http://milenchizzza1.blog.rs/blog/milenchizzza1 <p style="margin-bottom: 0in">Prilikom prijavljivanja na posao , niko vam ne govori da su vam potrebene posebne ve&scaron;tine za taj posao , kalendar budućnosti , čarobni &scaron;tapić i teleport ma&scaron;ina . Pre par dana oti&scaron;la sam na jedan takav razgovor . Cela priča se svela na to da li ja planiram da se udajem ili ne daj Bože da rađam decu u narednih deset godina . Sme&scaron;na mi je cela ta situacija , pravo da Vam kažem . Čudna su moja mi&scaron;ljenja po pitanju planova , generalno . Vodim se time da ne pravim planove . Tako da se sada vodim željama . Želje su mi sve . Težim ostvarenju svojih želja , radim na tome da sve bude kako želim . Ne uspeva ni to svaki put , ali vredi poku&scaron;ati . A među tim željama su naravno i brak , deca , porodica.. Sve te situacije bez kojih nam život ne bi bio isti . Interesuje me da li svi ti slini &scaron;efovi i &scaron;efice misle da su toliko svemoćni i da ako im se ne svidi ovakav moj odgovor da ću odustati od svojih želja ? E pa tu su se za*ebali . </p> http://milenchizzza1.blog.rs/blog/milenchizzza1/generalna/2013/11/28/planovi-za-buducnost , 28 2013 14:36:41 +0100 <p style="margin-bottom: 0in"><span style="font-family: Comic Sans MS,cursive">Od trenutka kada dodjemo na ovaj svet , pocinje neka misija naseg zivota . Vremenom mi odrastamo I uoblicavamo nase zivotne ciljeve koje kasnije tokom zivotnog puta pokusavamo da ostvarimo . Na razlicite nacine , doduse , ali takva su vremena . Neki odluce da zivot provedu kukajuci I mlateci papirima koji dokazuju o njihovom mukotrpnom zivotu od kad su izbegli I dosli u nasu zemlju . Osetljivi smo na sve srceparajuce price , a po svemu sudeci mi uvek ispastamo zbog njih . Uvek me je interesovalo da li bi se oni ovako ophodili prema nama da smo mi bili u takvoj situaciji , da je nama bio neophodan krov nad glavom , kriska hleba , itd... Kada su se izbeglice doselile u naselje u kojem zivim , svo stanovnistvo se organizovalo da im pomogne . Nama , klincima , ih je uvek bilo veoma zao I pomagali smo im kako znamo I umemo . Ziveli su u obliznjem restoranu , gomila njih u malim sobicama . Ziveli su na racun ,, opstine grada I racun drzave . Dobijali su svu mogucu pomoc , dupla primanja , nisu placali ni jedan jedini racun , svima su nadjeni poslovi u drzavnim firmama . Ali napravise I oni gresku . Gresku su napravili kada su resili da se odsele iz naselja . Ispostavilo se na kraju da su svi oni imali kuce (kupljene od para zaradjenih prodajom kuca u mestima iz kojih su izbegli) po razlicitim gradovima , koje su dok su bii ovde izdavali . Malo mi je muka sad kad cujem te srceparajuce price kako treba da se pomogne tim ljudima I sta ti ja znam . Kome da pomognem ? Ljudima koji zive kao bubrezi u loju . Sramno I jadno . Posle mi govore kako nemam osecanja . Nemam osecanja za njih ! Jer me I dalje samo jedno pitanje zanima , da sam ja bila u njihovoj situaciji , da li bi oni meni pruzili takav lagodan zivot kao sto smo mi njima ?!? Otvori oci vec jednom , Srbijo ! </span> </p> http://milenchizzza1.blog.rs/blog/milenchizzza1/generalna/2013/09/06/srceparajuca-prica-jer-samo-takve-danas-prolaze , 06 2013 14:52:03 +0200