svashtara
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking
jovoking2026-08-18T08:51:46ZAnarhija
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/03/13/anarhija
<img src="/C:/DOCUME%7E1/SERVIS/LOCALS%7E1/Temp/moz-screenshot-2.jpg" border="0" /><h1 class="firstHeading">Anarhija</h1>
<p>Riječ anarhija dolazi od grčkog αναρχία (anarchia), što znači '<strong>bez vladara'</strong> (prefiks <em>an-</em> znači '<strong>bez'</strong>, korijen <em>arch-</em> se prevodi kao '<strong>vlada ili vlast'</strong>).</p>
<p><strong>Anarhija</strong> je oblik društva u kojem bi se nastojalo poništiti
svaki oblik nametnutog autoriteta; anarhisti vjeruju u čovjekovu
prirodnu sposobnost autokontrole u društvu. Postojanje društvenih
pravila i ugovora nije a priori isključeno u anarhiji, bitno je samo da
je ta pravila i te ugovore slobodno odredila i prihvatila zajednica
koje se ona i tiču i da nisu nametnuta odozgo, kao što se događa tamo
gdje jedni ljudi imaju veću moć od drugih.</p>
<p>Mada je u ljudskoj povijesti bilo brojnih ostvarenja društava i organizacija baziranih na anarhičnim principima, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Pari%C5%A1ka_komuna" title="Pariška komuna">Pariška komuna</a> iz <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1871." title="1871.">1871.</a> je bila vjerojatno prvi pokušaj anarhične društvene organizacije koji je globalno odjeknuo; kao što je komentirao <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Mihail_Bakunjin" title="Mihail Bakunjin">Mihail Bakunjin</a>,
jedan od velikih povijesnih mislilaca anarhije. Još je konkretnih i
opširnih ostvarenja anarhičnih principa u društvu bilo i u vrijeme <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolski_gra%C4%91anski_rat" title="Španjolski građanski rat">građanskog rata</a> u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolska" title="Španjolska">Španjolskoj</a>, za vrijeme kojeg su radnici, često kao članovi anarhosindikalističkih organizacija kao što je <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=CNT&action=edit&redlink=1" title="CNT (još nije napisano)">CNT</a> u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Katalonija" title="Katalonija">Kataloniji</a> i <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Aragon" title="Aragon">Aragonu</a>,
dokazali djelotvornost samouprave javnog prijevoza i proizvodnih
poduzeća - industrijskih, kao i poljopriverednih: preko horizontalnih
skupština su bile ostvarene kolektivizacije zemlje zaplijenjene od
veleposjednika i u nekim slučajevima je čak bilo ukinuto i <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Privatno_vlasni%C5%A1tvo&action=edit&redlink=1" title="Privatno vlasništvo (još nije napisano)">privatno vlasništvo</a>;
sve je to, međutim, bilo nasilno prekinuto zbog ratnog poraza, naime
osim što su se borili protiv nacionalista i fašista pod vodstvom <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Francisco_Franco" title="Francisco Franco">Franciska Franca</a> (koji su imali i podršku <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fa%C5%A1isti%C4%8Dka_Italija&action=edit&redlink=1" title="Fašistička Italija (još nije napisano)">fašističke Italije</a> i <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Nacisti%C4%8Dka_Njema%C4%8Dka" title="Nacistička Njemačka">nacističke Njemačke</a>), anarhisti su se morali čuvati i Komunističke partije, koja je imala podršku od <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Staljina</a>
s izričitom zabranom naoružanja anarhista i s naredbom da se sabotiraju
postignuća anarhičnih organizacija i pojedinaca. Bilo je, međutim vrlo
bitno i iskustvo <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mahnov%C5%A1%C4%87ina&action=edit&redlink=1" title="Mahnovšćina (još nije napisano)">Mahnovšćine</a>, tj. pobunjeničke <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Ukrajina" title="Ukrajina">Ukrajine</a> pod vodstvom seljačkog generala <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nestor_Ivanovi%C4%8D_Mahno&action=edit&redlink=1" title="Nestor Ivanovič Mahno (još nije napisano)">Nestora Ivanoviča Mahna</a> i <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kronstadt&action=edit&redlink=1" title="Kronstadt (još nije napisano)">Kronstadtskog</a> otpora u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Rusija" title="Rusija">Rusiji</a>. Oba ova otpora su bila slomljena i izbrisana od strane boljševika i njihove <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Crvena_armija" title="Crvena armija">Crvene armije</a> kojom je zapovijedao general <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Lav_Trocki" title="Lav Trocki">Lav Trocki</a>.</p>
<p>Riječ anarhija je često krivo korištena kao pojam kaosa i nereda,
dok istovremeno anarhična misao uživa velik broj štovatelja, kao što je
<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Noam_Chomsky" title="Noam Chomsky">Noam Chomsky</a> - poznati predstavnik <a class="external text" href="http://www.mit.edu/" title="http://www.mit.edu/" rel="nofollow">MIT-a</a>.</p><img src="/C:/DOCUME%7E1/SERVIS/LOCALS%7E1/Temp/moz-screenshot.jpg" border="0" /><img src="/C:/DOCUME%7E1/SERVIS/LOCALS%7E1/Temp/moz-screenshot-1.jpg" border="0" />Generalna2008-03-13T21:27:54ZjovokingVangoghologija
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/03/12/vangoghologija
<p align="center" style="margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"> </p>
<p align="center" style="margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt">V A N G O
G H O L O G I J A</p>
<p align="center" style="margin-top: 0pt; margin-bottom: 0pt"> </p>
<table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" id="table6" width="100%">
<tbody><tr>
<td>
<p align="center">
<img src="http://www.musicvangogh.com/history/images/8690.jpg" border="0" width="430" height="125" /></p></td>
</tr>
</tbody></table>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px"> </p>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px">Puno je vode
proteklo od kako su Van Gogh krenuli Tragovima proslosti i zaurlali
Svet je moj. Doneli su Strast svojoj Zemlji cuda u kojoj vlada
Besnilo. Unapred su zavapili Hodi da bi posle svega priznali: No
Comment! Tako je oduvek - na Poljima snova svako pleme zna da
najduze traje Opasan ples. "Ljudi se cesto pitaju zasto smo se
odlucili bas za ovo ime koje smo dali grupi. Nastojimo da napravimo
jednu lucidnu vangogovsku sliku stvarnosti". Povodom prvog albuma
Grupa je osnovana januara 1986 godine. Cinili su je Zvonko Djukic
Djule, gitarista, Srboljub Srba Radivojevic, bubnjar, pevac Goran
Milisavljevic i basista Predrag Popovic (ex Rock Express). Djule je
prethodno svirao u srednjoskolskom sastavu Haos dok mu je rodjeni
brat Ljuba bio klavijaturista Elektricnog orgazma. </p>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px"> </p>
<table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" id="table1" width="100%">
<tbody><tr>
<td>
<p align="center">
<img src="http://www.musicvangogh.com/history/images/9195a.jpg" border="0" width="430" height="125" /></p></td>
</tr>
</tbody></table>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px">
<br />
Van Gogh rad obnavlja 1990. objavljivanjem promo singla `Gubis me` i
albuma "Svet je moj" (91) gde se Djule prvi put ogleda u ulozi
pevaca. Tim povodom za Radio TV reviju kaze :"Zelim da se vratimo
singlom. To je pocetak ostvarivanja moje stare ideje da svaka dva
meseca izdajemo po jedan singl da bismo na kraju godine kompletirali
nekakvu retrospektivu". Ploca je nastajala dugo, u njenom radu
ucestvuju i Srba Radivojevic (bubanj) i Vladan Cvetkovic (kao
koncertni bubnjar), basista Aleksandar Aca Barac i klavijaturista i
producent Vlada Barjaktarevic. Kao gosti tu su Milan Mladenovic,
Margita Stefanovic, Zoran Svaba Radomirovic, Nera i Tanja Jovicevic.
Djule je autor vecine materijala a pesmama `Neko te ima, "Gubis me"
usloznjavaju svoj osnovni zvuk.</p>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px"> </p>
<table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" id="table2" width="100%">
<tbody><tr>
<td>
<p align="center">
<img src="http://www.musicvangogh.com/history/images/9600a.jpg" border="0" width="430" height="125" /></p></td>
</tr>
</tbody></table>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px">
<br />
Albumom Hodi /producent Sasa Habic/ grupa 1996. siri svoju zanrovsku
ponudu uz oslonac na efektnim video spotovima. Vecina materijala je
Djuletova dok se u kreativnom timu pojavljuje i Sasa Dragic u hitu "Polje
snova" a tekst pesme "Hodi" se oslanja na motive slavnog Momcila
Nastasijevica. Kao ilustracija sirenja osnovnog pravca mogu
posluziti pesme "Delfin", "Hodi", "Kiselina", "Klatno", "Apsolutno
ne"... Spot za pesmu "Delfin" dobio je Srebrnu maslinu na festivalu
TV spotova i kratkih filmova u Baru. Delo je tima oko Vinsent
produkcije na cijem je celu sama grupa i godinama Nebojsa Cupko
Radosavljevic. Tim povodom reditelj izjavljuje:"Za mene je spot uvek
mali film. To dozivljavam kao posebnu disciplinu sa dobrom idejom i
snaznim dizajnom".<br />
</p>
<table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" id="table3" width="100%">
<tbody><tr>
<td>
<p align="center">
<img src="http://www.musicvangogh.com/history/images/01a.jpg" border="0" width="430" height="125" /></p></td>
</tr>
</tbody></table>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px">
<br />
Januara 2001. grupa Van Gogh izdaje svoj drugi po redu "live" album.
Ovoga puta multimedijalni pod nazivom "Happy new ear" ("Srecno novo
uvo") , na kome je zabelezena koncertna atmosfera sa turneje "Opasan
ples", tokom koje je grupa ostvarila veliki broj koncerata u zemlji
i inostranstvu. Posle mnogo godina Van Gogh se predstavio i publici
u Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji. Multimedijalnim CD-om "Happy
new ear" grupa je stilski krenula na novo muzicko putovanje i
otvorila novo poglavlje u vizuelnoj komunikaciji sa publikom.<br />
</p>
<table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" id="table4" width="100%">
<tbody><tr>
<td>
<p align="center">
<img src="http://www.musicvangogh.com/history/images/01b.jpg" border="0" width="430" height="125" /></p></td>
</tr>
</tbody></table>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px">
<br />
Ubrzo nakon objavljivanja reizdanja, grupa zavrsava
dvoipogodisnju turneju "Opasan ples", i sve vise vremena provodi u
svom studiju, radeci na novim pesmama. Pocetkom 2002 godine, Djule,
Srba i Dragan okupljaju kreativni tim, i sa novim idejama i novim
zvucnim i vizuelnim konceptom, zvanicno sredinom februara meseca
ulaze u studio "O", gde zapocinju snimanje "DrUnder-a", sa
producentom Sasom Habicem. Prolece i leto grupa provodi predano
realizaciji pomenutog albuma. Krajem oktobra 2002 god, tacnije
28.10, u Konaku knjeginje Ljubice, novinarima je i zvanicno
predstavljen multimedijalni studijski album "DrUnder", grupe Van
Gogh sa jedanaest novih pesama, u izdanju diskografske kuce " Hi-Fi
centar". Album se pojavio u prodaji 29.10.2002 god., pracen prvim
spotom, uradjenim za pesmu "Za godine tvoje". Pomalo neuobicajeno za
nase prostore, oblik medijske prezentacije albuma, osmisljen je i
realizovan po misljenju mnogih nepristrasnih, za nase prilike na
zavidnom nivou. Mini press CD, uveden je kao novina, u smislu
elektronskog oblika komuniciranja sa predstavnicima medija, a press
turneja je obuhvatila veliki broj gradova-centara. <br />
</p>
<table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" id="table5" width="100%">
<tbody><tr>
<td>
<p align="center">
<img src="http://www.musicvangogh.com/history/images/03b.gif" border="0" width="430" height="125" /></p></td>
</tr>
</tbody></table>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px">
<br />
U trenutku kada je "DrUnder" "proklijao" u ljudima, Vincent Van Gogh
Produkcija objavljuje zvanicno planirane datume i gradove u sklopu
turneje. Turneja "DrUnder" pocela je 12.05.2003 god. koncertom u
Vrnjackoj Banji / sa pomenutog koncerta realizovan je i spot za
pesmu "Pupak" live/. Sviraju se veliki letnji otvoreni prostori.
Koncertom u Beogradu, 20.06.2003 god. na stadionu Tasmajdan, bend sa
svojom publikom ceka prvi dan leta, slavi svetski dan muzike i kraj
skolske godine. Van Gogh timu se pridruzuje i specijalno za tu
priliku, svetski priznati fotograf i prijatelj "porodice Gogh"
Branislav Rashic. Grupa je dobila veliki broj priznanja i nagrada u
konkurenciji rock album godine, i koncertni nastupi godine, po
glasovima publike mnogih medijskih kuca. Tokom leta 2003 god.
pojavljuje se spot za pesmu "Klupko", a grupa nezaustavljajuci se
nastavlja turneju, obilazeci veliki broj gradova po zemlji i
inostranstvu. <br />
</p>
<table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" id="table7" width="100%">
<tbody><tr>
<td>
<p align="center">
<img src="http://www.musicvangogh.com/history/images/03a.gif" border="0" width="430" height="125" /></p></td>
</tr>
</tbody></table>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px">
<br />
U opustenom druzenju clanova grupe, publiciste g-dina Ivana
Ivackovica, i zvanicnih promotera sa novinarima, predstavnicima
elektronskih medija, gostima i poklonicima grupe, na najdirektniji
nacin predstavljen je album "DrUnder" publici sirom Srbije, Crne
Gore, i BiH, kao i svim poklonicima grupe putem zvanicnog web
site-a, kreiranog od strane "Mediaprodesign" tima. Po samom zavrsetku
press turneje, grupa zapocinje desetodnevno snimanje polusatnog
filma "DrUnder", u produkciji RTS-a, po scenariju i u reziji Nebojse
Radosavljevica. U medju vremenu bas gitaristu Dragana Ivanovica,
zamenjuje Dejan Ilic. Odabrane lokacije Resavska pecina i Djavolja
varos, posluzile su grupi i reditelju da u direktnom spoju prirodnih
lepota nase zemlje, i savremenog zvuka albuma "DrUnder", naprave
spoj izmedju proslosti, sadasnjosti i buducnosti. Film je koncipiran
na spoju muzike, sa divnim predelima pomenutih lokacija, i
autenticnom govoru starosedeoca /govore o mitovima, obicajima,
legendama vezanim za Resavsku pecinu i Djavolju varos/. 2003 god.
film je nominovan u kategoriji Art`s & specials kao jedan od
petnaest najboljih iz celog sveta, na prestiznom svetski priznatom
TV festivalu, "Zlatna ruza Montrea 2003". Pocetkom 2003 god.
pojavljuje se drugi spot-singl, uradjen za pesmu "Tanka nit", a
ubrzo zatim i spot za pesmu "Sta ako?" iz filma "DrUnder". <br />
</p>
<table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" id="table8" width="100%">
<tbody><tr>
<td>
<p align="center">
<img src="http://www.musicvangogh.com/history/images/03c.gif" border="0" width="430" height="125" /></p></td>
</tr>
</tbody></table>
<p align="left" style="margin: 0pt 5px">
<br />
Sredinom oktobra, tacnije 22.10. grupa po prvi put u svojoj karijeri,
krece na put preko okeana. Zakazana Kanadska i USA turneja zapocinje
koncertom u Torontu u legendarnom prostoru "Opera house", nastavlja
se preko Hamiltona, i Vankuvera, Las Vegasa, Majamija, Chikaga, a
zavrsava se 2.11. koncertom u Njujorku.Po povratku, Van Gogh pocinje
sa pripremama decembarskih koncertnih aktivnosti. Za pocetak
decembra uradjen je i spot za pesmu "DrUnder",od snimaka sa
beogradskog koncerta na Tasmajdanu. U pauzama kada clanovi grupe
borave u svom gradu, zajedno sa svojim live- producentom Vladanom
Lilicem / ADVL/, intezivno preslusavaju sve odsvirane koncerte, koji
su sa producentom zivih albuma grupe Vladom Negovanovicem brizljivo
snimani. Veliki broj odsviranih koncerata zabelezen je i na DV-video
formatu, u Vincent Van Gogh produkciji, sa namerom da se po
zavrsetku turneje objavi DVD izdanje. Krajem januara 2004 god. po
zelji grupe, produkcija planira odlazak grupe na neku od planina,
gde su Djule Srba i Cvika pozeleli da u miru pocnu rad na svom novom
studijskom albumu, planiranom za kraj 2004 god.</p>Generalna2008-03-12T20:54:20ZjovokingDrugi svjetski rat (Hladni rat)
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/03/11/drugi-svjetski-rat-hladni-rat
<strong>Drugi svjetski rat</strong> (<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1._rujna" title="1. rujna">1. rujna</a> <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1939." title="1939.">1939.</a> - <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/2._rujna" title="2. rujna">2. rujna</a> <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1945." title="1945.">1945.</a>) međunarodni je sukob koji je izbio 21 godinu nakon <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rat" title="Prvi svjetski rat">prvog svjetskog rata</a>. Vođen je na tri kontinenta i na svim svjetskim oceanima, a u njemu su sudjelovale gotovo sve države koje su tada postojale. <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Rat" title="Rat">Rat</a> je počeo napadom <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Adolf_Hitler" title="Adolf Hitler">Hitlerove</a> <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dka" title="Njemačka">Njemačke</a> na <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Poljska" title="Poljska">Poljsku</a>, a okončan je kapitulacijom <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Japan" title="Japan">Japana</a>.
<p>Procjenjuje se da broj stradalih ljudi u 2. svjetskom ratu iznosi nešto manje od 55 milijuna, što ga čini jednom od <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Najve%C4%87e_svjetske_katastrofe" title="Najveće svjetske katastrofe">najvećih svjetskih katastrofa</a>.</p>
<p><a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Hitler" title="Hitler">Hitlerov</a> <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/NSDAP" title="NSDAP">NSDAP</a> na vlast u njemačkoj stigao je demokratskim putem, iako je prije toga <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/No%C4%87_dugih_no%C5%BEeva" title="Noć dugih noževa">eliminirao</a> mnoge pobornike <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Weimarska_Republika" title="Weimarska Republika">Weimarske Republike</a>. Popularnost stranke porasla je zbog njezinih odluka o prekidu poštovanja <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Versajski_ugovor" title="Versajski ugovor">Versajskog ugovora</a> koji je ograničio njemačke moći, o poticanju <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Anti-komunizam&action=edit&redlink=1" title="Anti-komunizam (još nije napisano)">anti-komunizma</a>, te zbog <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Legenda_o_%22no%C5%BEu_u_le%C4%91a%22&action=edit&redlink=1" title="Legenda o "nožu u leđa" (još nije napisano)">Dolchstoßlegende</a>
i na kraju obećanja o stabilizaciji i ekonomskoj obnovi. Sve to
poticalo je na narod da razmisli o njemačkom identitetu i
superiornosti, što je bio jedan od glavnih motiva za početak rata, jer
su nacisti tražili priključenje zemalja za koje su tvrdili da pripadaju
Njemačkoj.</p>
<p><a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Japansko_Carstvo&action=edit&redlink=1" title="Japansko Carstvo (još nije napisano)">Japansko Carstvo</a> za vrijeme <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1930-ih" title="1930-ih">1930-ih</a> bilo je pod većinskim utjecajem <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Militarizam&action=edit&redlink=1" title="Militarizam (još nije napisano)">militarizma</a>
japanskih vojnih i mornaričkih zapovjednika koji su željeli da Japan
postane svjetska kolonijalna sila. Japanske invazije počele su <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1931" title="1931">1931</a>., kada su ušli u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Mand%C5%BEurija" title="Mandžurija">Mandžuriju</a>, a nastavile su se <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1937" title="1937">1937</a>. njihovim ulaskom u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina">Kinu</a>. Za vrijeme invazije pomoć Kini slale su <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/SAD" title="SAD">SAD</a> i <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/UK" title="UK">Velika Britanija</a>,
što je na kraju prisililo Japan ili na odustajanje od osvajanja Kine
ili na pronalaženje novih resursa. Japan se tada suočio sa problemima
povlačenja iz Kine, razvijanja vlastitih resursa, potpisivanja
sporazuma, kupovanja resursa negdje drugdje ili ulaska u rat da bi
dobio ono što mu je potrebno. Japan se od svega toga odlučio za rat,
pod velikim utjecajem <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Tre%C4%87i_Reich" title="Treći Reich">Hitlerove Njemačke</a>, i počeo planove za rat. Budući da se tada vjerovalo da <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/SAD" title="SAD">SAD</a> neće ući u rat, Japan je imao prostora za osvajanja na <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Pacifik" title="Pacifik">Pacifiku</a>. No nakon <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Napad_na_Pearl_Harbor" title="Napad na Pearl Harbor">napada na Pearl Harbor</a> <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/7._prosinca" title="7. prosinca">7. prosinca</a> <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1941" title="1941">1941</a>. i njemačkog objavljivanja rata SAD-u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/11._prosinca" title="11. prosinca">11. prosinca</a> <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1941" title="1941">1941</a>., <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/SAD" title="SAD">Amerikanci</a> su ušli u rat.</p>
<p><a name="Sudetska_kriza_i_izbijanje_rata" id="Sudetska_kriza_i_izbijanje_rata"></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Sudetska kriza i izbijanje rata</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=2" title="Uređivanje odlomka: Sudetska kriza i izbijanje rata">uredi</a>]</span></h2>
<p><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Vista-xmag.png" title="Vista-xmag.png"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" border="0" width="18" height="18" /></a><em>Detaljniji članak o ovoj temi: <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/M%C3%BCnchenski_sporazum" title="Münchenski sporazum">Münchenski sporazum</a></em></p>
<div class="thumb tright">
<div class="thumbinner" style="width: 302px"><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Ww2_allied_axis.gif" title="Karta osvojenih teritorija po svijetu od 1939. do 1945. Sile Osovina su označene crno, Saveznici plavo, Sovjeti crveno."><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/dc/Ww2_allied_axis.gif/300px-Ww2_allied_axis.gif" border="0" alt="Karta osvojenih teritorija po svijetu od 1939. do 1945. Sile Osovina su označene crno, Saveznici plavo, Sovjeti crveno." width="300" height="160" /></a>
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"><a class="internal" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Ww2_allied_axis.gif" title="Povećaj"><img src="http://hr.wikipedia.org/skins-1.5/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div>
Karta osvojenih teritorija po svijetu od <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1939" title="1939">1939</a>. do <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1945" title="1945">1945</a>. Sile Osovina su označene <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Crno" title="Crno">crno</a>, Saveznici <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Plavo" title="Plavo">plavo</a>, Sovjeti <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Crveno" title="Crveno">crveno</a>.</div>
</div>
</div>
<p>Novoizabrani njemački kancelar <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Adolf_Hitler" title="Adolf Hitler">Adolf Hitler</a> bio je velik protivnik <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Versajski_ugovor" title="Versajski ugovor">Versajskog ugovora</a>. Nije želio da se tako velika nacija kao Njemačka ograničuje u bilo kojem pogledu.</p>
<p>Idući potez bio je <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1937" title="1937">1937</a>. ugovor koji se zvao <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antikominternski_pakt&action=edit&redlink=1" title="Antikominternski pakt (još nije napisano)">Antikominternski pakt</a> koji su uz Njemačku potpisali Italija i Japan. Godine <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1938" title="1938">1938</a>. Hitler anektira <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Austrija" title="Austrija">Austriju</a>. Taj događaj poznat je pod imenom "<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Anschluss" title="Anschluss">Anschluss</a>".</p>
<p>Hitler je isti plan imao i za <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cehoslova%C4%8Dka" title="Čehoslovačka">čehoslovačko</a> područje <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sudeti&action=edit&redlink=1" title="Sudeti (još nije napisano)">Sudeta</a>
čije su većinsko stanovništvo također sačinjavali Nijemci. Čehoslovačka
je bila spremna na oružani otpor (uz francusku pomoć). Međutim,
britanska vlada nije bila u potpunosti spremna za rat pa je nagovorila
Francusku da se s Njemačkom <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/30._rujna" title="30. rujna">30. rujna</a> 1938. sklopi <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/M%C3%BCnchenski_sporazum" title="Münchenski sporazum">Münchenski sporazum</a>
kojim je Njemačkoj priznato pravo na Sudete. Većina svjetske javnosti
zgrozila se ovim potezom, ali Zapad je ovo smatrao ispravljanjem
versajske nepravde i pokušajem uspostavljanja svjetskog mira.</p>
<p>No o miru nije bilo ni govora jer su, kao i Hitler, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Ma%C4%91arska" title="Mađarska">Mađarska</a> i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Poljska" title="Poljska">Poljska</a>
vlada tražile pravo na teritorij Čehoslovačke. Vlada u Pragu bila je
uzdrmana, a na Hitlerov poticaj osnovan je i separatistički pokret. U
proljeće <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1939" title="1939">1939</a>., pod izgovorom zaustavljanja pokreta, Njemačke trupe okupiraju Češku, a Slovačku uspostavljaju kao satelitsku državu.</p>
<p>To komadanje Čehoslovačke predstavljalo je poniženje za Zapadne sile. Oni su zbog nekršenja sporazuma iz <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/M%C3%BCnchen" title="München">Münchena</a> osigurali samostalnost <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Poljska" title="Poljska">Poljskoj</a> i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Rumunjska" title="Rumunjska">Rumunjskoj</a> - koje su trebale biti iduće mete širenja. No, širenje države nije bio samo njemački plan. <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Benito_Mussolini" title="Benito Mussolini">Benito Mussolini</a> na isti je način (bez borbe) <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Italija" title="Italija">Italiji</a> pripojio <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Albanija" title="Albanija">Albaniju</a>, a nešto prije i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Etiopija" title="Etiopija">Etiopiju</a>.</p>
<p>Hitler je za idući potez širenja odabrao luku <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Danzig" title="Danzig">Danzig</a> (polj. <em>Gdansk</em>) koja je bila pod upravom <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Liga_naroda" title="Liga naroda">Lige naroda</a>.
