Moj dnevnik
http://makaaaa.blog.rs/blog/makaaaa
makaaaa2026-06-17T11:19:28ZProblem...
http://makaaaa.blog.rs/blog/makaaaa/generalna/2013/08/24/problem...
U poslednje vreme, sa svakim s kim se družim napravim haos od života. Počela sam puno vremena da provodim s jednim Tonijem, bio mi je samo drug ništa više nismmo imali. Onda se on posvadjao s nekim osobama iz društva. Sada ne pričamo jer on misli da sam ja kriva. Možda i jesam. Nešto što mi je on pričao rekla sam Natali i onda je ona rekla nekom kome nije trebala. Oni su naravno mene okrivili, ali zar za to nije Natali kriva. Ona je tada izigrala moje poverenje, jer sam joj lepo rekla nikom da ne priča o tome. Svi sad misle da sam ja kriva, slažem se samo u nečemu sa njima. Kriva sam jer ne umem da čuvam tajne od svojih prijateljica. Kada nešto saznam, to će i one znati. Nemam razlog da krijem nešto od njih. Najgore je u tome što sam ja rekla tačne reči Tonija, nisam ništa ni dodala ni oduzela. Krivo mi je jer se on ponaša kao da to nije rekao i kao da sam o svemu tome lagala. Rekao je nešto što nije trebao i sada krivi mene zbog toga. Ja sam podnela žrtvu zbog toga. Jer poslednje što mi treba je da krenem u raspravu s njim. Moje žrtve su mi donele puno bola. Toni je meni napravio problem sa Damirom. Damir je moj drug od kad za sebe, on je bio i moj dečko nekad davno. Bili smo ozbiljno zaljubljeni jedan u drugog. Svi su mislili da ćemo on i ja završiti na kraju zajedno. Što je sada teško jer ne priča samnom. To je jedna i najteža žrtva. To me najviše pogodilo, što se mene tiče. Iz toga proizišli su razni nadimci upućeni meni, najpopularnije je "kurvetina". Što je neosnovana optižba jer sam ja nevina, nisam ni sa kim spavala, a sa tim nikako ne ide da uzimam pare za sex. To me ne zanima, ja znam šta sam i ne zanima me šta drugi kažu. Toni nije samo meni napravio problem, pravi ga i Natali. Sada ni Damir, ni Toni ne pričaju sa njom kada je samnom. Počeli su da joj pričaju da će i ona postati kurvetina kao ja, čak i još gora. To već nije normalno, svašta nešto imaju protiv mene, ali to je njihova stvar. Čk što više ja i ne razmišljam o njima, jedino kada ih vidim, ili kada tako kažu nekome nešto. Kada sam pričala mom drugu Deniju o tome kako me Toni nazvao, nije mu bilo drago. Jer se ja u poslednje vreme ne razdvajam od Denija i ne izlazim mu iz kola. On je dosta stariji od mene, ali je takodje samo moj drug. Mnogo je dobar. A kada sam mu ja pričala da mislim da me Toni tako zove samo zato što toliko vremena provodim s njim u kolima, iznervirao se. Onda sam tako posvadjala i Denija sa Tonijem. Samo zato što ne ćutim pred društvom. Razlog zaštom ne ćutim jer nemam toliko snage u sebi, ustvari imam i previše, ali neću takvu bol da čuvam u sebi. Do sad ni jednom nisam zaplakala iz ovih razloga, jer pričam o tome s društvom. Do sada, da nema njih, nemam pojma šta bih radila i kako završila. A svako s kim pričam o tome, brane me. Jer vide da se ja ne branim, nemam razlog svako priča šta hoće. Meni je samo potrebno da im se poverim i da oni odćute jednu noć samnom da me sve to prodje. Ali niko nije u stanju to da shvati i da razume. Niko ne razume zašto se ne branim. Iz prosth razloga, jer se brzo vezujem za ljude, onda kada ih zavolim kao druga ili drugaricu ne zaboraljam to tek tako. Sećam se vremena provedenim s njima, živim u prošlosti i pravim se da ništa nije promenjeno. A ustvari svašta se menja pred mojim očima, ali ja žmurim pred svemu tom da ne bih osetila bol s kojim ne bih izašla na kraj. Nemam kome da se poverim da odmah ne napravi nešto, plašim se pravim problema više ljudima oko sebe. A takodje se plašim da ako sve sačuvam u sebi i ako pustim da tu stoji da neće to biti dobro po mene. Čuvam i previše stvari u sebi. previše toga nikome ne pričam. Ali valjda ću izdžati i ovo da ne pričam, pa kako mi bude posle, bude... Ojačaću sigurno. Za sada ću samo paziti da ne izazivam više problema drugima, ja nisam toliko bitna. Možda ću nabaviti psa, ko će me slušati i ništa neće reći. On će me paziti kad treba, kad sam u opasnosti, inače neće primećivati osobe oko mene. Previše bih bolela da imam psa, ali nemam. Tako da se sa problemima sama borim i valjda će ići bolje...Generalna2013-08-24T16:03:27ZmakaaaaProkletstvo mog horoskopskog znaka...
http://makaaaa.blog.rs/blog/makaaaa/generalna/2013/08/22/prokletstvo-mog-horoskopskog-znaka...
