Elektronsko ucenje i ucenje na daljinu

ivanavulic005 — Mon, 23 Sep 2013 17:26:16 +0200

Исак Питман,енглески учитељ стенографије, давне 1840. године слао је поштом својим ученицима кратке одломке из Библије које је требало да препишу. Ученици би, након што ураде задатак, поштом слали своје радове учитељу. Иако изгледа невероватно, почеци учења на даљину заиста датирају из прве половине 19. века. Електронско учење је, наравно, тада било у домену научне фантастике.

Електронско учење се може дефинисати као процес преношења знања и вештина електронским путем уз коришћење одговарајућих рачунарских апликација, тј. наменских програма, и окружења у процесу учења. Те апликације и процеси обухватају учење преко веб-а,рачунара у дигиталним учионицама, а садржаји се преносе преко Интернета, интра-нета/екстранета, аудио и видео трака, сателитске телевизије...

Прелазак на електронско учење никако не значи одбацивање постојећег садржаја за подучавање/обучавање, већ само побољшање постојећег образовног материјала, односно његово осавремењавање.

Преносиве врсте садржаја које се користе у електронском учењу чине:

· Word документи, Adobe Acrobat датотеке, као и све остале датотеке;

· Веб садржаји (HTML, Shockwave, JAVA итд.);

· Континуални или streaming медијуми (RealVideo, MP3 audio, NetShow);

· Ауторизовани наставни садржаји у виду тзв. извршних курсвера

Електронско учење у веку у коме живимо више не спада у домен научне фантастике, полако је захватило све поре образовања-како неформалног, тако и формалног. Императив 21. века представља коришћење интернета у свим областима друштва. Како и електронско учење и учење на даљину углавном везујемо за коришћење интернета, често ова два појма поистовећујемо, иако нису синоними. Илустрација из прве половине 19. века већ нам указује на једну разлику између ова два појма-учење на даљину је много старије од електронског учења.

Следећа разлика се односи на заступљеност медија у овим облицима учења. Код учења на даљину на самом почетку развоја били су заступљени штампани медији. Касније, како се технологија развијала, користе се аудитивни медији, аудиовизуелни медији, затим компјутерске и информационе технологије. Како у 21. веку интернет представља главно средство информисања и комуницирања, тако се и учење на даљину сада заснива на интернет технологији. Насупрот томе, електронско учење (е-учење, енг. e-learning) користи искључиво електронске медије, што можемо закључити и из самог његовог назива. Обухвата различите методе и технике, а најчешће се везује за употребу рачунара и интернета.

Још једна разлика између електронског учења и учења на даљину коју би требало поменути, односи се на физичку (не)раздвојеност наставника и ученика. Код учења на даљину наставник и ученик су физички раздвојени, док код електронског учења не морају бити.

By:wikipedia

Čestitamo

ivanavulic005 — Mon, 16 Sep 2013 16:06:05 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.