Измишљене приче и други небитни догађаји

Još uvek se okreće iliti još jedno proseravanje o prolaznosti života

, 19 2024 17:31:35 +0100

Zažmuriš...udahneš duboko i u tom stanju ostaneš cirka negde dvadesetak sekundi....otvoriš oči...osvrneš se oko sebe i shvatiš da je prošlo deset godina !!??

Sve fraze o prolaznosti svega i svačega u životu zvuče jako otrcano,tipa već viđeno i svi smo to doživeli,ali samo nekako ako nisi ti u pitanju i ako sve to gledaš sa neke bezbedne distance,bezbedne po tebe i po onoga koga u tom trenutku posmatraš...

Nekako se nikada ne zamislimo oko onoga pitanja-odgovora->>>"Šta ima novo?"......"Paaaa evo baš ništa..."

I ako si se u međuvremenu oženio,dobio decu,unuke,silno se obogatio ili pak ništa od toga nabrojanog nisi doživeo već si ostao na istim pozicijama---->>>živiš na istom mestu,sa istim osobama,gledaš iste serije,isto se češljaš,zanosiš na jednu stranu kada hodaš,razglabaš o istim temama sa istim ljudima,koji su takođe upali u taj šablon večite nepromanjivosti ništa i ničega...

A onda se jednog jutra pogledaš u ogledalo i vidiš da si ne samo osedeo već da ti je kose veoma malo ostalo...da to lice koje te gleda od preko puta je preko noći postalo potpuni neznanac i više nije bata ili neki mladi čika već poprilično stari deka...

I mnogi likovi sa kojima si nekada cevčio pivo u parku su preko noći postali tate,deke...preko noći su pregurali neke srednje godine ...njihove nekada zgodne devojke su postale mlade ili ne tako mlade bake...njihova deca su dobila svoju decu...a oni su počeli da broje sitno do penzije...

A gde si u svemu tome ti ?!

Ribe na koje si se nekada ložio su odavno odjahale iz grada,ponekad čuješ neku udaljenu priču,ali to nisu više te osobe... od večite potrage za srodnom dušom si poodavno digao ruke,takođi i od ljubavi( a šta to bejaše)...para nemaš kao što ih nisi nikada ni imao....ciljeve u životu nemaš,kao što ih nisi nikada ni imao...praviše star za novi početak,a poreviše mlad za neko svođenje računa...i da i ti brojiš lagano sitno do penzije...

I kako to da misliš da se nisi promenio,kako misliš da je sve po starom i da se sve okreće,kada se baš baš sve promenilo i ti to znaš samo te je strah da to sam sebi poriznaš...da otvoriš ličnjak i pogledaš koliko godina je iza tebe ostalo koliko toga se sve promenilo,,,

A koliko juče jedva si virio iz školske klupe,koliko juče gledao si na život kao na veliku reku i pravio planove kuda će te ona odvesti...

A sada si tu gde si i stvarno nemaš pojma zašto je ova predstava tako brzo proletela....

Novembar je počinje sezona kiša

, 13 2012 00:15:22 +0100

Jedna kišna kap lagano skliznu preko prašnjavog prozorskog okna i kao što se iznenada pojavi,tako iznenada i nestade tu dole na ivici prozora...Za njom lagano,dođe i druga,treća kišna kap,uskoro se to pretvori u pravu bujicu...Vreme mu je,već je sredina novembra i tamo negde u obrisima dalekih planina već su se poprilično beleli vrhovi...Neki malo jači povetarac nosio je preko dvorišta poslednje požutele listove,a dole negde daleko na drumu tek po neka grupica užurbanih ljudi lagano je bežala pred prvim mrakom...

Ceo ovaj prizor joj je bio pred očima,ali ona je samo negde tupo buljila u daljinu....

Upaljač kojim upali cigaretu nakratko osvetli malu memljivu sobicu,nenamešten krevet,razbacane stvari svuda po podu-prizor koji je nije uopšte uzbuđivao....

Da opet je novembar,kao i onaj pre njega,kao i onaj pre njega....Vreme je već ionako računala po broju novembara,koji su protekli bez njega...

A,sve kao da je juče bilo,povuče dim cigarete,sklopi oči i slike same počeše da naviru...Prelep prolećni dan,cela priroda je bila u cvetnim bojama,svet se radovao novom životu,a ona je sedela na klupici u parku i plakala....Koliko joj sad zvuči to neverovatno,da se već i ne seća razloga svojih suza tog prolećnog dana...Ipak ceo svet joj se rušio,danima nije mogla da nađe svrhu svemu,sopstvenom postojanju na ovom svetu...

I onda je iznenada podigla glavu,nad njome je stajao čovek,mladić,dečak....oh,kako bi volela posle svih ovih godina da zna šta je zapravo bio....taj čarobni osmeh,te prekrasne plave oči,prizor koji će joj biti urezan u glavi do kraja života...

Znaš kako se ponekad tako kockice iznenada u potpunosti slože,da ti je prosto čudno verovati kako one nisu bile pisane baš za tu svrhu,baš za tu osobu....

To što je narednih dana,meseci doživljavala,ta osećanja,to nešto što je on budio u njoj,mogla je samo čitati u onim glomaznim ruskim knjižurinama,koje je u dugim zimskim noćima krišom čitala na tavanu svog dede...

Da li je moguće da se ovo njoj dešava,najzada posle tolikih godina patnji,bola,nerazumevanja,najzad je našla nekoga ko je u potpunosti razume,shvata,voli,baš takvu kakva jeste,sada i do kraja života....

O,kako je mrzela one vozove što su joj ga svaki put odvozili tako daleko od nje,ali kako je uvek volela te vozove,kad se na njihovim vratima pojavljivala njegova silueta....Pamti one suze,kojima ga je ispraćala negde tamo daleko,iza onih brda,pa još dalje,ali pamti i one suze radosnice,koje su kvasile i njegovo lice dok ga je onako razdragano ljubila na još jednom dočeku...

Da li možemo predvideti buduće vreme,da li nam neke sitnice naznačuju neke buduće dogadjaje....sad sa ove distance jako jasno vidi te sitnice,tada nije mogla,nije smela da ih vidi....

Tek kad prodju godine,kada sve prekriju snegovi i šaš,setimo se slika,događaja,reči,ali obično bude kasno,kasno da se nešto i promeni...

Kao da je videla neki grč na njegovom osmehu,nešto posve drugačije,nešto što nikada ranije nije primećivala dok ga je onako tužna ispraćala...Možda je posle svih ovih godina u glavi stvorila taj grč,to nešto sudbonosno,ta slika nikad neće nestati iz njene glave,poslednje što je od njega videla,kako maše,kako se voz gubi negde u daljini.....

I taj glas njegove majke,dok mu je kroz plač saopštaval da njega više nema....

Pamti ga onako spokojnog,mirnog,kakav je uvek i bio,tu masu ljudi u crnim odelima,sanduk prekriven cvećem,i humku,koja ga je zanavek odvojila od nje.....

I pismo isčitano hiljadama puta,hiljadama puta zaliveno suzama,reči koje su se pojavljivale svaki put kada sklopi oči:

“...molim te oprosti mi,nemoj me kriviti,što se ovako opraštam sa tobom,hoću da me pamtiš onako kako si samo ti želela da budem....hoću da pamtiš onaj prolećni dan,onaj naš susret u parku,hoću da pamtiš kako smo se držali za ruke,trčali,ljubili,grlili,kako smo se voleli....voleo bih da si u ovom trenutku samnom,ipak znam da ne bih u ovakvom stanju imao snage da se sa tobom oprostim...čuvaj sve one naše trenutke,uspomene,i kada ti bude teško podigni glavu,pogledaj u nebo,možda u isto vreme i ja sa nekog mesta gledam u to isto nebo....”