Previše verujem u sudbinu, horoskop, proročanastva i još takvih stvari. Svakome je odredjen put koji mora da predje dok ne stigne do krajnjeg cilja. Moja sudbina nije baš svetla, ali ja sam zadovoljna, nikad neću reći nešto protiv dogadjaja koji su mi se dogodili u životu, sve sam to morala da predjem da postanem čovek kakav sam sad. Svašta sam naučila da prevazilazim. Na mom životnom putu sam se često sretala sa povredama, razočarenjima i padovima. Povrede nisu fizičke, već mentalne. Kada me nešto boli, ja izolujem bol i ne osećam ništa, osećam ali ne boli toliko. Ne znam da objasnim osećaj kada te nešto i boli i ne boli. Jednostavno takav bol ne utiče na mene. Ali zato osećam da mi se svaki dan otkine jedan deo srca, jer se svaki dan razočaravam u nekoga. Taj bol ne možes da izoluješ, to osećaš i dok spavaš. Čekam dan kada će mi sa srca otpasti zadnji deo... Tako nešto se neće desiti uskoro, jer ću ja jednog dana toliko napuniti srce da će zarasti sve rane koje su sada na njemu. Bol koju u srcu osećam ne nestaje, budim se sa njom svakog jutra. Nekad me ta bol budi noću, jer se tada u snovima prisećam loših trenutaka. Moja bol je podeljena na tri dela. Jedna je porodica, druga prijatelji i treća dečaci. Prva bol je najteža i najbolnija. U poslednje vreme stalno se svadjam sa osobama uže ili šire familije, ustvari ja se ne svadjam jer nemam snage da se svadjam sa članom porodice. Samo jednostavno prestajem sa pričom s nekim osobama i to je dovoljno. Iako znam da ja nisam ništa kriva mene bol izjeda. Ujutru se probudim i prvo pomislim na svadje. Bude mi žao, ali puštam vreme da uradi svoju stvar i donese zaborav. Stvari će doći na svoje mesto, kada svi budemo spremni da zaboravimo na svadju i ne pričamo o tome, jer bi došlo do još većeg razdora. Vreme jedino tako i pomaže, dopusti ti da svoju prošlost ostaviš iza sebe. Ne smanjuje bol, ali pomaže da naučiš da živiš sa njom. U porodici mi je haos, a tek na polju prijateljstva. Imala sam četiri najbolje drugarice. Jedna je moja sestra, ona je ljuta. Druga ima dečka i ne sluša moje probleme, jer su problemi s njenim dečkom bitniji od svih drugih. Treća ima drugi krig prijatelja i družimo se samo dok idemo u školu. Četvrta ne živi ovde i zajedno smo samo preko letnjeg raspusta. Moja sestra Jelena, je ljuta na mene zbog jednog dečka. To je bilo pre neki dan. Jelena ima drugog dečka već oko dve godine, a u ovog zbog kog smo se posvadjale bila je zaljubljena u petom razredu osnovne škole. Ona je znala da se ja dopisujem s njim, čitala je čak i šta se dopisujemo, ali nikad nije rekla nešto protiv toga. Dok se nije desilo da smo se poljubili, onda je ona poludela, plakala i drala se na mene. Nisam odmah razumela zašto se tako ponaša. Najčudnije je to što ima dečka dve godine i znam da ga voli, ne znam šta joj je bilo da tako poludi. Ali valjda će je proći to, jer ja ne mislim zauvek da ne pričam s njom. Počinjem da plačem jer to nije normalno šta se meni dešava. Sada druga drugarica Silvija, ona ima dečka oko godinu dana i oni se stalno svadjaju. Inače su baš lepi i vole se, ali se zato svadjaju ko pas i mačka. Onda se tad nešto dogodilo, da sam imala ozbiljnih problema sa Ujkom i kada sam je pričala o tome nije me slušala, jer je bila posvadjana