Wake me up when September ends
http://snowwhitequeen.blog.rs/blog/snowwhitequeen
Wake me up when September ends<div>Ko sam uopšte ja da sudim?</div><div>Ko sam ja da prisećam ljude na bolje dane?</div><div><br /></div><div>Ne volim septembar. Odlučno mu se protivim. Želim da prespavam svaki dan koji sačinjava deveti mesec u godini. </div><div><br /></div><div>U nozdrvama osećam miris ajvara. Paprika se peče na starom šporetu iza kuće, daješ mi da probam iz drvene kašike, da mama ne vidi.</div><div>Smešimo se zajedno i čuvamo našu malu tajnu. Protljam stomak rukom u znak da je svaki začin stavljen u savršenoj količini.</div><div>Deka donosi hladnu limunadu u bokalu, mama me zove iz dnevne sobe da se brzo javim tati na telefon.</div><div>,,Princezo, kako je bilo u školi?'' , miluje me glas sa druge strane zice.</div><div>Govorim mu o tome kako sam stekla mnogo drugara i drugarica.Govorim mu o učiteljici koja mnogo liči na baku.</div><div>O tome kako imam svoje sveske, pernicu, savršeno podrezane olovke i lepe, narandžaste lenjire.</div><div>O tome kako se Aca iz 1/2 ljutio što nije sa mnom u odeljenju. I meni je pomalo žao. Ali, kažem, to je verovatno odrasanje.</div><div>Saznanje da nekad moram da se odvojim od nekog da bih shvatila da mi znači.</div><div>Stare reči,šćućurene u glavi, koje sam čula od starijih. Imaju smisla posle toliko godina.</div><div>Tata govori o tome kako će se brzo vratiti kući. </div><div>Verujem u njegove reči i smešim se u tu čast.</div><div><br /></div><div>8 godina kasnije krećem u Gimnaziju. Odlazim iz svog grada i shvatam koliko ga, zapravo volim. Oko mene je pakost, nedogled, soba u internatu previše mračna, belih zidova, bez reči. Svetlo mog života oboleva od kancera. On odlazi. Odlazim ja. Ne čujem više reč da me usreći.</div><div>Zaboravljam slike kada je život počeo da liči na bajku, jer odavno to više nije. </div><div>Ostale su mi slike da me podsete da nije uvek bilo sivo. Osmesi sa fotografija obećavaju moj dan. Onaj kad shvatam zašto živim, i zašto sam se baš ja našla u ovom čudu, zvanom život.</div><div><br /></div><div>4 godine kasnije šetam beogradskim ulicama. Toliko je volela Beograd. Pronalazim ulice koje su doživele naše korake. I ćutke gutam knedlu.</div><div>Obećavam novi početak i čekam da septembar ode. Jer me podseća na pune kofere strpane sećanjima. U ušima melodija stare , dobre pesme Green Day-a. Shvatam da moram dalje.</div><div>A ti.. <strong>wake me up when September ends</strong>.</div><div><img src="http://s3.goodfon.com/wallpaper/previews-middle/355335.jpg" border="0" title="undefined" width="596" height="380" /> </div>
http://snowwhitequeen.blog.rs/blog/snowwhitequeen/generalna/2013/09/04/wake-me-up-when-september-ends
, 04 2013 17:48:54 +0200ČestitamoUkoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
http://snowwhitequeen.blog.rs/blog/snowwhitequeen/generalna/2013/09/04/cestitamo2
, 04 2013 16:49:00 +0200