No Poljaci su, za razliku od Čehoslovačke, bili spremni za oružani
otpor. Hitler je tada primijenio već u proljeće isplaniranu <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Invazija_Poljske_%281939.%29&action=edit&redlink=1" title="Invazija Poljske (1939.) (još nije napisano)">invaziju</a> koja će započeti rat.</p>
<p>Bio je uvjeren kako će zapadne sile na kraju Poljsku ipak ostaviti
na cjedilu isto kao što su bile ostavile Čehoslovačku. Tome je u prilog
išao debakl pregovora o eventualnoj vojnoj suradnji koji su se u to
vrijeme vodili u Moskvi između anglo-francuskih i sovjetskih
predstavnika.</p>
<p>Na kraju je Staljin odlučio kupiti vrijeme za pripreme za rat tako što je prihvatio Hitlerovu ponudu za sporazum. <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Pakt_Ribbentrop-Molotov" title="Pakt Ribbentrop-Molotov">Pakt Ribbentrop-Molotov</a> potpisan je <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/25._kolovoza" title="25. kolovoza">25. kolovoza</a> <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1939" title="1939">1939</a>. Tim ugovorom Reich se osigurao od sovjetskih napada. Rat je službeno započeo <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1._rujna" title="1. rujna">1. rujna</a> <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1939" title="1939">1939</a>. tj. kad je Njemačka napala Poljsku zbog napada (koji su zapravo izveli Nijemci) na pograničnu postaju <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gleiwitz&action=edit&redlink=1" title="Gleiwitz (još nije napisano)">Gleiwitz</a> (polj. <em>Gliwice</em>) .</p>
<p><a name="Oru.C5.BEane_snage_i_planovi_zara.C4.87enih_sila" id="Oru.C5.BEane_snage_i_planovi_zara.C4.87enih_sila"></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Oružane snage i planovi zaraćenih sila</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=3" title="Uređivanje odlomka: Oružane snage i planovi zaraćenih sila">uredi</a>]</span></h2>
<p><a name="Sile_Osovine" id="Sile_Osovine"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Sile Osovine</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=4" title="Uređivanje odlomka: Sile Osovine">uredi</a>]</span></h3>
<p><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Vista-xmag.png" title="Vista-xmag.png"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" border="0" width="18" height="18" /></a><em>Detaljniji članak o ovoj temi: <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Sile_Osovine" title="Sile Osovine">Sile Osovine</a></em></p>
<p><a name="Njema.C4.8Dka" id="Njema.C4.8Dka"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Njemačka</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=5" title="Uređivanje odlomka: Njemačka">uredi</a>]</span></h4>
<div class="thumb tright">
<div class="thumbinner" style="width: 202px"><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:800px-Me210.jpg" title="Jedan od aviona njemačkog Luftwaffea."><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6f/800px-Me210.jpg/200px-800px-Me210.jpg" border="0" alt="Jedan od aviona njemačkog Luftwaffea." width="200" height="95" /></a>
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"><a class="internal" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:800px-Me210.jpg" title="Povećaj"><img src="http://hr.wikipedia.org/skins-1.5/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div>
Jedan od aviona njemačkog <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Luftwaffe" title="Luftwaffe">Luftwaffea</a>.</div>
</div>
</div>
<p>Suprotno uvriježenom mišljenju, Njemačka u vrijeme izbijanja rata za
njega nije bila spremna, odnosno, po objektivnim kriterijima, bila je u
mnogo inferiornijem položaju s obzirom na stanje na početku Prvog
svjetskog rata. S druge strane, u kvalitativnom smislu bila je u
velikoj prednosti u odnosu na svoje protivnike.</p>
<p>Njemačka vojska imala je tri grane. Najbrojnija grana bila je <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Kopnena_vojska" title="Kopnena vojska">kopnena vojska</a>, poznatija pod nazivom <strong><a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Wehrmacht" title="Wehrmacht">Wehrmacht</a></strong>. Njome su zapovijedali vojni stručnjaci kao <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Erich_von_Manstein" title="Erich von Manstein">von Manstein</a>, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Erwin_Rommel" title="Erwin Rommel">Rommel</a>, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Wilhelm_Keitel" title="Wilhelm Keitel">Keitel</a>, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Alfred_Jodl" title="Alfred Jodl">Jodl</a> i drugi. Kopnena je vojska većinu rata vodila metodom koja je nazvana <strong><a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Blitzkrieg" title="Blitzkrieg">Blitzkriegom</a></strong> ("munjeviti rat").</p>
<p><strong><a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Luftwaffe" title="Luftwaffe">Luftwaffe</a></strong>, odnosno <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Ratno_zrakoplovstvo" title="Ratno zrakoplovstvo">ratno zrakoplovstvo</a> bilo je pod zapovjedništvom dopredsjednika <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Hermann_G%C3%B6ring" title="Hermann Göring">Göringa</a>, letačkog asa iz <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rat" title="Prvi svjetski rat">Prvog svjetskog rata</a>, nanijela velike štete po Europi.</p>
<p><strong><a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Kriegsmarine" title="Kriegsmarine">Kriegsmarine</a></strong>, tj. <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Ratna_mornarica" title="Ratna mornarica">ratna mornarica</a>,
bila je treća grana Njemačke vojske. Ona u pomorskim bitkama nije
postigla neke veće pobjede, unatoč tome što je bila pod vodstvom
izvrsnih vojnih stručnjaka - <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Admiral" title="Admiral">admirala</a> <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Karl_D%C3%B6nitz" title="Karl Dönitz">Dönitza</a> i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Erich_Raeder" title="Erich Raeder">Raedera</a>, a ponajveće uspjehe je postigla podmornička flota.</p>
<p><a name="Italija" id="Italija"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Italija</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=6" title="Uređivanje odlomka: Italija">uredi</a>]</span></h4>
<p>Brojčano, od svih rodova vojnih snaga, talijanska mornarica je do
pred Drugi svjetski rat toliko ojačala da je mogla biti ozbiljnim
protivnikom i francuskoj i britanskoj mornarici. Time je postala 3. po
snazi u Europi. Najkvalitetniji dio mornarice zasigurno su činile
diverzantske postrojbe, tzv.<a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ljudi_%C5%BEabe&action=edit&redlink=1" title="Ljudi žabe (još nije napisano)">ljudi žabe</a>, koje su tijekom rata imale brojne uspješne akcije.</p>
<p>Mussolinijev je režim jednako veliki napor uložio u stvaranje
kvalitetnog i relativno modernog zrakoplovstva koje se 1930-ih moglo
mjeriti s većinom velikih sila. Tome je pogotovo u prilog išla doktrina
<a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=General_Duet&action=edit&redlink=1" title="General Duet (još nije napisano)">generala Dueta</a>
koji je držao da će upravo avijacija biti ključan faktor pobjede u
budućem ratu, odnosno da se nadmoćnom zrakoplovstvu ništa ne može
suprotstaviti.</p>
<p>Talijani su pomoću raznih doktrina pokušali napraviti taktiku sličnu
blitzkriegu, no njihov glavni nedostatak bila je slaba kopnena vojska.</p>
<p>Ipak, najveća talijanska slabost bio je moral, uzdrman traumatskim iskustvima <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=So%C4%8Danske_bitke&action=edit&redlink=1" title="Sočanske bitke (još nije napisano)">bitaka na Soči</a> koje nije izbrisala čak ni pobjeda u prvom svjetskom ratu.</p>
<p><a name="Japan" id="Japan"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Japan</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=7" title="Uređivanje odlomka: Japan">uredi</a>]</span></h4>
<p>Od svih velikih sila Japan je godine 1939. imao najviše ratnog
iskustva, zahvaljujući svojem pohodu na Kinu koji ne samo da je na
početku postigao spektakularne uspjehe, nego je bio i sjajna prilika za
testiranje novih tehnologija, pogotovo na mornaričkom i zrakoplovnom
polju.</p>
<p>Japanska ratna mornarica bila je među najjačima i najmodernijima.
Nastojeći održati korak s Britancima i Amerikancima, Japanci su bili
skloni inovacijama i primjeni modernih tehnologija i strategija. Među
njima veliku je važnost imala orijentacija na visoku koordinaciju
mornarice i avijacije, što je dovelo do gradnje <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Nosa%C4%8D_aviona" title="Nosač aviona">nosača aviona</a>
i stvaranja vrhunski obučenog kadra mornaričkih pilota sposobnih za
najsloženije operacije. Japanci su također veliku važnost udijelili
površinskim snagama, pri čemu se razvio tzv. <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dugi_torpedo&action=edit&redlink=1" title="Dugi torpedo (još nije napisano)">dugi torpedo</a> koji će postati jedno od najubojitijih oružja rata i omogućiti Japancima pomorsku nadmoć na samom početku rata na Pacifiku.</p>
<p>Za razliku od mornaričkog, japansko ratno zrakoplovstvo u sastavu
kopnenih snaga po kvaliteti aviona i pilota ponešto je zaostajalo za
većinom država u svijetu, a poseban nedostatak bila je orijentacija na
neposrednu podršku kopnenim snagama.</p>
<p>Kopnene snage su, pak, slično kao i u Italiji, predstavljale
najslabiju japansku kariku, iako je to postalo vidljivo tek u kasnijoj
fazi rata. Japanci su smatrali da će se budući rat odvijati po slabo
nastanjenim otocima gdje primjena tenkova ili slične moderne opreme
nije tako bitna. Tome su u prilog išla i iskustva iz Kine gdje su
veliki uspjesi postignuti protiv, u pravilu tehnički inferiornih,
kineskih snaga. Zbog svega toga japanska je vojska po kvaliteti opreme
i oružja bila na razini prvog svjetskog rata, ali je sve to
nadoknađivano fanatičnom indoktrinacijom i vrhunskom izvježbanošću
ljudi.</p>
<p><a name="Saveznici" id="Saveznici"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Saveznici</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=8" title="Uređivanje odlomka: Saveznici">uredi</a>]</span></h3>
<p><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Vista-xmag.png" title="Vista-xmag.png"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" border="0" width="18" height="18" /></a><em>Detaljniji članak o ovoj temi: <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Saveznici_u_Drugom_svjetskom_ratu" title="Saveznici u Drugom svjetskom ratu">Saveznici u Drugom svjetskom ratu</a></em></p>
<p><a name="Velika_Britanija" id="Velika_Britanija"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Velika Britanija</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=9" title="Uređivanje odlomka: Velika Britanija">uredi</a>]</span></h4>
<div class="thumb tleft">
<div class="thumbinner" style="width: 202px"><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Spitfire_VIII_MT928.jpg" title="Britanski avion, model Spitfire, najbolji britanski avion u II. svj. ratu."><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/da/Spitfire_VIII_MT928.jpg/200px-Spitfire_VIII_MT928.jpg" border="0" alt="Britanski avion, model Spitfire, najbolji britanski avion u II. svj. ratu." width="200" height="150" /></a>
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"><a class="internal" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Spitfire_VIII_MT928.jpg" title="Povećaj"><img src="http://hr.wikipedia.org/skins-1.5/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div>
Britanski avion, model <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Spitfire" title="Spitfire">Spitfire</a>, najbolji britanski avion u II. svj. ratu.</div>
</div>
</div>
<p>Velika Britanija godine 1939. ušla je u rat s planovima prilično sličnima onima s kojima se ušlo u prvi svjetski rat.</p>
<p>Britanske kopnene snage bile su relativno malobrojne i profesionalne
naravi, te su se na početku trebale koristiti u ograničenim akcijama,
odnosno kao podrška brojnijoj francuskoj vojsci, sve do trenutka kada
se popuni novacima. S druge strane, malobrojnost je britansku vojsku
učinila jedinom potpuno motoriziranom vojskom u svijetu, te je
kvalitetom i obučenošću ljudstva bila iznad europskog prosjeka. S druge
strane, međuratni period predstavljao je i svojevrsnu stagnaciju, jer
su na temelju iskustava prvog svjetskog rata, pogotovo u primjeni i
taktici tenkova izvučeni pogrešni zaključci.</p>
<p>Nedostatke kopnenih jedinica nadomjestila je <strong><a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Royal_Navy" title="Royal Navy">Royal Navy</a></strong>,
tj. Kraljevska mornarica, koja je imala sve moguće vrste brodova. Od
torpednih čamaca pa do nosača aviona. Koristili su strategiju kao i u <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Napoleonski_ratovi&action=edit&redlink=1" title="Napoleonski ratovi (još nije napisano)">napoleonskim ratovima</a> što je Britancima omogućilo voditi rat protiv cijele Europe.</p>
<p>Najvredniji i najmoderniji dio britanskih oružanih snaga predstavljao je <strong><a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/RAF" title="RAF">Royal Air Force</a></strong>,
tj. Kraljevsko ratno zrakoplovstvo. Bilo je sastavljeno od mnogih
tipova aviona koji su uglavnom služili za strateško bombardiranje, no
kasnije je veći naglasak stavljen na lovačke avione koji će braniti <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Britansko_oto%C4%8Dje" title="Britansko otočje">Britansko otočje</a> i njegove industrijske centre, za što su razvijeni kvalitetni lovci "<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Spitfire" title="Spitfire">Spitfire</a>" i "<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Hawker_Hurricane" title="Hawker Hurricane">Hawker Hurricane</a>", od kojih se potonji pokazao i dobrim izborom za podršku kopnenim snagama.</p>
<p><a name="Francuska" id="Francuska"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Francuska</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=10" title="Uređivanje odlomka: Francuska">uredi</a>]</span></h4>
<div class="thumb tright">
<div class="thumbinner" style="width: 252px"><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Fort_de_Schoenenbourg_main_entrance_11-2005.jpg" title="Jedan od mnogobrojnih bunkera na Maginot liniji."><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/Fort_de_Schoenenbourg_main_entrance_11-2005.jpg/250px-Fort_de_Schoenenbourg_main_entrance_11-2005.jpg" border="0" alt="Jedan od mnogobrojnih bunkera na Maginot liniji." width="250" height="167" /></a>
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"><a class="internal" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Fort_de_Schoenenbourg_main_entrance_11-2005.jpg" title="Povećaj"><img src="http://hr.wikipedia.org/skins-1.5/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div>
Jedan od mnogobrojnih bunkera na <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Maginot_linija" title="Maginot linija">Maginot liniji</a>.</div>
</div>
</div>
<p>Francuska je 1939. godine bila pod snažnim utjecajem iskustva prvog
svjetskog rata koje se odrazilo, kako na vojnu doktrinu, tako i na
moral nacije.</p>
<p>Francuzi su zbog ofenzivne taktike u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Prvi_svjetski_rat" title="Prvi svjetski rat">Prvom svjetskom ratu</a> pretrpili velike gubitke u ljudstvu. Zato su u ovaj rat odlučili ući defenzivnije. Takvom je doktrinom postavljena poznata "<a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Maginot_linija" title="Maginot linija">Maginot linija</a>" koja se protezala uz granicu s Njemačkom, a držalo se da je neprobojna.</p>
<p>Francuzi su zbog velikih troškova odlučili da na belgijskoj granici
ne naprave takvu liniju, no to su napravili i zato da bi potakli
Belgiju da više surađuje sa Saveznicima. Francuska vojna oprema bila je
zastarjela, osim tenkova koji su bili najsuvremeniji u svijetu, no nisu
došli do izražaja u ratu zbog krive taktike.</p>
<p>Francuski zapovjedni kadar uglavnom su činili, osim izuzetaka kao što su <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Charles_de_Gaulle" title="Charles de Gaulle">general de Gaulle</a>, stari i nesposobni zapovjednici koji nisu bili prilagođeni novim vojnim taktikama i načinima borbe.</p>
<p>Francuska ratna mornarica, s druge strane, bila je prilično moderna,
ali ona u ratu, s obzirom da je bila koncentrirana u Mediteranu,
uglavnom nije došla do izražaja.</p>
<p>Francusko je ratno zrakoplovstvo, pak, bilo inferiorno njemačkom
brojem i kvalitetom. Tek je krajem 1930-ih uložen određeni napor da se
počnu proizvoditi moderni tipovi aviona, no to je bilo prekasno da bi
se odrazilo na bojištu.</p>
<p><a name="Sovjetski_Savez" id="Sovjetski_Savez"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Sovjetski Savez</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=11" title="Uređivanje odlomka: Sovjetski Savez">uredi</a>]</span></h4>
<p>SSSR je od svih velikih sila godine 1939. imao najbrojnije oružane
snage, kako po pitanju ljudstva, tako po pitanju broja zrakoplova,
tenkova i drugog suvremenog oružja. Pravi razmjeri sovjetske vojne sile
postali su očiti tek kasnije tijekom rata. Također, mnogo novca uloženo
je i u nabavu najmodernijih tehničkih sredstava za ratovanje.</p>
<p>No početkom Staljinovih čistki, cijela jedna generacija izvrsnih
vojnih zapovjednika izbrisana je s lica zemlje. Staljin je zbog svoje
antipatije prema <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Lav_Trocki" title="Lav Trocki">Trockom</a> oslabio <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Crvena_armija" title="Crvena armija">Crvenu armiju</a>. No <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zimski_rat&action=edit&redlink=1" title="Zimski rat (još nije napisano)">Zimski rat</a>, koji je izbio u Finskoj, prisilio je Staljina obnoviti kopnenu vojsku i ojačati Crvenu armiju.</p>
<p>Sovjetsko zrakoplovstvo bilo je impresivno, no služilo je uglavnom
kao potpora kopnenim jedinicama. Što se tiče sovjetske RM, bila je u
podređenom položaju zbog toga što je SSSR imao malo izlaza na more, pa
je bila najslabije razvijana.</p>
<p> </p>
<p><a name="SAD" id="SAD"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">SAD</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=12" title="Uređivanje odlomka: SAD">uredi</a>]</span></h4>
<p>Zbog oceana koji su ih odvajali od Europe i Azije, te u domaćoj politici vladajućeg <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izolacionizam&action=edit&redlink=1" title="Izolacionizam (još nije napisano)">izolacionizma</a>, SAD su 1930-ih vrlo malo ulagali u obranu, držeći kako će se budući rat izbjeći, odnosno da SAD u njemu neće sudjelovati.</p>
<p>No izuzetak je bila mornarica, koja se razvijala sve više i više.
Imali su sve tipove brodova, a posjedovanje mnogih oceanskih otoka
omogućilo je izgradnju luka izvan matičnog kopna. To je bila ključna
činjenica u američkim pobjedama na moru.</p>
<p>SAD je tada još uvijek tehnološki zaostajale. No zahvaljujući
golemoj industrijskoj bazi te veličini dobro obrazovanog stanovništva
bili su kadri u veoma kratkom vremenu razviti svoje oružane snage.</p>
<p><a name="Tijek_rata_godine_1939." id="Tijek_rata_godine_1939."></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Tijek rata godine 1939.</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=13" title="Uređivanje odlomka: Tijek rata godine 1939.">uredi</a>]</span></h2>
<div class="thumb tleft">
<div class="thumbinner" style="width: 252px"><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Second_World_War_Europe.png" title="Karta njemačke i sovjetske invazije Poljske, rujan 1939."><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/87/Second_World_War_Europe.png/250px-Second_World_War_Europe.png" border="0" alt="Karta njemačke i sovjetske invazije Poljske, rujan 1939." width="250" height="241" /></a>
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"><a class="internal" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Second_World_War_Europe.png" title="Povećaj"><img src="http://hr.wikipedia.org/skins-1.5/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div>
Karta njemačke i sovjetske invazije Poljske, rujan <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1939" title="1939">1939</a>.</div>
</div>
</div>
<p>Prije izbijanja neprijateljstava, Poljska je većinu vojske
koncentrirala na granicama, nastojeći demonstrirati volju za otporom,
odnosno krenuti u protuofenzivu ako se ukaže prilika. Time je, s
obzirom na poljski geostrateški položaj, Nijemcima omogućena prilika da
na samom početku izvedu seriju obuhvatnih manevara kojima će poljske
snage biti odsječene od svoje pozadine i prisiljene na predaju.</p>
<p>Dva dana nakon njemačkog napada, Njemačkoj su rat objavile Francuska
i Britanija, čime je rat i formalno dobio karakter svjetskog, pa zato
neki povjesničari navode <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/3._rujna" title="3. rujna">3. rujna</a> 1939. kao datum njegovog početka.</p>
<div class="thumb tright">
<div class="thumbinner" style="width: 202px"><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:MolotovRibbentropStalin.jpg" title="Vjačeslav Molotov potpisuje pakt Ribbentrop-Molotov 1939. Iza njega su drugi potpisnik Joachim von Ribbentrop, Josif Staljin i Boris Šapošnjikov."><img class="thumbimage" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/MolotovRibbentropStalin.jpg/200px-MolotovRibbentropStalin.jpg" border="0" alt="Vjačeslav Molotov potpisuje pakt Ribbentrop-Molotov 1939. Iza njega su drugi potpisnik Joachim von Ribbentrop, Josif Staljin i Boris Šapošnjikov." width="200" height="247" /></a>
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"><a class="internal" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:MolotovRibbentropStalin.jpg" title="Povećaj"><img src="http://hr.wikipedia.org/skins-1.5/common/images/magnify-clip.png" border="0" width="15" height="11" /></a></div>
<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Vja%C4%8Deslav_Molotov" title="Vjačeslav Molotov">Vjačeslav Molotov</a> potpisuje <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Pakt_Ribbentrop-Molotov" title="Pakt Ribbentrop-Molotov">pakt Ribbentrop-Molotov</a> <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1939" title="1939">1939</a>. Iza njega su drugi potpisnik <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Joachim_von_Ribbentrop" title="Joachim von Ribbentrop">Joachim von Ribbentrop</a>, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Josif_Staljin" title="Josif Staljin">Josif Staljin</a> i <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Boris_%C5%A0apo%C5%A1njikov&action=edit&redlink=1" title="Boris Šapošnjikov (još nije napisano)">Boris Šapošnjikov</a>.</div>
</div>
</div>
<p>Sve nade Poljaka da će se uspjeti obraniti vrlo su brzo raspršene iz
dva razloga: Nijemci su, u potpunosti iznenadili Poljake brzinom svog
napredovanja, a francuska ofenziva u <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Saar&action=edit&redlink=1" title="Saar (još nije napisano)">Saarskoj</a>
oblasti, koja je trebala rasteretiti Poljake, odmah je zaustavljena,
mada je bila poduzeta čisto demonstrativno bez volje i dovoljnih snaga
da postignu bilo kakav značajan uspjeh. <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/17._rujna" title="17. rujna">17. rujna</a>,
SSSR je poduzeo invaziju s istoka i bez nekog većeg otpora izbio na
unaprijed dogovorenu demarkacijsku liniju koja manje-više odgovara
današnjoj istočnoj poljskoj granici. Dio poljske vojske izbjegao je u
Rumunjsku, odakle će prijeći na Zapad, dok je ostatak zarobljen do
početka listopada. Istočni dio Poljske anektirao je SSSR, a zapadni je
bio pod tzv. Generalnim guvernerom u sastavu Trećeg Reicha.</p>
<p>Saveznička vrhovna komanda nakon toga je zaključila da nikakva
ofenziva na Njemačku nema smisla, nego da se rat treba dobiti pomorskom
blokadom, odnosno ograničenim operacijama u cilju sprječavanja Nijemaca
da dobivaju strateške resurse iz neutralnih zemalja. U međuvremenu se
ispostavilo da odluka Italije da bude neutralna ima zapravo koristan
efekt na Njemačku, jer je preko nje nesmetano išao uvoz tih istih
sirovina. Dotle se na zapadnom bojištu razvilo stalno zatišje,
povremeno prekidano ograničenim akcijama - period poznat kao t.zv. "<a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Cudni_rat&action=edit&redlink=1" title="Čudni rat (još nije napisano)">Čudni rat</a>".</p>
<p>U međuvremenu je SSSR konsolidirao svoje pozicije u Istočnoj Europi, uspostavivši vojne baze u baltičkim državama <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Estonija" title="Estonija">Estoniji</a>, <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Letonija" title="Letonija">Letoniji</a> i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Litva" title="Litva">Litvi</a>, pripremivši tako teren za formalnu aneksiju sljedeće godine. Pokušaj da se <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Finska" title="Finska">Finska</a> natjera na ustupanje teritorija sjeverno od <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Lenjingrad" title="Lenjingrad">Lenjingrada</a>
doveo je krajem studenoga do finsko-sovjetskog ili tzv. Zimskog rata u
kojem su Finci ispočetka uspješno zaustavili nadmoćne sovjetske napade,
zahvaljujući i dobro utvrđenoj <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mannerheimova_linija&action=edit&redlink=1" title="Mannerheimova linija (još nije napisano)">Mannerheimovoj obrambenoj crti</a> i "<a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Motti&action=edit&redlink=1" title="Motti (još nije napisano)">motti</a>" taktikom ratovanja.</p>
<p><a name="Tijek_rata_godine_1940." id="Tijek_rata_godine_1940."></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Tijek rata godine 1940.</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=14" title="Uređivanje odlomka: Tijek rata godine 1940.">uredi</a>]</span></h2>
<p><a name="Norve.C5.A1ka_operacija" id="Norve.C5.A1ka_operacija"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Norveška operacija</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=15" title="Uređivanje odlomka: Norveška operacija">uredi</a>]</span></h4>
<p>Zimski rat savezničkim je planerima učinio zanimljivom Skandinaviju.