s dečkom. Onda sam ja odjednom prestala da pričam, pa je počela ona, ali nije ništa rekla kako bi mi bila uteha već je od mene tražila utehu. Naravno, ja sam bila tu za nju, jer je nikad ne bih ostavila, ali to me je strašno povredilo. Inače je ona stvarno super, zezamo se, smejemo, pričamo, plačemo i sve to, ali od kako je u vezi nešto se promenilo i to mi smeta. Ali neću sreću da joj kvarim, kada je ona srećna i ja sam... Treća je Milica, odlična devojka. Družimo se devet meseci u školi, pa onda pravimo pauzu od tri meseca.-.-" Ali super i je s njom takodje, i ne žalim se tih tri meseca koje ne provodimo zajedno. Njena najbolja drugarica je bitnija od mene i svakako to razumem... Četvrta je Natali. Njen otac je odavde i ona je svako leto ovde i onda se ne razdvajamo. Po ceo dan se dopisujemo ili šetamo, onda smo po celu noć zajedno. Super mi je, da sada nije i ona našla dečka, i provodi manje vremena samnom. Sve ove teme se vrte oko jedne da ja nemam dečka. :D Pre sam mislila da mi ne treba i nisam našla, sada kada svi imaju dečka, ja nemam i onda ostajem sama i nemam s kim da pričam jer su moje sve najbolje drugarice preopterećene svojim ljubavnim problemima. Ali ne žalim se, dokle god imala deliće, koji bi mi padali sa srca sve će biti u redu. Evo ga pravo prokletstvo mog horoskopskog znaka. Ja sam riba u horoskop, to je savršeni znak za sve, jedino nije kada su dečaci u pitanju. Dešava mi se stalno da kada budem s nekim jedno veče odma se zaljubim u njega. Ja znam da mi se to stalno dešava, ali svaki novi put mislim da neće biti tako. Sa svakim se osećam drugačije, nikad nisam osetila isti osećaj. Verovatno zbog toga se i ja uvek ponadam da sam zaljubljena. Ali uvek je to samo varka. Meni je smešno kada tako razmišljam o tome. Jer ja uvek patim ko da je taj neko prvi. Plačem za njima kao da su mi zadnji u životu. To mi najviše smeta, razumem ja da se stalno zaljubljujem ali da posle svakog patim to je meni čudno. Smatram da me opiju svojim poljupcem, jer posle poljupca s nekim ja poludim. Malo jeste smešno, ali ja sam tskva. Trenutno nemam nikog pa mi je smešno, ali inače sva blistam kada pričam o tome. Mada ima jedan dečko u kog mislim da sam zaljubljena, ali nisam sigurna. To je nešto što mi najviše smeta kod mog horoskopskog znaka, sve ostale osobine obožavam. Volim to što sam plačljiva, što svakoga razumem i što svakome opraštam, sve to obožavam ali nikako kako to da se svaki put posle poljupca zaljubim... To je moje prokletstvo, valjda ću naći nekog ko će zadržati moje interesovanje na njemu, jer mi momci brzo dosade. Najduža veza mi je bila dva meseca, sto je i mnogo kakva sam, ne umem da se zadržim na jednom momku...Takav neko mi je potreban, koji mi neće dozvoliti da švrljam i da nadjem nekog s kim ga mogu zameniti. Problem je u tome što se većina mojih momaka zaljubi u mene pre nego što se ja zaljubim u njih i onda ja sakog vlačim za nos. Ali kada ih izgubim plačem i osećam se još nesigurnije nego pre. Zato je svaki moj sledeći izbor momaka sve gori... Pa valjda će me neko uskoro smiriti. <3Generalna2013-08-22T13:38:09ZmakaaaaMoja najbolja drugarica i njen "verni" dečko...
http://makaaaa.blog.rs/blog/makaaaa/generalna/2013/08/12/moja-najbolja-drugarica-i-njen-verni-decko...