A,napolju je ona kišica,već prerasla u pravi jesenji pljusak...

Dobro je,pregurala sam i ovaj novembarski dan,još samo par dana i doćiće Decembar,a onda iščekivanje sledećeg Novembra....

Ugasi cigaretu,okrenu se i leže na gomilu stvari,koje su bile razbacane po krevetu,lagano sklopi oči i polako utonu u san.....

Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr......mmmmm ko,šta,gde se ja to nalazim.....otvori oči,prvi zraci sunca su već ulazili kroz prozor....uh,sve je ovo bio samo san,uh....dobro je,on je ležao pored nje-

“Sunce budi se,jutro je,da znaš kako sam te samo sanjala djubre jedno....volim te !!!!!!

Kako napraviti idealan ženski profil(praktično uputstvo sa objašnjenjima)

, 14 2012 14:32:05 +0200

Cilj svega ovoga: Napraviti idealan ženski profil primenjiv za društvene mreže facebook ili twitter,namenjen najširoj mogućoj muškoj populaciji,praktično provereno na ciljnu grupu uže i šire Srbije,mada možda deluje i na nekim drugim meridijanima.

Ovo sve gledano očima prosečnog srpskog muškarca,naravno hetero seksualno orijentisanog.

Potrebno je da napravimo takav profil,koji će privući najširu moguću populaciju.

Pa da počnemo.Generalno gledano iako se dosta muškaraca loži na neku urbanu varijantu,iybegavajte da ya lokaciju življenja stavljate Beograd ili neke od većih gradova u Srbiji.Pošto ovde vlada predubeđenje da su devojke sa one strane Drine ekstremno lepe,nekako ih mi iz Srbije doživljavamo egzotično,kao što ovi iz USA gledaju na latinoamerikanke,sindrom Dženifer Lopez...U ta egzotična mesta ponajviše spada Banja Luka,pa ćemo za lokaciju uzeti to,ali ne sam grad,najviše bi odgovarala neka varošica u blizini Banja Luke,ne preterano urbana,ali ne i u nekoj planinčugi,ne zaboravimo pravimo profil za najširu moguću populaciju,ekstreme odmah izbacite iz konbinacije...

Izabrali smo lokaciju sada pravimo ličnost...Starost pa idealno bi bilo negde između 24 i 28 godina,nešto mlađe spada u kategoriju klinka,starije već u kategoriju baba-devojka...Studira nešto,već je tu pri kraju,ekonomiju,pravo,medicinu,nikako mašinstvo ili ta neka gruba zanimanja...Potiče iz klasične patrijalhalne porodice,otac radi za neku crkavicu,majka ostala bez posla,sad domaćica....jedna ili najviše dve sestre,nikako brat,osnovna škola...u porodici još živi sa babom i dedom,zapamtite hoćemo da postignemo efekat one starinske porodice sa njenim vrednostima...

Slike:za profilnu najbolja ona klasična varijanta,ne baš kao za ličnu kartu,ali da se vidi celo lice,naravno to lice ne mora da bude za na izbor mis fotogeničnosti,ali varijante tipa namrgođenosti,nekog kreveljenja ili dve kile šminke zaboravite,bitan je taj prvi utisak,njega donosimo u prvih nekoliko sekundi i to se kasnije jako teško menja.Ostale fotografije,naravno izbegavajte one u kupaćim kostimima,ili sa ekstremno velikim dekolteima,u principu takve fotke privlače određenu vrstu populacije,a mi pravimo sve ovo za široke narodne mase...najbolje bi bila neka fotografija,ono tipa svakodnevna varijanta,dvorište,grad...niako one iz kupatila gde se u pozadini vidi bojler,lavabo,tuš-kabina....naravno treba da se vidi cela figura,varijante sa debelm ribama zaboravite,kao i one muškobanjaste tatine sinove,ono klasično žensko telo,ne tenk,ali ne i varijanta izbeglice iz Etiopije...od odeće nikako široke trenerice,ili neki dopičnjak....naravno grudi treba da su onako osrednje,ne neke sisate kravetine,ali ne i daske za peglanje...po mogućstvu da se vidi naznaka da nešto ima,ali to ne isticati u prvi plan...

Iskustva: Nikako tipa promenila sam 1000 partnera ili idem iz veze u vezu,nećemo da pravimo profil lokalne kurvice...Možda neka veza od godinu,godinu i po dana,sa nekim likom s kojim se zna od detinjstva,ono nije to bila ljubav života za kojim će uvek patiti,jer niko ne voli da bude nečiji dubler,ili da živi u saznanju da on nije ta ljubav života...Ne pominjati seksualna iskustva,ono tajnovitost ima veći efekat nego napisati da si devica,ili da je preko tebe prošlo pola grada....Sadašnja situacija ono izlaziš,zezaš se sa društvom,tu i tamo neka lagana veza,ali u pozadini praviš priču da tražiš ljubav tvog života....zapamti pravimo romantičnu dušu...

Interesovanja:Muzika,metal,pank ili nešto tako ekstremno odmah zaboravi,naravno kao i grand paradu,ono varijanta tipa slušaš novije stvari,ali voliš ne klasične stare dobre stvari,tipa valentino,crvena jabuka,riblja čorba,ubaciš čisto neku nepoznatu grupu,da se baš izbegne totalno šablon....naravno voliš da čitaš knjige,ubaci romantično štivo,nikako neka religiozna sranja,meditaciju,vudu magije,misleće ljudi da si neki sektaš....voliš da crtaš,filmovi naravno ubaciš neke blokbastere,ali i tu provučeš neki film za koji je malo ko čuo....zajebancije sa švedskim akcionim zaboravi... naravno pišeš dnevnik,može i neku poeziju...imaš neki hobi,tipa sakupljaš knjige,ili nešto u tom fazonu...ono konzumiraš alkohol u umerenim količinama,varijanta nepušač bolje prolazi....

Naravno koristiš internet,ali ne samo društvene mreže i zabavu,pomeni sajtove za traženje poslova,za upoznavanje drugih kultura,za edukaciju....tipa ne pravimo štrebera,ali moramo biti upućeni u savremene tokove...Znaš jedan,maksimalno dva jezika,ljudi pomalo i zaziru od onih što znaju mnogo....nisi mnogo putovala,eventualno ekskurzije,i tu i tamo neko veće mesto u blizini,ako napišeš da si obišla pola sveta to niko neće poverovati...

Dakle napravili smo tu romantičnu osobu iz neke varošice,iz klasične porodice,više seoska nego urbana varijanta...

Zašto sve ovo: potencijalna žrtva,tj. muškarac koji traži žensku osobu na društvenim mrežama upravo ovo želi-varošica,zato što ovo pali u svim varijantama,ma odakle je taj muškarac,ako je on iz urbanog mesta,naravno prolazi onda i urbano i seosko područje,ali ako je on iz nekog malog mesta,nema šanse,ako je ženska osoba iz velikog grada...Svi mi u podsvesti želimo da na neki način spasimo nekoga,da mu omogućimo bolji život,zato je i išla varianta da je dotična ženska osoba ona kojoj se treba pomoći...Naravno svi smo mi preprogramirani na neka romantična sranja,tako da je zbog toga akcenat na romantiku,poštenje i neke moralne vrednosti koje se polako gube u savremenom svetu...

