворишту. И сам ће себи спремати ручак. Да, да. Имаће
шта да једе. Заспао је омамљен мирисом мамине најлепше хране.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;Пробудио се предвече, са необичним звуковима у
стомаку. Сањао је како је ухватио рибу од три килограма и најсласније је
прогутао у једном залогају. У устима није имао укус из сна, и нешто се хитно
морало предузети.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;Пошто се спустио низ литицу ближе реци, засео
је и почео да пева песму за коју се веровало да призива рибице у замку.
Разумеле су његов језик, и прилазиле му да га завитлавају. Скакутале му око уста
и правиле зазубице. Злобно су се смејале и одлазиле натраг у хладну воду. Тек
тада је схватио колико су рибе неукусна створења, и како уопште више није
гладан. Запутио се натраг у своју колибу, када му је једна изненада улетела у
шаке.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;&amp;bdquo;Бежи, нису ми занимљиве ваше шале. Рибе су зле
и забранио бих свим медведима света да их једу, јер су отровне. Иди сад, пусти
ме да будем гладан без твог примамљивог мириса!&amp;ldquo;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;Рибица му се умилно смешила и проговорила: &amp;bdquo; Ја
се зовем Цица и гледам те већ данима. Толико те волим да ћу ти дозволити да ме
поједеш, па ће ми бити задовољство да вечно живим у твом топлом стомаку.&amp;ldquo;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;Меда се растужио мислећи да га сви зафркавају и
бацио је у воду, али је брзо ускочила назад међу његове дланове. Била је
прилично упорна за једну малу рибу која је ради шале дошла у опасност да је
веееелики медвед поједе. Али је била необично лепа. Примакао ју је устима, и
таман када је хтео да загризе, приметио је њене уплашене очи и тужан поглед.
Док ју је удаљавао од главе, све му се јасније оцртавала њена величанствена
лепота. Није била златна и понудила да му испуни три жеље, нити је имала нешто
што све остале рибе немају, једноставно је сијала запањујућим сјајем. Сијала је
љубављу и пожртвованошћу. Била је то права правцата сребрна риба.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;&amp;bdquo;Ставићу те у џеп и сачувати за касније, да
знаш. Сада нисам гладан.&amp;ldquo; Покушао је да звучи сурово, како не би дозволио да
једна рибица помисли како је он кукавица или добрица. Медведи су безобзирна
створења. И гурнуо је у десни џеп широких медвеђих панталона.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;Неколико дана је живео са рибицом у џепу, све
време мисливши о њој, али јој се ниједном није обратио. Стрепео је. Плашио се,
није знао чега. Напокон је молећиво зацвилела: &amp;bdquo;А да ме поједеш, или убациш у
неку воду, не могу више да живим овако.&amp;ldquo;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;Опет ју је приближио устима, али је негде у
дубини себе знао да ово створење није дошло у његов живот да му засити глад.
Окренуо се и преко леђа је бацио у брзу реку. У себи јој је пожелео срећан пут
и тихо заплакао, мислећи да је никада више неће срести, јер сурова вода односи
све у неповрат. Онда га је нежни, мокри додир на длану тргнуо. &amp;bdquo;Шта је,
успаничио си се, помислио си да ће ти заточеница побећи?&amp;ldquo;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;Стиснуо ју је међу шакама у снажан загрљај.
&amp;bdquo;Више никада нећу да се одвојим од тебе!&amp;ldquo;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;Пролазили су месеци и године, а меда и рибица
делили су живот. Заједно се играли, заједно су спавали, заједно се будили, &amp;nbsp;делили своје тајне и тешили једно друго у
невољи, у удобности дома маме медведице. Наговорила га је да се опет уселе код
ње.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;Када су
већ довољно стасали, и било време за брак, као што бива у свакој лепој бајци,
десило се право чудо. Не, није се рибица претворила у медведицу, није ни меда у
дечака рибицу. Необјашњивом чаролијом, постали су двоје младих људи, и тако
живели срећно иза седам брда и седам мора, где нико не би могао нашкодити
њиховој великој љубави, још много година. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;&amp;bdquo;Ја сам мали меда и будим те садаааа&amp;ldquo;, сваког
јутра ју је нежно мазио по лицу и посматрао док спава. Био је свестан великог
богатства које му је припадало. Будили су се срећни до краја живота. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;a name=&quot;_GoBack&quot;&gt;&lt;/a&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;&lt;span&gt;&amp;nbsp;&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;right&quot; class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: right&quot;&gt;&lt;span&gt;12.12.2011. &lt;/span&gt;&lt;/p&gt;

&lt;p align=&quot;right&quot; class=&quot;MsoNormal&quot; style=&quot;text-align: right&quot;&gt;&lt;span&gt;Мом меди који најлепше спава поред мене.&lt;/span&gt;&lt;/p&gt;</dc:description>
      
    <dc:subject>Generalna</dc:subject>
     
    
  <dc:date>2013-07-26T11:30:40Z</dc:date>
    <dc:creator>elizabeth</dc:creator>
 </item>
  <item rdf:about="http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth/generalna/2013/07/25/strah-ili-nesto-drugo">
  <title>Strah ili nesto drugo?</title>
  <link>http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth/generalna/2013/07/25/strah-ili-nesto-drugo</link>
  <dc:description>&lt;p&gt;Da li cesce ljudi savladavaju strah, ili strah savladava ljude? &lt;/p&gt;&lt;p&gt;I sta je uopste taj strah?&lt;/p&gt;&lt;p style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;Dugo sam mislila da neke stvari u zivotu nisam uradila zato sto sam se plasila. Dugo sam pravdala svoju slabost strahom, a nikada se nisam istinski zapitala. Sad nesto razmisljam, sta je zapravo ono sto nas paralise, odvraca i sputava od ostvarenja velikih i malih ciljeva i zelja. Da li je strah kao strah opravdanje i izgovor, ili u coveku ima nesto dublje i snaznije? Nedovoljno interesovanje? Nedovoljna ljubav? Premala zelja ili premalo snage? Premalo sigurnosti?&lt;/p&gt;&lt;p style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;Listam stranice po internetu ne bih li nasla definiciju straha koja ce mi zaista razjasniti ovu nedoumicu, ali me samo dodatno zbunjuju i nerviraju ova povrsna i &amp;quot;naucna&amp;quot; objasnjenja.&amp;nbsp;&lt;/p&gt;&lt;p style=&quot;text-align: justify&quot;&gt;Neverovatno mi je da ljudi zbog straha odustaju od onoga sto najvise vole ili zele u zivotu, neverovatno je da pred velicinom svojih snova dozvole da ih prevari senka straha... Ili jednostavno znaju da nisu dorasli svojim snovima, pa je najlakse skloniti se iza zavesa straha i posmatrati kako drugi ostvaruju tvoje snove?&lt;/p&gt;&lt;p&gt;&amp;nbsp;&lt;/p&gt;</dc:description>
      
    <dc:subject>Generalna</dc:subject>
     
    
  <dc:date>2013-07-25T23:30:29Z</dc:date>
    <dc:creator>elizabeth</dc:creator>
 </item>
  <item rdf:about="http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth/generalna/2013/07/25/cestitamo2">
  <title>Čestitamo</title>
  <link>http://elizabeth.blog.rs/blog/elizabeth/generalna/2013/07/25/cestitamo2</link>
  <dc:description>Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.</dc:description>
      
    <dc:subject>Generalna</dc:subject>
     
    
  <dc:date>2013-07-25T23:16:17Z</dc:date>
    <dc:creator>elizabeth</dc:creator>
 </item>
 </rdf:RDF>