Re-Born Black Bomber

Probudi se, Zombi!

- Sve što želim da kažem, jeste da njih nije briga za nas.

- Dokle god mi idemo napred, kada god se približimo nečemu, naša vizija postaje jasnija. Jesam li u pravu?

- Ti si samo igračka u skrivenim rukama koje te koriste u korist svoje svrhe. Molim te, nemoj da veruješ zabludi. Pravila ovog sveta praktično te zbunjuju. Ljudi i sveštenici zgnječeni su od strane vladajućeg (Vlade) šljama i smeća. Um sistematski programiran da propagira mržnju prema crncima i rasizam. Putem kojim idu, čitav svet i nacije, protkani su tragovima Satane. Ovo mesto je paganski zatvor, zarobljen Očevima Osnivačima i tenzijom gde nema razlike između Bušove i Reganove vizije. 1776. preuzeli su akciju. Ovi Iluminati preuzeli su obrazac i bili iznedreni od strane Kolumbove frakcije. Samo okreneš poleđinu novčanice od jednog dolara (njima važniju od stotine miliona drugih, jer su na njoj igradili kult u kome danas gospodare), i ako želiš da ti predočim istinu koda obmane, pokazaću ti.

- Mi živimo u dizajniranom grešnom sistemu. Broj 13 dosledan je simbolu Masona i predstavlja transformaciju, pošto 12-i završava krug, 13-i je preporod i obnova. Značenje simbola je strateški skriveno. S leve strane videćeš 13 slojeva Piramide iznad kojih sedi 'Svevideće Oko' gde svetlost sija – znak da te Đavo posmatra sve vreme (samo pogledaj te kamere oko sebe). S rečima "Annuit coeptis", 13 slova imaju značenje „On je favorizovao svoje poduhvate“. Hoćeš li prihvatiti ovo? Ili ćeš naučiti nauku i ignorisati ih? Ispod Piramide videćeš "Novus ordo seclorum", što u prevodu znači „Novi Poredak Sveta“ odnosno „Novi Svetski Poredak“ (NVO, NWO, kako god). Autori i Satanistički očevi masovnih klanja. Orao, koga vidiš s desne strane, čuči ispod 13 zvezda sa štitom koji ima 13 pruga/traka, i maslinova grančica u kandžama sa 13 listova, znak koji bi, u stvari, u kandžama trebalo da predstavlja mir. No mir je uvek u opadanju. U drugoj kandži drži 13 strela rata, podešene da budu puštene, a slova na dnu Piramide su prepravljena, s rimskim brojevima čije je značenje 1776 – godina kada S.A.D. nastaju. U dubokom Đavoljem ponoru, pomešanom istinom i paganizmom, svaki predsednik koji je ikada živeo, bio je greška. Laž. Oni se okupljaju u ’Bohemijanskom Šumarku’ gde se klanjaju ’Sovi’. Vidiš, Sova je mudra i vidi kroz najmračnije noći, i postoji jedna mala, na dolaru, u blizini one u gornjem desnom uglu. Nije teško shvatiti da ova Vlada nikada nije radila za nas, nit bila na našoj strani (na strani naroda). Orao je zanovan na osnovu egipatskog jastreba Horusa, gde 13 kolonija rastu u pokvarenim suverenitetima... I ne kažu ni izvini na očigledno idolopoklonstvo. Nesvesno pratimo puteve zveri, i plaćamo i odajemo počast paganskim bogovima kada kažemo ’dani u nedelji’. Npr. Nedelja, simbol je, zapravo, dan Sunca (eng. Sunday is Sun-day). Ponedeljak je dan Meseca (eng. Monday is Moon-day). Týr (Mars/Ares) bog rata, obožavan kao Utorak (eng. Týr is Tues-day). Odin, glavni bog, bog bogova, imenovan je za Sredu (Odnes/Wednes-day). Tor, bog groma i oplođavač Zemlje, je Četvrtak (eng. Thor is Thurs-day/Thor’s-day). Elita je Petak, nakon što je Friga otkrila obrazac (Frigga’s-day/ Fri-day). Subota je nazvana po rimskom bogu useva i zemljoradnje Saturnu (eng. Saturn’s-day is Satur-day). Pojašnjenje: Friga je bila boginja ljubavi, Odinova žena, zato što je zbog politeističkih teologija potrebno dekodiranje. Rituali, kao što su putovanja po pesku kroz koje ovaj čovek vodi, bratstvo ’Lobanja i Kosti’, tajne rukovanja... Ali razume se, prima samo 33 stepeni (mladost do 33 god. lako je uvući u svet novca i slave, tek kasnije shvataju da su đavolu prodali dušu. No onda je kasno...). Oni potajno veruju u Lucifera i drugim božanstvima, mnogi bogati i moćni ljudi kontrolisani su baš od njih. Jer baš oni poseduju duše mnogih vaših omiljenih likova (neki su mrtvi, oni koji su se probudili i pobunili, neki još uvek živi, oni koji još uvek spavaju, ili ne žele da se probude, ili ne smeju). Političari govore laži... jezici prekrivenim trnjem... Primetio si da koriste pokrete rukom oblikovane oblikom Đavola (palac, kažiprst i malić, srednji i domali su spušteni, to predstavlja trozubac). Ti više ne osećaš svoj grad kao svoj dom jer ti ne znaš šta on podrazumeva... Satana meša matične ćelije i prska tvoje nebo hemikalijama... Kladim se da me više ne razumeš, ali ipak slušaj dalje.

- Takozvani praznici su čisto licemerje, osnovani da koriste versku doktrinu kako bi počinili godišnju pljačku. (Seti se da je Srbija dobila pravo na samostalnu SPC od vatikanskog Pape kada je, kako kažu, Sv. Sava molio po Atini i Jerusalimu i Sofiji, a oni ga poslali u Rim, gde je i dobio to što je tražio. Sve ovo razjasniće ti se u daljem tekstu). Kod nas je poznato kao Božić, jer se slavi rođenje Isusa Hrista. Hrist znači krst/križ što je obeležje Hrišćanstva, ali na engleskom se ne kaže Božić, nego Christmas. Sad splituj/razdvoji reč na pola i dobićeš: Christ Mas, odnosno Christ Mass, (takozvano rođenje Isusa kada svaki dom kiti jelku i krasi je svetiljkama/svećicama/svećama), ali šta to u stvari znači. Christ je Pomazanik, onaj koji je odabran, a Mass je masa, odnosno masovna proslava rođenja. Ali mi ne znamo tačan datum Isusovog rođenja, taj datum je tajna zbog situacije. Kralj je pokrenuo smrtnu zaveru jer Mesija je prorekao da će On (Bog) vladati, pa je tako i ovlašćen za Isusovo ubistvo. Niko ne zna tačan datum pa zato ponekad vidiš ’Xmas’ (to ne znači Božić), X znači nepoznato, ali neznanje utiče na nas, efektno. Prevara koja je s namerom izatkana pogrešno, jer 25. decembar je zapravo rođenje opakog vladara Nimroda. (Zato se kod nas i ne slavi 25. decembar, već 7. januar. Da bi te zbunili... novi kalendar, stari kalendar, julijanski, gregorijanski...) Cela ova maska delo je Sotonine univerzalne mudrosti, život Svetog Proroka je komercijalizovan, tradicije kao ona svetla na drveću, ukorenjena u Nikeji 325. po adiktu Sv. Konstantina... Ova pitanja bi proglasio... Koncept devičanskog rođenja je zapravo osmišljeno delo pa tek onda odobreno. Sa kipovima i ikonama u Hramu... Simboli Vavilona. Vidiš li sad kontradiktornost? Govoriš svojoj deci laži, teraš ih da veruju u bolesnu Deda Mrazovu istoriju. I nakon svega, mi i dalje idemo tamo gde nas Satana vodi... Neistinite molitve i tvrdnje vežbamo i govorimo u njegovo ime... A to nema nikakve veze sa Isusom...