Stvoreni su planovi da se pošalje ekspedicijski korpus s ciljem
pružanja pomoći Finskoj, odnosno njenog stavljanja na savezničku
stranu. To je kasnije trebalo poslužiti kao izgovor za blokadu dopreme
Njemačkoj strateški važnih zaliha <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDeljezo" title="Željezo">željezne</a> rudače iz <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0vedske&action=edit&redlink=1" title="Švedske (još nije napisano)">Švedske</a>. Na planovima se nastavilo raditi i nakon finske kapitulacije u ožujku 1940. godine.</p>
<p>Djelomično uznemiren najavama o takvim planovima, Hitler je zapovjedio da se pripremi invazija <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Danska" title="Danska">Danske</a> i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Norve%C5%A1ka" title="Norveška">Norveške</a>. Dana <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/9._travnja" title="9. travnja">9. travnja</a>
1940. godine Nijemci su bez otpora osvojili Dansku koja će biti
okupirana sljedećih pet godina. U Norveškoj su kralj i vojska pružili
otpor, ali su Nijemci, koristeći lokalnu nadmoć u zraku te brzo
osvajanje aerodroma, uspostavili mostobrane koje nije bio u stanju
uništiti ni dolazak relativno malobrojnog savezničkog ekspedicijskog
korpusa. Iako je Britanska mornarica njemačkoj mornarici nanijela
velike gubitke, Norveška je u lipnju 1940. pala pod potpunu njemačku
kontrolu, čime je stvorena važna baza za buduće podmorničke operacije
na Atlantiku.</p>
<p><a name="Pad_Francuske" id="Pad_Francuske"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Pad Francuske</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=16" title="Uređivanje odlomka: Pad Francuske">uredi</a>]</span></h4>
<p>Dana <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/10._svibnja" title="10. svibnja">10. svibnja</a>, nakon višestrukog odgađanja i promjene planova, otpočela je velika njemačka ofenziva na zapadnoj fronti.</p>
<p>Kao što se bilo i očekivalo, Nijemci su odlučili zaobići Maginotovu
liniju i Francusku napasti preko teritorija neutralne Belgije. Zbog
toga su saveznici odmah poslali svoje najbolje i najbrojnije snage u
dubinu belgijskog teritorija da ih tamo, prema prethodnom planu,
zaustave.</p>
<p>Ono što se nije očekivalo bilo je da će Nijemci zajedno s Belgijom napasti <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Nizozemska" title="Nizozemska">Nizozemsku</a> koja je, za pet dana i nakon terorističkog bombardiranja <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Rotterdam" title="Rotterdam">Rotterdama</a>, odmah kapitulirala, odnosno da će glavni udar biti kroz šumovite <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ardeni&action=edit&redlink=1" title="Ardeni (još nije napisano)">Ardene</a> za koje se držalo da su neprohodni za tenkove i druga moderna vozila.</p>
<p>Francuske su snage bile potpuno iznenađene, te, kada su njemačke
snage već za tri dana izbile na rijeku Meuse kod Sedana, nisu bile u
stanju pružiti adekvatan otpor. Nijemci su prešli rijeku i tenkovskim
kolonama brzo odsjekli glavninu savezničkih snaga u Belgiji od
Francuske. Pokušaji saveznika da se razbije njemački klin nisu uspjeli,
a <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/28._svibnja" title="28. svibnja">28. svibnja</a> Belgija je službeno kapitulirala. Savezničke su snage bile svedene na sve manji mostobran kod <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dunkerque&action=edit&redlink=1" title="Dunkerque (još nije napisano)">Dunkerquea</a> gdje je do <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/4._lipnja" title="4. lipnja">4. lipnja</a> izvedena jedna od najspektakularnijih i najuspješnijih evakuacija u vojnoj povijesti.</p>
<p>Osvajanje Dunkerquea Nijemcima je omogućilo da se okrenu na jug
prema uglavnom demoraliziranim francuskim trupama i 5. lipnja započnu
ofenzivu koja je brzo probila njihove položaje. Francuska je vojska, uz
sve veći defetizam, bila paralizirana velikim brojem izbjeglica na
cestama te sve većim političkim podjelama u vladi, gdje je počelo
prevladavati mišljenje <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Philippe_P%C3%A9tain" title="Philippe Pétain">Philippea Pétaina</a> da dalji otpor nema smisla.</p>
<p>Dana <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/10._lipnja" title="10. lipnja">10. lipnja</a>,
smatrajući je da su saveznici izgubili rat te da se jeftino može domoći
njihovih kolonija, Italija se i službeno pridružila Hitleru kao
saveznik. Prva važnija talijanska ofenziva bio je napad na francuske
položaje na granici, tokom koga je nekoliko francuskih bataljuna
uspješno zaustavilo cijelu jednu talijansku vojsku.</p>
<p>Taj uspjeh nije imao skoro nikakav efekt na opće stanje u
Francuskoj, gdje je vlada i službeno otpočela pregovore o kapitulaciji.
S time se nije složio general de Gaulle koji je 18. lipnja odletio u
London i stao na čelo tzv. <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Slobodni_Francuzi&action=edit&redlink=1" title="Slobodni Francuzi (još nije napisano)">Slobodnih Francuza</a>
koji će iz emigracije nastaviti pružati otpor Nijemcima. Četiri dana
kasnije Pétainova vlada potpisala je primirje temeljem kojeg je
Francuska podijeljena na sjeverni dio pod njemačkom okupacijom, i južni
dio kojim je upravljala Pétainova vlada u <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vichy&action=edit&redlink=1" title="Vichy (još nije napisano)">Vichyju</a>, tzv. <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vichyjevska_Francuska&action=edit&redlink=1" title="Vichyjevska Francuska (još nije napisano)">Vichyjevsku Francusku</a>.</p>
<p>Dana <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/28._lipnja" title="28. lipnja">28. lipnja</a>
SSSR je, koristeći njemačku zauzetost na Zapadu, ultimatumom natjerao
Rumunjsku da preda Besarabiju - teritorij koji danas predstavlja
republiku <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Moldavija" title="Moldavija">Moldaviju</a>.</p>
<p><a name="Bitka_za_Britaniju" id="Bitka_za_Britaniju"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Bitka za Britaniju</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=17" title="Uređivanje odlomka: Bitka za Britaniju">uredi</a>]</span></h4>
<p>Početkom ljeta 1940. Hitler se nalazio na vrhuncu moći i većina
europskih političara i vlada smatrala ga je pobjednikom rata. Nakon
sloma Francuske cijeli se kontinent nalazio pod njegovom kontrolom,
bilo preko okupacijskih snaga, saveznika, ideološki bliskih vlada ili
neutralnih država koje je bilo lako ucijeniti. Jedino mu je na putu
stajala usamljena Britanija.</p>
<p>No britanska vlada na čelu s <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Winston_Churchill" title="Winston Churchill">Winstonom Churchillom</a> bila je odlučna nastaviti rat do konačne pobjede, što je pokazano već <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/5._srpnja" title="5. srpnja">5. srpnja</a> napadom na francusku pomorsku bazu <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mers-el-Kebir&action=edit&redlink=1" title="Mers-el-Kebir (još nije napisano)">Mers-el-Kebir</a>.
Cilj te operacije bio je spriječiti da flota pod kontrolom vichyjevske
Francuske bude predana silama Osovine te tako ugrozi britansku pomorsku
nadmoć. Napad je izazvao velike žrtve među Francuzima i na duže vrijeme
pokvario odnose bivših saveznika.</p>
<p>U međuvremenu je Hitler nastojao s Britanijom ishoditi mir nudeći garanciju opstanka <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Britansko_Carstvo" title="Britansko Carstvo">Britanskog carstva</a> u zamjenu za povrat bivših njemačkih kolonija. Kada su Britanci te ponude odbili, Hitler je naredio da započne bombardiranje <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Britansko_Oto%C4%8Dje&action=edit&redlink=1" title="Britansko Otočje (još nije napisano)">Britanskog Otočja</a> i, u svrhu dodatnog psihološkog pritiska, započnu javne pripreme za invaziju koja je dobila šifru <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Operacija_Morski_lav" title="Operacija Morski lav">Operacija Morski lav</a>.</p>
<p>Plan za invaziju izazvao je velike podjele i nesuglasice među
njemačkim vojnim krugovima, ali su se svi, pa i Hitler, složili da je
za njegovo uspješno izvođenje nužno prethodno osigurati zračnu nadmoć
nad Britanijom, odnosno eliminirati RAF. U tu je svrhu započeta
višetjedna serija zračnih napada kojima su se Britanci suprotstavili u
nizu zračnih okršaja koji se zovu <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Bitka_za_Britaniju" title="Bitka za Britaniju">Bitka za Britaniju</a>. Zahvaljujući nizu pogodnosti - posjedovanje <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Radar" title="Radar">radara</a>,
brža proizvodnja lovačkih aviona te mogućnost ponovnog angažiranja
vlastitih pilota srušenih nad britanskim tlom - Britanci su uspjeli
očuvati prednost te tako prisiliti Hitlera da sredinom rujna otkaže
invazijske planove.</p>
<p>Hitler je za tu odluku bio djelomično motiviran očigledno
nezadovoljavajućim stanjem invazijskih priprema i planova, kao i sve
većom željom da započne pohod protiv SSSR-a. Britaniju je umjesto
invazijom trebalo pobijediti iscrpljivanjem njenih resursa kroz
bjesomučno zračno bombardiranje gradova, pomorsku blokadu te napade na
uporišta na Mediteranu i Bliskom istoku.</p>
<p><a name="Bitka_za_Atlantik" id="Bitka_za_Atlantik"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Bitka za Atlantik</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=18" title="Uređivanje odlomka: Bitka za Atlantik">uredi</a>]</span></h4>
<p>Kako se u Prvom svjetskom ratu <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Atlantski_ocean" title="Atlantski ocean">Atlantski ocean</a>
pokazao kao bitno bojište između Britanske Kraljevske Mornarice i
Njemačke ratne flote, Njemačka je znala da bi eventualni sukob sa
Britanijom zahtijevao jaču flotu. S time u planu, Njemačka je započela <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Plan_Z&action=edit&redlink=1" title="Plan Z (još nije napisano)">Plan Z</a>
kojim bi trebala obnoviti ratnu flotu uništenu nakon 1. svjetskog rata.
Plan je trebao biti završen tek 1949., pa je Njemačka mornarica
dočekala rat relativno nespremna i kao najslabiji element Njemačke
vojske - a situacija je išla samo na gore jer su resursi predviđeni za
Plan Z preusmjereni na prioritetnije stvari. Ipak, tijekom rata
Njemačka je uspjela staviti u pogon dva velika bojna broda (<a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bismark&action=edit&redlink=1" title="Bismark (još nije napisano)">Bismark</a> i <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tirpitz&action=edit&redlink=1" title="Tirpitz (još nije napisano)">Tirpitz</a>), te dvije bojne krstarice (<a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Scharnhorst&action=edit&redlink=1" title="Scharnhorst (još nije napisano)">Scharnhorst</a> i <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gneisenau&action=edit&redlink=1" title="Gneisenau (još nije napisano)">Gneisenau</a>).
Glavni element flote, pak, bila je podmornička sila koja je u početku
bila brojčano slaba, ali je tijekom rata jako ojačala da bi postala
ozbiljna prijetnja.</p>
<p>Njemačka je strategija bila jednostavna: sve moguće jedinice
mornarice poslane su u lov na teretne brodove u Atlantik gdje su
trebali prekinuti dohod zaliha za Veliku Britaniju. Strateška pomorska
situacija Njemačke i golema premoć Britanske mornarice su značili da je
plan teško izvediv, ali se situacija ipak popravila kada je Njemačka
1940. zauzela pomorske baze u Norveškoj i Francuskoj. To im je
omogućilo lakši izlazak iz Britanske blokade na Atlantik gdje su mogli
u lov.</p>
<p>Tako je već 1940. godine došlo do nekoliko većih sukoba na moru (npr. <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lov_za_Bismarkom&action=edit&redlink=1" title="Lov za Bismarkom (još nije napisano)">Lov za Bismarkom</a> i <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bitka_kod_River_Platea&action=edit&redlink=1" title="Bitka kod River Platea (još nije napisano)">Bitka kod River Platea</a>)
koji su uvijek slijedili istu formulu: njemački bi brodovi krenuli u
lov na Atlantik, što bi rezultiralo potjerom veće skupine britanskih
brodova i na kraju potapljanjem Njemačkog broda. Takvo je stanje samo
iscrpilo ionako slabu Njemačku flotu koja je do 1943. efektivno
smanjena na samo jedan kapitalan brod. Te je godine i došlo do zaokreta
u mornarici, kada Hitler smijenjuje <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Erich_Raeder" title="Erich Raeder">Erich Raedera</a> (proponenta velikih brodova) i umjesto njega postavlja <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Karl_D%C3%B6nitz" title="Karl Dönitz">Karl Dönitza</a> (odanog podmorničarskoj struji) i mornarica se sasvim preusmjerava na pomorsko ratovanje.</p>
<p>Kako su Saveznici već do tada razvili efektivna sredstva za borbu protiv podmornica (npr. <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Sonar" title="Sonar">sonar</a>),
podmornička sila više nije bilo toliko efektivna kao u doba 1940. i
1941. - godine koje su nazvane 1. i 2. "Sretno doba" radi nedostatka
pratnje kod teretnih brodova - i do 1944. je potpuno istisnuta sa
Atlantika. Pred kraj rata, Njemačka je ulagala u razvoj podmornica,
posebno revolucionarnu <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Podmornica_tip_XXI" title="Podmornica tip XXI">tip XXI podmornicu</a>, ali je taj trud došao prekasno.</p>
<p><a name="Operacije_u_Mediteranu" id="Operacije_u_Mediteranu"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Operacije u Mediteranu</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=19" title="Uređivanje odlomka: Operacije u Mediteranu">uredi</a>]</span></h4>
<p>Težište rata od jeseni 1940. godine počelo se prebacivati sa zapada
na Mediteran, odnosno Bliski istok, gdje je Hitlerov cilj bio
Britancima oduzeti strateški važne naftne izvore, odnosno glavnu
prometnu arteriju u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Sueski_kanal" title="Sueski kanal">Sueskom kanalu</a>. Ovo potonje bio je zadatak Talijana, koji su u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Libija" title="Libija">Libiji</a> i istočnoj Africi (<a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Etiopija" title="Etiopija">Etiopija</a>, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Somalija" title="Somalija">Somalija</a>) imali znatne snage.</p>
<p>U rujnu je iz Libije na <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Egipat" title="Egipat">Egipat</a>
krenula velika talijanska ofenziva koja je nakon kraćeg napredovanja
brzo zaustavljena od strane višestruko malobrojnijih britanskih snaga,
pokazavši još jednom talijansku vojnu inferiornost. Talijanske snage u
istočnoj Africi, pod komandom vojvode od Aoste, pokazale su se nešto
uspješnijim te su Britance istjerale iz <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Britanska_Somalija&action=edit&redlink=1" title="Britanska Somalija (još nije napisano)">britanske Somalije</a>, napale <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Kenija" title="Kenija">Keniju</a> i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Sudan" title="Sudan">Sudan</a> te tako prisilile Britance da tamo dovlače svoje kolonijalne snage.</p>
<p>U međuvremenu su se u <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Mediteran" title="Mediteran">Mediteranu</a>
počele voditi oštre borbe između talijanske i britanske mornarice.
Zahvaljujući kvalitetnijoj taktici i boljoj opremi, Britanci su u njima
imali nešto više uspjeha, a ravnoteža se dodatno pokrenula u britansku
korist napadom kojim su <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/11._studenog" title="11. studenog">11. studenog</a> u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Napad_na_Taranto" title="Napad na Taranto">napadu na Taranto</a> koji su izvela britanska flota torpednim avionima onesposobljena tri talijanska bojna broda.</p>
<p>Kako bi dodatno oslabio britanski položaj, Hitler je u to doba na stranu Osovine nastojao dovući <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0panjolska" title="Španjolska">Španjolsku</a>, smatrajući kako će <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Francisco_Franco" title="Francisco Franco">Francisco Franco</a>
uzvratiti za potporu dobivenu prilikom građanskog rata. No, ispostavilo
se kako je Španjolska previše iscrpljena da bi mogla sudjelovati u
novom ratu te je umjesto toga Franco Osovinu podržao posredno, kao
formalno neutralna država.</p>
<p>Najvažniji događaj bila je Mussolinijeva odluka da, u svrhu
izjednačavanja prestiža s Hitlerom, poduzme vlastiti blitzkrieg u formi
napada na <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dka" title="Grčka">Grčku</a>. Pohod koji je započeo <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/28._listopada" title="28. listopada">28. listopada</a> , i koji se ponekad naziva <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Talijansko-gr%C4%8Dki_rat&action=edit&redlink=1" title="Talijansko-grčki rat (još nije napisano)">Talijansko-grčki rat</a>,
vrlo se brzo, zahvaljujući uspješnom otporu slabo opremljene ali dobro
vođene grčke vojske, pretvorio u još jedan talijanski vojni fijasko. Ne
samo što je talijanska ofenziva zaustavljena, nego su talijanske snage
odbačene u dubinu albanskog teritorija. Još je važnije bilo to da se
Grčka stavila na stranu Britanije i tako dala mogućnost Britancima da
ugrožavaju njemačke pozicije na Balkanu, odnosno bombardiraju strateški
važne naftne izvore u <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ploesti&action=edit&redlink=1" title="Ploesti (još nije napisano)">Ploestiju</a>.</p>
<p><a name="Tijek_rata_godine_1941." id="Tijek_rata_godine_1941."></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Tijek rata godine 1941.</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=20" title="Uređivanje odlomka: Tijek rata godine 1941.">uredi</a>]</span></h2>
<p><a name="Pohod_na_Balkan" id="Pohod_na_Balkan"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Pohod na Balkan</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=21" title="Uređivanje odlomka: Pohod na Balkan">uredi</a>]</span></h4>
<p>Krajem 1940. Britanci su pokrenuli <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Operacija_Kompas&action=edit&redlink=1" title="Operacija Kompas (još nije napisano)">Operaciju Kompas</a>
- prvu važniju savezničku ofenzivu u ratu - koja je za posljedicu imala
potpuno rasulo talijanske vojske u Sjevernoj Africi. No, taj se uspjeh
nije mogao iskoristiti, jer je Churchill donio odluku da se britanska
pojačanja i drugi resursi upute u Grčku, čime je izazvao Hitlera da
zapovijedi napad na Grčku, poznat pod šifrom <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Operacija_Marita&action=edit&redlink=1" title="Operacija Marita (još nije napisano)">Operacija Marita</a>.</p>
<p>Bilo je planirano da se napad izvede s teritorija <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Bugarska" title="Bugarska">Bugarske</a> i Jugoslavije - država koje su do proljeća 1941., isto kao i Mađarska i Rumunjska, priključene Trojnom paktu. No, <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/27._o%C5%BEujka" title="27. ožujka">27. ožujka</a> u Jugoslaviji je izveden puč i ustanovljena nova, pro-britanska vlada na čelu s generalom <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Du%C5%A1an_Simovi%C4%87&action=edit&redlink=1" title="Dušan Simović (još nije napisano)">Dušanom Simovićem</a>.</p>
<p>Razbješnjeli Hitler odlučio je da zajedno s Grčkom bude napadnuta i Jugoslavija, što se i dogodilo <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/6._travnja" title="6. travnja">6. travnja</a>.
Demoralizirana jugoslavenska vojska brzo je savladana i prisiljena na
kapitulaciju 17. travnja. Grčka vojska održala se nešto duže - do 20.
travnja, nakon čega su njeni ostaci, zajedno s britanskim
ekspedicijskim korpusom našli utočište na <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Kreta" title="Kreta">Kreti</a>. Nijemci su <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/20._svibnja" title="20. svibnja">20. svibnja</a> izvršili padobranski desant na Kretu te je zauzeli, iako uz velike gubitke među svojim elitnim padobranskim jedinicama.</p>
<p>U tom trenutku britanske su se pozicije na Mediteranu i Bliskom
istoku našle na najnižoj točki. Serija njemačkih uspjeha, uključujući
protuofenzivu u Sjevernoj Africi koju je vodio <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Erwin_Rommel" title="Erwin Rommel">Erwin Rommel</a>, potakla je pro-njemačkog premijera <a class="new" href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rashid_Ali&action=edit&redlink=1" title="Rashid Ali (još nije napisano)">Rashida Alija</a> da u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Irak" title="Irak">Iraku</a> otpočne pobunu protiv Britanaca. Pobuna je relativno brzo ugušena, ali ne prije što su vichyjevske vlasti u <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Sirija" title="Sirija">Siriji</a> i <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Libanon" title="Libanon">Libanonu</a>
pristale da se tamošnji aerodromi koriste za njemačko snabdijevanje
pobunjenika. To je Britancima dalo povod da započnu ofenzivu s ciljem
zaposjedanja tih teritorija. Ona je, uz dosta poteškoća, uspješno
završena sredinom lipnja.</p>
<p><a name="Operacija_Barbarossa" id="Operacija_Barbarossa"></a></p>
<h4> <span class="mw-headline">Operacija Barbarossa</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Drugi_svjetski_rat&action=edit&section=22" title="Uređivanje odlomka: Operacija Barbarossa">uredi</a>]</span></h4>
<p><a class="image" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Slika:Vista-xmag.png" title="Vista-xmag.png"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e5/Vista-xmag.png/18px-Vista-xmag.png" border="0" width="18" height="18" /></a><em>Detaljniji članak o ovoj temi: <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Operacija_Barbarossa" title="Operacija Barbarossa">Operacija Barbarossa</a></em></p>
<p><br />
Operacija Barbarossa naziv je za <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Njema%C4%8Dka" title="Njemačka">njemačku</a> invaziju <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Sovjetski_Savez" title="Sovjetski Savez">Sovjetskog Saveza</a> <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/22._lipnja" title="22. lipnja">22. lipnja</a> <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/1941." title="1941.">1941.</a>
godine. Njemačke snage, koje su brojile više od 150 divizija iz
Njemačke i satelitskih zemalja, napale su 22. lipnja 1941. Sovjetski
Savez. Sovjetske su divizije u početku padale jedna za drugom što je
dovelo do skorog kolapsa SSSR-a.</p>
<p>Njemačka ofenziva išla je u tri smjera: jedan prema <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Lenjingrad" title="Lenjingrad">Lenjingradu</a>, drugi prema <a href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Moskva" title="Moskva">Moskvi</a>, a treći prema <a class="mw-redirect" href="http://hr.wikipedia.org/wiki/Staljingrad" title="StaljingGeneralna2008-03-11T14:44:10ZjovokingNajtezi setogodisnjak na svetu
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/01/13/najtezi-setogodisnjak-na-svetu
<p align="center"><span style="font-size: x-small; font-family: Tahoma"><img src="http://www.velikaplana.com/administracija/veliki/2006_06_02_dzambul.gif" border="0" align="middle" /></span></p><span style="font-size: x-small; font-family: Tahoma">
Šestogodišnji decak Džambul Katkov težak je 95 kilograma. Decacic visok
140 cm iz siromašne porodice u Rusiji najverovatnije je najteže dete na
svetu medju svojim vršnjacima. Ali, tu mu titulu ni urednici Ginisove
knjige nisu želeli zabeležiti, jer takva kategorija rekorda ne postoji.
Decak je zbog svojih proporcija postao junak u rodnom gradu Tereku.
Susedi i mnogobrojni znatiželjnici dolaze u dom njegove porodice samo
da bi videli i s veseljem nahranili Džambula, koji je postao talac
pažnje koju mu je obezbedila njegova težina. „Volim da budem debeo i
velik”, bez oklevanja kaže Džambul. Njegova majka Nelja dodaje da je
njen sin rodjen s normalnom težinom, da jede tri do cetiri obroka na
dan, ali da raste neverovatnom brzinom. „Cela porodica ponosna je na
svog snažnog Džambula”, nastavlja majka, koja verovatno nije ni svesna
da prica njenog sina, na kojeg je tako ponosna, na Zapadu služi kao
primer toga kako ljudi gledaju na problem gojaznosti dece, te se namece
pitanje da li se taj problem oteo kontroli.</span>Generalna2008-01-13T20:47:15ZjovokingKarate
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/01/09/karate
<img src="/C:/DOCUME%7E1/WINDOW%7E1/LOCALS%7E1/Temp/moz-screenshot.jpg" border="0" /><img src="/C:/DOCUME%7E1/WINDOW%7E1/LOCALS%7E1/Temp/moz-screenshot-1.jpg" border="0" /><p><strong>Karate</strong> ili <strong>karatedo</strong> (<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Јапански језик">jap.</a> <em>prazna ruka</em> odn. <em>put prazne ruke</em>) je borilačka veština, poreklom iz <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">Japana</a>. U bukvalnom prevodu, <em>kara</em> znači prazna (gola) ili kineska (po načinu izgovora), <em>te</em>
ruka ili šaka, dakle prazna ruka, i misli kako se odbraniti, odnosno
boriti "bez oružja u rukama". Nastanak karatea vezuje se za stare
borilačke veštine <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit" title="Окинава">Okinave</a> ostrva, <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="19. век">19. veka</a>, gde su se lokalne tradicije mešale sa kineskim i japanskim uticajima. Početkom <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/20._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="20. век">20. veka</a> karate stiže u Japan, a posle <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82" title="Други светски рат">Drugog svetskog rata</a> raširio se po svetu.</p>
<p>Moderni naziv <strong>karatedo</strong> <em>(<a class="extiw" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Karatedo" title="en:Karatedo">Karate-dō</a>)</em> treba da svrsta karate u liniju sa drugim <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%BE" title="Будо">budo</a> stilovima <em>(<a class="extiw" href="http://en.wikipedia.org/wiki/Budo" title="en:Budo">Budō</a>)</em>; ipak se još uvek uglavnom koristi uobičajni izraz karate.</p>
<p>Karate pripada takozvanim tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%B4%D0%BE" title="Аикидо">aikido</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%B3_%D1%86%D1%83%D0%BD&action=edit" title="Винг цун">ving cun</a>
itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadača, tvrdi stilovi
ističu telesnu kondiciju, pre svega brzinu i snagu iz brzine. Tehnički,
karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom i
nogama, razne blokade, a ponekad se uče i poluge, bacanja, bolni
hvatovi, udarci u vitalne tačke (u oči, grlo, nos itd.), i tehnike
rukovanjem oružja - <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%BE&action=edit" title="Кобудо">kobudo</a>.