To su uglavnom neke smernice,naravno ako želite privući neku ekstremnu grupu,sve ovo odozgo slobodno zaboravite....

Бескрајна равница

, 25 2011 23:08:04 +0200

Велика равница прекривена пожутелом травом и прошарана амо-тамо понеким ситним жбуном,пружала се ту пред њом...негде тамо у даљини свог тока се држала огромна сива река,са овог места невидљива,али поуздано се налазила тамо....

Седела је погрбљена на малој жутој клупици и трљала своје сањиве очи,из којих су до пре неки минут текле велике,тешке сузне капи...

Зашто,зашто се то увек њој дешава,вртела је по ко зна који пут филм у својој глави и питала се је где је погрешила...

Наизглед идила,то нешто,нешто најлепше,нешто што целим својим бићем ишчекујемо целог живота,најзад се и њој десило...

Била је у облацима,и где су наједанпут нестале све оне нијансе сиве,сви они мргудни људи,што су је раније окруживали,јој како је све наједанпут постало дивно,прелепо,бајковито...

А вала искрено и заслужила је...сви они стихови,све оне романтичне приче,снови,надања,хтења,све оно што је годинама паковала у свом малом срцу,и чекала да се неко појави са правим кључем и отључа сва та блага...

О,како је он диван,нежан,романтичан,како то да га годинама нисам примећивала,а био ми је ту на дохват руке...али није битно сад је само мој,мој и ничији више,до краја времена...

Тада није знала да срећа долази у малим паковањима,да морамо знати како да је рационално трошимо....у супротном нас попут огромног морског таласа за тили час,са огромних висина баци на оштро стење....и накрају остане само трулеж,прњавштина и опоран мирис у ноздрвама...

Зашто,питање на које никада неће добити одговор...

Затворила је очи...све оне прелепе ружичасте слике,те једине,које су јој у потпуности испуњавале душу,срце,целокупно биће,које су је терале да верује,да зна,да овај њен живот има некаквог смисла....почеле су да бледе,попримају оне ружне нијансе сиве,почеле су....

Осећала је како је нека огромна сила притиска у пределу груди,како јој се на срце навлачи нека тамна копрена....знала је да никада више неће бити иста...

Умрла је девојчица у њој,мрачна подасве нова осећања почеше да теку њеним венама,по први пут осети мржњу,презир,гађење,према свему,целокупном њудском роду...

И није знала где ће је овај пут одвести,видела је пред собом једно огромно непознато....

Отвори очи,журно се подиже и закорачи у пожутелу траву,бескрајну равницу,и пође ка хуку велике сиве реке....

Последњи пут окрену главу и баци поглед на жуту клупицу са које јој је махала насмејана девојчица....

За добро јутро

, 11 2011 17:50:05 +0200

....пробијајући се кроз прашњаво окно,поцепану ролетну и мамљив ваздух у соби,један упорни сунчев зрак паде му на лице...

По аутоматизму се окрену на другу страну.Али следећи пут првог ускоро бујица сунчевих зрака преплави омалену собицу.Не,није било икакве шансе да их се отараси.

-Проклети студентски дом,кад ли ће већ једном да га реновирају.

Горак укус у устима од вина,водке,пива и чега све не још,увећавао му је ову јутарњу агонију,прича са спавањем је завршена,бар за ово јутро.

А и очекивао је да му сваког часа она бане на врата,онако свежа,енергична,насмејана,као да нису заједно целу ноћ банчили....

У моменту се сети како су се синоћ растали,њихова хиљаду и прва свађа....и опет без повода,без видљивог разлога,наравно и без икаквог закључка на крају....

Онако формално били су удаљени којих десетак метара,исти спрат студењака....незванично,свакако другачије скоро двадесет и четири сата заједно...

Веза,мало јаче другарство,нешто треће....не није постојала адекватна реч да би се описао тај њихов однос...

За околину,ближу и даљу,а једно време и за њега,били су такорећи савршен пар...за њу,па то ни она сама није знала или није смела самој себи то да призна...

А хтео је,трудио се,покушавао на милион и један начин да јој се приближи,који милиметар од овога сад,од онога јуче....

Знала је све,знао је и он да га воли на неки само њој својствен начин,да јој је потребан,да му је потребна...

Ипак увек је нешто фалило,тај јаз некада у виду набујалог кањона,а некада већ пресахлог планинског поточића,увек је постојао међу њима....не није било икакве шансе да једно другога занавек превуче на другу страну...

- Не могу више,сад је дефинитивно готово,речи којима су заврашавали многобројне свађе....речи које су се после пар минута нетрагом губиле у мрачним ходницима студењака...

Знали су да за њих двоје не постоји будућност,бар не нека реална,остварљива...знали су да имају само ове тренутке између једне и друге свађе...

- Не могу више,рећи ћу јој све чим се појави.

Чуо је бат нечијих корака у ходнику,видео је кваку како се помера и познату фигуру на вратима....осмехнула се...

-Добро јутро сунце,како си спавао.

-Па одлично....добро јутро....

...а маса људи је идаље грабила у разним правцима...

, 10 2011 13:32:57 +0200

...док је посматрао како се вешто провлачи кроз масу ужурбаних људи,знао је да ће му та слика бити последње што види од ње,онако за стварно....у оним другим што ће му окупирати мисли наредних месеци,година,појављиваће се јако често,у разноразним улогама,али то већ није то,или пак јесте....

...од свега тога остаде само обрис људске фигуре,сад већ скоро потпуно непознате,ако ју је икада и познавао на начин,како је он то желео,како треба да се познају двоје људи које....ту никада није знао да стави праве речи,не то није било ни налик некој нормалној љубавној причи између двоје људи,ако такве уопште и постоје...

-“побећи ће ми аутобус“'-мисао ,која му прекину ово сањарење.Чекао га је дуг повратак назад,назад где у суморну свакодневицу,или у једину могућу реалност....

Куће,улице,дрвећа све оно што је могао да опази кроз замагњени прозор,све му је то деловало некако обично,некако незанимљиво....а само пре пар дана док је долазио истим овим путем,чинило му се да је на некој другој планети,да су ови људи,дрвећа,улице,нешто потпуно другачије што је досад видео,нешто....а сад,па шта се дођавола променило за само пар дана....ништа,или све.....

....тада је ишао негде,некоме,водила га је нека велика мисао,остварење сна,које се виђа само у романима,и то оним срцепарајућим руским.....чекала га је она негде тамо,чекало га је шта....

...а како је све то и необично почело,такорећи једна назовимо случајна грешка,пронашао ју је копајући по именику телефона свог најбоњег друга,тражећи особу коју је месецима покушавао да ухвати наживо,али му је некако увек измицала..

...исто име,али погрешан број,и тако је једна ствар водила другој,у почетку мало наивно смс дописивање претворило се је у вишесатне телефонске разговоре...

„то је то,она је та права“'мисао која га је коначно спаковала у аутобус,и послала на далек пут,коме,тој предивној особи са друге стране жице,или илузији коју је успут смислио у својој глави,то никако није могао да зна....

...у тим бескрајним телефонским разговорима смишљали су изнова и изнова,како ће тај први сусрет да изгледа,пробали су милион варијанти,и зачудо тако виртуелно све су некако биле најмање за оскара...