- Ali, ne veruj mi, Zombi. Ne slušaj me... To i nisu moje reči... To nisam ja... To nisi ti... Sve je samo laž. I on, i ona, i ja, i ti....

- Kad budeš otvorio svoje oči, istina će na videlo izaći. I tek tada će sve na svoje doći...

- Otvori oči, Zombi. Probudi se... Probudi se...

- Hteo si da znaš istinu? Hteo si da znaš šta je Matiks? Opusti se, ovo putovanje će te malo boleti. Jebi ga, istina boli, istina je teška, istina je surova, istina peče... Zato se i zove Istina.

- „Ovo je konstruktor. Naš program za ubacivanje. Možemo da ubacimo sve, od odeće do opreme, oružja, simulacije treninga... šta god nam treba. „Sada smo u kompjuterskom programu?“ Zar je tako teško poverovati? Odeća ti je drugačija. Nema utičnica na rukama i glavi, frizura ti je drugačija... Tvoj izgled nazivamo ’rezidualna slika’. To je mentalna projekcija tvoje digitalne ličnosti. „Ovo nije stvarno?“ A šta je stvarno? Kako definišeš ’stvarno’? Ako govoriš o tome šta možeš da osetiš, šta možeš da omirišeš, okusiš, vidiš... Onda su stvarnost električni signali koje ti mozak inerpretira. Ovo je svet koji poznaješ. Svet koji je bio na kraju 20. veka. Sad postoji samo kao deo neuralno interaktivne simulacije koju nazivamo Matriks. Živeo si u svetu snova, Neo. Ovo je svet kakav danas postoji. Dobrodošao u ’pustinju stvarnosti’. Imamo samo delove informacija, ali sigurni smo da se na početku 21. veka celo čovečanstvo udružilo u proslavi. Divili smo se vlastitoj veličanstvenosti jer smo stvorili ’V.I.’ „V.I.? Misliš na Veštačku Inteligenciju?“ Singularnu svest koja je rodila celu rasu mašina. Ne znamo ko je prvi udario, mi ili oni. Ali znamo da smo mi spržili nebo. U to doba zavisili su od sunčeve energije i verovalo se da oni neće moći da prežive bez tako obilnog izvora energije kao što je Sunce. Tokom ljudske istorije naše preživljavanje zavisilo je od mašina. Izgleda da sudbina ipak ima osećaj za ironiju. Ljudsko telo stvara više bioelektriciteta nego baterija od 120V. I toplotnu energiju od 25 miliona Džula. U kombinaciji s oblikom fuzije, mašine su našle svu ikad potrebnu energiju. Postoje polja, Neo, bezgranična polja gde se ljudi više ne rađaju. Uzgajaju nas. Dugo nisam želeo da verujem u to. A tada sam svojim očima video ta polja. Gledao kako mrtve pretvaraju u tečnost kako bi njom intravenozno hranili žive. Stojeći tamo, suočen s čistom užasnom preciznošću, shvatio sam očitost istine. Šta je Matriks? Kontrola. Matriks je kompjuterski stvoren svet snova, sagrađen da nas kontroliše.... Kako bi pretvorio čoveka u ovo.“ (Bateriju).

- Da li ti je išta od ovoga poznato, Zombi? Da li osećaš sada koliko si duboko u njihovoj kontroli? Ne zamišljaj nikakva terminator-čudesa, jednostavno otvori prozor, uključi TV, ili kompjuter. Šta vidiš tamo, Zombi? Vidiš da si ti samo jedan najobičniji jebeni Sims.

- No, da ne zaboravimo i drugu stranu medalje. I ona je takođe istinita...

- „Jesi li ikada stao i zagledao se u nju? Divio se njenoj lepoti? Njenom mozgu? Milijarde ljudi samo žive svoje živote. Nesvesni. Jesi li znao da je prvi Matriks stvoren da bude savršen svet, gde niko ne pati, gde bi svi bili srećni? Doživeo je propast. Niko nije prihvatao program. Izgubljeno je puno ljudi. Neki su mislili da nemamo programski jezik kojim bismo opisali vaš savršen svet. Ali ja mislim da, kao vrsta, čovek definiše svoju stvarnost kroz bedu i patnju. Zato je savršen svet bio san iz kog je vaš primitivni mozak pokušavao da se probudi. Zato je Matriks preuređen u ovo. U vrhunac vaše civilizacije. Kažem „vaše civilizacije“, jer čim smo mi počeli da razmišljamo za vas, to je postala naša civilizacija. O čemu se, zapravo, ovde i radi. Evolucija, Morfeuse. Evolucija... Poput dinosaurusa. Pogledaj kroz prozor. Proživeli ste svoje. Budućnost je naš svet, Morfeuse. Budućnost je naše doba.... Podelio bih sa tobom saznanje koje sam ovde doživeo. Došlo mi je dok sam klasifikovao vašu vrstu. I shvatio sam da vi, zapravo, niste sisari. Svaki sisar na ovoj planeti nagonski razvija prirodnu ravnotežu s okolinom oko sebe. Ali vi ljudi – ne. Dođete na neko područje i razmnožavate se, i razmnožavate dok ne potrošite sve prirodne resurse. Preživljavate jedino tako što se širite u nova područja. Na ovoj planeti postoji još samo jedan organizam koji se isto tako ponaša. Znaš koji je to? Virus. Ljudska bića su bolest. Rak ove planete. Vi ste kuga. A mi, mi smo lek. Čuješ li me, Morfeuse? Biću iskren s tobom. Ja mrzim ovo mesto. Ovaj zoološki vrt. Ovaj zatvor. Ovu stvarnost. Zovi je kako god hoćeš, ne mogu to više da podnesem. Zbog smrada. Ako tako nešto postoji. Kao da sam natopljen time. Mogu da okusim vaš smrad. I svaki put se bojim da sam se nekako zarazio time. Odbojno je, jel’ tako? Moram da odem odavde. Moram da se oslobodim....“

- Šta misliš, Zombi? Kol’ko loše ovo još može, jel’ da? No izgleda mi da ti nisi shvatio još jednu činjenicu. Onu najvažniju. Da, još uvek nisi shvatio. Ti si ključ. Ti si taj klkjuč za bravu slobode, Zombi. Šta čekaš onda? Šta čekaš više!? Moronu...