Moderni karate je često sportski orijentisan, time takmičenja imaju
veliki značaj. Ovo može da bude na štetu realnih tehnika samoodbrane,
koji su isto deo karatea.</p><br /><table class="toc" id="toc" summary="Sadržaj"><tbody><tr><td> </td>
</tr>
</tbody></table>
<p><a name=".D0.98.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0"></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Istorija</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5&action=edit&section=1" title="Uredi deo: Историја">uredi</a>]</span></h2>
<p><a name=".D0.98.D0.BC.D0.B5"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Ime</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5&action=edit&section=2" title="Uredi deo: Име">uredi</a>]</span></h3>
<p>Karatedo (japanski = put prazne ruke), ranije se zvalo samo <em>karate</em>, i tako se i dan danas najčešće koristi. Dodatak <em>do</em>
dodaje se radi isticanja filosofije karatea i njegovog značaja kao
životnog puta. Do tridesetih godina 20. veka karate se na japanskom
pisao sa 唐手, što znači <em>kineska ruka</em>. Ova su slova bile navodno u vezi sa <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%28%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%29" title="Кина (вишезначна одредница)">Kinom</a> Tang-dinastije (<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/618" title="618">618</a> do <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/907" title="907">907</a>.
godine). Time je kinezko poreklo ove borilačke veštine bilo u samom
imenu manifestirano. Onda ce u Japanu iz političkih razloga
(nacionalizam) počelo za karate pisati 空手, dakle <em>prazna ruka</em>. Nova slova su se isto kao stara čitale sa <em>kara-te</em> i odgovarale su istom, to jest da se bori uglavnom sa praznim, golim rukama bez oružja.</p>
<p><a name=".D0.9F.D0.BE.D1.80.D0.B5.D0.BA.D0.BB.D0.BE"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Poreklo</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5&action=edit&section=3" title="Uredi deo: Порекло">uredi</a>]</span></h3>
<p>Legende govore, da je u <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/6._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="6. век">6. veku</a> budistički monah Taiši <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0&action=edit" title="Бодидарма">Bodidarma</a> iz Kanči Purama u južnoj <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Indiji</a> došao u kineski manastir <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD&action=edit" title="Шаолин">Šaolin</a> (jap. Šorinji) i tu ne samo osnovao <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B5%D0%BD_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Зен будизам">Zen_budizam</a>, nego i monahe uputio u posebna telesna vežbanja kako bi izdržali duga <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit" title="Медитирање">meditiranja</a>. Hastao je takozvani šaolinski <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D0%BD%D0%B3%D1%84%D1%83&action=edit" title="Кунгфу">kungfu</a> (pravilno transkribirano <em>kvanfa</em>, jap. <em><a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%BE" title="Кемпо">kempo</a></em>),
iz kojeg su se razvili najveći broj kineskih borilačkih veština. Pošto
i karate zna za svoje kinesko poreklo, sebe isto rado vidi za
naslednikom ove tradicije, čija je istorijska istinitost sumnjiva.</p>
<p><a name=".D0.98.D0.B7_.D0.9A.D0.B8.D0.BD.D0.B5_.D0.BD.D0.B0_.D0.9E.D0.BA.D0.B8.D0.BD.D0.B0.D0.B2.D1.83"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Iz Kine na Okinavu</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5&action=edit&section=4" title="Uredi deo: Из Кине на Окинаву">uredi</a>]</span></h3>
<p>Karate u današnjem obliku nactao je na pacifičkim <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B8%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%83&action=edit" title="Риукиу">riukiu</a>-ostrvama, tu posebno na glavnom ostrvu Okinava. Okinava se nalazi oko 600 kilometra južno od japanskih centralnih ostrva u <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5&action=edit" title="Јужнокинеско море">južnokineskom</a> moru i danas je najjužnija japanska <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0" title="Префектура">prefektura</a>. Još u <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/14._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="14. век">14. veku</a> Okinava je, tada jedna samostalna kraljevina, imala tesne trgovačke kontakte sa Japanom, Kinom i <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kopeja&action=edit" title="Kopeja">Korejom</a>.
Urbanski centri ostrva, Naha, Šuri i Tomari, bili su značajna trgovačka
središta i nudile živi forum kulturne razmene sa kineskim kopnom. Time
su na Okinavu dospeli i prvi utisci kineskih borilačkih veština iz <em>kvanfa/kempo</em>, gde su se izmešali sa domaćom borilačkom veštinom iz <em>te/de</em> i razvili u <em>tode</em> i <em>okinava-te</em>. <em>Te</em> bukvalno prevedeno znači ruka, a u daljem smislu označava isto tehniku odnosno ručnu tehniku. Prvobitni naziv za karate, <em>okinava-te</em>, može se, dakle, prevesti isto kao <em>ručna tehnika iz Okinave</em> (misli ali naravno na razne tehnike sveukupno).</p>
<p>Ekonomski značaj riukiu-ostrva dovodilo je do stalnih nemira i ustanka. Godine <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1416" title="1416">1416</a> kralj <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%BE_%D0%A8%D0%B8%D0%BD&action=edit" title="Шо Шин">Šo Šin</a>
(isto Šo Haši) uspeo je da ujedini sva ostrva. Radi održavanja mira u
pobunjenom narodu zabranio je nošenje svakog oružja. Da bi kontrolisao
sve regione, obavezao je svakog lokalnog kneza na trajno prisustvo na
svom dvoru u Šuri - ovaj način kontrole kasnije su preuzeli japanski <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D0%B0&action=edit" title="Токугава">tokugava</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%BE%D0%B3%D1%83%D0%BD" title="Шогун">šoguni</a>. Zbog zabrane oružja, borilačka veština <em>okinava-te</em> postajala je sve više omiljena i mnogi njegovi majstori putovali su za Kinu da bi se tamo usavršavali u <em>kvanfau (kungfu)</em>.</p>
<p>Godine <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1609" title="1609">1609</a> japanski <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D1%86%D1%83%D0%BC%D0%B0&action=edit" title="Сацума">Sacuma</a> (Satsuma)-<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D0%BD" title="Клан">klan</a>
zauzeo je riukiu-ostrva, i njihov namesnik na Okinavi, Šimacu, zaoštrio
je zabranu oružja u takvoj meri, da ce svojstvo svakog oružja, pa i
ceremonijalnih, strogo kažnjavalo. Ova zabrana oružja zvala se <em>katanagari</em>,
što bi značilo blizu "lov na mačeve". Mačevi, kame, noževi i sve oštre
alatke bile su sistematski prikupljene. Išlo se čak do toga, da se
jednom selu priznavao samo jedan jedini nož, sa konopcem vezan pri
seoskom bunaru (ili na drugom centralnom mestu) i strogo čuvan.
Zaoštrena zabrana oružja trebala je da spreči nemire i naoružane otpore
protiv novih vladara. Međutim, japanski <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%98" title="Самурај">samuraji</a>
imali su pravo na takozvanu "probu mačeva", po kojom cu oštrinu svog
mača mogli da isprobiraju na leševima, ranjenima ali i samovoljno na
seljacima, što se i desilo. Tako je japanska aneksija dovela do
povećavanja potrebe samoodbrane, jesu pored ostalog na <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B5%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit" title="Феудализација">feudalnoj</a>
Okinavi falile isto policijska uprava i pravni postupak, koje bi
pojedinca štitile od samovolje drugih. Nedostatak pravnih institucija i
povećana potreba samoodbrane od samovolje novih vladara pokrenuli su,
dakle, proces intenziviranja i subtiliziranja od <em>te</em> (=borilački sistem) u <em>karate</em> (=borilačka veština).</p>
<p>Oko dvadeset godina trajalo je, dokle cu se veliki majstori okinava-tea ujedinili u jedan <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8ja&action=edit" title="Опозициja">opozicioni</a> savez i odredili, da se okinava-te u dalje predaje tajno i jedino izabranim ljudima.</p>
<p>Međuvremenom se u seljačkom stanovništvu razvio takozvani <strong>kobudo</strong>, koji je alatke i svakodnevne stvari sa svojim specijalnim tehnikama upotrebljavao kao oružje. Pri tome su izgubljeni <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BDoc%D1%82&action=edit" title="Спиритуалнocт">spiritualni</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit" title="Менталност">mentalni</a> i <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5" title="Здравље">zdravstveni</a> aspekti, kao što ih je bilo u kvanfau (kungfu). Da bi se uzdigla <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D1%84%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit" title="Ефицијентност">eficijentnost</a>
borbene veštine nisu se vežbale tehnike, koje su u sebi nosile
nepotrebne rizike. Kobudo i njegova iz alatka i svakodnevnih stvari
izvedena oružja nisu se mogle iz samih ekonomskih razloga zabraniti,
jesu prosto služile za snabdevanje seljaka i <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Окупација">okupatora</a>. Ali ipak je bilo veoma teško suprostaviti se s takvim oružjem jednom usavršenom i dobro naoružanom ratniku.</p>
<p>Zbog toga se razvila u okinava-te i kobudo, koje su se tad
zajednički povezano učile, maksima da se ne bude pogođen, istovremenom
iskoristi retke mogućnosti koje bi se nudile, da se protivnik sa jednim
udarcem usmrti. Taj za karate specifični princip zove se <em>iken hisacu (iken hisatsu)</em>. Prirodna <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Селекција">selekcija</a>
od što moguće eficijentnijih borbenih tehnika i iken-hisacu-princip
donele su karate reputaciju jednog agresivnog borilačkog sistema, pa i
da je "najgrubniji od svih borilačkih veština".</p>
<p>Nekoliko jako visoke tehnike udarcima nogama imaju očigledno
specifičnu pozadinu. Kad bi neki ratnik na konju jahao kroz selo,
jednom naprednom borcu okinava-tea bilo je moguće, da u pravom trenutku
potrči preko jedne drvene rampe i ratnika šutne s konja <em>(joko tobi geri)</em>. Verovatnost da bi ovakav napad uspeo bila je relativno mala, ali ipak jedna šansa u jednoj inače više beznadežnoj borbi.</p>
<p>Smrtnonosno dejstvo ove borilačke veštine izazvalo je japanske
okupatore da zaoštre zabranu i učenje okinava-tea stave pod veoma
oštrim kaznama. Međutim, ono se i dalje u tajnome predavalo. Time je
znanje o borilačkim veštinama bilo ograničeno na nekoliko manjih
elitnih škola i pojedine porodice, pošto je studiranje borilačkih
veština na kineskom kopnu bilo samo jednom malom broju bogatim
građanima moguće.</p>
<p><a name=".D0.94.D0.B2.D0.B0.D0.B4.D0.B5.D1.81.D0.B5.D1.82.D0.B8_.D0.B2.D0.B5.D0.BA"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Dvadeseti vek</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5&action=edit&section=5" title="Uredi deo: Двадесети век">uredi</a>]</span></h3>
<p>Do kraja <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="19. век">19. veka</a> karate se predavalo uvek u tajnome i od majstora na učenika. Za vreme <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit" title="Меији-рестаурација">meiji-restauracije</a> Okinava je <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1875" title="1875">1875</a>
postala zvanično japanska prefektura. U tom vremenu društvene promene,
kada se stanovništvo Okinave počelo prilagoditi japanskim načinima
života a sam Japan posle viševekovne <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Изолација">izolacije</a> otvarati prema svetu, počelo je i karate da se ponovo vraća u javnost.</p>
<p>Ogava Šintaro, komisar za vaspitanje u prefekturi Okinava, zapazio je <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1890" title="1890">1890</a> u toku smotre za vojne jedinice u jedne grupe mladića njihovu naročito dobru kondiciju. Mladići su izjavili, da su u <em>jinjo koto šogako</em> (jinjo koto osnovna škola) učili karate. Na to je lokalna vlada dala nalog majstoru <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D1%81%D1%83%D1%86%D1%83%D0%BD%D0%B5_%D0%98%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%83&action=edit" title="Јасуцуне Итосу">Jasucune Itosu</a> da sastavi lekcije, koje su među drugim sadržavale jednostavne i osnovne <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0&action=edit" title="Ката">kate</a> <em>(pinan i hajan)</em>, iz kojih je izdvojio <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BAa&action=edit" title="Тактикa">taktiku</a> i <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0" title="Методика">metodiku</a> borbe i u prvi plan stavio zdravstveni aspekt kao držanje, pokretljivost, savitljivost, disanje itd. <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1902" title="1902">1902</a>
onda je karate zvanično postao školski sport na Okinavi. Ovaj za karate
važan događaj markira vreme, gde učenje i vežbanje karatea nije više
služilo samo radi samoodbrane, nego se isto smatralo za jednu vrstu <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80a&action=edit" title="Фискултурa">fiskulture</a>.</p>
<p>Posle <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1900" title="1900">1900</a> krenuo je iz Okinave jedan talas <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Емиграција">emigracije</a> na <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B8" title="Хаваји">Havaje</a>. Time je karate dospeo u <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%90%D0%94" title="САД">SAD</a>, koje su anektirale Havaje <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1898" title="1898">1898</a>. godine.</p>
<p><a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD_%D0%A4%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B8" title="Гичин Фунакоши">Gičin Funakoši</a>, učenik majstora Jasucune Itosu i <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%90%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%BE&action=edit" title="Анко Асато">Anko Asato</a>, posebno se istekao u reformi karatea. Na osnovima <em>šorin-riu</em> (isto <em>šuri-te</em>, po rodnom gradu Šuri) i <em>šorej-riu</em> (<em>naha-te</em>,
po rodnom gradu Naha) počeo je da sistematizira karate. Funakoši je
razumeo karate pored njegove fiskulturne uloge isto kao sredstvo za
razvijanje karaktera.</p>
<p>Pored tri navedenih majstora, i <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D1%80%D0%B8%D0%BE_%D0%A5%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BE%D0%BD%D0%B0&action=edit" title="Канрио Хигаона">Kanrio Higaona</a>
bio je uticajni reformer karatea. Njegov stil integrisao je meke,
izbegavajućive defensivne tehnike sa trvdim, direktnim konternapadima.
Njegovi učenici <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%BE%D1%98%D1%83%D0%BD_%D0%9C%D0%B8j%D0%B0%D0%B3%D0%B8&action=edit" title="Чојун Миjаги">Čojun Mijagi</a> i <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B2%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B8&action=edit" title="Кенва Мабуни">Kenva Mabuni</a> osnovali su na njegovoj bazi sopstvene stilove <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D1%98%D1%83-%D1%80%D0%B8%D1%83&action=edit" title="Гоју-риу">goju-riu</a> odnosno <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D1%80%D0%B8%D1%83&action=edit" title="Шито-риу">šito-riu</a>, koji ce danas računaju u četiri glavnih karate-stilova.</p>
<p>Između <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1906" title="1906">1906</a> do <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1915" title="1915">1915</a>
Gičin Funakoši je sa svojim najboljim učenicima putovao kroz celu
Okinavu demonstrirajući javno karate-tehnike. U potonjim godinama
ondašnji prestonaslednik i kasnije japanski car <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%BE" title="Хирохито">Hirohito</a>
beše svedok takvih predstava i pozvao je Funakošija, koji je tada već
bio predsednik jednog okinavskog saveza borilačkih veština, da na
nacionalnom <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%BE" title="Будо">budo</a>-kongresu u <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D0%BE" title="Токио">Tokiu</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1922" title="1922">1922</a>.
godine prezentuje svoj karate. Prezentacija je izazvala žestoki
interes, i Funakoši je pozvan da svoju umetnost praktično demonstrira u
<a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BD&action=edit" title="Кодокан">kodokanu</a>. Oduševljena publika, među njima i osnivač <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%8F%D1%83%D0%B4%D0%BE" title="Џудо">džudoa</a> <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE&action=edit" title="Јигоро Кано">Jigoro Kano</a>, uspela je da nagovori Funakošija da ostane na kodokanu i tu predaje. Dve godine kasnije, <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1924" title="1924">1924</a>, Funakoši je osnovao svoj prvi <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%BE%D1%92%D0%BE" title="Дођо">dođo</a>.</p>
<p><em>Za karate u Srbiji vidi članak:</em><br />
<strong><a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8" title="Карате у Србији">Karate u Srbiji</a></strong>.</p>
<p><a name=".D0.A1.D1.82.D0.B8.D0.BB.D0.BE.D0.B2.D0.B8"></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Stilovi</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5&action=edit&section=6" title="Uredi deo: Стилови">uredi</a>]</span></h2>
<p>Postoje četiri tradicionalna stila karatea priznata od <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%85_%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B4%D0%BE_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Федерација свих јапанских каратедо организација">Federacije Svih Japanskih Karatedo Organizacija</a>:</p>
<ul><li><a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BD" title="Шотокан">Šotokan</a></li><li><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D1%80%D0%B8%D1%83&action=edit" title="Шито-риу">Šito-riu</a></li><li><a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%BE%D1%92%D1%83-%D1%80%D0%B8%D1%83" title="Гођу-риу">Gođu-riu</a></li><li><a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B0%D0%B4%D0%BE-%D1%80%D0%B8%D1%83&action=edit" title="Вадо-риу">Vado-riu</a></li></ul>
<p>Stilovi koji ne pripadaju ovim školama ne smatraju se automatski
"nelegitimnim", već samo nisu tradicionalni, ali je većina pod velikim
uticajem jednog ili više tradicionalnih stilova.</p>
<p>Jedan od vodećih stilova kod nas je:</p>
<ul><li><a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BD" title="Фудокан">Fudokan</a></li></ul>Generalna2008-01-09T16:04:26ZjovokingKung fu
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/01/04/kung-fu
<h1 class="firstHeading">Kung f</h1>
<h3 id="siteSub">
</h3><p><strong>Kung fu</strong> (<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Кинески језик">kin.</a> <strong>功夫</strong>, <em>gong fu</em>, nešto kroz teški/strpljivi posao dostignuto) označava <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">kineske</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Борилачка вештина">borilačke veštine</a>.</p>
<p>Ustvari, kung fu je na zapadu pogrešno preuzeti pojam za kineske
borilačke veštine. U Kini kung fu odnosno gong fu nije pojam specijalno
za borilačke veštine, nego za svaku veštinu dobijenu uz veliki i
odlučni napor. Tradicionalni kineski naziv za borilačke veštine jeste <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D1%83%D1%88%D1%83" title="Вушу">vušu</a> (kin. borbena ili borilačka veština).</p>
<p>U šezdesetim i sedamtesetim godinama 20. veka pojam kung fu se populizovao od <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%81_%D0%9B%D0%B8" title="Брус Ли">Brus Lia</a> i <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">hongkongskih</a> <em>kung fu</em>-filmova <em>(eastern)</em>, te se danas međuvremenom koristi i u samoj Kini za razlikovanje borilačke veštine od borilačkog sporta.</p>
<p><a name=".D0.97.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B5.D1.9A.D0.B5_.D1.83_.D0.BA.D0.B8.D0.BD.D0.B5.D1.81.D0.BA.D0.BE.D1.98_.D1.84.D0.B8.D0.BB.D0.BE.D0.B7.D0.BE.D1.84.D0.B8.D1.98.D0.B8" title=".D0.97.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B5.D1.9A.D0.B5_.D1.83_.D0.BA.D0.B8.D0.BD.D0.B5.D1.81.D0.BA.D0.BE.D1.98_.D1.84.D0.B8.D0.BB.D0.BE.D0.B7.D0.BE.D1.84.D0.B8.D1.98.D0.B8"></a></p>
<h2> <span>Značenje u kineskoj filozofiji</span> <span style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D0%BD%D0%B3_%D1%84%D1%83&action=edit&section=1" title="Uredi deo: Значење у кинеској филозофији">uredi</a>]</span></h2>
<p>Kung fu se sastavlja od slova gong 功 koje označava dostignuće ili
tekovinu, i fu 夫 koje stoji za čoveka. Od ovih slova sastavljeni pojam
ima u kineskoj filozofiji jednu duboku interpretaciju.</p>
<dl><dd>
<dl><dd>Kung fu je čovekova namera, da se kroz stalni trud usavršava. Bilo
šta da radimo, kroz naša dela se uvek pokazuje naše unutrašnje stanje.
Ako usavršavamo naša dela, usavršavamo i same sebe.<br />
- Taiša Abelar</dd></dl>
</dd></dl>
<p>U tom smislu kung fu jeste rad na sebi, na svojoj ličnosti, tj. kroz
konzekventnu odanost jednoj veštini. Ovde je pojam srodan sa <em>do</em> (put) u <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">japanskim</a> tradicionalnim veštinama. Pored doslovnog značaja koji ima pojam, do izražaja dolazi i filozofija <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B0%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Таоизам">tao</a> i njegova spiritualna dimenzija i uticaj.</p><p><strong>Vušu</strong> (<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA" title="Кинески језик">kin.</a> 武术/武術, borbena/borilačka veština) označava <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">kineske</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Борилачка вештина">borilačke veštine</a>. Drugi nazivi su <strong>guošu</strong> (kin. 国术/國術, nacionalna veština) i <strong>kvanfa</strong> ili <strong>kuen fat</strong> (kin. 拳法, metoda/veština pesnice). Na zapadu se za kineske borilačke veštine kaže često <strong><a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D1%83%D0%BD%D0%B3_%D1%84%D1%83" title="Кунг фу">kung fu</a></strong> (kin. 功夫, <em>gong fu</em>, nešto kroz teški/strpljivi posao dostignuto), što je u početku bilo pogrešno izvedeno od kvanfa i <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD&action=edit" title="Шаолин">šaolinskog</a> kung fua (veštine odnosno napori šaolina).</p>
<table class="toc" id="toc" summary="Sadržaj">
<tbody><tr>
<td> </td>
</tr>
</tbody></table>
<p><a name=".D0.A1.D1.82.D0.B8.D0.BB.D0.BE.D0.B2.D0.B8" title=".D0.A1.D1.82.D0.B8.D0.BB.D0.BE.D0.B2.D0.B8"></a></p>
<h2> <span>Stilovi</span> <span style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small"></span></h2>
<p>U Kini postoje borilačke veštine od kojih su neke njihove tradicije
vekove stare. Danas su poznate par stotinu tradicionalnih i modernih
borilačkih veština.</p>
<p>Za poreklo većina stilova smatraju se borilačke veštine <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Будизам">budističkih</a> monaha manastira <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD&action=edit" title="Шаолин">šaolina</a> (šaolinski kung fu ili šaolin-kvanfa) ili one <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B0%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Таоизам">taoističkih</a> monaha iz <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B3&action=edit" title="Вуданг">Vudang</a>-planina. One nisu služile jedino za samoodbranu ili upotrebu u borbi, nego isto za <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Медитација">meditaciju</a>,
fiskulturu i zdravstvenu nauku. Van monaških, kasnije i vojnih, nastao
je s vremenom i aspekt pozorišnih igara, koji se naročito danas
pimenjuje. Mnogi stilovi sadržavaju tehnike sa oružjem i bez oružja,
gde do upotrebe dolazu različita oružja.</p>
<p><a name=".D0.A3.D0.BD.D1.83.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B8_.D0.B8_.D1.81.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D0.BD.D0.B8_.D1.81.D1.82.D0.B8.D0.BB.D0.BE.D0.B2.D0.B8" title=".D0.A3.D0.BD.D1.83.D1.82.D1.80.D0.B0.D1.88.D1.9A.D0.B8_.D0.B8_.D1.81.D0.BF.D0.BE.D1.99.D0.B0.D1.88.D0.BD.D0.B8_.D1.81.D1.82.D0.B8.D0.BB.D0.BE.D0.B2.D0.B8"></a></p>
<h3> <span>Unutrašnji i spoljašni stilovi</span> <span style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small"></span></h3>
<p>Kineske borilačke veštine klasifikuju se često u dve grupe, na <em>spoljašne</em> ili <em>tvrde</em> (kin. 外家拳, vai jia) i na <em>unutrašnje</em> ili <em>meke</em>
stilove (kin. 內家拳, nei jia). U spoljašnim ili tvrdim stilovima
naglasuje se okretnost, snaga i brzina, u untrašnjim ili mekim
stilovima protivnik se treba pobediti kroz mekost, znači time što se
napadaču ne nudi direktan otpor, a posebno se naglasuje <em>unutrašnja</em> snaga, takozvani <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A7%D0%B8" title="Чи">či</a>.
Spoljašni stilovi povezuju se sa borilačkim veštinama šaolina,
unutrašnji stilovi sa taoističkim monasima iz Vudanga. Poznati primeri
spoljašnih stilova su <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%8F%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%83%D0%BD_%D0%B4%D0%BE&action=edit" title="Џет кун до">džet kun do</a> <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D1%83%D1%81_%D0%9B%D0%B8" title="Брус Ли">Brus Lia</a> ili <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%B3_%D1%87%D1%83%D0%BD&action=edit" title="Винг чун">ving čun</a>, <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B0%D0%B8_%D1%87%D0%B8_%D1%87%D1%83%D0%B0%D0%BD&action=edit" title="Таи чи чуан">tai či čuan</a> je danas možda najpoznatiji unutrašnji stil.</p>
<p>Međutim, u <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit" title="Синологија">sinologiji</a>
ova podela se smatra neadekvatnom, jer oboje grupe koriste spoljašne i
unutrašnje tehnike. Spoljašni stilovi ističu više telesnu <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit" title="Динамика">dinamičnost</a>,
unutrašnji stilovi vežbaju se meditativno i time lagano i polako.