...али зачудо испало је тако једноставно обично,као безначајни сусрет два потпуно непозната незнанца на улици,не није било оне филмске хемије....

....једна од тих великих бољки сусрета на слепо што немате апсолутно никаквог појма,шта да очекујете са друге стране....знао је да ће се пре или касније она особа са друге стране телефонске жице појавити у правом светлу,али је ипак морао да наговори очи да се стрпе тих првих пар секунди,минута....и за право чудо успело је,бар у његовом случају,у њеном па не би се баш кладио...

....и непостоје идеалне љубавне приче,промениш само мало сценографије и све се претвори у неки другачији жанр...

...и било је пролеће,и они су коначно били једно поред другог,и имали су сво време овога света....све осим оне проклете телефонске слушалице,и тих пар стотина километара што је стајало између њих....све су имали а ништа имали нису....

...а ђаво спава ту на левом рамену и чека баш овакве прилике...мада у њиховом случају и није се много намучио....

-„Ћао,како је протекао пут“,речи на које би пре пар дана одраговао тако емотивно,сад више не,сасвим обично,незанимњиво,ама баш никако....

-“ма мора да су мењали ови нешто из ПТТ-а“,некао му је сад звучала другачије,даље,неприступачније,“да се није одселила...","не није", на срећу или на жалост....

...и једна ствар је водила другој....телефон је коначно добио свој заслужени одмор....

....а маса људи је идаље ужурбано грабила у разним правцима....

...mrlja sa plafona....

, 08 2011 13:22:05 +0200

....povukao je dim cigarete i zavalio se u vec otrcanu fotelju....pogled mu se zaustavi na neobicno velikoj mrlji na plafonu...stajala je tamo jako dugo,bas kao sto je sve oko njega imalo prefiks jako,jako dugo...ali sada ga to nije bilo briga,ranije je bilo trenutaka kada ga je jako pogadjalo to nezaustavljivo proticanje vremena,sad ne,odavno se je pomirio sa tom cinjenicom da je to stvar na koju ne moze imati ni najmanjeg uticaja....

.....dok je gledao kako veliki oblak duvanskog dima lagano lebdi i odlazi tu tik iznad njegove glave u daljini je video svu onu veliku zivotnu bujicu,koja je ostala za njime i znao je da je ona ogromna u odnosu na onu sto mu je preostala...

....ali nije ga bilo briga,ionako je sve vredno,sve sto je nekako bilo vredno pomena u njegovom zivotu nestalo,odleprasalo,kao ovaj dim iznad njegove glave,ostala su samo secanja-uspomene....

....da i ona je odavno napustila ova zemaljsaka prostranstva,mozda ga upravo ovog trenutka gleda negde odozgo i smesi se....ona je svoj mir konacno nasla...

....a seca se svega kao da je bilo juce,tog tudjeg dvorista,tudjih ulaznih vrata na kojima je ona stajala,tudje svadbe,ne njene....i te nebeske plave oci,taj osmeh,koji ce ga proganjati godinama....“cao“....pogledala ga je onako stidljivo u oci....i samo se nasmesila...bila je tada samo dete....za njega je ostala takva godinama....

....i redjali su se dogadjaji kao na filmskoj traci,prosto je neverovatno kako vreme neumitno curi,bas kad nam je najpotrebnije....ne ona nikada nije bila u glavnoj ulozi u njegovom filmu,ali daleko od toga da je bila puki epizodista...uvek je lebdela tik iznad njegove glave,da bas kao i sada....verovatno ni sam nikada nece biti svestan,koliko je to bilo bitno za njegov zivot....dobro ili lose,djavo ce ga znati.....

....ona mrlja ga je idalje posmatrala sa plafona,ne sve to nikako nije imalo smisla,bar ga on nije nalazio,a pokusavao je godinama,iznova i iznova....uvek je na kraju ostajala samo ta izbledela mrlja na plafonu....

....ali to ionako vise nije bitno,znao je da ce i on uskoro tim putem....kod nje...gore ce konacno imati vremena za sve sto su propustili na ovom svetu....

....a mislio je da je kraj,da se univerzum urusava,kada je ona nasilno,pre vremena,bez ikakvog njemu poznatog razloga otisla,nestala.....kasnije je shvatio da je ustvari i nikada i nije imao,pa samim tim nije imao i sta da izgubi....ipak neka nada je tinjala u njemu svih godina,da moze,da postoji neki nacin....zacudo ma kako besmisleno zvucalo,ta nada idalje postoji u njemu....da zna da to nema nikakvog smisla,ipak nije mogao,nije hteo da je se otarasi...to je sve sto mu je ostalo od nje,to i secanje....

...jos uvek je bio tu duboko zavaljen u fotelju,povuce i poslednji dim vec dogorele cigarete...dosta je za ovaj dan,ovaj sat,ovih pet minuta,a onda sve iznova....

...a ona mrlja sa plafona ga je i dalje posmatrala...

Neke se stvari nikada ne menjaju

, 07 2011 00:52:46 +0200

....i tako desi nam se neka krupna ili malo bitna stvar u zivotu,koja nije odvec puka svakodnevica,vec nesto sto izlazi iz klasicnog sablona,sto je nekako vredno paznje,vredno da ga zapamtimo na neki poseban nacin...

Naravno u zavisnosti od zanra gore pomenutog dogadjaja,tj. da li on ide u korpu losih ili dobrih stvari,pokusavamo u svemu tome naci neku pouku,neki smisao,nesto sto ce nam koristiti za u buduce,ili da pak pred samim sobom opravdamo neko "utroseno" vreme...A sta biva kada se posle nekog vremena nadjemo u skoro identicnoj situaciji,i odigramo ulogu na isti nacin,kao i predhodni put,naravno i kraj ispadne manje-vise kao predhodni put....i da li sve to onda ima nekog smisla,ako iznova i iznova ponavljamo iste "greske",iste sablone,ako nikada ne naucimo,kako da pobegnemo iz tog zacaranog kruga...

Da li smo samim rodjenjem dobili vec gotovu zivotnu pricu,koju moramo na silu odigrati,a da je sav nas trud na menjeju iste samo mala kozmeticka promena,da sustinu zivotne price ne mozemo menjati....

I ako je vec sve tako unapred napisano, da li unapred dici ruke od svega,jer cemu uzaludan trud,kad se sve vec unapred zna....ono zavaliti se u neku naslonjacu,dici sve cetiri u vis,a sudbina ce vec naci nacin da nam isporuci svoje instrukcije....ili pak biti maksimalno tvdoglav i pokusati na silu menjeti svoju zivotnu pricu,nesto u fazonu da smo mi sami gospodari svoje sudbine,kao da ta sudbina nece slucajno da posalje neki zalutali autobus,da nam ekspresno pokvari tu trku na nas nacin....

I postoje previse slucajnosti na ovom svetu da bi se one mogle nazvati samo slucajnosti,ipak sa druge strane malo je neverovatno da ama bas sve u univerzumu radi po vec nekom napisanom pravilu,to cak ni religija,bilo koja, ne moze da objasni tako jednostavno,i sta onda ostaje neki treci nacin,to stalno motanje u krug,iznova i iznova,i svaki put nam se cini,e ovaj put je sasvim drugacije......da li je ???

Izgleda da se ova planeta ipak okrece!