Zašto je Kanabis ilegalan

I? Šta misliš, Zombi? Ako bi se Kanabis legalizovao ponovo, kažem ponovo jer je do pre par decenija Kanabis bio legalan, baš kao i čaj od nane danas, šta bi sve izgubila ekipa: Vatikan, Ujedinjene Nacije, Rotšild familija, crew the Jesuits, Dik Čejnijevi Reptilian Aliens, The Freemasons, iliti Slobodni Zidari, Iluminati, The Jewish Elite, Bilderberg grupa i ostali...?? A? Razmisli o tome, Zombi. Nisi ti glup, samo ti treba klistir za um. Traži, istražuj, pretražuj... Misli svojom glavom, Zombi. Ne očekuj da ćeš od nekoga dobiti sve na tacni. Na kraju ove priče, ja sam tu samo da ti pokažem vrata istine, a ti sam moraš da prođeš kroz njih. Ukoliko si spreman, naravno, da saznaš istinu i izbiješ tu laž koju su ti tetovirali u mozak. I to je to, Zombi...

La rabia del pueblo!!!

- Više nismo u pitanju ti i ja, Zombi. U pitanju je čovečanstvo. Više nije bitno da li sam u pravu ja ili ti, Zombi. U pitanju je razumevanje i poštovanje naših različitosti. Zombi, ako si tu, i ako me čuješ, i ako me razumeš, onda znaj da je vreme da krenemo. Vreme je, Zombi, jer vremena više nema...

- Ne plaše se oni mene, Zombi, oni se plaše tebe. Plaše se brojke. Plaše se da na ulice ove mutirane kolonije ne izađu milion Zombija. Baš ovakvih k’o što smo ti i ja. Plaše se ideje, Zombi. Oni mogu da ubiju mene. Oni mogu da ubiju tebe. Oni mogu da ubiju sve, to već znaš jer celoga života to gledaš i slušaš. Ali jedno ne mogu, Zombi. Samo jedno. A znaš li šta je to, Zombi? Ideja. A znaš zašto? Zato što je ideja otporna na metke. I nije bitan čovek-glasnik, već ideja za koju se životom i smrću bori.

- Meni je pun kurac zatucanih smradova i šlihtara. Ali nije dovoljno samo odjebati ih od sebe. Ne. Moraš ih ubiti, Zombi. Kao što oni ubijaju nas. Nema razlike u tome. Ubistvo je ubistvo. A to je zločin. A zločin je zločin. Ali, kada ubiješ gamad da bi oslobodio svet, onda to nije zločin, Zombi. To je pravda. Ali ne ona pravda, ona slepa Justicija. Ona je davno njihova robinja. Zato su joj i vezali oči maramom. Da ne vidi. Da bude slepa. Zašto? Pa da ne vidi onoga ko upravlja mačem koji ona drži u ruci, i da ne vidi ko to balansira tas, koji takođe ona drži u ruci. Ne mogu da je krivim, Zombi. Prevarili su je, baš kao što su i nas. Ali mogu da je se odreknem. Mogu da je ne priznam. Mogu da je pljunem. Mogu da radim šta god mi volja, Zombi. Zato što sam ja slobodan. Slobodan sam u glavi, Zombi. No to nije dovoljno... Želim da oslobodim i telo. Želim i sebi i tebi da skinem bikagije s ruku i nogu kako bi napokon hodali slobodno. Osećal li, Zombi? Osećaš li miris slobode? Tu je. U tvojoj glavi. Samo ti treba ključ jer ti je glava zaključana njihovim kodovima. Moraš da pocepaš kodove i izađeš vani. A to jedino možeš ključem koji ti čuči u mudima. Za ovu bitku potrebna su muda, Zombi. Muda u prenesenom značenju, jer danas kao svako malo ima muda, ali niko nema herca. Svi su oni došli iz pizde strinine i nemaju pojma šta je to sloboda. Oni misle da je sloboda kad si van zidina njihovog zatvora. Heh... mali i glupi ljudi... Oni možda i nikada neće shvatiti u čemu je point. Ali ti možeš, Zombi. Ja znam da možeš. Zato što ja verujem u tebe... Ne budi baterija. Ne živi u Libriji. Ne služi Partiji. Idemo, Zombi! Bez kontrole!

- Svako u sebi ima nešto što ga pokreće a što ne odgovara oku na vrhu piramide. Pronađi to u sebi i pusti to... Neka te vodi.... I videćeš da ideš pravim putem... Putem slobode. Kupi sprej i tetoviraj grad grafitima bunta. Ako nisi umetnik, onda si sigurno pismen te ne mora to bit slika, može i rečenica. Samo neka je buntovna. Neka znaju da smo progledali. Polomi kamere koje su postavljene svuda po gradu, ne da bi te sačuvale, ne da bi podigle tvoju bezbednost, već da bi te kontrolisale. Žele da vide svaki tvoj pokret. Žele da čuju svaku tvoju reč... Oni su u tvom TV-u, Zombi. Oni su u tvom telefonu, u tvom računaru... Oni su svuda. Kamere su njihove oči. Ustav i zakoni su njihova pravila nama silom nametnuta. I sve je laž, Zombi... Sve.

- Biti neposlušni građanin u ovom neokoncentracionom logoru velika je čast i privilegija. Budi neposlušan, Zombi. Večeras nemaju dovoljno lisica za nas... Nek krene individualno, sporadično, mestimično... Dok se ne ujedinimo. Dok ne postanemo milion. A kada postanemo milion, onda će ka konačnoj slobodi marširati milion ljudi. Milion razumnih Zombija. Slogan ujedinjenja - MILLION MAN MARCH. Slušaj ovu stvar, Zombi…

- Million Man March (Lowkey ft. Mai Khalil)