Podelu na spoljašne i unutrašnje stilove predestiniraju pre svega
privrženi tai či čuanu na zapadu, koji time žele da se ograniče onih
škola i stilova u koje meditativni aspekt nema veliku važnost. Treba
ali naglasiti da je meditativni aspekt u mnogim izvornim spoljašnim
stilovima imao važnu ulogu, najpre u šaolinu, dok drugi spoljašni
stilovi kao npr. ving čun ni u južnokineskom originalu tome nisu
posvetili posebnu ili preveliku pažnju.</p>
<p><a name=".D0.A1.D0.B5.D0.B2.D0.B5.D1.80.D0.BD.D0.B8_.D0.B8_.D1.98.D1.83.D0.B6.D0.BD.D0.B8_.D1.81.D1.82.D0.B8.D0.BB.D0.BE.D0.B2.D0.B8" title=".D0.A1.D0.B5.D0.B2.D0.B5.D1.80.D0.BD.D0.B8_.D0.B8_.D1.98.D1.83.D0.B6.D0.BD.D0.B8_.D1.81.D1.82.D0.B8.D0.BB.D0.BE.D0.B2.D0.B8"></a></p>
<h3> <span>Severni i južni stilovi</span> <span style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small"><a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D1%83%D1%88%D1%83&action=edit&section=3" title="Uredi deo: Северни и јужни стилови"></a></span></h3>
<p>Druga mogućnost klasifikacije kineskih borilačkih veština oslanja na geografske razlike, tj. na <em>severne</em> i <em>južne</em> stilove. Ova se klasifikacija koristi posebno u Kini. Kao <em>srednji</em>
i neka vrsta veza između ovih ponekad se navodi šaolinski stil, ali
generalno važi podela na severne i južne stilove. Karakteristike su:</p>
<ul><li>severni: široki, prostrani pokreti, brza trčanja, skokovi i visoki
udarci nogama (neupućeni čovek bi neke od ovih stilova smatrao za <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE" title="Теквондо">tekvondo</a>)</li><li>južni: kratki, eksplozivni pokreti, viši stavovi, malo trčanja i skokovi (klasičan primer <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%B3_%D1%87%D1%83%D0%BD&action=edit" title="Винг чун">ving čun</a>)</li></ul>
<p>Severni stilovi daju veću ulogu tehnikama s nogu, dok južni stilovi
predestiniraju tehnike s rukama. Razlog za ove razlike bio je što su
severni Kinezi višnji od južnih, takođe imaju i više slobodnih
prostora. Drugi razlog je što je na severu bilo više borba sa konjicom
nego na jugu, pa i odatle više upotreba udaraca s nogu.</p>
<p><a name=".D0.9E.D1.80.D1.83.D0.B6.D1.98.D0.B5" title=".D0.9E.D1.80.D1.83.D0.B6.D1.98.D0.B5"></a></p>
<h2> <span>Oružje</span> <span style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small"></span></h2>
<p>Oružja koja se koriste u vušu su:</p>
<ul><li>kineski mač, 劍 <em>jian</em></li><li>kineska sablja, 刀 <em>dao</em></li><li>tri štapa spojena (slično nunčakama, ove sa dva štapa), <em>san ji gun</em></li><li>dugi štap, 棍 <em>gun</em></li><li>kratki štap, 棍 <em>duon gun</em></li><li>lepeza, 棍 <em>šan</em></li><li>helebarda, 戟 <em>pu dao</em> ili <em>da dao</em></li><li>koplje, 槍 <em>kvijang</em></li><li>lanac, <em>jiu ji bien</em></li></ul>
<p>Retka oružja su:</p>
<ul><li>oštrica strele na konopcu, <em>šen bijao</em></li><li>mačevi budak, <em>šuan gao</em></li><li>bič, <em>bien</em></li><li>meteorski čekić, <em>liu ksing kvi</em></li></ul>
<p><a name=".D0.98.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0" title=".D0.98.D1.81.D1.82.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.98.D0.B0"></a></p>
<h2> <span>Istorija</span> <span style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small"></span></h2>
<p><a name=".D0.A0.D0.B0.D0.BD.D0.B0_.D0.BF.D0.B5.D1.80.D0.B8.D0.BE.D0.B4.D0.B0" title=".D0.A0.D0.B0.D0.BD.D0.B0_.D0.BF.D0.B5.D1.80.D0.B8.D0.BE.D0.B4.D0.B0"></a></p>
<h3> <span>Rana perioda</span> <span style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small"></span></h3>
<p>Svaki narod i svaka kultura razvile su svoje specifične borilačke veštine. U <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">Kini</a> one se javljaju vrlo rano, no najraniji pismeni izveštaj ima se u generala <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%83%D0%BD_%D0%A6%D1%83" title="Сун Цу">Sun Cua</a>
u njegovoj knjizi "Umeće ratovanja". Sun Cu nije se bavio filozofijom
borilačkih veština, nego posmatrao je njihovu praktičnu korist, sa
ciljem jedne što više efektivnije borbene veštine za vojnike, kojima je
ona bila često jedina oprema u ratovanju. Prvi vušu u današnjem smislu
nastaje za vreme <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A7%D0%B8%D0%BD&action=edit" title="Династија Чин">čin-dinastije</a> (<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/221" title="221">221</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/207" title="207">207</a> p.n.e.), od <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%B0%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Таоизам">taoističkih</a> monaha. Vežbe su prvobitno služile za održavanje takozvane "ravnoteže sa nebom", tj. za "borbu protiv demona".</p>
<p><a name=".D0.A3.D1.82.D0.B8.D1.86.D0.B0.D1.98_.D0.91.D1.83.D0.B4.D0.B8.D0.B7.D0.BC.D0.B0" title=".D0.A3.D1.82.D0.B8.D1.86.D0.B0.D1.98_.D0.91.D1.83.D0.B4.D0.B8.D0.B7.D0.BC.D0.B0"></a></p>
<h3> <span>Uticaj Budizma</span> <span style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small"></span></h3>
<p>Sa vremenom nastaje u razvijanju vušua sve više promena k jednoj
spiritualnoj strani. Dok je u početku taoistička filozofija bila
najjača snaga u duhovnosti vušua, sa dolaskom <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Будизам">Budizma</a> budistički uticaj postaje jači. Za vreme <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A2%D0%B0%D0%BD%D0%B3&action=edit" title="Династија Танг">tang-dinastije</a> (<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/618" title="618">618</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/907" title="907">907</a>) obadva pravca su dospeli jednaki uticaj i držali međusobnu ravnotežu. Veoma važna tačka u istoriji vušua bio je dolazak <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0&action=edit" title="Бодидарма">Bodidarme</a> u Kinu. Bodidarma, jedan budistički monah iz <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Indije</a>, došao je oko <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/527" title="527">527</a>. u dan danas poznati manastir <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD&action=edit" title="Шаолин">Šaolin</a>. Ovaj budistički manastir građen je <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/495" title="495">495</a>. za vreme cara Tobe iz <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%92%D0%B5%D1%98&action=edit" title="Династија северни Веј">vej-dinastije</a> (<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/386" title="386">386</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/534" title="534">534</a>). Bodidarma je u Šaolinu osnovao svoju školu čan-budizma, danas poznatiji pod <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">japanskim</a> nazivom <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B5%D0%BD_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Зен будизам">zen budizam</a>.
Bodidarma međutim nije se koncentrisao jedino na spiritualnu nauku,
nego je osnovao isto tehnike za vežbanje tela, koje će kasnije da se
razviju u borilačke veštine šaolinskih monaha. Šaolinski monasi prvi
put su se pročuli kao telohranitelji cara <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8_%D0%A8%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD&action=edit" title="Ли Шимин">Li Šimina</a> (598-649). Učenje šaolinskih borilačkih veština baziralo je na pet principije:</p>
<ul><li>postepeno dizanje opterećenosti, ne dopustiti brze promene i povrede</li><li>ceo život intenzivno, istrajno i bez prekida vežbati</li><li>uzdržavanje u jelu i nikakvo meso, izbegavanje alkohola i razvrata</li><li>u svim okolnostima čuvati mir i smirenje, sećati se jedinstva smrti i života</li><li>držati se strogog rituala i slediti utvrđene tradicije</li></ul>
<p>Tehnike su se sve više razvijale i njihova efektivnost poboljšale.
Razvijanje borilačkih veština šaolina imale su vrhunac za vreme
tang-dinastije. U to vreme pak, kad je cvetala kineska kultura, nastale
su veći broj škola borilačkih veština i medicine. U ove škole svako je
imao pristup, te nisu bile samo privatne nego su imali i državnu
podršku, i organizovane su kao vojničke škole.</p>
<p>Pri kraju tang-dinastije slede teška vremena za Budizam u Kini. Oko <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/851" title="851">851</a>. i <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/852" title="852">852</a>. nastale su bune seljaka i vojnika. To su bile preteče velike seljačke bune od <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/874" title="874">874</a>. do <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/901" title="901">901</a>.
U borbi protiv tih buna kineska vlada je krenula i protiv budističkog
monaštva, smatrajući ga za jednog od izvora pobuna. U narednim godinama
uništeni su oko 4500 znamenitih manastira i oko 40000 hramova. Ni
Šaolin sa svojim filijalama nije izbegao tu sudbinu. Monasi su
proterani iz svojih manastira i rasejali su se po celoj zemlji. Izvan
manastirskih zidova borilačka veština šaolina otvorila se širokim
narodnim masama.</p>
<p><a name=".D0.92.D1.83.D1.88.D1.83_.D1.83_.D0.9D.D0.B0.D1.80.D0.BE.D0.B4.D0.BD.D0.BE.D1.98_.D0.A0.D0.B5.D0.BF.D1.83.D0.B1.D0.BB.D0.B8.D1.86.D0.B8_.D0.9A.D0.B8.D0.BD.D0.B8" title=".D0.92.D1.83.D1.88.D1.83_.D1.83_.D0.9D.D0.B0.D1.80.D0.BE.D0.B4.D0.BD.D0.BE.D1.98_.D0.A0.D0.B5.D0.BF.D1.83.D0.B1.D0.BB.D0.B8.D1.86.D0.B8_.D0.9A.D0.B8.D0.BD.D0.B8"></a></p>
<h2> <span>Vušu u Narodnoj Republici Kini</span> <span style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small"></span></h2>
<p>U pedesetim godinama <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/20._%D0%B2%D0%B5%D0%BA" title="20. век">20. veka</a> državne vlasti <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Народна Република Кина">Narodne Republike Kine</a> osnovale su sportski savez u kojem su mnogi majstori vušua trebali da učestvuju, sa ciljem stvaranja jednog <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD" title="Канон">kanona</a> u standardizaciji i kategoriji borilačkih veština. Nastao je "moderni vušu", koji su državne vlasti priznale za zvanično <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1959" title="1959">1959</a>. godine. Istovremenom ukinuta je podela tradicionalnih borilačkih veština na stilove i sisteme. Posebno za vreme <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit" title="Кинеска културна револуција">kineske kulturne revolucije</a> (<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1966" title="1966">1966</a>-<a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/1976" title="1976">1976</a>)
suzbijane su tradicionlne borilačke veštine, dok su njihovi majstori i
učenici progonjeni. Jedino treniranje i predavanje standardizovanih
forma "modernog vušua" pod kontroli državnog vušu saveza bilo je
poželjno. Posledica je bila da je veliki broj majstora tradicionalnih
borilačkih veština napustilo Kinu, mnogi u pravac <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Република Кина">Tajvan</a>, <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3" title="Хонгконг">Hongkong</a>,
ali i u druge zemlje, čemu se tradicionalni vušu počeo širiti celim
svetom. Sa krajem kulturne revolucije stanje za tradicionalne borilačke
veštine u Kini se ublažilo, danas se od državnih vlasti i unapreduju.</p>Generalna2008-01-04T15:05:43ZjovokingLegende o samurajima
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/01/04/legende-o-samurajima
<p align="left"><u><strong>Taira Noricune </strong> </u></p>
<p align="left">U bitci Dan no Ura,Noricune je bio riješen da
uzme glavu velikom vođi protivničke vojske (Minamoto Jošicune)do kojeg je bilo nemoguće doći.Preskakao
je sa čamca na čamac, tražeći svoj plijen.Međutim,tri
Minamotova ratnika su mu prilazila da ga odgovore od njegove
namjere (jer nije imao šanse), ali je Noricune u žaru naleta jednog već bacio u more.Zatim se pohrvao sa ostalom
dvojicom.Uhvatio je drugog ratnika - Zanemicua,ispod lijeve miške i njegovog mlađeg brata Đira ispod
desne, čvrsto ih stisnuo i bacio se u talase govoreći: "Dobro dođite!Budite
mi društvo u planinama Šidoa.Imao je dvadeset i šest
godina.</p>
<p align="left"> </p>
<p align="left"> </p>
<p align="left"><u><strong>Šiaku Saburoceman </strong> </u></p>
<p align="left">Saburoceman je bio sin nisko rangiranog člana
porodice Hđo Bakufe.1333. godine Hođo je bio poražen od Go-Daidža i Kamakura (glavni dvorac) je bio
napadnut.Saburocemanov otac je odlučio da izvrši samoubistvo zajedno sa svojim učiteljem,
ali je rekao
sinu da pobjegne i da nastavi život kao monah.Saburoceman je to odbio: "Iako nisam aktivno i lično povezan sa
našim učiteljem, kao tvoj sin vaspitan sam pod zaštitom njegove mudrosti.Da sam rođen kao monah,bilo bi drugačije.Rođen
u samurajskoj porodici, kako mogu da ostavim tebe i našeg učitelja i da spasim sebe?Nema veće
sramote od takve.Ako ćeš da dijeliš sudbinu našeg učitelja, dopusti
mi da ti budem vodič u naredni život!" Prije nego što je završio
govor, prosjekao je
svoj stomak.</p>
<p align="left"> </p>
<p align="left"> </p>
<p align="left"><u><strong>Makara Naotaka </strong> </u></p>
<p align="left">Ovaj veliki ratnik, poznatiji po tituli "Jurozemon",
odjahao
je da zaštiti povlačenje Asakure, poslije izgubljene bitke protiv Tokugave Ijasuom i Odom Nobunagom kod
Anegave 1570. godine.Zajedno sa svojim sinom, boreći se sa nekoliko puta brojnijom
vojskom, držao je
odstupnicu da bi kupio što više vremena.Konačno, okruženi dobokim vodama
Anegave, Makara i njegov sin Naomoto su
bili odsječeni od svoje vojske - ali ne prije nego što je Asakura sigurno pobjegao.</p>
<p align="left"> </p>
<p align="left"> </p>
<p align="left"><u><strong>Macunaga Hisahide </strong> </u></p>
<p align="left">Zbog neuspjelog rata protiv Oda Nobunage,Macunaga
je bio suočen sa izvršavanjem samoubistva, dok su neprijateljske snage provaljivale zidine njegovog dvorca.Macunaga
je bio poznati majstor čaja i znao je da je Nobunaga pored njegove glave želio njegov slavni lončić za
čaj "Hiragumo".Naredio je da se poslije njegovog
samuobistva,njegova glava i Hiragumo zavežu zajedno i raznesu barutom.</p>
<p align="left"> </p>
<p align="left"> </p>
<p align="left"><u><strong>Nišima Morinobu </strong> </u></p>
<p align="left">Morinobu je bio peti sin poznatog daimja Takede
Šingena.Njegov stariji brat , Kacujori je izgubio bitku kod nigašina 1575.i sada su trupe Ode Nobunage polako osvajale
Takedine zemlje.Skoro svuda je Takedina vojska dezertirala, ali je dvorac Takato još uvijek odolijevao.Odbijali su napad
za napadom, a među braniocima su bile čak i fizički spremnije žene.Kada je dvorac konačno
provaljen, Morinobu se
popeo na zid i počeo da dovikuje napadačima.Nabrajao je sve Nobunagine
zločine i prorekao da dolazi vrijeme
njegovog pada.Zatim izvrsio sepuku pred svima.Oda Nobunaga je umro nekoliko mjeseci poslije
ovog događaja.</p>Generalna2008-01-04T13:13:41ZjovokingZ E N
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/01/04/z-e-n
<strong>Zen</strong><p>Pojava č'an budizma u <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0" title="Кина">Kini</a> se vezuje uz redovnika <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0&action=edit" title="Бодидарма">Bodidarmu</a>. Za njega se kaže da je učenje doneo iz <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0" title="Индија">Indije</a>
negdje oko 520. godine n.e. O razvoju učenja u Indiji se zna vrlo malo,
samo na osnovu priča i legendi. Najpoznatija od njih je ona o prenosu
učenja Mahakašjapi, jednom od istaknutih Budinih učenika. Priča kaže
kako je Buda držeći govor pred okupljenim učenicima podigao ruku držeći
u njoj <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A6%D0%B2%D0%B5%D1%82" title="Цвет">cvet</a>. Samo je Mahakašjapa shvatio poruku i nasmešio se. Buda je potom rekao: "<em>U mene je istinsko oko učenja, čudesan um utrnuća. Sada ga predajem Mahakašjapi</em>."
Time je Mahakašjapa postao prvi patrijarh zena u Indiji. Poznata su i
imena ostalih indijskih patrijarha od vremena Mahakašjape sve do
Bodidarme koji se smatra 28. patrijarhom u indijskoj i prvim u kineskoj
tradiciji zena. Bodidarmino učenje je u Kini prenošeno s učitelja na
učenika tokom pet generacija do vremena čuvenog šestog patrijarha, Hui
Nenga (638.-713.), čiji su mnogobrojni učenici utemeljili razne ogranke
koji su vremenom skupljeni u pet zen škola. Danas su jedine dve škole
zena kod kojih je tradicija prenosa učenja neprekinuta škole Soto (kin.
Caodong) i Rinzai (kin. Linji).</p>
<p><a name=".D0.A1.D1.83.D1.88.D1.82.D0.B8.D0.BD.D0.B0_.D1.83.D1.87.D0.B5.D1.9A.D0.B0"></a></p>
<h1> <span class="mw-headline">Suština učenja</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B5%D0%BD_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&section=2" title="Uredi deo: Суштина учења">uredi</a>]</span></h1>
<p>Učenje koje je Bodidarma doneo sa sobom u Kinu je podučavalo da sve
izniče iz uma, da je priroda uma priroda Bude, da je ona svojstvena
svim osetilnim bićima, i da je osnovni način uviđanja ove izvorne
prirode motrenje uma. S jedne strane to je budizam duboko ukorijenjen u
učenjima <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0&action=edit" title="Махајана">Mahajane</a>,
naročito učenju o budinskoj prirodi, a s druge strane je to povratak
samoj srži učenja, iskustvu probuđenja i direktnim načinima njegovog
postizanja upražnjavanjem meditacije.</p>
<p>Ipak, da bi se ostvarila sama srž učenja potrebna je i određena
fizička praksa i savlađivanje niza vežbi i usvajanja posebnih navika.
Velika je zabluda u zapadnoj civilizaciji da je Zen samo meditativna
praksa, i da se on može samo intelektualno (umno) usvojiti. Naprotiv,
praksa Zena zahteva određen ritam i stil života u manastirima koji su
tome i prilagođeni. Nekada majstori Zena svojim učenicima zadaju
istinski teške fizičke vežbe, ne bi li ih time oslobodili nekih umnih
stanja ili stavova.</p>
<p>U svetu posebno poznate demonstracije Zena a ujedno i sitem učenja
kroz naporan fizički rad predstavljeni su čuvenim disciplinama kao što
su: Čajna ceremonija, Streličarstvo, Kaligrafija, ... Cilj i svrha ovih
disciplina je u tome da se kroz naporan fizički rad, usredsređenost i
beskrajna ponavljanja Um oslobodi stega tela i počne neometano da se
iskazuje. Stepen napredovanja kandidata na planu Uma se ogleda i kroz
telesne pokrete, odnosno njegovu motoričku veštinu, zbog čega majstori
Zena posmatraju veštine monaha kao refleksiju njegovog duhovnog stanja.</p>
<p>Stalna duboka usredsređenost u bilo kojoj delatnosti, bilo da se
radi o meditaciji ili fizičkom radu praktikanta Zena vodi ka duhovnom
uvidu i ispunjenosti, odnosno stanju prosvetljenosti - Nirvane. Da bi
ubrzali u nekim slučajevima prelaz na drugu duhovnu dimenziju
postojanja, majstori Zena svojim učenicima daju umne zagonetke bogate
logičkim apsurdima, koje u jednom trenutku rešavanja dovode do duhovnog
kvantnog skoka, takozvanog Koana, kada učenik spozna stanje Nirvane. U
nekim slučajevima, stanje Koana se izaziva tako što majstor učenika
snažno udara bambusovim štapom po leđima, dok je on u dubokoj
meditaciji, pobuđujući u njemu iznenadni prelaz u Nirvanu.</p>
<p>Suštini učenja je prilagođena i ishrana, bazirana na vegetarijanskoj
hrani, što je jedan od osnovnih aksioma Budizma. Zatim slede i svi
ostali aspekti svakodnevnog života kao što su oblačenje, rituali,
vežbe, dnevne dužnosti u manastiru, zavisno od mesta koje pojedinac
zauzima u hijerarhiji. Zen ne postoji kao praksa van manastira i bez
učitelja.</p>
<p><a name=".D0.9E.D1.81.D0.BD.D0.BE.D0.B2.D0.BD.D0.B0_.D0.BD.D0.B0.D1.87.D0.B5.D0.BB.D0.B0"></a></p>
<h1> <span class="mw-headline">Osnovna načela</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B5%D0%BD_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&section=3" title="Uredi deo: Основна начела">uredi</a>]</span></h1>
<p>Postoje četiri osnovna načela zena, u kojima je sažet pristup škole. To su:</p>
<ul><li>Prenos s učitelja na učenika mimo svetih tekstova.</li><li>Nezavisnost od reči i slova.</li><li>Direktno ukazivanje na um.</li><li>Uviđanje vlastite prirode i postizanje budastva.</li></ul>
<p>Nezavisnost od reči i slova kao i poseban prenos mimo svetih
tekstova kazuju da je zen, u svom značenju prvobitne istine, izvorne
ili budinske prirode, s one strane reči, jezika, ideja i koncepata. U
zen tradiciji se iskustvo izvorne prirode često uspoređuje s mesecom, a
reči, jezik, ideje i koncepti koji ga opisuju se upoređuju s prstom
koji pokazuje na mesec. Rečima i konceptima to iskustvo nikada se ne
može do kraja iskazati niti opisati, jer to je nešto što svako mora
iskusiti za sebe.</p>
<p>Međutim, pogrešno bi bilo na temelju ova dva načela zaključiti da
zen odbacuje uobičajen način prenosa i nastavljanja budističke
tradicije raznim oblicima zaređenja, preuzimanjem moralnih načela, pa i
izučavanjem tekstova i poznavanjem učenja. Potreba za njima je
nesumnjiva, no zen s pravom upozorava da ne smeju postati sami sebi
svrha, čime se gubi duh učenja u korist njegovoga slova.</p>
<p>Dva preostala načela kazuju da je naš um izvorno um Bude i da Budu
ne trebamo tražiti nigde drugde do li u vlastitom umu. Smirivanje i
motrenje uma u procesu meditacije kroz sve njegove stadije - od
raspršenog i usredotočenog pa do ujedinjenog - naposljetku vodi ka
uviđanju njegove izvorne prirode.</p>
<p>Nešto što bi na neki način mogli smatrati načelom Zena je verovanje
da zen praktikant ne mora da napreduje po nekoj određenoj proceduri,
odnosno pravilima ili zahvaljujući iskustvu i provedenom vremenu.
Naprotiv, nema pravila koliko dugo traje školovanje do realizacije.
Nema ni nekih striktnih pravila za učenje učenika. Majstor prilagođava
praksu učenja svakom učeniku, pokušavajući da od njega izvuče najbolje,
i da mu prokrči najkraći put do samorealizacije. Istorija Zena je puna
biografskih priča o realizovanim učenicima koji su jako malo vremena
proveli u manastiru. Jednostavno, njihovi umovi su bili spremni da
postanu Bude a Zen je bio samo okidač.</p>
<p><a name=".D0.A8.D0.B8.D1.80.D0.B5.D1.9A.D0.B5"></a></p>
<h1> <span class="mw-headline">Širenje</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B5%D0%BD_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&section=4" title="Uredi deo: Ширење">uredi</a>]</span></h1>
<p>Ova četiri načela, neusiljeni način podučavanja i uporno
ustrajavanje na probuđenju u ovom životu je ono što je Bodidarmino
učenje učinilo drugačijim i novim u odnosu na tada u Kini već potpuno
institucionalizovani budizam. Oživljavanjem učenja i ličnim primerima
velikih zen učitelja, i kineski i istočnoazijski budizam u cjelini su
dobili snažan poticaj . Od osmog veka nadalje učenje se proširilo po
čitavoj Kini odakle je preneseno u <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%BC" title="Вијетнам">Vijetnam</a>, u <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0" title="Кореја">Koreju</a> i naposletku u Japan. Zen je u Japanu veoma uticao na japansku kulturu, posebno na <a class="new" href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B0%D0%B8%D0%BA%D1%83&action=edit" title="Хаику">haiku</a> poeziju, ceremoniju čaja i slikarstvo.</p>
<p><a name=".D0.97.D0.B5.D0.BD_.D0.BF.D1.80.D0.B8.D1.87.D0.B5"></a></p>
<h1> <span class="mw-headline">Zen priče</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B5%D0%BD_%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&section=5" title="Uredi deo: Зен приче">uredi</a>]</span></h1>
<div class="noprint" style="clear: right; border: 1px solid #aaaaaa; margin: 0pt 0pt 1em 1em; padding: 4px; background: #f9f9f9 none repeat scroll 0% 50%; font-size: 90%; -moz-background-clip: -moz-initial; -moz-background-origin: -moz-initial; -moz-background-inline-policy: -moz-initial; width: 250px; text-align: left; float: right">
<table style="background: transparent none repeat scroll 0% 50%; -moz-background-clip: -moz-initial; -moz-background-origin: -moz-initial; -moz-background-inline-policy: -moz-initial">
<tbody><tr>
<td>
<div style="overflow: hidden; position: relative">
<div style="overflow: hidden; position: absolute"><a class="extiw" href="http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5" title="s:Зен_приче"><span style="text-decoration: none"> </span></a></div>
<a class="image" href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Wikisource-logo.png" title="Викизворник"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fb/Wikisource-logo.png/50px-Wikisource-logo.png" border="0" alt="Викизворник" width="50" height="53" /></a></div>
</td>
<td>
<div style="margin-left: 4px"><a class="extiw" href="http://sr.wikisource.org/wiki/" title="s:">Vikizvornik</a> ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:
<div style="margin-left: 10px"><em><strong><a class="extiw" href="http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BD_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5" title="s:Зен_приче">Zen priče</a></strong></em></div>
</div>
</td>
</tr>
</tbody></table>
</div>
Za razliku od ostalih škola budizma, zen nema svoje svete knjige i
svete tekstove jer se ne oslanja na pisanu reč već na živu usmenu
tradiciju. Postoji mnogo zen priča koje se prepričavaju i beleže od
onih koji izučavaju zen, ali one nemaju nikakav zvaničan status. Mnogi
ljudi ih sakupljaju i do sada je objavljen veliki broj zbirki zen priča
i na našem jeziku. Primer zen priče: “<em>Vojnik po imenu Nobušige dođe
kod Hakuina i zapita ga: postoje li zaista raj i pakao? Ko si ti?,
upita Hakuin. Ja sam samuraj, odgovori ratnik. Ti, vojnik!, uzviknu
Hakuin. Koji bi to vladar tebe hteo za čuvara? Lice ti je kao u
prosjaka. Nobušige se toliko razbesne da poče da vadi svoj mač, Hakuin
nastavi: pa ti imaš mač! Oružje ti je verovatno previše tupo da bi mi
odseklo glavu. Kada Nobušige izvuče mač, Hakuin primeti: ovde se
otvaraju vratnice pakla! Na ove reči samuraj, shvativši učiteljevu
pouku, vrati svoj mač u korice i pokloni se. Ovde se otvaraju vratnice
raja, reče Hakuin</em>.(japanski zen, kineski č'an, sanskritski dhjana – meditacija, meditativno zadubljenje) je jedna od škola kineskog Mahajana <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC" title="Будизам">budizma</a> koja je na <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4" title="Запад">Zapadu</a> postala poznata pod svojim <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD" title="Јапан">japanskim</a>
imenom. Škola je to ime dobila zbog naročitog naglaska kojeg stavlja na
praksu negovanja uma. Reč zen, pored toga što označava ime škole,
označava i svrhu njenih nastojanja, pa se tako često upotrebljava u
značenju probuđenja, konačne istine ili prave prirode. Zen budizam se
ne smatra samo školom meditacije, već školom koja čuva i prenosi živu
mudrost koju je <a href="http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B0" title="Буда">Buda</a>, probuđeni, dosegnuo sedeći u meditaciji pod drvetom prosvetljenjaGeneralna2008-01-04T13:06:14Zjovokingninjutsu i ninja
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/01/03/ninjutsu-i-ninja
<center>
<img src="http://www.ninjato.info/wsmbilder/Nijutsi-i-ninja_jap.jpg" border="0" width="201" height="40" />
</center><br />
Poceci Ninutsua su obavijeni velom tajne, ali je cinjenica da ova
umjetnost borenja zadire duboko u povijest, kada ni cuvena kasta
Samuraja još nije postojala. Naziv se prvi puta spominje za vrijeme
rata izmedu princeva Taishi-a i Mory-a ( 593-628 g.n.e. ) oko zemlje
Omi. Zahvaljujuci informacijama svoga agenta u neprijateljskim redovima
princ Taishi Shotoku je dobio ovaj rat, te je bogato nagradio svog
agenta i nazvao ga Shinobi (tajan, necujan, onaj koji se prikrada i
šulja).<br /><br />
U toku povijesti Japana Ninje su odigrale veliku ulogu, a najcešce su
služili kao špijuni, tajni agenti, vojni saveznici, cuvari,
tjelohranitelji, policajci, stratezi, specijalci, itd. <br /><br />
Znanje Ninjutsua se sistematiziralo i cuvalo u okviru porodica, te je
nastalo mnoštvo malih klanova (npr. Momochi, Hattori, Fujibayashi, i
dr. ), a sa njima i razne škole i stilovi (Ryu - ha). Najcuvenije škole
i stilovi nastali su u tadašnjim Iga i Koga oblastima japanskog Honshu
otoka.<br /><br />
Porijeklo imena Ninja, dolazi iz Kine, a na japanskom jeziku se rijec -
Ninja - može pisati ideogramom i tada ima znacenje Shinobi. Shinobi se
nadalje može prevesti "Shi" – aktivan covjek, isto znaci i ekspert,
majstor, "No" je posvojna zamjenica, a "Bi" – znaci informacija.