, 28 2010 18:57:36 +0100

...od sutra prestajem da pusim....od nove godine vise nepijem....sledeceg meseca pocinjem da drzim dijetu....sledeceg proleca cu zavrsiti fakultet...obecanja,obecanja,obecanja,samo sebi ili blizoj ili daljoj okolini,nije bitno ionako ih u najvecem broju slucajeva nikada neispunimo...jeste uvek sve to pocnemo sa ogromnim entuzijazmom,ushicenjem,cini nam se da u mahu mozemo ispuniti pa bar deset tako zadanih ciljeva,a onda ushicenje nestane i sve vise se pitamo sta nam je sve to i trebalo,pa ranije i nije bilo tako lose....i ko je tu pametniji,a ko gluplji,pokusati pa vrlo brzo odustati,ili uopste nepokusati....na kraju rezultat je uvek tako isti...a zasto i imamo tako jako zelju da se kao nesto celog zivota menjamo,zasto nemozemo biti srecni potpuno kakvi takvi smo....zbog cega uvek trazimo nesto drugacije od ovog trenutnog,da li je svaka promena pozeljna,da li je ustvari i bilo kakva promena moguca,ili je sve to samo pusta nasa zelja....

Ipak sustina je(valjda ona prava),ono kakav si sa deset,takav si sa trideset,pedeset,sto godina,i bilo koja sustinska promena nije moguca,sve su to naka kozmeticka doterivanja...i zbog cega bi se ono trudili da menjamo bilo sta,ako je vec promena unapred onemogucena,ili postavljena u vec unapred zapisane okvire...ono sklopis ruke iza glave,zavalis se u neku lezaljku za na plazu,naravno more,plaza su sastavni deo te price i cekas,cekas....jer neki kazu da se ova planeta okrece,uvek u istom smeru,uvek na isti nacin,pa cemu briga onda donece nam te stvari koje "moramo" odraditi danas,sutra,nekad svakako da....pa pogresili hiljadu puta na isti nacin,uvek iznova i iznova cemo se koprcati na istom nivou....pa sta sad mozda i netreba da predjemo na sledeci nivo,mozda je taj nivo za nas cilj igre....i nema tu neke velike filozofije....zavali se u fotelju i uzivaj,jer ipak se okrece!

Attention...njegovo velicanstvo Mr.Euro

, 20 2008 00:34:13 +0200

Ono smisljajuci naslov za temu,kao glavnog junaka sam se dugo premisljao da li da bas Mr Euro bude nosilac liste,kad na to pravo pretenduju,cak i s jacim razlogom Mr Swice Franak,ili Mr Dolar...iliti nekada vrlo popularna Mrs Dojce marka,ali ovo su ipak neka savim drugcija vremena,bar se nadam...

Pa nekako mi Mr Euro zvuci sasvim In,bar na ovim nasim prostorima,nekako se suvise dobro znamo(samo iz vidjenja),nekako je vise cenjen,voljen,cak vise i od starosedeoca s ovih prostora Gospodina seljaka NB Dinara(u svim varijantama)...

I neko ce reci da sve ovo sto sledi nadalje je i suvise generalizovano,da je nekako ogoljeno,suvise materijalisticki...i taj neko ce biti sasvim u pravu...bar delimicno...mozda cak i potpuno...mozda da se cifra na tekucem kalendaru izrazava nekom manjom brojkom od ove danasnje...mozda...ovako imam s punim pravom,i s najmanje 1001 razlogom da kazem,da svecano krunisem gurua danasnjeg doba Mr Eura...

I neko ce reci da se nemoze sve kupiti gore pomenutom valutom...slazem se sa time,ali i dodajem da tako puno,puno moze,u ovo danasnje vreme,cak i suvise...

I neko ce reci da postoje ljudi bogati a nesrecni,a ja cu dodati da postoje tako mnogo njih siromasni ,a nesrecni...i koje sad u pravu,koje je bolje gravitaciono stanje...svakako idealno biti bogat,pa jos srecan...nemoze...vec rezervisano...o.k.onda biram prvu varijantu,ako vec moram biti nesrecan,daj da to budem u nekoj luksuznoj vili,a ne nekoj trosnoj kolibi...

A i sta se to danas nemoze kupiti novcem...o.k. pada mi jedna stvar na pamet zdravlje,to da,bar za sada...u buducnosti,pa videcemo,ali i ovde glasam u korist sustece monete...

Mozda prijatelji...a da to sigurno,narocito danas...mislim formula je vrlo jasna i sasvim je reciprocna velicini novcanika...hmmm...sumnjate...provereno u praksi...a i uvek vas nekako pre ispale ovi tkz. “pravi” prijatelji,negoli oni “koristoljubivi”,ipak kapital ne zna za granice...

Mozda ljubav...jel to bese ona “igrarija” izmisljena za siromasne narodne mase...ufff...pusti ideali,mozda srednji vek,eventualno neki prosvercovan slucaj do polovine proslog veka...to bi bio plafon...danas svakako ne...upalite “Pink”(ili neku inozemsku varijantu),prosetajte glavnom ulicom nekog od gradova...sta vidite...mozete li da uparite opanak i stiklu ili Armani i Zastavu...svakako da ne...smesno je i za porediti...

I neko ce reci a to i nije ljubav,to je cisto sponzorstvo,a sta onda jeste....jeli samoizolacija medj cetri zida i vecito cekanje da se pojavi onaj pravi...a nikad nece...ali ipak se ceka...

I mogu ovako do sutra,i sto vise o ovome razmisljam sve vise uvidjam ...parama moze sve da se kupi...i svako...samo treba ponuditi pravu cenu,na pravi nacin...ostalo ce se resiti samo od sebe...a ako ne cifra ce odigrati odlucujucu prevagu...

I biti budala(citaj:idealista),biti cinik pa lagati druge,a pre svega sebe...ili biti realan,biti taktican,mudar,pa mu se prikloniti...njegovom velicanstvu Mr Euru...

Nisam u pravu...sumnjate...nista nije vecito...jeste vreme ce sve pokazati,ako i njega neko ne podmiti,sve ima svoju cenu...hmmm...mozda jeste tuzno,ali upravo je bas tako!

Pravdu deli uniformisani kravar(jao si ga nama)!

, 12 2008 00:06:11 +0100

Danas sam imao bliski susret sa jednim uniformisanim licem...ne to nije bio pekar,vatrogasac,pumpadzija sa benzinske,niti moja omiljena kategorija clan tajanstvene organizacije psa skracenicom SPC,vec je to jedan vrli cuvar naseg reda,odvazno lice u plavom,podkategorija saobracajac...

E,vise bih voleo da je to onaj baja sa pistaljkom sto izigrava cirkuskog majmuna na sredini raskrsnice,kazem voleo bih,tada bih pretrpeo samo eventualnu materijalnu stetu...ne ovaj baja sa kojim sam imao tet-a-tet je onaj mesija sto daje prohodnost za "B" kategoriju...

I sad se pitam sta mi je na kraju sve to i trebalo,noge me jos uvek dobro sluze,a i biciklom se sluzim kako-tako,ali mi je sad bas bilo potrebno to automobilsko znanje,kao da nevidim posto je benzin...

I tako dofura se jutros gore pomenuti baja na mesto egzekucije,sve u stilu Dzona Vejna,zataknuo lik neke djozluke protivu sunca(mada je vreme pre licilo za sal i subaru,ali o ukusima ne vredi raspravljati),a oni(djozluci) oni ekstra-lardz velicina,kakve nose oni lokalni serifi u americkim selendrama,ala je nasao uzor svaka mu cast...ali zasto se i cudim verovatno i on sam vuce korene iz neke vukojebine...