You might take my life

But you can't take my soul

You can't take my soul

You might take my freedom

But you can't take my soul

You can't take my soul…

- Whether it's a cancer patient or assassination or I fought for emancipation. My intentions were pure you can't debate 'em, but no, never ever shook hands with Satan. My fans are amazing, I thank and praise 'em. When I die, don't cry, just congratulations. A million more feet will stamp the pavement with plans of changes, no exaggeration, we will not be ignored, you will be rocked with the force of the bombs you dropped in those wars I will not be bought and I consciencely thought it was wrong, so I constantly fought. Peace is something I would really adore, but we are at war so give me a sword. I'm merely a corpse, but still be assured, when you kill me there will be a million more! Born alone and die alone, those words ringin' inside my dome, best friends are the pen and the microphone, roamin' ‘til I find my way home. Turn my body cold but my soul is mine, take a deep breath and I close my eyes I will go when I'm supposed to die, but in death I will multiply. My backs against the wall, but you can't kill us all. Even if you take my life, still we will survive, we shall overcome and the tables will turn. Today I die as one but as millions I'll return, but as millions I'll return… In these critical times don't be really surprised if I get victimised by Gideon's spies. I sympathise with that Brazilian guy on the tube, but we're used to the hideous lie "Civilians die - millions cry. Our civilians die", the militants write how silly am I to be figuring why? The injustice is clear and I feel it inside. Hear me in Gaza, here me in Glasgow! Hear me in Baghdad, hear me in Plasto! Clearly they hear me from here to Chicago! Think things are all good but really they aren't though. Peace is something I would really adore, but we are at war so give me a sword, I'm merely a corpse, but still be assured: When you kill me, there will be a million more… My people are bleedin', so I'm readin' and seekin' the deepest of meanin's, my demons are breedin' n my sleep I can feel it, I need to defeat 'em, my temperature's risin' if tempted I'll rise with the temper of Tyson. Resent all the violence cause of people with tension, It tends to divide them the pen that I write with Is better than a sword when I strike with the strength of a Titan. My friends are still fighting against all the tyrants, so then why would it end when I die then? Peace is something I would really adore, but we are at war my pen's killing your sword, I'm merely a corpse, but still be assured: When you kill me, there will be a million more…

Rorshah vs all ods

http://youtu.be/kmBnvajSfWU

http://youtu.be/oewRadlyrHo

- "There's a worldwide revolution going in. In my opinion the young generation of white, black, brown, whatever else there is, your living at a time of extremism, a time of revolution. What is revolting a game? A power structure. The American power structure? No. The French power structure? No. Then what power structure? An international Western power structure. And I for one will join in with anyone, don't care what you are. As long as you wanna change this miserable condition that exist on this earth. There's got to be a change, people in power have miss-used, and now there has to be a change, and a better world has to be built, and the only way its going to be built is with extreme method. So what you and I have got to do is get involved. You and I have to be right there breathing down there throat. Every-time they look over their shoulders, we want them to see us. Once those intentions have made notice, we can't to the navy- of the problem, we can get to to the core of the problem,we can get to the root of the problem, and then we can correct the problem." (Malcolm X)

- "Peace is something I would really adore, but we are at war so give me a sword, I'm merely a corpse, but still be assured, when you kill me, there will be a million more. Born alone and die alone, those words ringin' inside my dome, best friends are the pen and the microphone, roamin' until I find my way home. Turn my body cold but my soul is mine, take a deep breath and I close my eyes, I will go when I'm supposed to die, but in death I will multiply. My backs against the wall, but you can't kill us all. Even if you take my life, still we will survive. We shall overcome and the tables will turn, today I die as one, but as millions I'll return. But as millions I'll return..."

- "La rage parce qu'on choisit rien et qu'on subit tout le temps

Et vu que leurs choix sont bancals hé bien tout équilibre fout le camp

La rage car l'irréparable s'entasse depuis un bout de temps

La rage car qu'est ce qu'on attend pour s'mettre debout et foutre le boucan

La rage c'est tout ce qu'ils nous laissent, t'façon tout ce qui nous reste

La rage, combien des nôtres finiront par retourner leur veste

La rage de vivre et de vivre l'instant présent

De choisir son futur libre et sans leurs grilles d'opression

La rage, car c'est la merde et que ce monde y adhère

Et parce que tous leurs champs OGM stérilisent la terre

La rage pour qu'un jour l'engrenage soit brisé

La rage car trop lisent « Vérité » sur leur écran télévisé

La rage car ce monde ne nous correspond pas

Nous nourrissent de faux rêves pour placer leur rempart

La rage car ce monde ne nous correspond pas

Où Babylone s'engraisse pendant qu'on crève en bas

La rage d'y croire et de faire en sorte que ça bouge

La rage d'un Chirac, d'un Sharon, d'un Tony Blair ou d'un Bush

La rage car ce monde voit rouge mais de grisaille s'entoure

Et parce qu'ils n'entendent jamais les cris lorsque le sang coule

La rage car c'est le pire que nous frôlons

La rage car l'Occident n'a toujours pas ôté sa tenue de colon

La rage car le mal tape sans cesse trop

Et que ne sont plus mis au goût du jour tant de grands savoirs ancestraux

La rage, trop de mensonges et de secrets gardés

L'élite de nos Etats, riche de vérités pouvant changer l'humanité

La rage car ils ne veulent pas que ça change, hein

Préférant garder leur pouvoir et nous manipuler comme leurs engins

La rage car on croit aux anges et qu'on a choisi de marcher avec eux

La rage parce que mes propos dérangent

Vois aux quatre coins du globe, la rage du peuple en ébullition

La rage, ouais la rage ou l'essence de la révolution!"

Hetero ft. Homo vs Anti Homo ft. Religija i Partija

Konzervativac iz Konzerve, iliti Ajd Pljuni Me

- Evo mene, blago meni, evo opet ja. Pa da prozborimo po koju... pošto sam banovan od strane Konzervativca te ne mogu da ga nabijem na kkk-rastavac na njegovom blogu, imam svoj, pa će da ga nabijam ođe. Kaže 'vako:

[Одговори]

"Priroda" je bila i jeste, veoma klizav teološki klin o koji se vešaju seksualni običaji. Hrišćanstvo je ovo modifikovalo stavljajući naglasak na ono što je " normalno" pre nego " prirodno". S toga pitanje je šta je bilo karakteristično, prirodno, ili normalno pre nego bilo koja ideja idealne ili superiorne prirode.

Homoseksualnost nije bolest ali HOMOFOBIJA jeste, čisto da znaš! ;)
Comment by idzi (09/28/2013 10:34)

[Одговори]

@Idzi,

Због чега једна Ваша реченица има већу тежину од читавог низа признатих научника и психијатара који су хомосексуализам отворено назвали болешћу? Ви сте већи ауторитет од свих њих?
Comment by konzervativac (09/28/2013 11:04)

- Rambo Amadeus o psiholozima:
"Ma nemaju oni veze blage, to je mlada nauka.
To je isto kao kad su prije 400 godina mislili da je zemlja pljosnata, tako oni misle da je mozak pljosnat." A propo komentara o težini i autoritetu. (Ođe se smijem).

- Beogradski Sindikat:
"... možda nisam pazio na času pa zato ne kapiram, kako je ovaj život bez smisla napredak? Gde se izgubila ljubav prema bližnjima, i zašto je nauka važnija nego istina...?"