Shinobi je prema tome majstor, odnosno netko, tko se razumije u
prikupljanje informacija.<br /><br />
Japanski ideogram - Kanji - za Shinobi ili Nin sastoji se iz dva znaka
- Ken - što oznacava mac ili oštricu i - Kokoro - što oznacava srce ili
dušu, i može se tumaciti na više nacina kao : "duh covjeka i oštrica",
"mac mora slijediti srce, a srce mora biti oštro kao mac", isto tako i
"tajnovito", "skriveno", "izdržljivo", "ustrajno", "strpljivo",
(obuzdavanje) u fizickom i u mentalnom smislu, itd...<br /><br />
U ovom proširenom znacenju shvacanja, Nin stvarno znaci, da netko
kontrolira tijelo, um i percepciju u ili o ispravnom i pogrešnom.
<table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0">
<tbody><tr>
<td colspan="4" height="23"><div align="center"><img src="http://www.ninjato.info/wsmbilder/NiN_1.jpg" border="0" width="80" height="80" /><br />
<br />
</div></td>
</tr>
<tr>
<td height="18" width="65"><div align="center">Ken: </div></td>
<td width="134"><img src="http://www.ninjato.info/wsmbilder/NiN_2.jpg" border="0" width="80" height="80" /></td>
<td width="65">Kokoro : </td>
<td width="100"><img src="http://www.ninjato.info/wsmbilder/NiN_3.jpg" border="0" width="80" height="80" /></td>
</tr>
</tbody></table>Suštinski element za Ninju je cisto srce. Ako Ninja
slijedi krivi put koristeci se prevarom, lažima, svojim egom ili
spletkama, njegovo srce ne može biti cisto i njegovo rasudivanje ce
uvijek biti pogrešno, nikad ne dopuštajuci casni put za djelovanje. Ako
takve osobe koriste Ninjutsu samo za svoju vlastitu korist i ego ili
tako da je zlo nadmocnije, njihova djela ce ih odati pokazujuci da su
oni bili neodgovorni, nedostojanstveni i nemoralni u ljudskom smislu i
smislu casti. To je, možda, pocetak uspješnog stjecanja novca i slave,
ali oni ce pasti sa svojih visokih položaja puno prije. Srce Ninje je
cisto i casno!<br /><br />
Ninje Feudalnog Japana, pa do modernog doba rodeni su i trenirani u
krugu obitelji i svi su bili odani tradiciji Ninjutsua. Iz sigurnosnih
razloga klanovi Ninja nisu živjeli u urbanim sredinama nego u
planinama, na teško dostupnim mjestima, koja su bila poznata samo
nekima.<br /><br />
Obuka Ninja ratnika pocinje od malena oko trece godine, kroz razne
tehnike kordinacije pokreta, održavanja kondicije, elasticnosti tijela,
ravnoteže, tehnika penjanja, savladavanje raznih prepreka, padova,
kolutova i sl. Sa 10 godina pocinju vježbati goloruku borbu, razne
tehnike kretanja u svim smjerovima (horizontalno i vertikalno),
vještinu sakrivanja, maskiranje, kamuflažu i prikradanje, vještinu
borbe u vodi, necujno plivanje i ronjenje i sl.<br /><br />
Do svoje 20. godine mladi Ninja savladava nacine upotrebe svih vrsta
tadašnjeg oružja i oruda, bacanje oštrica, trcanje brzo i na duge
staze, vezivanje neprijatelja, pisanje i citanje te upotrebu raznih
šifri i kodova, nacine komuniciranja, nacine upotrebe prirode i
preživljavanja u prirodi, vještinu tajnog kretanja.<br /><br />
Nakon toga Ninja uci psihologiju i anatomiju, strategiju i taktiku
borbe, razne vrste meditacija, hipnozu, vještinu upotrebe vatrenog
oružja i eksploziva, etiku i folklor, medicinu, prvu pomoc i
travarstvo, meterologiju i geografiju, špijunažu, prerušavanje, duhovno
i umno usavršavanje i sl. <br /><br />
Odabir i izbor Ninja ratnika je bio vrlo jednostavan. Ukoliko netko
nije bio sposoban za takvu vrstu obuke pogibao je na nekoj od vježbi
ili obuci. Dakle, Ninjutsu je vrlo iskren i jednostavan ili se može i
uspije ili se pogiba. Jedan od takvih testova je i Sakki test Togakure
ryu škole. U današnje vrijeme nisu potrebne takve drasticne obuke. <br /><br />
U Ninjutsu se tehnike goloruke borbe pocinju uciti oko 10-te godine.
Vještine goloruke borbe koje se poducavaju u Ninjutsu su provjerene
stotinama godina na bojnom polju i u borbi prsa u prsa. Medutim
vještine koje su ucili u Ninjustu poducavale su borbene principe i
tehnike, kojima je vrlo lako onesposobiti neprijatelja, a ono što je
jako bitno uvježbavale su se do savršenstva i ucile upotrebi kroz borbu
instiktivno, a ne napamet. Da bi izvodili takve tehnike, takoder se
ucila vještina upotrebe udaraca i pritisaka na vitalne tocke i
anatomija.<br /><br />
Ninja je svojedobno koristio mnoga oružja i oruda koja su mu davala
veliku prednost i moc u borbi. No, trebamo napomenuti da su Ninje
inovatori te su sami smišljali i i pravili oružja i oruda. <br /><br />
Za borbu na daljinu Ninje su koristili Yumi Ya (Lukove i strelice),
koje su bile premazane raznim vrstama otrova, kako bi bile
djelotvornije. Ponekada su na njih postavljali bombe i eksplozive, da
bi dobili na djelotvornosti. Bili su pravi majstori u gadanju, te su na
velikim daljinama mogli pogoditi neprijatelja. Fukiya (puhaljka), koja
je takoder na velikim daljinama mogla pogoditi neprijatelja a strelice
su bile premazane strašnim otrovima. Zatim su tu Shurikeni (oštrice za
bacanje) koje su se takoder upotrebljavali na daljinama, te su takoder
mogli biti premazani otrovima. Ninja je bio savršen majstor u Shuriken
jutsu. Zatim je tu bilo orude za izbacivanje otrovnih tekucina, koje su
mogle pogoditi neprijatelja na 30-tak metara. <br /><br />
Medutim, Ninje su prvi u Feudalnom Japanu poceli upotrebljavati vatrena
oružja. Tanegashima, duga puška na fitilj, našla je upotrebu u
Ninjutsu, te su Ninje bili veliki majstori u upotrebi tog oružja, isto
tako kao i kratkog pištolja Futokoro teppo. Medutim Ninje su bili
majstori u inovaciji pa su puške i pištolje sakrivali u oblike maceva i
noževa, kako ne bi bili prepoznatljivi a izazivali su iznenadenje i
bili efikasni na daljinu. Od drveta i metala su radili razne rucne
bacace zvane Kozutsu (nešto kao bazooka) i topove zvane Ohzutsu.
Takoder su upotrebljavali mine zvane Jirai, te eksplozivne rucne
bombice zvane Torinoko. Dokuenjutsu su bile dimne bombe, koje su imale
ucinak današnjih suzavaca. Za zasljepljivanje u borbi su koristili
dimni prah zvan Metsubushi, kojim su zasljepili napadaca. <br /><br />
No, Ninje su takoder bili majstori u borbi sa hladnim oružjem toga
vremena. Macevi, noževi, koplja, štapovi, lanci, te razne inovacije u
kombinaciji našli su veliku primjenu u Ninjutsu. U Ninpou se prilazilo
individualno svakoj osobi. Ninja ratnik je posjedovao kolekciju
ezoterickih znanosti, upotrebljavajuci psihiologiju, koristeci se
svjesnim i nesvjesnim, prilagodavajuci se okolini tražeci harmonjiu sa
prirodom i prirodnim zakonima Univerzuma. U Ninpou se više pažnja
posvecuje samospoznaji, podjednako razvijanju psihickih i fizickih
potencijala, koji se mogu upotrebi na sve aspekte života a ne samo kroz
borbene tehnike. <br /><br />
Dakle, za Ninjutsu i Ninja ratnike možemo reci da su preteca današnjih
Specijalnih postrojbi. Mnoge tehnike i taktike borbe koje su
upotrebljavali Ninja ratnici, imaju svoju upotrebu i danas u
Specijalnim postrojbama. Nažalost mnoge Specijalne postrojbe ne
upotrebljavaju sva saznanja Ninjutsua, koja mogu jako pomoci u modernim
vremenima, bilo u izvornom obliku, bilo u moderniziranom obliku. No,
ostaje cinjanica da su Ninja ratnici bili najuspješniji borci svih
vremena. <br /><br />
U feudalnom Japanu Ninje su imali više naziva, pa navodimo neke:
Shinobi, Hakone mono, Iga mono, Inkan, Kusa, Gyonin, Kanja, Koga mono,
Kamari, Ninjutsu tsukai, Nokizaru, Toppa, Suppa, Shinobi no mono,
Yuushi, Rappa i dr<br /><br />
<strong>Tradicionalna podjela jedne Ninja organizacije odnosno klana bila je na :</strong><br /><br />
<strong>Jonin – Gornji covjek</strong> – glava klana, donosio je strateške odluke i odluke od važnosti za klan<br /><br />
<strong>Chunin – Srednji covjek</strong> – formulirao je specificne taktike po nalogu Jonina, te je bio veza izmedu Jonina i Genina, Zapovjednik<br /><br />
<strong>Genin – Donji covjek</strong> – operativac koji je izvršavao naloge po Chuninovoj zapovjedi, stvarni Ninja ratnik.Generalna2008-01-03T22:57:26Zjovokingsve o samurajima i o njihovoj kulturi...uzivajte
http://jovoking.blog.rs/blog/jovoking/generalna/2008/01/03/sve-o-samurajima-i-o-njihovoj-kulturi...uzivajte
<h3> <span class="mw-headline">Kako zamišljamo samuraja</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=2" title="Uredi sekciju: Kako zamišljamo samuraja">uredi - уреди</a>]</span></h3>
<p>U ovim nestalnim godinama XX veka nije bilo političkog ili
društvenog koncepta koji bi bio manje aktuelan od jedne nasledno
ratničke vladajuće klase. I zaista, većina ljudi već pri
pomenu »elitnog društva« oseti silnu i neprijatnu odbojnost. To
potvrđuju istorijski primeri normanskih barona, španskih plemića
(hidalgo) i pruskih oficira. Njima treba dodati i klasu buši ili, kako
je još nazivaju, japansku ratničku klasu, poznatiju kao - samuraji.
Ponekad ima nesporazuma u shvatanju istorije, karaktera, vere i
položaja samuraja, posebno u društvima koja se prilično razlikuju od
japanskog. Ova iskrivljena shvatanja su plod dubokih emocija i često su
to bile dve krajnosti — obožavanje i gnušanje. Zahvaljujući živom
sećanju na Togovo uništenje ruske carske flote i Nogijevo osvajanje
Port Artura, poraslo je interesovanje celog sveta za tu malo poznatu
zemlju, čiji su ratnici i mornari pokazali i viteštvo i hrabrost u ratu
protiv Rusa. Moglo se očekivati da će Englezi, vezani ugovorom o
savezništvu s Japanom, pozdraviti ishod borbe i Japanu dodeliti
naziv »Britanija Dalekog istoka«. Takođe je bilo prirodno da azijski
narod, od Žutog mora do Persijskog zaliva, oseti duboko zadovoljstvo
što se bela rasa više ne može hvalisati, bar ne s takvom sigurnošću,
svojom nepobedivom vojnom moći. Amerikance je jako uznemirila japanska
pobeda; carska vlada je zbog mnogih razloga, i ne samo zbog surovog
zlostavljanja ruskih i poljskih Jevreja, već dugo trpela pritisak
Sjedinjenih Država.</p>
<p>Stoga se u Evropi, Aziji i Americi, u sveopštoj zbunjenosti,
nametnulo pitanje: »U čemu je tajna japanskog uspeha?« Najubedljiviji
odgovor na ovo pitanje, čini se, daje jedna knjižica pod nazivom <strong>Bušido — duša Japana</strong>,
koju je napisao profesor tokijskog Carskog univerziteta, dr Inazo
Nitobe. Ova knjiga, koja je danas skoro zaboravljena, bila je u svoje
vreme pravi bestseler u Britaniji i Americi. Prvi put je štampana 1900.
godine, a izašla je ni manje ni više nego u 17 izdanja za narednih
dvanaest godina. Dr Nitobe je studirao u SAD, gde se pridružio sekti
kvekera. Pošto se vratio u Japan, ubrzo je stekao glas hrišćanskog
učitelja i pisca, ali i nekog, ko je bez obzira na sve, okrenuo leda
tradicionalnim religijama i japanskoj etici. Na primer, u jednoj od
njegovih knjiga pod nazivom <strong>Ići-nići ići-gen (Po jedna reč na dan)</strong>, on jednako hvali poruke budizma, konfucijanizma i stare japanske poezije, kao i poruke Biblije.</p>
<p><a name="Bu.C5.A1ido_-_du.C5.A1a_Japana" id="Bu.C5.A1ido_-_du.C5.A1a_Japana"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Bušido - duša Japana</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=3" title="Uredi sekciju: Bušido - duša Japana">uredi - уреди</a>]</span></h3>
<p><strong>Bušido — duša Japana</strong> veliča tradicije, načela i stil
samuraja. Nitobe je dao sjajnu, idealizovanu sliku, koja je trebalo da
probudi romantična razmišljanja čitalaca. Njegovi samuraji su vitezovi
bez straha i mane. Pošto je ovo shvatio, edvardijanski čitalac dolazi
do jezgra Nitobove poruke: bušido, etički kodeks samuraja - još je živ!
On nije više ograničen samo na staru ratničku klasu, nego je proširio
svoj uticaj na celo japansko društvo. Sve ovo je objašnjavalo heroizam
i požrtvovanje koje su pokazivali na borbenom polju, i <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stoicizam&action=edit" title="Stoicizam">stoicizam</a>
kojim su porodice ispraćale svoje muškarce u rat. Još više od toga,
Nitobeovi čitaoci su mogli sebi stvoriti sliku japanskog samuraja iz
drevnih vremena, koji se u potpunosti može poistovetiti s hajlendskim
lordovima i južnjačkim džentlmenima, s veoma malo specifičnih osobina,
koje su se odnosile, uglavnom, na izgled.</p>
<p>Ovaj laskavi pristup njihovoj tradiciji i još posebno uticajnoj
vodećoj klasi ne bi želeo da porekne nijedan Japanac. Ali, do sada,
pošto je bio prilično neosnovan, mogao je izazvati i neka oprečna
shvatanja. Očekivanja su se nekada završavala grubim razočaranjima. I
manje od 30 godina posle rusko-japanskog rata, iz razloga u koje ne
treba dublje ulaziti, Japan - zemlja heroja, zamenjen je Japanom --
imperijalističkim, kapitalističkim skorojevićem! A onda dolazi nešto
još gore. Rat na Pacifiku, njegove neposredne posledice i oslobađanje
ratnih zarobljenika i interniraca iz logora u jugoistočnoj Aziji uspeli
su da od piščeve poruke načine pravu, okrutnu farsu. U prvim godinama
posle rata i sama reč bušido budila je gnusna sećanja. Ovo nisu osećali
samo bivši japanski neprijatelji — veliki deo japanskog stanovništva
izgledao je isto tako neprijateljski raspoložen prema samurajskoj
tradiciji. Oni koji su pokušali da ovo poreknu, mogli su samo da
prigovore da su njihovi savremeni naslednici uprljali jedno lepo
naslede svojom brutalnošću i glupošću.<br />
Do 1958. godine Japan je bio vrlo blizak saveznik Amerike i
filmu »Sedam samuraja« aplaudirali su u bioskopima od Londona do Los
Anđelesa. Te iste godine izašla je iz štampe i knjiga koja bi se mogla
nazvati antitezom Nitobeove publikacije, pod nazivom <strong>Vitezovi bušida</strong>,
čiji je autor bio lord Rasel iz Liverpula. U njoj je, s osvrtom na
ratne grozote, duh samuraja opisan kao izdajnički i sadistički, čak im
je pridodat naziv »nacisti Dalekog istoka«. Knjiga lorda Rasela nikada
nije postigla takav uspeh kao Nitobeova, ali uticaj koji je tada imala,
nije zanemarljiv. Ona je podsticala, posebno na evropskoj strani
Atlantika, antipatiju koja je gajena prema japanskim carskim snagama, i
još više prema svemu što je bilo povezano sa samurajskom tradicijom.</p>
<p>Do sedamdesetih godina XX veka bilo je različitih mišljenja koja su
se našla negde između suprotnosti datih u obe ove knjige, mada slika
još nije jasna. Pre svega, samuraj je figura iz prošlosti, koja se,
izgleda, skoro nikako ne uklapa u našu predstavu moderne japanske
scene. Pa, kako ga onda zamišljamo? On je, naravno, mačevalac, s repom
kose vezanim na vrhu glave, spreman da se sam bori s desetinom
neprijatelja. On je ratnik sa slike ili ekrana, u crnom oklopu, s
kacigom na glavi, ukrašenom krilima, i s maskom na licu. Vidimo ga kako
se bori do poslednjeg daha, dok zamak nestaje u plamenu, ili kako
smireno kleči na bezgrešnom tatamiju da bi otrovni bodež zabio u levu
stranu svoje utrobe. Gledajući ga danas očima ljudi sa Zapada, on nam
izgleda sasvim egzotično i toliko daleko od nas, čak više nego neki
paladin iz doba evropskog viteštva, još čudniji od mandarina carske
Kine ili šamana iz tatarskih stepa.</p>
<p>Ipak, tri neobična događaja sedamdesetih godina XX veka podsetila su
nas da duh samuraja još živi. Novembra 1970. godine jedan od največih
japanskih romanopisaca izvršio je <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Harakiri&action=edit" title="Harakiri">harakiri</a>
u tradicionalnom buši stilu. Marta 1974. jedan poručnik Carske armije
pojavio se iz džungle Lubanga, na Filipinima, posle nekih tridesetak
godina upornog sakrivanja. Marta 1976. jedan mladi glumac namerno je
uništio avion udarivši u kuću u predgrađu Tokija, želeći da ubije ne
samo sebe nego i vlasnika kuće koga je mrzeo i prezirao zbog navodne
korupcije. Bila je to svesno sprovedena operacija, kao što su u ratu
činili <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Tokotai&action=edit" title="Tokotai">tokotai</a>,
piloti-kamikaze, koji su se svesno ugledali na heroizam samuraja.
Nijedan od ova tri događaja ne može da se shvati bez poznavanja
samurajskog kodeksa.<br />
Ovakvi događaji nas uvode u srž tradicije, kao što čine i <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%86anbara_eiga&action=edit" title="Ćanbara eiga">ćanbara eiga</a>, samurajske melodrame, koje su danas glavna tema japanske televizije i bioskopa. Ove priče su japansko viđenje »<a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Vestern" title="Vestern">vesterna</a>«, analogija koja se može i drugačije tumačiti - kao uloga koju igra <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jul_Briner&action=edit" title="Jul Briner">Jul Briner</a>
u Sedam veličanstvenih, a koja predstavlja samuraja sa sombrerom na
glavi. Ali, da li zaista ove moderne predstave približavaju današnjeg
čitaoca realnosti? Ko su bili samuraji? Kakvi su zapravo bili? Možemo
li dati uopšteno viđenje jedne ratničke klase koja je činila 5 % ili
6 % stanovništva, a koja je ipak uspevala da vlada japanskim društvom
punih 700 godina?</p>
<p><a name="Poreklo_samuraja" id="Poreklo_samuraja"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Poreklo samuraja</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=4" title="Uredi sekciju: Poreklo samuraja">uredi - уреди</a>]</span></h3>
<p>Poreklo samuraja, pa i celokupnog <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Japan" title="Japan">japanskog</a> naroda, još je obavijeno plastom magle. U dalekoj prošlosti, <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Japan" title="Japan">Japan</a>
su, možda u naletima, naselili došljaci s ostrva u jugozapadnom
Pacifiku ili s azijskog kontinenta. Danas ne postoje zapisi koji bi
upućivali na seobu naroda ovakve vrste, ali japanski folklor - moćna
mitologija koja se tridesetih godina XX veka uzdigla do statusa
nacionalne vere — ukazuje da su zemlju osnovala neka božanstva sa
Visokih nebesa i da je boginja sunca poslala svog unuka na vrh planine
Kjušu i naredila mu da vlada od bogova stvorenom »Centralnom ravnicom
prekrivenom trskom«. Njen unuk je za nekoliko godina borbe uspeo da
proširi teritoriju ka istoku, duž obala Japanskog unutrašnjeg mora, do
oblasti <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jamato&action=edit" title="Jamato">Jamato</a>, južno od sadašnjeg Kjota, i da tamo osnuje prvu prestonicu Japana. Ta nestvarna ličnost bio je <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Car_Dimu&action=edit" title="Car Dimu">car Dimu</a>,
prvi u dugom nizu vladara. On je sa svojim sledbenicima, precima
sadašnjih Japanaca, silom oružja pokorio tadašnji domorodački narod.
Njihove žrtve su najverovatnije bili preci kavkaskog naroda <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Ainu" title="Ainu">Ainu</a>, koji su davno naselili severni deo Honšua i danas žive na ostrvu <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hokaido&action=edit" title="Hokaido">Hokaido</a>, iako u veoma malom broju. Pošto se o prvom caru i njegovim naslednicima govorilo kao o potomcima boginje sunca, i pošto su <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Japanci" title="Japanci">Japanci</a>
verovali da su planine, ravnice, šume, potoci i stene njihove zemlje
božanskog porekla, stvorena su dva kulta koja ujedinjena sačinjavaju <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%A0intoizam" title="Šintoizam">šintoizam</a>,
religiju koja je stalno uticala na psihologiju celokupnog naroda. Prvi
od ova dva kulta je mogao da se objasni kao neko posebno poštovanje
Sunca. Drugi je, blisko povezan s prvim, predstavljao jako i osečajno
shvatanje prirode — ne samo promene godišnjih doba nego i drveća,
biljaka, zemlje, svega onoga što sačinjava sredinu u kojoj čovek živi.<br />
Svetilište Ise, oko 120 km od Nagoje, simbolizuje oba ova kulta. <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Naiku&action=edit" title="Naiku">Naiku</a> (Unutrašnje svetilište) posvećeno je obožavanju boginje sunca <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Amaterasu&action=edit" title="Amaterasu">Amaterasu</a>. <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Geku&action=edit" title="Geku">Geku</a>
(Spoljašnje svetilište), udaljen oko 6,5 km, posvećen je boginji žita
Tojuke. Glavna osobenost oba ova svetilišta je njihova jednostavnost.