I videlo se da ce dan biti totalna katastrofa,pa manje ljudi je popadalo onomad kad se 1386 sudarise nasi i turci tamo dole...ali sta cemo mi mali i nikakvi...bili smo na njegovom rancu,veliki tata mu je dao ovlascenje da nam j... po spisku,i on je to tako revnosno cinio,prosto uzivao...

Ja sam bio poslednji i videvsi kako se situacija razvija ocenio sam da su vece sanse da postanem novi premijer,patrijarh iliti nekakav slicni mesija,negoli da me sherif for cvikeri stiklira sa plavom olovkom...

Tako je i bilo,takoreci jos nisam ni poceo,a vec sam zavrsio...baja je svojim nepogresivim sokolovim okom ocenio da sam koji milimetar mogao jos ka liniji(koja budi receno jedva i da postoji)...zna to on iz iskustva,celog zivota je parkirao ovce i krave po planinama i raznim vukojebinama...

Ali cast je cast,a vlast je vlast...i malo mu je bilo te sluzbene egzekucije,baja se je drznuo da mi drzi predavanja iz prirode i drustva,o medjuljudskim odnosima...kako da ja to neuvidjam da se ispod te plave sapke krije mozak genija,naravno neshvacenog...hteo sam da mu kazem alo kravaru,skini te djozluke,pogledaj iz rukava ti jos ispadaju seno i slama...i ja nisam doktor nauka,ali ipak kad uporedim moj fakultet i tvoju nedovrsenu osnovnu skolu,ipask je razlika ocigledna,i to ne u tvoju korist...

I hteo sam da mu sve to saspem u lice,ali nisam ipak me je razum prevladao,a i ne bih hteo da budem djak pesak do kraja zivota...

Nazalost ova prica nema naravoucenije,a jos manje srecan kraj,u sustini on je nebitan,jer nad njim sede neki drugi,koji imaju u svom toru mnogo vise ovaca,a bogme i ovnova...

Kuda idu divlje svinje!

, 12 2008 19:03:50 +0100

Redovi koji slede inspirisani su prevashodno postom blogerka "tuzna",pa prosto mi je dala inspiraciju za danasnje "pljuvanje",dakle daj da se vec jednom obracunamo i sa tom fashion industrijom!

e,da je ovo neka bajka,kao sto nije,pa da jos uvek postoje princevi na belom konju,pa neka azdajica cisto da ima sta da posece vajni princ,kako bi zapao za oko plelepe princeze…i kako bi ziveli srecno do kraja zivota…kako bi se sve nakraju i odigralo kao i u nekoj bajci…

Znaci,posto smo nabrzinu evoluirali,pobili sve preostale azdaje,konje spakovali u ergele i bajate kobasice,morala je scenografija da se menja,ali je size ostao isti…

Hrabri princevi,prelepe princeze,da li je to ikad u realnosti postojalo,elem kada danas pogledam portrete tih dvorjana,pa nebi se slozio bas sa bracom Grin…

I uvek se pitam odakle u coveku ta potreba za nekim "savrsenstvom",da li je sve puka komercijalizacija ili su ipak za sve krivi gore pomenuti princevi i princeze…

Upalite samo FashionTv i sve ce vam biti jasno,pa da li stvarno svud oko nas hodaju ti sablonski gradjeni ljudi,sa blistavim osmehom,u prelepim odelima,besnim kolima…da li smo toliko zaslepljeni svojim egom,da nevidimo sustinu cele price,do samog korena,da li smo toliko slepi kod ociju…

Necu sad o moralu,o propalim vrednostima,mada sve je povezano i prevashodno nase duhovno propadanje u godinama iza nas,su dovele do toga da je prvo ono sto je nekad bilo zadnje,a zadnje ono sto je odvajkada bilo prvo…da li je to cena napretka,razvitka civilizacije!

I da sve ovo nebi ispalo jako licno,mada se ne distanciram od ovoga,jer moj look je bas takav protiv koga i pisem,i neznam jeli je to mana ili prednost,jer nije isto pisati kad licno imas taj problem,ili kad ga dozivljavas samo sa strane…

Ali nemogu sad sebi odseci ruku da bi licno doziveo to iskustvo,ali mogu reci da je ovaj svet jako poremecen kad su mu idoli oni zgoljavi manekeni…

Zasto se uporno forsira taj look,pa kad pogledam ove nadolazece generacije sve su klonovi Seke Aleksic,ili tamo neke grand zvezdice….zasto se uporno namece taj stil nista u glavi,vazno je ono sto je na tebi,da se zadovolje oci i neki primitivni instikti,a ostalo pa ionako nije bitno,sredice to vec bogati muzevi…

A ti bogati muzevi,tatini sinovi,snobovi savremenog desavanja naroda,po principu iz vasih u moj dzep,sa besnim kolama,vilama,djakuzijima,kupljenim diplomama…pa njima je pamet samo opterecujuca stavka,suvisan element…pa ko je pametan u ovoj zemlji nesto postigao?

I stvarno se plasim tih likova,tog nadolazeceg talasa,nezelim da mi jednog dana cerka boluje od bulumije,a sin mi dovede u kucu novog decka…

Gde su one lepe sezdesete,sedamdesete,zalim sto ih nisam licno video,kada se je znalo ko je ko,a sta je sta…kad su na ceni bili oni sa "punom" glavom,kad je vladala hipi-boja,a ne ovaj sivi pink…

Ali sta je tu je,nemozes jednim prutem poraziti celu vojsku…ali mozes je elegantno zaobici otici na svoje ostrvce,poneti sa sobom svoje snove,uspomene,nadanja i jos nekoga koga ta velika vojska nije opcinila,ko jos ispod sesira ima nesto vise od plavih pramenova… i ko ce u tebi videti Sirley Bronte,a ne Kejt Mos!

Need to love...necija,svacija,nicija...

, 11 2008 22:41:56 +0100

Dobro vece dragi pisci,citaoci,komentatori ili tek slucajni prolaznici dezurni kontras se ponovo javlja na raport.I na zalost ili na radost onih,koji misle da cu i ovog puta da se rvem sa SPC ili nekim drugim drzavnim organom,prevarili ste se,resio sam malo da se sa nebesa spustim u obican narod,i potkacim nesto sto mi je u domenu rukohvata.

A na gore pomenute institucije, cu se vratiti very soon,jer mi daju takvu inspiraciju(citaj:nerviraju me),da bih imao stiva o njima,pa bar za neki osrednji ruski roman,ta malo li je…

Vidim ovde(na blogu) se dosta pise o toj temi,naravno u pozitivnom kontekstu,a nju svakojako nazivaju:love,amore,qx**,…ali ja cu se zadrzati na domacu radinost-ljubav!

Kazu da je to jedno uzviseno osecanje,da je smisao svih smisla u njoj,da za nju vredi ziveti,pa bogme i umreti,to je nesto najlepse sto vam se moze dogoditi…

Pa su tako zaludni pesnici,a bogme i oni iz proze,izarcili tone i tone hartije,da bi nam sto plasticnije objasnili taj fenomen,to univerzalno nedokucivo…

E,sto pisem u trecem licu neznaci da sam ja neki svemirko,pa da sam imun na taj "virus",mada je ponekad bolje i da jesi,drmnula je par puta i mene ta groznica…

I necu da kazem da je to sad nesto ruzno,lepo je kako da nije,taj hod po oblacima…kad mislis da je ceo svet tvoj,kada…

I kao i svaki opijat ako se ne dozira s vremena na vreme u odredjenim kolicinama sledi kriza,a onda i neminovna detoksinacija…

I zacas padnes s tih oblaka(redovno na glavu,pa ti izrastu rogovi),i sve ono kuco,maco,ljubicice i ostala flora zamene raznorazna rogata i usata fauna…

I pitas se posle gde su ti bile oci gde ti je bila pamet…nakraju sta ti je sve to trebalo!

