Za jednog specijanog momka...

Hm... Dugo sam razmišljala da li išta da ti napišem i ipak se odlučila da napišem. Ni sama ne znam zašto sve ovo pišem i kako si mi uopšte TI promenio život. Ali tvojom pojavom mnogo toga se promenilo... Pustila sam te da udješ u srce previše, sasvim slučajnu, a sve je počelo iz zezanja znaš i sam. Ne znam šta me je privuklo da obratim pažnju na tebe, ali jesam. Imaš ti dosta mana, ali i mnogo vrlina, sve to te čini onim što jesi. Eh, da, ti si moja draga osoba. J Ili si barem to bio.Onaj dan na klupici, nisam mogla ništa da ti kažem, šta god da sam u tom trenutku pomislila, nisam mogla da kažem jer znam da bih zaplakala. Ali hvala ti na svakom trenutku.I tog dana i mesec dana pre toga. Nebitno da li su ti trenuci bili uživo, preko poruka, fejsa ili skajpa, ali su bili nešto što je meni mnogo značilo. Prepiranje sa tobom i ono tvoje slatko “ne“ iako znaš da grešiš i ipak ti popustim, onda bilijar, jednostavno si majstor u tome i tu ne mogu ništa :D , i ono tvoje „OK“ koje me je izludjivalo, ali mi sada nedostaje. Nedostaje mi sve, najviše ti, tvoj osmeh i onaj tvoj pogled. Samo kad se prisetim kako nisi mogao da me poljubiš, ali to je samo zato što se ja užasn unervozim kada sam pored osobe koja mi znači, koja mi se svidja, onda se skroz pogubim. Pa šetnja do Kalemegdana... Saplitanje na rupe, jer nismo ni gledali gde idemo. Prekidanje u pola rečenice samo da bi me poljubio. I tvoj komentar za crkvu na Kališu „Ma ti tamo ideš samo da se ljubiš, a za crkvu ne znaš“. J Sve to mi nedostaje, ali razumem te, objasnio si mi onaj dan. Lepo od tebe što si bio iskren onaj dan, to mi je puno značilo, ali i dalje ne mislim da si loš. Kapiram da ona priča što si mi ispričao je ustvari tvoja ljubavna priča. Ali jednom se moraš izlečiti od tog otrova i otvoriti svoje srce pustiti da te neko voli... I da ti nekoga voliš. Sasvim je nebitna stvar to što si me stavljao na poslednje mesto, ali jedna tvoja poruka je bila dovoljna da izmami osmeh, da me raspolozi. I to što si morao da trpiš i šlušaš šta moja baka priča umesto da sa mnom pričaš na skype-u, izvini viša sila. J Znam da ti je bilo teško što sam ’97-o godište jer se družiš sa starijima i nisi znao o čemu da pričaš, a mogao si o bilo čemu. Znaš kako sam te čekala onaj dan, tako ću te čekati uvek, jer ne mogu da ti objasnim kako ni zašto si baš TI promenio sve svojom porukom, ali sam sigurna da ni jedan neće biti Ti. Koji je u stanju da se smeje 24h bez obzira kako se osećaš. Duvanski dim mi smeta, ali zbog tebe bi i to preživela, a alkohol... Ipak si ti muško to je i normalno, jer gledam i svog brata i da mu ćale ne brani taj bi svaki dan pio. Znaš evo sad ću da ti odgovorim ono što nisam mogla onaj dan. J Šta sam ja videla u tebi... Videla sam momka koji je drugačiji od većine, koji nikome ne želi ništa loše, koji ne zna da se naljuti tako lako, koji je pun ljubavi, ali tu ljubav prikriva i ne zna da je upotrebi, koga muče mnogi problemi, ali ponosono se bori sa tim da niko ne zna, videla sam momka koji ima oči pune topline i nežnosti, koji je duhovit, blesav, koji je realan i pametan. Prilično uvidja sve u životu, ali za to ne mari mnogo. Tvojom pojavom, pojavila se nada da će sve biti drugačije i jeste. Mogla bih da piše milion listova, ali i ovo je možda previše. Čudno je to što si osoba koju je teško zaboraviti, a veoma lako zavoleti. Veruj mi da si ti poseban i da svaki sekund s tobom je bilo nešto najlepše. Gde god da odeš ja te zaboraviti neću jer ne mogu, a pokušala sam i znam da svaki sledeći neće ni blizu biti tebi. Samo si se za jedno prevario, nisam ja baš andjeo imam i ja dosta mana, nekada znam da budem gora od samog djavola... Znaš i posle svega ipak te volim. I voleću te. Uvek znaš gde možeš da me nadješ. Mada ne verujem da ćeš ikada, jer tvoje srce ne dozvoljava da ti iko pridje. Nemaš pojma koliko mi značiš. Ali nadam se da ćeš jednog dana saznati, koliko boli čežnja. Volim ja tebe najviše, tvrdoglavo moje... J

Priče male blogerke

Za jednog specijanog momka...