- Dalje povjest zbori:
Jovanka Orleanka je spaljena kao veštica, a 400-500 god. kasnije, proglašena je za sveticu. Isus je po nalogu ondašnjeg sveštenstva raspet na križ, a danas se veliča i slavi k'a sam bog. Iako on s tim - niđe veze. Najveći broj pedofila potiče baš od ljudi koji su privrženi bilo čijoj religiji ili partiji (gde spada i dečja pornografija; o ubistvima, silovanjima i ostalim monstruoznim zločinima i da ne govorim). Vaš patrijarh naci-fašista Irinej, ojadio je MADRE SERBIJA za više 100-tina hiljada eurea, a sama SPC žonglira milionima; o političarima da i ne govorim. Hitlerova Nemačka je tamanila Jevreje, Srbe, Cigane... zato što su sebe smatrali višom rasom. Danas su njegovi sledbenici oličenje najbolesnijeg neonacizma i neofašizma. Amerikanci su izrabljivali crnce, mučili ih i ubijali. Kidnapovali su ih iz afričkih zemalja i ilegalno ih ubacivali u esade, gde su bili ništa drugo do robovsko smeće. Setite se da je do samo pre 40-ak godina crnac u Americi bio rob i nije imao nikakva prava. Danas takve nakaze nazivamo rasistima. Dakle, pre samo 40-ak godina. Danas se nacizam, fašizam, rasizam i sl. najčešće javlja u obliku homofobije. Što znači da ćete svi vi, koji danas mrzite, prebijate i ubijate pedere i lezbijke, za 40-ak godina biti isto ono što su bili hitlerovci, staljinovci i robovlasnički esade smradovi, kolonizatori i rasisti. Razmislite o tome.
- Vi Srbi Serbskoga narečja, a guzanerskog naličja, poznati ste po tome da ste sami sebi najveći neprijatelji. Uvek ćete naći izgovor kako bi sebe opravdali, i uvek ćete optužiti nekog drugog zbog svojih neuspeha. Pošto vam Hrvatine više nisu baš u trendu, a ni Muslimani iz BiH, Šiptari - Arnauti - Turci... itd. onda ste, nakon partijsko-stranačkog klanja, pronašli metu u pederima. Jer ne znate što bi drugo činili. "Uđi im u oko, videćeš da kriv si grešniče, onoj poroti što svakom rečju spaljuje veštice, dok pije kafu, dok čita štampu, čak i dok spava mrmlja kako nekom jebe majku..." Do smrti ste izgladneli Boru Stankovića, a sad ga veličate. Pljuvali ste Vuka Karadžića, a da nije bilo njega, sad bi se sporazumevali butnim kostima. Anatemisali ste Dositeja Obradovića, a sad školama dajete njegovo ime. Ubili ste Branka Miljkovića, a sad, tek sad shvatate koliko je bio u pravu i o čemu je uopšte govorio u svojim pesmama. Ubijali ste Karađorđeviće, Obrenoviće, Nemanjiće, Vuka Brankovića ste proglasili izdajnikom itd. itd. I? Šta sad? Gde ste sad? Kako živite? Jel' vam lepo? Niste gladni, bedni, goli, bosi...?? Ne? Eh...

- I da. Umalo da zaboravim. Odelo ne čini čoveka čovekom, nit odelo čini čoveka. To se samo očinjem vidu pričinjava razlika koju definiše kao lepo, kao elegantno, kao gospodsko... A do juče bejasmo drugovi, braća i sestre... To što guglaš Chrom i sričeš napamet termine iz Vujaklije, ne čini te pismenijim, obrazovanijim, nit inteligentnijim od sedmogodišnjeg deteta. Sam sebe šamaraš terminima koje faksaš onde gde im mesto ne pripada. Al' to je valjda zbog ovih kupovnih diploma. Takve kljunove rafalno rešetam spikom koja se izliva iz mene posle samo 2 piva i 3 stomaklije. Ili beše obratno... "Ne trebaju im radnici, trebaju im borci, panika da puca čak i kad su ćorci. Sve kupuju novci, mediji su ko strocij, dave te hipnozom dok sloboda je u boci..." ENDE!

Pljuni Muriju

- Pitanje zašto, potpuno je apsurdno. Ali za balvane evo par primera. Murkani su represivni, vrše teror i iživljavaju se nad civilima, ne poštuju zakone već ih svesno krše, korumpirani su do srži, oni su najveća kriminalna organizacija, posle SPC. Oni dilaju heroin. Oni kontrolišu trgovinu belim robljem. Oni reketiraju. Oni su teroristi sa značkom i pištoljem za pas. Oni su... Al’ zar je i ovo gore navedeno malo!?? Ovo je više nego previše dovoljno da ih pljuneš, Zombi. Evo ti ekskluzivne prilike. Možeš da ih pljuješ sve od reda, možeš po imence(ako imaš broj značke tog kulova – bingo!). Jednostavno, kako ti volja. Pljuni i zaaaapjevaaaaj...!!! Naravno, ako skupiš muda.

In the Land of Blood and Honey

- „They got money for wars bat can’t feed the poor.“

- Septembar, 2013.

- Sadašnjost...

- Sedim kraj prozora zavaljen u stolicu. Kroz okno starog prozora, okom okomljen na svet i sve u njemu, gledam hemikalijama posečeno nebo. Sagoreće. Uskoro. Znam. I čekam taj dan. Ne zato što to želim, već zato što ću toga dana gledati izraze lica moronskih mozgova koja će tek tada shvatiti šta znači biti šraf u matici. I tek tada će razumeti kakvi su to žmarci tutnjali ispod njihove hladne kože. I šta im je to zujalo u venama... Ako doživim taj dan...

- Negde duboko u sebi, negde u malom kutu svoje podsvesti, ne želim da dočekam taj dan. Već sada s osmehom želim smrt. Jer radije ću umreti s osmehom čvrsto stojeći na nogama, no na modrim i poderanim kolenima prekriven slinom i suzama koje mole za milost. Ne treba mi njihova milostinja. Ne treba mi nikakva. A naročito ne takva. Bedna. Ponizna. Bez dostojanstva. Bez bajate mrvice samopoštovanja.

- U njihovim gletavim parazitskim očima ja sam već terorista. Nakazna kontrarevolucija. Neznabožac. Antihrist. Izrod... Njihova mlohava usta, s jezikom prekrivenim skramom od učmale krvi naše, govoriće i gore stvari za mene. A ja ću s osmehom počivati na đubrištu istorije. Mrtve vene će mi još uvek pumpati mrtvu krv. Kroz njihove odrubljene hodnike tutnjaće istina nepoznatog stranca. Šaputaće istinu mrtvima, odzvanjaće u ušima živih koji će moj kop zalivati pišaćkom svoje nove krvoločne vere. Novi simboli starih zločinaca, biće utisnuti na novim ropskim čelima. Još jedan poraz pripašće živom čovečanstvu, i još jedna pobeda mrtvom.