<span style="font-size: x-small">Koliko god drugarica nalazila i družila se s njima, jedna je uvek tu kad god je najteže i najbolnije. Imam drugarica i previše, ponekad nemam vremena za sve njih, ali jedna je tu uvek bila i ostala. Medjutim od kako ima dečka, oko deset meseci, naš odnos se promenio. Naravno da sve pričamo jedna drugoj, kad god se sretnemo ili provodimo vreme zajedno predivno je. Samo od kako ima dečka to nije rutina koja se ponavljala skoro svaki dan. Ponedak ona zna da provede po nekoliko dana zajedno s njim. Isto toliko dana se ja ne čujem s njom. Mada ja njoj nikad to nisam prigovarala, smeta mi. Možda mi to ne bi smetalo da on nije ženskaroš kakav jeste. Ja njega znam dosta dugo, kao deca nismo se družili toliko, ali smo uvek znali jedno za drugo. Kako smo odrastali postali smo bliži i družili se sve više. Znali smo se, pričali, zezali, smejali, vreme provodili zajedno, ja i njega volim. Ne na isti način kao svoju najbolju drugaricu, ali kad god se sećam svog detinstva i on je tu, u mojim sećanjima. U početku oni nisu bili u vezi, medjutim posle je ona spava s njim i onda se sve to promenilo. Odlučili su da budu zajedno, mada je i danas to čudno. Ne idu u grad zajedno, ne šetaju nigde, jedino se vidjaju kod njega kući i ponekad odu pored škole. Mesto gde smo sva deca iz tog kraja provela detinstvo i gde ponekad i sada provodimo vreme. Ponekad i izadju u grad, što je retko i sve je super. Po mojim procenama njihova veza je sjajna, ona zna sve njegove tajne i on njene. Ona zna više o njemu nego ja, to i nije tolko čudno jer nismo provodili toliko vremena zajedno. Njima je divno, obožavam da vidim osmeh na njenom licu kad je s njim. Previše je srećna. Medjutim oni se i dalje stalno svadjaju, svadju se skoro svaki dan, jer se ona ljuti zbog sitnica. Jednom se stvarno mnogo naljutila na njega. Kada je saznala njegovu šifru sa fejsa i tamo pročitala da je njen dečko hteo da se vidja s drugom devojkom. Ta devojka ga odbijala jer je znala da ima devojku, on nije prestajao to da radi. I tako su oni raskinuli, plakali su oboje, bar mislim da su njene suze bile iskrene. Ja nisam bila za to da se njih dvoje pomire, ali ona se pomirila s njim. Pošto je ona rekla da joj ja ne dozvoljavam da se pomiri s njim, njen dečko i ja smo se posvadjali. Nismo pričali sigurno dva meseca. Meni je bilo teško, mada nisam to priznavala. Onda se naš odnos popravio i nastavili smo da se družimo. Onda je došla njegova sestra iz Nemačke s kojim se ja družim. Krenula sam da idem sa mojom drugaricom kod njenog dečka, da idemo na igralište i da se zezamo. Tamo sam ja saznala da se on sprema da raskine s mojom najboljom drugaricom, rekao je čim nadje drugu raskinuće s njom. Saznala sam i da se dopisuje s jednom drugom devojkom, saznala sam da je svasta radio. Ja sam to prećutala svojoj najboljoj drugarici. Mi smo se odstranile i onda sam ja pomešala svoju najbolju drugaricu s njegovom sestrom. Mislila sam da je to ona, poverila sam joj se, sve što znam joj rekla, totalno sve. A onda.... Onda je ona prvom prilikom rekla svom bratu. Proćerdala je moje poverenje tek tako, sve mu ispričala. Ja ne znam zbog čega sam prećutala svojoj najboljoj drugarici te informacije, poštedela sam nekog ko to nije zaslužio. Ja sam počela da je upozoravam, rekla sam joj da pazi jer se još malo leto zavšava i da može da se desi nešto. Ona je to prihvatila. Koliko znam nije mu rekla, mada mu je možda i rekla. Ne bi me ni to čudilo. Žao mi je jer nevini ispaštaju zbog mene. Sad će ispaštati dečko koji mi je sve to rekao, ispaštaće moja drugarica. I sve to samo zato što ja nisam htela da izgubim "druga" iz detinstva. Htela sam da ga pustim da sve to uradi na svoj način, jer sam mislila da ako to on uradi da će moja drugarica manje plakate i biti slomljena. Da će on to uraditi na poseban način na koji ona neće osetiti bol, patnju i tugu. Mislila sam da može bar tad da pokaže osećajnost i bar neku ljubav prema mojoj drugarici. Mislila sam da je štitim od svega, ali sada je njen dečko rešio da zatvori tu temu i da joj sve ispriča i sigurno povredi ko niko do sad. Sad razmišljam šta bi bilo da sam joj rekla. Sve bi ispalo isto. Njen dečko bi se posvadjao s dečkom koji mi je sve to rekao, ja bi se posvadjala s njim, na kraju bi oni opet raskinuli. Sve bi bilo isto, sve. Samo mene ne bi pojela krivica što joj to nisam rekla. Neću da sprečim da oni raskinu. To su trebali još odavno, da to sprečim sve bi bilo možda još gore. Jedino što ću pokušati jeste da dečko koji je ispao fer ne ispašta i ne bude povredjen. Ja sam strašno povredjena i razočarana, ali to je najmanje bitno. Ne mislim na sebe u ovom trenutku, mislim kako će moja najbolja drugarica to prebroditi i rastati se s njim...</span>Generalna2013-08-12T17:52:03ZmakaaaaČestitamo
http://makaaaa.blog.rs/blog/makaaaa/generalna/2013/08/12/cestitamo2
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2013-08-12T17:48:23Zmakaaaa