I kao i svaka boljka,i ova manje ili brzo se izgubi,i ostavi manje ili vise nus-pojava…i setimo je se s vremena na vreme,pa polomimo koju casu zbog nje,pa se potucemo opet zbog nje…i napravimo jos hiljadu gluposti zbog nje…bas gadna nus pojava!

I da sam sad ja neka zalosna sova,a kao sto nisam,rekao bih ma ostavite tu ljubav na miru,bolje pojedite cokoladu,hemijska reakcija u mozgu je gotovo istovetna,a nus pojave su eventualno u pokvarenom zubu,ali to cika zuba ocas resi…a i jedan manje razlog da se isecete na srcu od flase…

Ali kakav bi to zivot onda bio bez muka,bez patnji…imali biste utisak da zivite u Evropskoj uniji ha,ha…

Ma salim se volite se ljudi,jer kad tad ce nas neki porok dokusuriti,a ako ne uvek ce se naci neki zalutali autobus,da vas preveze na sofersajbni koji krug…ziveli!

Glupost-nacionalni brend broj 1

, 09 2008 10:48:56 +0100

Neko mi je pre neki dan stavio opasku da su moji tekstovi suvise sa prizvukom politike,da im na neki nacin nije mesto ovde nego na blogu B92…

I ja bih se slozio u potpunosti s time,da se netrebaju brkati babe i zabe,da "prljavi" obrisi tkz. politicke realnosti nemoraju da zaprljaju bas svaki kutak…kazem slozio bih se kad bi lokacija sa koje pisem,u kojoj zivim bila Svajcarska,Finska,Nemacaka…a ne Srbija.

Nisam ja za soluciju dva srbina,tri partije,tj da cela nacija bude jedan in live politicki poligon…da svi sednemo,stavimo prst na celo i glumimo neke velike mudrace…

Ali nisam ni za to da se svi pokrijemo cebetom preko glave,i dopustimo sacici,evidentno nesposobnih,da nam do kraja uniste ove nase zivote,i ma kakvi oni bili,nasi su,i mi sami moramo o njima odlucivati…

Jeste lepo je to pisati o cvecu,poeziji,romantici…mislim pozdravljam sve koji uprkos svemu posmatraju svet kroz ruzicaste naocare,i takvi su nam vise potrebni u ovim sivkastim vremenima…ali za nas sirove realiste je malo teze govoriti o apstraktnim temama,dok ti stomak krci,a nad glavom ti visi hiljadu i jedan racun…

Necu sad o tome ko je kriv,to ce u svakom slucaju presuditi istorija…i ako se vec treba svaliti krivica na nekoga,najrealnije je reci krivi smo svi mi!

Jer svako izabere nacin svog zivljenja,i svako placa cenu takve odluke…zivi kao becar umreces od ciroze jetre…

Jer meni je tesko sa stanovista ateiste prihvatiti stav po kome se treba u ovom"zemaljskom" zivotu muciti,patiti,oskudevati u svemu materijalnom,da bi jednog dana time kupio kartu za raj i vecito blagostanje…

Ko moze da garantuje to vecito blagostanje,da li postoji neki konkretan dokaz da je bas sve tako,kako je opisano u "svetim" knjigama,i da nece ovi koji su imucni na zemlji podmititi i bozansku administraciju,a ovi siromasni opet izvisiti…jednom siromasan vecito siromasan…

A sta ipak ako je taj fizicki kraj i zaista definitivno kraj…pa zbog cega se onda zrtvovati,zbog cega taj jedini zivot protraciti u nekim besmislenim samoodricanjem…

I jeli onda sve politika,ako kazes da zivis danas,a ne da robujes nekim iluzionarnim mitovima…

Sta ti vredi umreti za neke promasene ideale,biti posthumno odlikovan,kad tebe vise nema…

Tesis se pamtice te buduce generacije,tvoju zrtvu…a da li je bas tako,pa pogledaj nasu istoriju unazad…

Jer jedino sto je bitno je zivot,a ne neke apatraktne teorije…jer sta ce ti neka teritorija kada na njoj nema ko da zivi…

I mocni iluzionisti u tome vide svoju sansu,da jos malo popune svoje bisage,jer oni nemaju skrupula,a vi se zrtvujte za njih…

Bedz na reveru,promaja u glavi

, 07 2008 16:24:13 +0100

Uvek sam se divio nasoj sposobnosti da degradiramo sve vrednosti civilizovanog sveta…

I da sve ovo nebi napocetku zvucalo kao neko politicko piskaranje,mada moram da priznam,da je danas jako tesko pobeci od "fenomena" politike,i hteli nehteli prica uvek ode na tu stranu.

Svi vec vrlo dobro znamo ko su "glavesine" iz Nemanjica bb(i okoline),mislim o tome je toliko toga ispisano,dovoljno je uzeti danasnje novine,upaliti tv,i poput neke venecuelanske sapunice uhvatiti size u 10-20 sekundi,jako naucno stivo!

Mislim svi su oni isti,da se ne lazemo glavni motiv je interes(citaj:pare),i to vec i vrapci na grani znaju…

Mozda me najvise od svega brine prljava ideologija,koja se uvodi na mala vrata,pod maskom patriotzma,nacionalizma i jos mnogo toga na izmo…

Tu najvise prednjace "cike" i "tete" sa bezom na reveru najveceg demagoga naseg naroda,i njihovo vidjenje stvarnog sveta oko nas,tj.kako mali djokica tumaci demokratiju…

Po njihovom nije bitan fakultet,nije bitno bilo kakvo obrazovanje,sto gluplji to bolji,vazno je samo da si grlat i da sto jace i sto glasnije ponavljas kao papagaj reci vecitog kandidata za svakojake funkcije(srecom jos ga nigde ne izabrase).

I onda umislis kako si ti jako nacionalno samosvestan(ovu definiciju nikad necu razumeti),kako si samim tim mnogo pametniji od drugih,jes da ti drugi imaju fakultete,a tvoje skolovanje se zavrsilo tu negde oko sedmog razreda…nema veze tebi je ta "pamet" od boga data,i neces prezati ni pred cim,da je predstavis onim glupim "formalnoobrazovanom"!

I tu nastaje sad opsta trka i dokazivanje,ko ce se vise istaci,ko ce na sebi imati sto vece,sto besmislenije stranacko obelezje,ko ce boje i vise pljuvati one,koji nisu u tom zacaranom krugu…

Cuvena demagogija nas je mnogo,svakim danom nas je sve vise…kao da je tesko regrutovati nove budale,glupost neboli.