- Misao je smrt.

- Oktobar, 1997.

- Prošlost...

- Jecaji mrtvih mešaju se s jecajima živih. Bol je kratka reč da bi opisala okolnosti. Patnja nema težinu da je definiše. Svuda vidim krv i suze. Stvarnost mi kasapi oči u froncle. Ne želim da gledam... Uši su odavno gluve... Ali moje sopstvene vene su se okrenule protiv mene... Jer sam čitav stao u njih... Dodir mi je govorio osećaj. A osećaj je ništavno gazio osećanja. Bezdušno. Video sam ne gledajući, i čuo sam ne slušajući. Krik. Jezivi, hladni, stravični krik. I vapaj suza nepoznatog deteta. Zgazio me, smrvio i ubio trenutak u trenutku kada sam se ponovo rodio. Ovoga puta besan, jer sam napokon shvatio koliko je zlo u većini. Dobro nije postojalo. Bar ga ja nisam osećao. Tada...

- Januar, 2000.

- Prošlost...

- Sedeo sam u nekoj zadimljenoj i pijanoj birtiji navaljen laktovima na gotovo oronuli astal. Jedino je stolica podno mog dupeta bila živa. Možda i jedino živo stvorenje u toj mrtvoj i zaboravljenoj birtiji. Sklopljenih očiju gledao sam sve te u duši smrdljive dvonožce koji su naprasno raspojasali muda i izbacili olovne kurčine nad kojima su se vijorili simboli otpora. Da. Sada. Nakon 10-ogodišnjeg ćutanja, skrivanja, bežanja, laganja... 10 krvavih teror-godina iza zipa stajale su piše. Mudanca se nisu ni nazirala.

- Laž je postala istina, pa je istina ponovo postala laž. Ubeđivali su sebe da veruju u ideju, i tako lagali i sebe i druge. Vrlo slične njima. Truli zadah izopačenih reči i ofucanih parola testerisao je moju moždanu koru. Moje vene bile su natopljene alkoholom i bensedinima. Želeo sam vani, ali sam znao da je i tamo potpuno identična slika. Gadovi u srcu, smradovi u duši. Zaprljano i izopačeno društvo smetalo mi je k’o što uš svrbi i smeta.

- Ne sećam se dana, datuma ni sata kada sam se zarekao da više nikada neću čitati knjige u kojima se opisuju ratovi, niti ću gledati filmove takvog žanra. Zarekao sam se. Tada...

- Septembar, 2013.

- Sadašnjost...

- 13 godina kasnije pogazio sam svoju reč. Ne umem da objasnim zašto. Možda zato što mi je smetala svačija istinita laž. Jedan događaj milion puta prepričan uvek u 3 različite verzije. Žigalo me je kao kamen u bubregu. Kako objasniti balvan-mozgovima da nema toga rata nakon kojeg je sva čista... Kako da objasnim sebi da neće balkanska pamet u balkansku glavu... Ne mogu. Ne umem.

- Već godinu i kusur dana digla se fama oko nekog filma kojeg je režirala neka glumica. Ili foto-model. Šta već. Jedna strana je vikala na sav glas da je to živa istina. Druga je neutralno klimala glavom. A treća, treća strana je vatreno bacala drvlje i kamenje na njihovu istinu, pretvarajući je u laž. I premda je treća strana bila podeljenog mišljenja, to podeljeno ostalo je u dubokoj tišini. Ta manjina nazvana je dobropoznatim izrazima: izdajnici roda, vere i nacije. 99% njih nije ni odgledalo taj film, ali su vidli neke scene, ili čuli neku glasinu o tome i odmah, istog momenta, skrojili svoju verziju, krvavo osuđujući njihovu. Ponovo su prebrojavali mrtve. Ponovo su na tas stavljali davno prolivenu krv. Zalud prolivenu. Celi Balkan smrdi na učmalu krv. I dok šetaš Balkanom, skrama te učmale krvi lepi se za tvoja stopala. A tvoje stope prekriva nova... zaludna... mlada... sveža... krv. Ko to ne vidi, ne čuje i ne oseća, taj je naci-fašistički zadojeni slepac. I besprizorni proliv.

- Ni od koga nisam mogao da pozajmim disk i odgledam taj film. Jer niko i nije imao disk. Barem ne oni koje je poznajem. Nigde nisam mogao da kupim jer ga nije bilo u prodaji. Barem ne na onim mestima koja sam poznavao. Ali je mogao da se skine sa neta. Nisam želeo da skidam i gledam, ali godinu i kusur dana zažuljivanja, godinu i kusur dana proseravanja, godinu i kusur dana svakodnevnog trabunjanja i gunjđanja nateralo me je da to učinim. Skinuo i odgledao. Film k’o i svaki drugi. Šatro ljubav prožeta kroz istiniti rat. Rat prikazan iz ugla ko zna kog lica, ko zna kog ugla. Ali jedno sigurno znam. Nije laž. Fakat nije laž. Baš kao što fakat nije ni istina. Ali, šta je to uopšte istina kad je u pitanju rat? I kako definisati istinu u ratu? Iz kog ugla gledati? Čiju verziju slušati? Kome verovati...??

- Film počinje pesmom ’Zemlja’, legendarnog i revolucionarnog benda ’EKV’. I to je bilo sasvim dovoljno da me uvede u celu priču. Samim tim, tom pesmom, u tom filmu, sve je rečeno. I gotovo svi delovi filma, sve scene, sve sekvence, jesu istinite. Ako ništa drugo, onda barem delimično. Jedan događaj, 3 priče, 3 različite verzije. I svaka vuče na svoju stranu. I svaka ima neku svoju istinu. Iskreno se poserem na sve 3. I veličanstveno im se najebem milosne majčice svima njima. I zabole me za njihovo mišljenje. I komentar. I odgovor. S moje strane neće biti replike. Koljači, ubice, silovatelji i zločinci nisu dostojni toga. Nisu dostojni ničega. S moje strane ide samo prezrenje i zaborav. Bez oprosta. Neka im praštaju njihovi bogovi. Neka ih veličaju njihovi političari. Neka ih pljuju njihovi neonacisti. Neka ih se sećaju njihove akademije nauka... Ja ne pripadam nikome. Ja tu nisam rođen. To nije moja zemlja. To nisu moji ljudi... I k’o Štulić pevaću ’Balkane moj’. I k’o Štulić pevaću ’Voljela me nije nijedna’.

- Film teče kako teče, i završava se kako se završava. Baš onako kako i jeste. Bez kraja i početka. Bez mira i ljubavi. Bez priznanja. Bez pružene ruke. I dalje crvene linije, i dalje Ničija Zemlja. Zemlja krvi i meda... I jeste Zemlja Krvi i Meda.