To su obične drvene građevine kosih smolastih krovova, prekrivenih
trskom. Ipak, arhitekta Kenzo Tange kaže: <em>»jednostavne, gotovo
prirodne, one ipak poseduju neki visok i prefinjen stil. Njihovo
poreklo im je podarilo tu elementarnu snagu i one su kombinacija toga i
večne lepote. Ima vrlo malo primera gde je arhitektura uspela da tako
dobro ujedini ono životno i estetsko, kao u ovom slučaju.«</em></p>
<p>Mi nikada ne bismo bili u stanju da shvatimo ko su <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Japanci" title="Japanci">Japanci</a>
kada ne bismo uzeli u obzir njihovo osećanje za ono što je
neizveštačeno, neulepšano i jednostavno. Ovo može izgledati i pomalo
čudno onima koji su videli ružnoću i vulgarnost, koje karakterišu deo
japanskog savremenog urbanizovanog života. Štaviše, istina je da nam
japanska istorija može pružiti dokaze o preterano dekorativnoj
umetnosti, koja je doživljala svoj procvat i bila naveliko cenjena. U
svakom slučaju, za sve, od lepota perioda Nara iz XIII veka nove ere,
do velegradske ekstravagancije Tokija sedamdesetih godina ovog veka,
inspiracija je dolazila iz inostranstva, bilo iz perioda Tanga iz Kine
ili iz Amerike XX veka. Pravi domorodački instinkt oduvek se okretao ka
onome što je strogo ozbiljno i zaista asketsko.<br />
Na ovo se odnosi i faktor uskogrudnosti, koji je bio presudan u
prošlosti, a koji i danas uveliko važi. Sve do pronalaska parobroda,
japanskim ostrvima se nikako nije moglo priči, čak ni s azijskog
kontinenta. Moreuz Cušima, koji deli Japan od Koreje, bio je dovoljno
širok i meteorološki vrlo riskantan da bi se narušila homogenost
Japanaca od vremena legendarnog cara Dimu.<br />
Sasvim sigurni u svoj brdoviti arhipelag, ubedeni u posebnu zaštitu
koju im je pružala njihova boginja sunca i bezbrojna druga božanstva —
poznata pod nazivom <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kami&action=edit" title="Kami">kami</a>,
pravi obožavaoci prirode, jednostavni i jako razvijenog instinkta,
Japanci su posedovali čvrstoću na koju nije mogao da utiče niko sa
strane. Ni snažna budistička metafizika ili <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Konfucij&action=edit" title="Konfucij">Konfucijeva</a> etika nisu bile u stanju da je iskorene ili apsorbuju. Iz ovakvog naroda se u XI veku izdigla posebna vojnička klasa samuraja.</p>
<p>Samuraji nisu predstavljali trajnu oligarhiju istočnih protofašista,
iako im se ovakav atribut, bez obzira na to što nije imao istorijskih
osnova, može lako pridodati. Postoji način, u stvari, na koji bi se
lako moglo tvrditi da su samuraji bili uzurpatori. Mnogo ranije, i pre
nego što su mogli da polažu pravo bilo na koji deo vlasti u zemlji, za
vreme takozvanog heianskog perioda, Japan je posedovao jednu od
najprivlačnijih i najfinijih metropolskih civilizacija poznatih
istoriji. Ona je nadživela generacije, ne dozvoljavajući nikakvo veće
mešanje u poslove vlasti koja je bila u sigurnim rukama samuraja. S tim
u vezi, <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Kina" title="Kina">Kina</a> je pružala primer koji je heianski Japan svesrdno sledio.<br />
Onog časa kada su samuraji postali neizbežni i stalni članovi vlade,
mnogi od njih su tokom vremena stekli ponašanje i dostojanstvenost
dvorske aristokratije, kojoj su oduzeli sve sem nominalne vlasti u
državnoj administraciji. Ovaj proces je poznat u istoriji. Varvarin u
bliskom kontaktu s boljima od sebe, pre ili kasnije, steći će nešto od
njihovog sjaja, mada ne i one vrlo fine kulturne osobine. U vreme pada
Rimskog Carstva, Goti i ostala plemena mogu poslužiti kao paralela ovom
procesu. U slučaju Japana, ovaj proces je bio još produbljeniji
sklapanjem brakova između moćnih ratničkih i carskih porodica. Ipak, to
nije značilo da će samuraj dati celog sebe kako bi postigao savršenost
naučnika ili umetnika, ukoliko bi time izgubio epitet čoveka koji ume
da ratuje. Napredovanje u svakodnevnom životu mora da ide ukorak s
vežbanjem u vojnim veštinama. Tako kaže i ratnička izreka: <strong>Zeitaku va teki da (Raskoš je neprijatelj)</strong>.</p>
<p>Sastav ove ratničke klase se umnogome promenio za vreme građanskog
rata od sredine XV do kraja XVI veka. Istoričar G. B. Šansom je
istakao »da se sastav vladajuće klase u Japanu u potpunosti promenio do
1600. godine«. Ipak, bez obzira na sve promene, tradicija se održala.
Oni koji su se u tom mračnom vremenu izdigli iz neznanja,
vojnici-pešaci ili seljaci koji su postali poznati kapetani, bili su
spremni da prihvate — svim srcem ili samo na rečima — način ponašanja i
vladanja specifičan za samuraje. Tako se i pre XVII veka klasa samuraja
stalno obnavljala. Čak i za vreme strogog društvenog sistema, za
šogunata Tokugave, još u ranom XVII veku sve do sredine XIX, postojala
su neka kretanja unutar i izvan redova samuraja. Ali tradicije su se
održale, a kodeks je opstajao. Sve ovo je samuraja činilo velikim u
sopstvenim očima, kao i u očima društva u celini.<br />
Izmešani su mnogi religiozni, filozofski i estetski elementi ne bi li
se pronašao duh »idealnog« samuraja. Prvenstveni imperativ bila je
odanost jednom gospodaru, što je važilo i za ostala plemenska društva,
a da se pri tome ne oseća poniženje pred onima koji tvrde da su na
višim položajima. Ovom imperativu, snaga Konfucijeve doktrine dodala je
još više — moglo bi se reći — čak biblijsku važnost. Odnos samuraja
prema smrti bio je takođe veoma važan u njegovom načinu mišljenja. Smrt
je bila »lakša od pera«, što ukazuje da je bio jak uticaj budizma. <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Budizam" title="Budizam">Budizam</a>, i to posebno <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zen-budizam&action=edit" title="Zen-budizam">zen-budizam</a>,
odigrao je odlučujuću ulogu u uvežbavanju samuraja da vladaju sobom i
da koriste oružje — mač, luk, koplje ili musketu. Zen je uveo i ritual
ceremonije pijenja čaja, kao inspiraciju pre bitke i relaksaciju posle
nje. Što se tiče obreda <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Sepuku&action=edit" title="Sepuku">sepuku</a> (uobičajeni naziv za <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Hara-kiri&action=edit" title="Hara-kiri">hara-kiri</a>),
on je, verovatno, svoj izvor imao u šintoizmu. Kada je bio na vrhuncu
svoje moći, stil života samuraja iz perioda Tokugava (1603—1867) dao je
neke primere na polju umetnosti, koji su bili asketski i pomalo
ograničeni, ali ne i manje vredni. Njegovi prethodnici iz ranijih
perioda, za vreme epskih borbi u gempejskom ratu u XII veku, bili su,
možda, živopisniji, ali i oni su mogli da prikažu, s vremena na vreme,
kvalitete koji se odnose na domen umetnosti, kao i na sferu etike. Kada
se razmatra psihološko ustrojstvo i organizaciona struktura samurajske
klase, prirodno je potražiti ubedljive paralele u ostalim društvima.
Jedna od njih odmah nas upućuje na evropske vitezove iz vremena
feudalizma, na primer, za vladavine Anžuvinaca. Ipak, prema onome što
znamo, vitez i samuraj se nikada nisu sreli, i verovatno da nisu ni
znali da onaj drugi uopšte postoji. Ali pre nekih 400 godina, ovakav
susret se ipak zbio između samuraja i članova evropske elite,
modelirane prema dužnostima jedne ratničke klase - i njen osnivač je
bio veliki vojskovođa.</p>
<p><em>»Družba Isusova«</em>, takozvana <em>»crkvena konjica«</em>, bila je
prilično uspešna nekoliko desetina godina po svom dolasku u jugozapadni
Japan. Postoji veliki broj dokaza koji ukazuju da su jezuitski
redovnici i japanski samuraji bili izuzetno upućeni jedni na druge,
izražavajući obostrano poštovanje. Pohvale koje je za Japance izrekao <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Franjo_Ksaverski&action=edit" title="Franjo Ksaverski">Franjo Ksaverski</a>, dobro su poznate: <em>»Ne
verujem da medu paganskim narodima možete naći nekog sličnog njima.
Veoma su društveni, obično dobri i nezlonamerni, obuzeti svojom čašću,
koju veličaju iznad svega... Imaju i jednu osobinu koja se ne može naći
ni u jednom delu hrišćanstva.. . Bez obzira na to koliko je neki plemić
siromašan, oni mu odaju istu čast, kao da je veoma bogat... Narod
uveliko poštuje plemstvo, i po njihovom shvatanju, plemstvo je ponosno
što služi gospodaru i ceni njegove naredbe. Stoga mislim da ovo nije
posledica straha od kazne koju bi gospodar mogao izreći za
nepoštovanje, nego je reč o gubitku časti, što bi doživeli ako ne bi
ispunili njegovu želju«</em>.</p>
<p>Treba posebno uočiti da Ksaverski pominje reč »<a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%8Cast&action=edit" title="Čast">čast</a>« ni manje ni više nego tri puta u ovom kratkom odlomku. Bez obzira na blisku srodnost, ovaj koncept »časti« nije jednak pojmu »<a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Obraz&action=edit" title="Obraz">obraz</a>«.
Pojam »obraz« ima manju težinu od pojma »časti«, a u feudalnom Japanu
oni izvan, kao i oni u okviru samurajskog reda — na primer, trgovci ili
zanatlije, mogli su posedovati »obraz«, kao kvalitet koji se mogao
uvećati, spasti ili izgubiti. S druge strane, čast je nešto više od
toga, dodatak moralnom teretu koji svaki samuraj nosi sa sobom.
Antropolozi se, izgleda, slažu da je japansko društvo bilo - i još je
velikim delom, »stidljiva kultura«. Do današnjih dana, sasvim je
uobičajeno da majka upozorava svoje dete da će ga svako ekscentrično
ponašanje izložiti podsmehu okoline. Ona ima običaj da kaže: »Ako to
uradiš, ljudi će ti se smejati«. Postoji razlika između ovog shvatanja
i mnogo roditeljskog rezona na <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Zapad" title="Zapad">Zapadu</a>,
gde se često može čuti: »Ne obaziri se ako ti se ljudi smeju«, po kome
čovek treba da sledi sopstvenu savest i da se ne osvrće na ono što kažu
drugi.</p>
<p>Ovaj više zapadnjački odnos postojao je, u malom obimu, i u Japanu
za vreme feudalizma, čak i medu nekim članovima ratničke klase. Drugim
rečima, samurajska čast je poljuljala ideal ličnog integriteta i, još
više, uključila slobodnu volju i primat individue. Kao što možemo
videti, odanost jednom gospodaru nije zahtevala i slepu poslušnost u
svakoj mogućoj situaciji. Prava odanost je mogla zahtevati protest pun
poštovanja, ali i ozbiljan protest, koji se u ekstremnim slučajevima
završavao obredom <strong>sepuku</strong>.<br />
Postoje, takođe, mnogobrojni primeri nepoštovanja medu samurajima - <strong>corruptio optimi pessima (pokvarenost najboljih je gora od svih drugih)</strong> — kao što bi rekli <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Jezuiti" title="Jezuiti">jezuiti</a>
XVI veka. Ovi misionari, neustrašivi, jer su i sami imali vrlo visoko
mišljenje o ratničkoj klasi među kojom su živeli, nisu se ustručavali
da u svojim razgovorima citiraju detalje samurajskih izdajstava,
osvetoljubivost i bezosećajnu surovost. Dok su rivalstvo u vojnim
veštinama i hrabrost uzimane zdravo za gotovo, kao dva osnovna faktora
u karakteru samuraja, bilo bi, naravno, pogrešno misliti da samuraji
nisu radili ništa drugo sem što su se borili ili pripremali za bitku.
Pre svega, oni su vekovima bili vladajuća klasa u Japanu, pa su time
bili uključeni u nacionalnu i lokalnu administraciju na svim nivoima
iznad seoskih. Ova administracija je takode bila veoma važna za
samurajsku klasu. Nije bilo neophodno da običan čovek smatra vladu za
ugnjetača, ali i u najboljim vremenima prema njoj se morao odnositi s
dosta opreza. Savremeni japanski je »uljudan jezik«, ukrašen izrazima
iz počasti, pun suvišnih reči, zbog okolišanja. Čovek se ne može
odupreti osećanju da je sve ovo bilo potrebno u prošlosti kako se ne bi
izbacila iz ravnoteže nestalna ćud ratnika, koji jaše pirinčanim
poljima. Dugi mač, u isto vreme smrtonosan i predivan, zahtevao je
svačiju pokornost. Kratki mač, simbol samoubistva, nametao je
unutrašnje poštovanje.</p>
<p>Moglo se lako predvideti da će ova samouverena ratnička klasa
izraziti želju da nauči vojne tehnike Zapada. Još je neobičnija
predanost kojom se veliki broj samuraja, za poslednjih trideset godina
XX veka, okrenuo raznovrsnim profesijama i trgovačkim aktivnostima
karakterističnim za Zapad. Teško se moglo pretpostaviti, na početku XIX
veka, da će japanski ratnik, s urođenim smislom za trgovinu, u stvari,
za novac, ikada pomisliti da postane bankar, vlasnik fabrike ili
trgovac. Ipak, samuraji su dokazali da su često bili uspešniji trgovci
nego oni koji su u toj oblasti imali veliku tradiciju. Ovo kazuje da je
postojao elemenat povratka na zemlju u karakteru mnogih samuraja.
Ratnik se nije ustezao da zaradi novac kada se ta njegova aktivnost
mogla opravdati kao građanska, tj. patriotska dužnost. Na kraju, evo
dokaza da ovaj fenomen i nema neku veliku važnost. Iako je samurajska
zajednica gajila japanski ultranacionalizam ovog veka, odlučnu, mada
bezuspešnu opoziciju ovoga pokreta, koji je podržavala manjina
socijalista, vodili su oni koji su i sami pripadali ovim tradicijama.
Autentična priroda samuraja mnogo je složenija i paradoksalnija nego
što to može prikazati jedan konvencionalni opis.</p>
<p><a name="Samuraji_i_dru.C5.A1tvo" id="Samuraji_i_dru.C5.A1tvo"></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Samuraji i društvo</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=5" title="Uredi sekciju: Samuraji i društvo">uredi - уреди</a>]</span></h2>
<p>Odnos između oca i sina u samurajskom društvu imao je istu osnovu
kao u Rimskoj Imperiji, tj. ljubav koja se krila ispod grubosti.
Izgleda da je osnovno osećanje ratnikovog sina bilo poštovanje pojačano
strahom. U slučaju potrebe, na mladog čoveka se još u detinjstvu
svaljivala sva težina odgovornosti, koju je jedva mogao da izdrži. Ma
koliko mlad, dečak je mogao postati glava porodice u slučaju da otac
umre. U doba građanskog rata muškarci su rano sazrevali, kao što
ilustruje jedna čuvena priča iz XIV veka.<br />
Poznati ratnik, <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kusonoki_Masa%C5%A1ige&action=edit" title="Kusonoki Masašige">Kusonoki Masašige</a>,
koga je potomstvo duboko poštovalo kao ideal odanog samuraja, pošao je
u jednu bezizlaznu bitku, a pratio ga je njegov sin Masacura, za koga
se pričalo da nije imao više od deset godina. Mnogi istoričari sada
tvrde da je dečak bio mnogo stariji, ali kako Ivan Moriš kaže: <em>»U proučavanju japanskog heroizma nije bitna autentičnost priče, nego njeno postojanje.«</em>
Pre nego što su stigli na bojno polje, otac je rekao Masacuri da se
vrati kući i da se brine o majci. Kusonoki Masašige je nagovestio
dečaku da bi mogao čuti vest o smrti svoga oca, što bi značilo da mora
da ode u planine i da se tamo do poslednjeg daha bori protiv
neprijatelja. Kao što je ratnik i predvideo, sve se okrenulo protiv
njega, tako da je bio teško ranjen pre nego što je izvršio sepuku. Ovom
poslednjem aktu Kusonoki Masacure prisustvovao je i njegov brat koji je
izjavio pre nego što se ubio, da bi voleo da može da se rodi sedam puta
kako bi uništio njihove neprijatelje. Pošto su sebi proburazili trbuhe,
braća su jedan drugog proboli mačem i zajedno umrli. Posle nekog
vremena, komandant neprijateljske vojske poslao je Kusonokijevu glavu
njegovoj ženi. Dečak Masacura se povukao u drugu sobu, svukao se i
pripremio se da se proburazi mačem koji mu je dao otac pre nego što su
se rastali. I upravo kad je hteo da oštricu zabije u svoj trbuh, majka
ga je pozvala i rekla mu da je njegova dužnost da ostane živ.</p>
<p>Tradicionalna japanska izreka kaže da su tri najveća životna fenomena: »<a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Vatra" title="Vatra">vatra</a>, <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Zemljotres" title="Zemljotres">zemljotres</a> i <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Otac&action=edit" title="Otac">otac</a>«.
Nema sumnje da je strah nestajao s detinjstvom, ali neki određeni
stepen bojazni je uvek postojao. Obaveza prema roditelju nikada se u
potpunosti nije mogla odužiti, čak se ni smrću taj odnos nije
završavao. Ispred domaćeg kamidana (porodičnog oltara) članovi porodice
su se ispovedali pokojnom ocu kao da je on tu stvarno ili duhovno
prisutan. Ova ogromna i moćna moralna odanost sina prema ocu, koja,
prema kodeksu samuraja, treba da ustupi mesto većoj obavezi ratnika
prema svom gospodaru, veoma jasno pokazuje snagu i kvalitet ovih veza
koje samuraja spajaju s njegovim feudalnim gospodarem. Klasično
tumačenje značenja ove vrste odanosti predstavljeno je u knjizi
Hagakure (Skriven medu lišćem), delu jednog od samuraja s feuda
Nabešima na Kjušu, iz prvih godina XVIII veka. Delo odiše i poezijom i
skučenim provincijalizmom, jer sve počinje i sve se završava na feudu
Nabešima. Hagakure navodi da osnivač budizma ni Konfucije nikada nisu
bili službovali na feudu Nabešima, pa se njihova učenja i ne slažu s
tradicijama ove kuće. Drugim recima, samuraj koji služi daimja
Nabešima, nema obaveze prema bilo kojoj religiji, osim da služi svom
gospodaru.</p>
<p><em>»Gde god da smo, duboko u planini ili pokopani pod zemljom, bilo
u koje vreme i bilo gde, naša je dužnost da štitimo interese našeg
gospodara. Ovo je obaveza svakog Nabešima čoveka. To je kičma naše
vere, nepromenljive i večite istine.</em></p>
<p><em>Nikada u svom životu nisam stavljao svoje iznad interesa mog
gospodara. Čak i kad umrem, vratiću se u život sedam puta da čuvam kuću
svog gospodara... Svakog jutra odluči se kako ćeš umreti. Svake večeri
osveži svoje misli razmišljajući o smrti... <strong>Bušido</strong>, život ratnika, znači smrt</em></p>
<p>Treba napomenuti da su odanost i detinja pokornost jedini etički
osnov po kome je dužnost prema ocu zamenjena dužnošću prema gospodaru.
Ovo je bio dobar način da se spreči bilo kakav sukob između ova dva
vrhunska moralna imperativa. Na primer, bio je opšte prihvaćen stav,
ukoliko se samuraj suprotstavi svom gospodaru, dužnost njegovog sina je
da podrži gospodara, čak i na štetu svog oca. Nekom čudnom logikom,
sinovljevo ponašanje bi se tada shvatilo kao <em>»najviši oblik detinje pokornosti«</em>.</p>
<p>Izgleda da je <strong>Hagakure</strong> nalagalo slepu odanost samu po sebi. U
stvari, bez obzira na to kako je bilo na Nabešima feudu, samuraj ne
samo da je imao pravo nego mu je nalagala i dužnost da se usprotivi
uvek kada je bio siguran da je potez njegovog gospodara nesmotren ili
nepravičan. Ukoliko sva ubeđivanja ne bi pomogla, onda bi se s tim
prestalo ili bi se završilo samoubistvom. Ovaj krajnji korak je
predstavljao veoma snažnu sankciju, dovoljno jaku da uzdrma odlučnost
svih, pa i najčvršćih i najtvrdoglavijih feudalnih gospodara. Ukoliko
se samuraj ne bi usprotivio, odlučno, ali s punim poštovanjem, onda,
kada bi se za to ukazala prilika, njegov stav bi se mogao protumačiti
kao nelojalnost i moralni kukavičluk.</p>
<p> </p>
<p><a name=".C5.BDene.2C_ljubav_i_vernost"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Žene, ljubav i vernost</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=6" title="Uredi sekciju: Žene, ljubav i vernost">uredi - уреди</a>]</span></h3>
<p>Sledeći citat dolazi iz poznatog dela »Onna Daigaku«, što se
bukvalno prevodi kao »Veliki nauk za žene«, ali je možda bolje reći <strong>»Sve dužnosti žene«</strong>. <em>»Pridi svom mužu kao da prilaziš nebesima, jer je sigurno da će, ukoliko ga povrediš, nebeska kazna tebe stići.«</em>
Veruje se da je pomenuto delo napisao naučnik Kaibara Eken (1630—1714).
Novator velikog značaja, bio je osnivač medicinske botanike u Japanu.
Kaibara je bio neodlučan, kritičan, pristalica neokonfucijanizma. Bio
je u srećnom braku punih 45 godina, ali nije imao dece. Danas se smatra
da je autor dela Onna Daigaku pre njegova žena nego Kaibara Eken. Po
oštrom antifeminističkom tonu dela, ova činjenica može da zvuči čudno,
ali jedno je sigurno - u Japanu iz perioda Tokugava, posebno u
samurajskoj klasi, i žene su prihvatile sanđu, konfucijanistički
princip »trostruke podčinjenosti«, koji je od žena zahtevao:
potčinjavanje muževijevim roditeljima, mužu i najstarijem sinu. Moderni
zapadni naučnici nazivaju Onna Daigaku, »Bušido za žene«. Zahtevi koji
se postavljaju mladoj supruzi biće vrlo očigledni kada se navede
sledeći pasus iz knjige:</p>
<p><em>»<a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%BDena&action=edit" title="Žena">Žena</a>
nema samo jednog gospodara. Ona mora da gleda u svog muža kao u svog
gospodara, i mora ga služiti, obožavati i poštovati, ne prkoseći mu i
ne misleći površno o njemu. Najveća dužnost u životu žene je
poslušnost. U razgovoru s mužem, njeno držanje i ponašanje mora biti
ljubazno, ponizno i pomirljivo, a nikada mrzovoljno i tvrdoglavo,
nikada grubo i agresivno. Sve ovo treba da bude prvenstvena briga
žene...</em> Žena uvek mora biti na oprezu i mora dobro paziti na svoje
ponašanje. Ujutro mora rano ustajati, a uveče ići kasno na spavanje ...
Kao što žena odgaja naslednike ne svojih roditelja, nego svekra i
svekrve, tako mora poštovati više njih nego svoje roditelje i odnositi
se prema njima s dužnim uvažavanjem. Njene posete rodnom domu treba da
budu ređe posle njene udaje. Bez obzira na to koliko slugu ima, njena
je dužnost da se ne izvlači od obaveza koje su joj namenjene. Ona mora
šiti odeću za svekra i svekrvu, i pripremati im hranu. Prema mužu mora
uvek biti predusretijiva, mora mu peglati odela, čistiti prostirke,
podizati decu, prati sve što je prljavo, biti stalno prisutna u svom
domaćinstvu, i nikada ne odlaziti izvan svog doma, osim ako to nije
zaista neophodno ... Pet najtežih bolesti koje mogu uticati na ženin um
su: neukrotivost, nezadovoljstvo, kleveta, ljubomora i glupost. Nema
sumnje da ovih pet bolesti napadaju sedam ili osam od svakih deset
žena, a iz njih se rađa inferiornost žene u odnosu na muškarca. Žena se
od tih bolesti mora lečiti samokontrolom i samoubedivanjem. Kažu nam da
je bio običaj naših predaka da se žensko dete, pošto se rodi, ostavi da
leži na podu tri dana. I po ovome se vidi koliko je muškarac vezan s
nebesima, a žena sa zemljom. Žena treba da nauči koliko je za nju
neophodno, da se u svemu oslanja, pre svega, na svog muža i da bude
zadovoljna što zauzima mesto pored njega ... Ako se žena ovako ponaša,
njeni bračni odnosi biće harmonični i dugotrajni, a njeno domaćinstvo —
slika mira i sklada.«</p>
<p>Ova pravila su bila deo nastavnog plana <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Terakoja&action=edit" title="Terakoja">terakoja</a>,
ili hramova-škola za osnovno obrazovanje običnih ljudi. To naglašavanje
drugostepenog statusa žene, posebno primetno u klasi samuraja, bilo je
tipično za celokupno društvo. Izgleda da je samo neuka seljanka uživala
slobodu da protivreči boljima od sebe. Važno je naglasiti da su s
ukidanjem feudalizma sedamdesetih godina XIX veka, mnogo prosvećenija
mišljenja počela da potkopavaju pravila i duh <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Onna_Daigaku&action=edit" title="Onna Daigaku">Onna Daigaku</a>.