I mozda su oni vecina u svom imaginarnom svetu,iz perspektive sa koje jedino vide vrh sopstvene sajkace…ali gospodo taj svet je izumro pre sto i kusur godina,tocak istorije se vrti samo na jednu stranu,i lagano ce vas "samleti" jednog dana…

I kazu da pametan popusta,ali onda treba dopustiti da budale kolo vode,zasto cutati,zasto se bojati…ma pokazimo im koliko ih malo ima,nek se zavuku u misje rupe gde su godinama tavorili…

Jer nebrinem se ja za nase generacije,mi smo ih odavno procitali,to i oni dobro znaju,zato smo im trn u oku…brinem se za narastaje koje dolaze,koje svesno ili nesvesno upijaju ta njihova baljezganja…

Jer ovi bukaci lagano odlaze sa scene,ali steta koju nanose mladjim generacijama ce ostati trajna,strah me je i da zamislim Srbiju u buducnosti sa vecinskom takvom nazovi ideologijom,brrr…

I mozda je sve ovo zvucalo kao politicki pamflet,i jeste to na neki nacin,jer je to hteli ne hteli nase juce,danas,sutra…a ako se je neko uvredio svime ovime,pa neka je bilo je namerno!

Bozic Bata u pink odelu iliti srpska verzija bozica

, 06 2008 17:29:23 +0100

Prvo i prvo nebih da ovo bude kao "kvarenje" bozicnih praznika onim istinskim vernicima u ovoj nasoj zemljici,koji uzgred receno i nema u velikom broju,ali ja nebih bio ja kad nebih polemisao u sopstvenom stilu,ma o cemu se tu radilo!

Posto smo se brzo bolje otarasili komunizma(pa trebalo nam je samo pedesetak godina),odjedanput smo se svi izmenili iz korena,i poceli da vicemo na sav glas,kako smo mi sledbenici najpravednije religije na kugli zemaljskoj,i kako je bas ovaj nas srpski domacin odbran da prenese tu vekovnu istinu svim zemaljskim narodima.

Na stranu to sto je taj cuveni srpski domacin godinama u sirokom luku zaobilazio crkvena vrata,sto mu je mesto raspeca na centralnom mestu stajala crvena zvezda petokraka,sto je uvek obelezavao 29.novembar,a kao slucajno zaboravljao 7.januar…on se naprasno osvestio i postao sopstveni odraz u ogledalu,koji je izgubio jos neke1941…

I sad se vadi pa nije on kriv,u dusi je uvek imao to nesto bozansko,samo su ga tamo neki komunisti sprecavali da ta svoja osecanja iskaze…

A ciji su ti tamo komunisti,pa nisu oni dosli sa neke udaljene planete,vec su to nasi ocevi,dedovi,stricevi…kako je kome zapalo.

I fascinantno je kako smo se svih tih ljudi preko noci odrekli,a nekad smo se kleli u tu ajde je nazovimo ideologiju…pa kako brzo zaboravljamo sopstvenu istoriju,kako se je lako odricemo,ovo sto nam se danas desava je cak i dobro.

A posebno je zanimljiva slika tog naseg srpskog domacina u ovom danasnjem savremenom kulturoloskom svetu.

Brzo bolje je naucio one dve, tri bozje zapovesti,koje mu odgovaraju po njegovom shvatanju zivota,naprasno je poceo ici u crkvu,poceo slaviti krsnu slavu i na njoj obavezno pozivati svesteno lice da mu osvesta vodicu…

Modifikovao je sve osnovne dogme hriscanstva,od krsne slave je napravio poligon za jelo i pice,gde se senluci kao na svadbi,gde se puca,gde se preteruje ama bas u svemu,samo da bi se bilo bolje od komsije,da se potrosi vise,da se pojede i popije vise,a za sutra cemo vec okriviti zao i bezkurpluozni svet.

Gde su se kod tog srpskog domacina izgubile bozje zapovesti ne preteruj u jelu i picu,ne zavidi drugome,ne kradi,ne budi ljubomoran…od svih pravih hriscanskih vrlina nije ostalo nista,vazan mu je imidz,i kako ce se sto vise istaci…

Uzgred budi receno slave su i paganski obicaj,nema tu nesto mnogo veze sa hriscanstvom,ali nema veze u ovoj nasoj modifikovanoj veri sve je dozvoljeno!

A gde je u svemu ovome crkva,institucija ciji je zadatak da se o svemu ovome brine,pa izgleda da ju je pregazilo vreme,celnicima ove organizacije je vise stalo da se dodvore politickim mocnicima ove zemlje,nego da se brinu o moralu ove nacije,kao sta se to njih tice.

I kad vec govorimo o moralu u njihovim redovima,pa vidi se kroz prizmu pojedinih svestenih lica optuzenih za sramna dela…crkva o tome zvanicno cuti!

O kakvom moralu pricamo kad se u vecini domova i sad u vreme badnje veceri,u pozadini sa ekrana cuju i vide razgolicene "grand" pevacice…idealno za uz hriscansku trpezu…prava slika i prilika danasnjeg srpskog domacina,e neka mu je svaka cast,i kao sto malopre rekoh jos nam je i dobro ovakvima kakvi smo!

Srecan bozic!

Lazna strana naseg morala

, 05 2008 23:55:16 +0100

Cime drugacije zapoceti pricu na ovom blogu,posto sam jako fresh ovde,a negoli o savremenom fenomenu pisanja,dopisivanja,prepisivanja,preko raznih vrsta indurektnih nacina,tehnicki receno preko raznih vrsta mreza…

E,i da sve ovo nebi vuklo na neku filozofsku stranu,a i da se ne zanosim da sam izmislio toplu vodu,spusticu ovo na svoj nivo gledanja,a verujem da to nije usamljeno glediste…

Elem,sa prodorom revolucionarnih vrednosti "bratske"nam zapadne demokratije,a i sa tehnoloskim bumom,koji je ekspresno usao i kroz nasa vrata,fenomen pisi-brisi preko globalne svetske mreze je postao,ma sasvim se odomacio,kao jedan od dominantnijih oblika zivljenja…

Taj fenomen otudjenosti,oslanjanja samo na sopstvene raspolozive resurse,ume cesto da bude mac sa dve ostrice…i dok si sa jedne strane zasticen sopstveno kreiranom maskom,distancom,sto geografskom,jos vise iluzionom,tipa mogu da budem sta hocu,na kakav nacin hocu,granica je samo masta…dotle smo liseni onog kontakta tet-a tet i zadovoljstva kad s nekim komuniciras oci u oci…

Meni nije samo jasna ta kolicina licemerstva,lazi,pretvaranja…sta je toliko tesko biti svoj,biti ono sto jesi,a ne kriti se iza tudjih biografija,tudjih fotografija…please gde je "umrla" iskrenost!

Klasicna prica ono ja imam bajan zivot,super posao,osobu koja me voli,koju volim obozavam…cvetaju mi ruze na sve strane,a na mrezi sam cisto da razbijem dosadu,cisto da se zabavim…

E,nije nego pa onda na sajtu o automobilizmu "vise" pretezno ljubitelji jahackih vestina…i nebih da frojdisem,ali podsvest govori sve,mislim iako svako od nas ima u sebi dozu mazohizma,niko svesno ne povredjuje sebe,zasto bi menjali ono sto je toliko dobro za nesto losije,ili to dobro i nije bas toliko dobro…

Ovako svi gube i oni koji su toliko koliko iskreni i borave na mrezi,jer imaju neki cilj…i ono drugi sto se foliraju svojim beautiful life,a nemaju snage da priznaju,da im ipak sve nije tako ruzicasto,da su ustvari na istoj misiji,kao i oni prvi…ovde smo svi jednaki…

Dakle samo malo vise morala,mislim nebih da zvucim kao neka pobozna baba,ali ako sami neuredimo svoj svet ko ce to uraditi umesto nas,da nece ovi nasi bajni politicari…onda smo ga najebali!