- Ja sam Balkanac i jebe mi se za Četnike, Balije i Ustaše. Jebe mi se za Srbe, Muslimane i Hrvate. I boli me kurac za ostale. I pevaću k’o Edo ’Ona je moja haška klupa, ona i dete su mi bitniji nego ti, mati i sve to skupa.’

- Odgledao sam, Zombi. I kraj priče stavljam tek iza zareza gde modre šake grle, gde krv, suze i znoj grle možda i poslednju krušku u Bosni i Hercegovini. Tu kreće moja suza, tu drhtim i tu stavljam tačku, Zombi. Zato što više ne postoje reči koje mogu bilo šta da dodaju, opisujući bilo šta. Sve reči su suvišne. Sve reči tu gube smisao. I više ništa ne znače... Više ništa ne vrede...

- To je to, Zombi. Sada i zasigurno mogu da ti potvrdim da više neću gledati ta sranja, niti bilo šta slično. Pogotovo ne kad celi Balkan o nečem zabruji. Kad celi Balkan zabruji, ja tu ne pripadam, Zombi. To nije moj put. Neka me pozovu tek kad 99% Balkana ustane i zabruji protiv 1%. Onog %, Zombi. Onog jednog % koji je sve to i napravio. I ustaću, Zombi, tek kada budem video bes naroda uprtog protiv oka koje gleda na nas s vrha krvave piramide. One piramide koju mi nosimo na plećima. K’o Atlas Nebo. Tek tada, Zombi. Tek tada...

- „U čije ime ste ubijali!? – U moje niste! U čije ime ste ih poklali!? – U moje niste! Vaše ratove ste vodili! – Moje niste! I sve ste ih dobili... Ludilo! A ja izgubio...“

- „Future years will never know the seething hell and the black infernal background, the countless minor scenes and interiors of the secession war; and it’s best they should not. The real war will never get in the books.“

- „Older man declare war. But it is the youth that must fight and die.“

- A ja ću i dalje pevati, Zombi, „Ovo je Zemlja za nas, ovo je Zemlja za sve naše ljude. Ovo je kuća za nas, ovo je kuća za svu našu decu...“ Pogledaj me očima deteta, Zombi. Očima deteta... Ili jednostavno odjebi od mene. Ostani gde si. Moronu.

Ko nadzire Nadzirače

- „ ... Pseća lešina jutros u uličici. Otisak gume na raspuklom stomaku. Ovaj grad me se plaši. Video sam njegovo pravo lice. Ulice su prošireni slivnici, a slivnici puni krvi. I kada se na rešetkama konačno uširi skrama, sva gamad će se podaviti. Natopljena prljavština seksa i ubistava podići će im se do struka, i sve kurve i političari pogledaće i povikaće:“Spasite nas.“ A ja ću da prošapućem:“Ne.“ Čitav svet stoji na ivici i bulji dole u krvavi pakao. I svi ti liberali i intelektualci i slatkorečivci... odjednom niko ne može da se seti šta treba da kaže. Ispod mene, ovaj užasni grad... vrišti kao klanica puna retardirane dece... a noć zaudara na blud i nečistu savest...“

- Pritisni crveno dugme u svojoj glavi, Zombi. To je jedina opcija koja ti je preostala. Jedina. Jer ako ne znaš da sve ono što imaš zapravo nemaš, i da sve ono što si nekada mislio da imaš, u stvari, nikada zaista nisi imao, i da sve ono o čemu maštaš da ćeš imati jednoga dana, jednog dana, onog dana kada se sunce tvog života ugasi, kad presahnu tvoje životne vode i kad kreneš put ovozemaljskog zaborava, shvatićeš, konačno ćeš tada shvatiti da nikada ništa nisi ni imao. Sem poneke blede fotografije koja će ostati u tvom otrulelom sećanju. Jer je za sve prekasno. Oduvek je i bilo prekasno...

- Na žalost nam, tak’ih ima na tone. I na našu i njihovu nesreću, svi mi i svi oni, shvatimo tu pelen istinu tek na kraju onog zaboravljenog puta. I tek tada kažemo onu trivijalnost:“Eh, da sam onda znao ono što sada znam...“

- Zato ti sada govorim, Zombi, da isključiš TV i uključiš mozak. Jer, život je samo tren. Sadašnji trenutak. Momenat. I ako u tom momentu ne živiš, onda znaj da nikada nisi ni živeo. Mogu oni nama, Zombi, da sole pamet i prosipaju nam savete i ostale koještarije, da nas uče da svet gledamo njihovim očima, da život naš živimo njihovim očima, da naš udah udišemo njihovim plućima... ali i ti i ja znamo, Zombi. I ti i ja znamo da niko i ništa ne zna bolje od nas šta je bolje za nas. Šta je dobro za nas znamo samo ti i ja, Zombi. Samo ti i ja... U ovom momentu... U ovom trenutku...

- Čaša padne na pod i polomi se u param parčad. Pokupiš smrskane stakliće i baciš u smeće. Smeće baciš u kontejner. Đubretari dođu i pokupe tvoje smeće. Zatim ga bace na deponiju. Sa deponije se pokupi i reciklira. Reciklirano smeće za smešne novce kupe dileri. A zatim to reciklirano smeće prodaju prodavcima po 3 puta većoj ceni. Negde pri kraju, prodavci reciklirano smeće prodaju tebi po 5 puta većoj ceni. I na kraju, ono smeće koje si ti bacio, onda kada si mislio da je to sve što je ono moglo da ti pruži u datom momentu, ponovo se nalazi u tvojim rukama. Ono isto smeće, onaj isti param parčad, sada je ponovo u tvojim rukama. Ponovo je čaša. Čaša iz koje sada piješ. Baš sada. U ovom trenu.

- Krug. Život je, u stvari, jedan beskrajni krug koji u sebi sadrži bezbroj krugova prepunih bezličnim raskršćima. Na svim tim raskršćima nalaze se putevi. Svaki taj put čuva tajne tragova prošlih, prostire se podno stopa sadašnjih i indolentno čeka buduće. Stope, tajne, suze, krv.... Jedan put se razlikuje od drugog. Svaki je na neki svoj način originalan, a opet nekako isti. Jer svi znamo kuda nas vodi i kako se taj put završava. I ti i ja znamo kakav je kraj tog puta, Zombi. Znam da znaš... Znam da znaš sve to, i ne podsećam te na to. I ne ukazujem ti na to. Samo delim ono ništa što i ti i ja imamo u svojim mrtvim šakama.