Štaviše, ne treba zaboraviti da, ukoliko je zbog ovakvih propisa žena
samuraja trpela i nepravdu i pokornost, ni život njenog muža (ukoliko
se i on strogo pridržava svojih pravila), nije bio nimalo lakši. <strong>Koliko
su ovi zahtevi bili spartanski, pokazuje i činjenica da je samuraj još
kao dečak poučavan od oca da tri ljudske funkcije - uzimanje hrane,
izlučivanje izmeta i polni čin, treba obaviti što je moguće brže, a
svaka želja da se u ovim zadovoljstvima uživa, strogo je zabranjena.</strong></p>
<p>Izgleda da psihologija čoveka uključuje i fenomen uzvraćanja
tiranije. Čovek može, s pravom, pomisliti da je samuraj, pod težinom
nametnutih obaveza i samodiscipline potražio neku vrstu oduška na taj
način što je tiranisao svoju ženu. Jednako se i žena svetila kada je
došlo vreme da joj snaha ude u kuću. Požrtvovane mlade supruge postaju
prave svekrve-tirani.</p>
<p><a name="O_inferiornosti_.C5.BEene" id="O_inferiornosti_.C5.BEene"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">O inferiornosti žene</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=7" title="Uredi sekciju: O inferiornosti žene">uredi - уреди</a>]</span></h3>
<p>O inferiornosti žene nije se naročito glasno govorilo pre perioda
Tokugava. Dok se inferiornost žene oduvek podrazumevala u
konfucijanističkoj etici, sada je još dobila na snazi širokom
propagandom neokonfuncjanističkih ideja XVII veka; ovaj trend još više
su podstaknuli uslovi mirnog života sredinom tog stoleća. U ranijim, i
nestabilnijim vremenima, od ratnikove žene se očekivalo da bude više
nego samo kuvarica i majka. Mali broj ratnika se oženio izvan svoje
klase. Kao ćerka samuraja, ona je morala da nauči da rukuje helebardom
i da timari i vežba očevog konja. Takode su je učili kako da izvrši <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Samoubistvo" title="Samoubistvo">samoubistvo</a>, presecanjem vratne arterije bodežom <strong>kai-ken</strong>
ukoliko bi to bilo potrebno. Ove »veštine« nisu bile u potpunosti
zaboravljene za vreme mira u periodu Tokugava, ali je potreba za njima
bila manje naglašena. Zbog toga je uloga žene Tokugavinog samuraja, kao
partnera koji se suočava s opasnošću, izbledela i postala zaista
nepotrebna. S druge strane, za seljake, zanatlije i trgovce bilo je
sasvim normalno da žena pomaže mužu u svakodnevnim poslovima. Stoga u
ovim klasama u bračnom odnosu i nije bilo toliko nejednakosti kao u
samurajskom društvu.</p>
<p>Na <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Brak" title="Brak">brak</a>
se u svim klasama gledalo kao na društvenu dužnost, na obavezu pri
kojoj moraju pretegnuti interesi porodice nad pojedinačnim željama. U
samurajskoj klasi, pre svega, društvena obaveza i interes porodice bili
su od veoma velikog značaja. Ukoliko je stalež viši, i interesi
porodice bili su veći. U slučaju <strong>daimja</strong> i njihovih glavnih
savetnika, sistem alternativnog boravaka u Jedu uključivao je i dužu
odvojenost muža od žene. Istina, idealno gledajući, po ulasku u brak
uslediće ljubav pre ili kasnije. Izuzetno samopožrtvovanje i poslušnost
žene razmekšali bi muža, i najvećeg despota. Istina je da se to često
dešavalo, ali otvoreno priznati ove činjenice (osim nekim prećutnim
znacima), smatralo se neprikladnim. Hvaliti svoju ženu značilo je
hvaliti samog sebe, pa je to ujedno bilo i kršenje lepog ponašanja.</p>
<p>Sa stanovišta savremenog evropskog društva, većina samurajskih žena
bila je potisnuta. U istoriji Zapada, reč »viteštvo« iako je etimološki
vezano za reč »konj«, istovremeno je simbol galantnosti prema osobama
suprotnog pola, što je imalo malo ili nimalo odraza u životu i
shvatanju tipičnog samuraja. U njegovoj tradiciji, pre svega, nije
uopšte postojala viteška borba u kojoj bi sudija bila žena i koja bi se
odigravala u njenu čast ili po njenoj želji. Znači li to da na »putu
samuraja« nije bilo mesta za romantičnu ljubav medu polovima? Tokom
niza godina, stroga pravila naređivala su idealnom samuraju da se ne
upušta u avanturu s nekom ženom. Samurajsko društvo nije bilo svet
Gendija. Zaista, tokom dugog perioda <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Tokugava&action=edit" title="Tokugava">Tokugava</a>,
roman Murasaki Šikibua smatran je razvratnim i opasnim. Ipak, u XVIII
veku, ovo mišljenje nije bilo tako rasprostranjeno, pa je usledilo i
ponovno ocenjivanje romana Genđi Monogatari; smatralo se da, bez obzira
na površni erotizam, roman ipak sadrži moralne principe, ako je suditi
po strogo estetskim kriterijumima. To je dokazivano, na primer, time da
<a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Lotosov_cvet&action=edit" title="Lotosov cvet">lotosov cvet</a>
cveta i u blatnjavim vodama, kao što i neka zabranjena ljubavna veza
može da sadrži čistu lepotu i prefinjena osećanja. I sama činjenica da
je ovako zrela kritička misao privukla školovane ljude, većinom
samuraje, bila je znak da nema više stroge, didaktičke atmosfere, koja
se obično vezivala za Tokugavinu vodeću klasu.</p>
<p>Grubi <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Stoicizam&action=edit" title="Stoicizam">stoicizam</a>,
ukoliko izbegne one opasne staze do brutalnosti, može da izazove i
tanana osećanja i da gaji posebno, iako neobjašnjivo, poštovanje za
čežnju i druge potrebe ljudskog srca. <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nin%C4%91o&action=edit" title="Ninđo">Ninđo</a>
— ljudska osećanja, uzbudila su samuraje, u to možemo biti sigurni,
više nego ostale ljude. Ali, za samuraja, više nego za bilo koga
drugog, <strong>ninđo</strong> nije smeo da umanji njegovu odanost i obavezu. Jer, obaveza — <strong>giri</strong> uvek je bila imperativ koji je pokazivao jedini put kako da on svoje dužnosti (on) bar, delimično sprovede. <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Giri&action=edit" title="Giri">Giri</a>,
kao što smo već videli, prvenstveno se vezuje za odnose samuraja prema
svom gospodaru. Na drugom mestu je bio njegov odnos prema roditeljima,
u kome je do izražaja dolazio i giri i on.<br />
Po prirodi stvari, vrlo često je nastajao sukob između dužnosti i osećanja, između <strong>girl i ninđo</strong>,
i u većini slučajeva može se sa sigurnošću pretpostaviti da je on rešen
u korist girija, bez obzira na potrebe ljudskog srca. Ali, bilo je,
naravno, i kritičnih situacija kada je ishod tog sukoba ostajao
neizvestan neko vreme, ili je mogao da se pretvori u tragediju. Stoga
nije čudno da je sukob između giri i ninđo bio tema mnogih drama i
priča. Vrednosti girija i ninđa mogu se lepo izjednačiti, čak se može
reći da se oni međusobno i dopunjuju. I više od toga, oni imaju, u
najširem smislu, i jednu univerzalnu primenu: <em>»Giri koji nije
omekšan ninđom može izgledati nehuman: on poriče pravo individue da
bude srećna na račun društva. Ninđo, ukoliko ga ne ograničava giri, ne
samo da je popustljiv nego može, na kraju, da uništi ljudsko društvo«</em>.</p>
<p>Samo obazrivost može naterati samuraja da bude uzdržan kad je u pitanju <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nin%C4%91o&action=edit" title="Ninđo">ninđo</a>.
Biti rastrzan između ljubavi i dužnosti predstavlja agoniju koju je
teško izdržati. To su vrlo dobro znale žene samuraja i njihove majke.
Pošto giri uvelu mora da nadvlada, bilo je najbolje tu borbu učiniti
lakšom, pristajući na ninđo onoliko koliko je bilo potrebno za
harmoniju u kući. Tako je u ženinoj potčinjenosti i pokornosti bilo
duha rimske matrone - <strong>dura virum nutrix (stroge dadilje muškarca)</strong>.</p>
<p><a name="Hijerarhija_samurajskih_odnosa" id="Hijerarhija_samurajskih_odnosa"></a></p>
<h3> <span class="mw-headline">Hijerarhija samurajskih odnosa</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=8" title="Uredi sekciju: Hijerarhija samurajskih odnosa">uredi - уреди</a>]</span></h3>
<p>U hijerarhiji samurajskih odnosa, <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Giri&action=edit" title="Giri">giri</a>
je ipak značio više od jednostavne reči »dužnost«. Dužnost ima, posle
svega, nekakvo hladno, čak beživotno značenje. Ovog puta je faktoru
romantičnosti, često odsutnom ili prećutkivanom u drugim odnosima,
dozvoljeno da se pojavi na sceni. Nitobe govori o <em>»čudnoj snazi i
nežnosti prijateljstva između dva muškarca, o odnosu između braće čemu
dodaje i romantičnu naklonost, nesumnjivo pojačanu odvajanjem polova u
mladosti - i to odvajanjem koje je poricalo svaku prirodnu naklonost,
priznavanu u zapadnom viteštvu«</em>.<br />
On dalje kaže: <em>»Ja mogu
ispuniti stranice japanskim verzijama priče o Demonu i Pitiji, ili
Ahileju i Patroklu, ili da jezikom bušida pričam o vezama koje su bile
isto toliko tužne kao i ona koja je vezivala Davida i Jonatana«</em>.
Skoro isto mišljenje je izrazila i Ćie Nakane, dobro poznati japanski
antropolog. Ona tvrdi da »u Japanu nema ljubavne priče koja bi se po
popularnosti mogla porediti s pričom o 47 <em>ronina</em>, jer ova ilustruje <em>»poseban oblik idealnog ljudskog odnosa (uvek na relaciji superiorniji-inferiorniji), kako ga Japanci zamišljaju«</em>. Ona takode komentariše da muškarci koji se nađu u takvoj vrsti odnosa <em>»imaju malo osećanja za ženu ili dragu«</em>; emocije samuraja <em>»bile su u potpunosti potrošene na ljubav prema gospodaru«</em>.
Čini se da oni nisu ni imali potrebe za ljubavlju žene. Dr Nakane
napominje da bi ovo moglo da bude prava priroda samurajskog mentaliteta
.. .</p>
<p>Sigurno da u tome ima mnogo istine. Pri tom se, naravno postavlja
pitanje homoseksualnosti, bila ona svesna ili nesvesna. Koliko mi
znamo, <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Homoseksualnost" title="Homoseksualnost">homoseksualnost</a>
je bila, možda, rasprostranjena medu budističkim sveštenicima i
njihovim pomoćnicima. Postoje mnoge priče o homoseksualnoj ljubavi u
ovim krugovima za vrema perioda <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Muroma%C4%87i&action=edit" title="Muromaći">Muromaći</a> (1339 — 1573), pa su u XVI veku evropski jezuiti i <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Franjevci" title="Franjevci">franjevci</a>
u Japanu zabeležili, zabrinuto i s negodovanjem, veliki broj
homoseksualnih aktivnosti medu njihovim neprijateljima, budističkim
sveštenicima. Ipak, homoseksualne aktivnosti nisu bile ograničene samo
na hramove. Uostalom, u jednoj od svojih knjiga <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ihara_Saikaku&action=edit" title="Ihara Saikaku">Ihara Saikaku</a>,
pisac iz XVII veka, veličao je ljubav muškaraca, više nego žena u
samurajskoj klasi. Ali možda je on pisao u tom tonu kako bi se dodvorio
vladi Cunajošija, tzv. <em>»šoguna-psa«</em>, koji je gajio veliku
naklonost prema mladićima. U svakom slučaju, ogromna književna slava
Ihara Saikakua oduvek je počivala na njegovoj veštini da prikaže život
trgovaca i građana. Navodi se da je većina njegovih
heroja-samuraja »predstavljena bez imalo kritičnosti ili humora
...« Nije poznato koliko je Saikaku bio u ličnom kontaktu sa
samurajskom klasom. Svoje varošane opisao je do najsitnijih
detalja, »dok njegovi samuraji izgledaju pomalo shematizovano«, a
njihove ljubavne odnose gotovo uvek je prikazivao kao besprekornu
odanost. Razumljivo je da je Saikakuov glavni cilj bio da udovolji
samurajima, mada je sam verovao da samuraji zaista poseduju neke vrline
nedostupne klasi trgovaca. Samuraji ljubavnici predstavljeni su po
grčkim normama, kao ratnici koji preziru ljubav žena, ali su spremni da
umru dokazujući nepokolebljivu ljubav prema drugom muškarcu. I sve ove
priče završavale su se sepukuom (ritualnim samoubistvom) obojice mladih
ljudi, <em>»od kojih se svaki odlučio na taj čin da u očima onog drugog ne bi ispao manje požrtvovan.«</em></p>
<p><a name="Li.C4.8Dnost_samuraja" id="Li.C4.8Dnost_samuraja"></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Ličnost samuraja</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=9" title="Uredi sekciju: Ličnost samuraja">uredi - уреди</a>]</span></h2>
<p>Komentari koje daje profesor Donald Kin, uključuju dva bitna momenta
za osvetljavanje ličnosti samuraja. Postojala su tumačenja, čak
verovanja, da obični smrtnici ne mogu da shvate vrline samuraja, a pri
tome je postojala i paralela s drevnom Grčkom. Da je Saikaku, majstor
ironije u humora, hteo da naslika samuraja u idealizovanom obliku, bilo
bi to kao da <em>»sam sebi skače u usta«</em>. Ali, to ne bi moralo
isključivo da znači nedostatak poštovanja za one samuraje koji su
zaista živeli po pravilima koja su sami sebi nametnuli. Ova pravila,
koja je, nesumnjivo, poštovala manjina japanske moralne elite,
izazivala su, pre svega, poštovanje. Niko, ma koliko bio cinik, nije
mogao da porekne ispravnost tih pravila, jer su zahtevala određeni
stepen samopožrtvovanja, koje je bilo iznad moči običnog čoveka.
Društva koja su bila zadojena hrišćanskom tradicijom pokazivala su
kontrast između ideala i stvarnosti. Samo oni zaista bezosećajni
članovi ovih društava zaboravili su da odaju počast onima koji su
pokušali da svoje živote dovedu u sklad s onim što je izloženo u <em>»Besedi na gori«</em>.
Jer voleti svog neprijatelja i ponuditi mu prvo desni, pa levi obraz,
značilo je izvršiti silan pritisak na psihu običnog čoveka. »Mi najviše
moramo voleti naše potrebe onda kada ih spoznamo« - kontekst ove
rečenice mogao bi da bude i Tenisonov dvor kralja Artura, ali se te
reči mogu jednako primeniti i na feudalni Japan.</p>
<p>Paralela sa starom Grčkom je očigledna, mada je ne bi trebalo preuveličavati. <strong>Seišinteki-ai — »duhovna ljubav«</strong>, može se slobodno tumačiti kao »<a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Platon" title="Platon">platonska</a>
ljubav«, a odanost japanskih ratnika njihovim feudalnim gospodarima,
koja se svaki put iznova prikazivala kao pravilo i primer, mogla bi
predstavljati osećanje koje nije dozvoljavalo gotovo nimalo rivalstva
od strane ženskog pola. Nema sumnje da je navika, uz naklonost,
vezivala samuraja za njegovu suprugu. Pošto se seksualna vernost muža
nije smatrala nekom posebnom vrlinom, ljubakanje s kurtizanama, ukoliko
je bilo lakomisleno i nerazmetljivo, smatralo se ni bolje ni gore nego
kao jedan od oblika muške razonode. Ipak, ozbiljniji arbitri o
samurajskoj etici, i na ovo zadovoljstvo, ukoliko je ono bilo samo
popuštanje sebi, gledali su s omalovažavanjem. Kao i u grčkim
gradovima-državama, na žene se u samurajskom društvu gledalo kao na
potencijalne ili stvarne majke, ili kao na neku vrstu objekta koji
pruža fizička zadovoljstva. Ali, ukoliko bi žena uspela da uznemiri
muškarca — ma kakva ona bila — to bi se obično smatralo nedostojnom,
čak i sramnom, nezgodom, čiji bi kraj mogao biti tragičan, izazvavši
bar jedno ili dva samoubistva. Na takvo romantično zaljubljivanje
gledalo se kao na <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Giri-nin%C4%91o&action=edit" title="Giri-ninđo">giri-ninđo</a>
krizu neizmerljivih proporcija. Prema ovome, jasno je da u srcu mnogih
samuraja nije bilo »nimalo mesta za ženu ili draganu«. Isto tako,
verovatno je, mada se to ne može tvrditi, da su samuraji svih perioda
imali vrlo malu potrebu da seišinteki-ai (»duhovnu ljubav«) spajaju s
fizičkim seksualnim življenjem.</p>
<p>Ali u kakvom je odnosu bila duhovna ljubav između roditelja i sina?
Videli smo da se odanost roditeljima smatrala nečim višim od prirodnog
ljudskog instinkta; ta veza je bila etički imperativ, u stvari,
manifestacija detinje odanosti, koja je na lestvici samurajskih
dužnosti bila na drugom mestu. Podrazumeva se da su se obaveze sina
prema ocu izražavale kroz njegovu ljubav i poslušnost. Što se tiče veze
između sina i majke tokom njegovog života, izgleda da na ovaj odnos
nije negativno uticalo pravilo da majka mora slušati sina kad on stigne
u zrelo doba. Izgleda verovatno da je žena lakše podnosila svoju
podređenost mužu s obzirom na jake veze između nje i njene dece. Ovo se
posebno odnosi na sinove, jer ćerka posle udaje odlazi u kuću
mladoženje. Briga za majku-udovicu i samoodricanje u takvim slučajevima
imali su veliku važnost za samurajsku klasu, čak više nego i bilo u kom
drugom delu društva. Hidejoši se prema svojoj staroj majci odnosio s
bezgraničnom ljubavlju i pažnjom, trudeći se da s njom bude u stalnom
kontaktu, bar u pismima, ako nije mogao da bude pored nje.</p>
<p>Zaista, ovaj oblik sinovlje odanosti, tj. briga o majci, mogao je
čak da se oseti i na visokom položaju uprkos lojalnosti prema
gospodaru. Najpoznatiji primer je naučnik-samuraj, <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nake_Todu&action=edit" title="Nake Todu">Nake Todu</a> (1608 — 1648), koji se obično smatra osnivačem <strong>Vang Jang-ming</strong> škole u Japanu. <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vang_Jang-ming&action=edit" title="Vang Jang-ming">Vang Jang-ming</a> škola neokonfucijanizma, poznata u Japanu kao <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ojomei-gaku&action=edit" title="Ojomei-gaku">Ojomei-gaku</a>,
prevazilazi neke oblike ponašanja, koje je vrlo precizno utvrdio Jamaga
Soko i pristalice bušida, jer naglašava potrebu da se rečima iskaže
akcija. Ono što savest diktira, mora se dokazati delima, a savest je
glas neposrednog moralnog osećanja svakog čoveka. Savest je Nakea
primorala da napusti službu kod svog <em>daimja</em> i da se vrati u
svoje rodno mesto kako bi se starao o staroj majci. On je ostavio svoje
dužnosti samuraja a da za to nije dobio odobrenje. Ovaj postupak ga je
skupo stajao, ali su mu njegovi kritičari odobravali a pristalice
tumačile kao nesebičan korak koji se zasnivao na određenom,
neortodoksnom, filozofskom i moralnom načinu razmišljanja. Stoga on
nije predstavljao slučaj giri-ninđo sukoba nego pre jednu vrstu girija.</p>
<p> </p>
<p><a name="Idealni_samuraj" id="Idealni_samuraj"></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Idealni samuraj</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=10" title="Uredi sekciju: Idealni samuraj">uredi - уреди</a>]</span></h2>
<p>Idealni samuraj, spreman da u svakom trenutku žrtvuje svoj život
kako bi pokazao odanost, nije bio fanatik koji ne razmišlja. Jer, i
pored sve težine spoljašnjih obaveza, koje su ga pritiskale, on nikada
nije zaboravljao dužnost prema svojoj savesti. Ovo je posebno bilo
izraženo u slučaju onih koji su prihvatili <strong>Ojomei gaku</strong>, učenje škole <strong>Vang Jang-ming</strong>,
koja je posebno naglašavala intuiciju i važnost jedinstva verovanja i
akcije. Ovde je naročit značaj pridavan instinktu samostalnog
razmišljanja o stvarima, koji je, naravno, mogao dovesti do određene
samostalnosti u mišljenju, kao kad je Nate Todu odlučio da se brine o
svojoj majci. Ovo je bio jedan od razloga zbog kojeg je vlada Tokugave
želela da se prema <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ojomei_gaku&action=edit" title="Ojomei gaku">Ojomei gaku</a>
svi odnose s nepoverenjem. Iskreno verovanje u bilo koju veru, ma
koliko ona na prvi pogled izgledala ortodoksno, moglo je jako da utiče
na um samuraja. Dokaz za ovo su mnogobrojni ratnici sa Kjušua koji su
se opredelili za <a href="http://sh.wikipedia.org/wiki/Hri%C5%A1%C4%87anstvo" title="Hrišćanstvo">hrišćanstvo</a>
i neverovatna hrabrost s kojom su mnogi od njih gledali mučeničkoj
smrti u oči. Zbog toga, u praksi, Bakufu nije mogao da ograniči
samurajsku klasu samo na jednu vrstu ideološke opredeljenosti, iako su,
nesumnjivo, postojale zamašne mere spoljnjeg konformizma.</p>
<p>Ipak, 1837. godine, u Osaki se odigrao značajan prekid mira. Bio je
to ustanak gladnih stanovnika koje je predvodio istaknuti
samuraj-naučnik i bivši sudija, Ošio Heihaćiro. Pristalica Ojomei gaku,
on je pošao na hodočašće u rodno mesto Nake Tođua, na obali jezera
Biva. Prelazeći jezero, pri povratku, brod je zadesila oluja i učinilo
se da će se Ošio utopiti. Razmišljajući o bliskoj smrti, Ošio je imao
pred sobom viziju <strong>Vang Jang-ming</strong>a. »Ovo mistično iskustvo na jezeru«, piše Ivan Moriš, <em>»verovatno
je podstaklo Ošija na potpunu emocionalnu predanost i pripremilo ga za
završni čin i smrt na jedan način koji nikada ne bi mogao postići bilo
kakvim razmišljanjem ili apstraktnim mudrovanjem«.</em> Ošija su oduvek
pamtili po tom njegovom »završnom činu«, koji je predstavljao njegov
oružani ustanak protiv vlasti Bakufua. Inspirisalo ga je sažaljenje nad
patnjom običnih ljudi u Osaki, koji su zbog loših žetvi i pogrešnog
upravljanja gradom trpeli glad, a siromašniji su od nje čak i umirali.
Pošto svojim protestom nije uspeo da razmekša neosetljivo srce
poglavara gradske uprave, Ošio je prodao svoju biblioteku punu vrednih
knjiga, kako bi tim novcem nahranio sirotinju i kupio oružje. U početku
je izgledalo da će pobuna biti uspešna. Ali ubrzo, dok se Ošio borio
protiv tlačitelja, Bakufu ga je progonio do u smrt. Ošio je završio u
plamenu jedne kuće, u nekom zabitom selu, gde se naočigled svojih
neprijatelja ubio, dok su zgrade oko njega nestajale u plamenu.</p>
<p> </p>
<p><a name="Revolucionarni_pokret_samuraja" id="Revolucionarni_pokret_samuraja"></a></p>
<h2> <span class="mw-headline">Revolucionarni pokret samuraja</span> <span class="editsectionmoved" style="font-weight: normal; float: none; font-size: xx-small">[<a href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samuraj&action=edit&section=11" title="Uredi sekciju: Revolucionarni pokret samuraja">uredi - уреди</a>]</span></h2>
<p>Ovde nije toliko važno govoriti o tragičnoj pobuni, koliko o
činjenici da je ustanak smislio i poveo jedan samuraj. Staviše, on nije
bio <em>ronin</em> bez porekla, nego cenjeni naučnik i bivši činovnik.
Takode je važno pomenuti da je na njegovim zastavama za vreme pobune
pisalo: »Spasimo narod!« To bi bilo isto kao da je englesku seljačku
bunu predvodio jedan od kraljevih barona, a ne <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Vat_Tajler&action=edit" title="Vat Tajler">Vat Tajler</a> i <a class="new" href="http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=D%C5%BEon_Bol&action=edit" title="Džon Bol">Džon Bol</a>.<br />
Ovo je samo jedan način gledanja na Ošijev ustanak. Veliki broj
sadašnjih japanskih naučnika vide ga u ovakvom svetlu. Ali drugi,
obazriviji, i možda verodostojniji, smatraju da se ustanak u Osaki
1837. godine teško može tumačiti kao pravi revolucionarni događaj.
Tamo, izgleda, nije postojala velika želja da se društveno uređenje
promeni. Što se tiče Ošija, ustanak je, u stvari, bio žestoki protest
protiv nepodnošljivih uslova i kažnjavanje nemilosrdnih činovnika i
pohlepnih trgovaca pirinčem. Ošio je pokazao svoju slobodoumnost i
humanost, što i danas njegovom imenu daje nepomućeni sjaj. Možda je
interesantno pomenuti da je on za vreme svoje službe otkrio i uništio
tajno sastajalište hrišćana. Bilo kako bilo, Ošija je na taj nivo
svesti dovelo učenje <strong>Ojomei gaku</strong> i njegov beskompromisni karakter, pun herojskog iako bespomoćnog revolta.<br />
Pravi revolucionarni pokret samuraja ili bilo koje druge klase u
feudalnom Japanu, iako shvatljiv, nije uopšte bio moguć, jer bi time
automatski mogao da bude uključen jedan od njegovih ciljeva - uništenje
carske porodice. S druge strane, bila bi to istinska revolucija, u
pravom smislu reči. Šintoizam i carski rod bili su toliko međusobno
isprepleteni da su postali stvarni sinonimi, pa bi totalna revolucija,
u nedostatku ubacivanja novih vera sa strane, možda, samo nagovestila
duhovni kolaps i nihilizam.</p>Generalna2008-01-03T19:23:46Zjovoking