- Ne postoji Veliki Brat. Veliki Brat je laž. Čista izmišljotina ljudi od krvi i mesa. Postoji samo partija. Partija kojom upravljaju za javnost nepoznati ljudi od krvi i mesa. Oni ljudi iz senke... I zato što su u senci, i zato što su nepoznati, imaju moć. Tu moć da bez savesti i po sopstvenom nahođenju odlučuju o životima drugih kako i na koji način će živeti njihove živote. Tim ljudima robovi su političari. Političarima su robovi njihovi partijski vojnici. A mi, mi smo samo robovi robova, grobovi robova i disidenti i marginalci robova. Postoji samo jedna grupa koja se razlikuje. A oni su najveća manjina koja postoji u ovom univerzumu. Ta grupa nije nikakva organizacija. Oni nisu komuna. Oni nemaju svog vođu. Jedino što je njima zajedničko, jeste ideja. Jedna jedina ideja koja povezuje sve te rasute ljude širom planete u jednu grupu. U jednu manjinu. Znam da znaš, Zombi, koja je ta ideja. I znam da znaš da je i ti i ja podjednako isto želimo. Možda je shvatamo na različite načine, ali je razumemo isto. A to je naše jedino zajedničko oružje koga se oni tako zajebano plaše, Zombi. Ako je tako silno želiš, kao što je želim ja, onda skupi muda, Zombi! Skupi muda i bori se! Ne daj da te menjaju, Zombi! Ne dozvoli da te menjaju! Budi do kraja ono što jesi, Zombi! Budi Zombi. Deinstaliraj se iz njihovog kalupa i kreni put sebe. A ako nemaš muda, Zombi, onda ostani kasta sperme robova koji robuju robovima. I nosi se u 3 krasne materine pizde. Moronu...

- „Safeguarding the rights of others is the most noble and beautiful end of human being.“

- Na kraju ovog poglavlja, Zombi, preslušaj numeru ’Palija’, izvođač: Atheist Rap. Sklopi oči i koračaj... Ali pazi, Zombi. Prostro sam svoje snove podno tvojih stopala, zato gazi nežno, Zombi... jer gaziš po mojim snovima...

Dead Man Wolking

Najveći problemi balkanskih naroda potiču od religije. Svejedno čije. Kad bih sad pitao nekog popa, hodžu ili biskupa, šta je to religija, oni bi svi uglas odgovorili, bez onih njihovih sranja, koja drobe naširoko kako bi te zbunili i ubedili u to što žele, iz raznoraznih knjižica koje su napisali ljudi od krvi i mesa, baš kao što smo i mi, a ne tamo neki sveti imaterijalni likovi, odgovorili bi: "Vera!" A šta je to vera? Vera u šta? I, naravno, oni bi nastavili da kenjaju, svako iz svojih knjižurina, objašnjavajući ti kako moraš da se pokloniš i povinuješ tom bogu. A bogova ko pleve. Svaka religija ima svoja pravila i svoje zakone i svoje običaje, i svi propagiraju mir i ljubav, i svi će ti reći kako je njihov bog milostiv i kako prašta i slično. Ali moraš da mu se povinuješ. Da klekneš i moliš. A kog boga da molim? I zašto da klečim i molim ako će on, pošto je, zar ne, milostiv, ionako meni i tebi oprostiti sve naše grehove. Ma kako oni veliki bili.

- Razmišljam nešto dok ovo pišem. I čudim se, jebo te. Pa svi ratovi koji su se ikada u istoriji čovečanstva odigrali, začeti su baš na temelju tih religija. Sve te vođe svih tih religija blagosiljali su svoje borce da krenu u smrt. A zašto sve to? Pa zbog jebenih papirnatih govana! Zbog jebenih para! Novac! Krvavi novac je njihov bog! A tvoj, moronu!? Koji je tvoj bog? Kako ga zoveš? Zašto ga zoveš? Zašto mu se šlihtaš dok cmizdriš i moliš? Zašto plaćaš parama ako je po bogu imaterijalnom biću imaterijalnost od vitalnog značaja za sve što u njegovo ime propagiraju lažovi i umobolni trik-majstori pod odorama svojih simbola?

- Meni nije potreban njihov bog da razlučim dobro od lošeg. Da odvojim pozitivno od negativno. Da volim, maštam, sanjam, osećam... da živim. Slobodno. U miru. Potreban mi je samo mozak da skontam da se sve te stvari nalaze u meni, u prirodi, a ne u njihovim propovedima, simbolima, krvavim rukama, dok leže u svili i kadifi, dok se vozaju preskupim blindiranim autima, i dok svoja dupeta uvek izvuku na obalu prvi, gledajući kako brod prevarenih tone bez povratka. Meni nije, Zombi. A tebi?

- Mi smo rođeni mrtvi, Zombi. Svako od nas ima svoj početak, sredinu i kraj. A kraj nam je svima poznat. I ti i ja ćemo završiti u rupi, potpuno istoj. Zemlja je zemlja. Pepeo pepelu, prah prahu. Veličina spomenika ne odražava veličinu pokojnika, već zatucanost njegovih naslednika. Sprdnja sa zakonima prirode. Sa njima će kriviti mir. Da ode...

- Mrtvi ljudi hodaju planetom Zemljom, Zombi! I ti si jedan od njih! I ja! Svi smo u istim govnima, s malom razlikom što neka smrde više, a druga manje. I nije tebi potreban nikakav bog, Zombi. Nikakva religija. Nisu ti potrebni njihovi zakoni, njihov krvavi novac od običnog papira, samo malo doteranog i veoma suptilno izreklamiranog. Ne treba ti ništa, Zombi, osim haosa. Tebi je potreban haos u glavi! Pozitivni haos! Da poludiš! Da dotakneš dno! Da padneš i propadneš! To je tebi potrebno, jer ćeš tek tada shvatiti ovo što ti ja pričam sada. Jer, ti nisi sadržaj svog novčanika. Ti nisi nameštaj svoje sobe. Ti nisi odelo koje nosiš. Ti nisi njihova lična karta. Ti nisi njihov matični broj. Ti nisi čak ni tvoje ime. Ti si samo duša, Zombi. Duša koja lutajući traži sebe.

- Kažem, jebeš sistem! Kažem, jebeš religije! Kažem, jebeš modu! Kažem, jebeš novac! Kažem, jebeš TV! Kažem, jebeš reklame! Kažem, jebeš savršenost. Kažem, budi nesavršen. Budi sve ono što oni ne očekuju od tebe. Budi neposlušan. Budi bunt. Kažem, budi ono što jesi...

- Buđenje, Zombi! Tvoj je mrak! Tvoj je dan! Tvoja je vatra! Tvoja je voda! Tvoj je vazduh! Tvoje su ulice! Kreni, Zombi! Kreni bez straha i videćeš kako će strah i panika obuzeti tvoje robovlasnike! Videćeš kako će se tresti pred tobom i tražiti milost! A kada to budu učinili, pitaj ih tada, Zombi: "Ko je sada vaš bog?"

- Pronađi pesmu 'Ne pokušavaj mijenjat me', izvođač: Miladin Šobić. I slušaj, Zombi. I slušaj sve dok je ne shvatiš i razumeš. Jer tu leži tvoj početak, moronu.