Dame i gospodo, Ivo Andrić :-)

sjtv — Mon, 07 Oct 2013 14:45:50 +0200

Prvi članak biće posvećen našem najvećem književniku Ivi Andriću.

BIOGRAFIJA

Ivo Andrić je rođen 9.oktobra 1892. u Travniku. U Višegradu, Ivo Andrić pohađa osnovnu školu. U jesen 1903. godine upisuje se u Veliku gimnaziju u Sarajevu i nakon završene gimnazije upisuje Mudroslovni fakultet Kraljevskog sveučilišta.Godine 1918. iz štampe izlazi Andrićeva prva knjiga Ex Ponto, pesme u prozi. Seli se u Grac i upisuje na Filozofski fakultet. Godine 1928. premešten je za vicekonzula u Poslanstvo u Madridu.

Njegovi najpoznatiji romani su: ''Na Drini ćuprija'', ''Travnička hronika'', ''Gospođica'', ''Prokleta avlija''. Pisao je i mnoge zbirke pripivedaka: ''Nemirne godine'', ''Žeđ'', ''Jelena, žena koje nema'', ''Znakovi'', ''Deca''.

Andrić je prvi put došao u Beograd daleke 1919 godine i to u prostor stana Poleterskih brigada 2a (danas je to Andrićev venac 8) u koji se Andrić uselio posle sklapanja braka sa Milicom Babić. Danas se tu nalazi Spomen muzej Ive Andrića.
Andrićeva lična biblioteka koja se najvećim delom nalazi u radnom kabinetu, sadrži 4502 knjige.

19. Oktobra 1961. list Borba objavljuje da je Ivo Andrić najozbiljnijij kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Sedam dana kasnije Ivi Andriću je dodeljena Nobelova nagrada za roman ''Na Drini ćuprija.''

Zadužbina Ive Andrića isključivi je nosilac autorskih prava za Andićeva dela i jedino ona može dati saglasnost za objavljivanje njegovih dela u našoj zemlji i u inostranstvu.Na osnovu piščeve testamentarne volje, svake godine dodeljuje se Andrićeva nagrada na priču ili zbirku priča napisanu na srpskom jeziku.

Premda Ivo Andrić nikada nije voleo da govori o sebi i da se o njemu govori van konteksta onoga što je pisao, sa zahvalnošću i poštovanjem se sećamo priznanja kojim je on osvetlio i osvetlao našu književnost, duh, istoriju i jezik.

Silno je voleo Getea, obožavao klasičnu muziku, posebno Betovenovu "Devetu simfoniju’’.

U knjizi ''Istorija i legenda'', u okviru Sabranih dela, objavljen je tekst Andrićevog govora ''O priči i pričanju'', u kome on, između ostalog, kaže:

Stoga bih želeo da težište ovog kratkog izlaganja postavim, kao što je po mom mišljenju pravo i umesno, na razmatranje o priči i pričanju uopšte. Na hiljadu raznih jezika, u najraznoličnijim uslovima života, iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama, pored vatre, pa sve do dela modernih pripovedača koja izlaze u ovom trenutku iz izdavačkih kuća u velikim svetskim centrima, ispreda se priča o sudbini čovekovoj koju bez kraja i prekida pričaju ljudi ljudima. Način i oblici toga pričanja menjaju se sa vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem ostaje, a priča teče dalje i pričanju kraja nema. Tako nam ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bljeska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnike, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.

Možda je u tim pričanjima, usmenim i pismenim, i sadržana prava istorija čovečanstva, i možda bi se iz njih mogao bar naslutiti, ako ne i saznati, smisao te istorije. I to bez obzira na to da li obrađuju prošlost ili sadašnjost.

Trinaestog marta 1975. godine svet će napustiti jedan od najvećih stvaralaca na srpskom jeziku, pisac mitotvorne snage i mudri hroničar balkanskog karakazana.

DA LI STE ZNALI?

Ivo Andrić je celokupni novčani iznos od Nobelove nagrade poklonio iz dva dela bibliotekarskom fondu Bosne i Hercegovine.Učestvovao je u raznim akcijama pomoći bibliotekama i često je davao novac u dobrotvorne svrhe.

Iako mu je život bio protkan burama i avanturama, Andrić je voleo da se predstavlja kao običan čovek, nezanimljiv i oslobođen boemskih skandala. Imao je ljubavnu aferu sa ženom svog kuma, takođe književnika Gustava Krkleca. O ovome je svojevremeno brujala beogradska čaršija, a kad je te 1925. godine i sam Krklec shvatio da je između Andrića i njegove Perside buknula strast, upitao je kuma šta se dešava, a on mu je odgovorio:
- E, moj Gustav, to ti je kao letnji pljusak: kako dođe, tako i ode! Krklec se posle toga razveo od supruge, a s kumom je kasnije uspeo da izgladi odnose..

CITATI

O čemu god da je govorio, govorio je korisno i dobro. A govorio je o svemu. Najviše je govorio o ljudskoj prirodi. Strah, neizvesnost, nesigurnost, slabost, stid, drskost, mržnja i zavist, ali i borbenost i upornost, samo su neke od osobina koje je svaki čovek prepoznao u sebi ili u nekom drugom, a o kojima je Ivo Andrić najbolje govorio.

‘’Drskost i upornost su brat i sestra. Drski i uporni ljudi nikad se ne mogu popraviti u svojim manama i slabostima, jer oni, ne osetivši nikad rđave posledice svojih mana na sebi, i ne primećuju da ih imaju. I stoga treba od takvih ljudi bežati što dalje.’’

‘’Dvaput bivamo, izgleda, kažnjavani za naše lude i »grešne« želje. Prvi put kad patimo što ne možemo da ih ostvarimo; i drugi put kad, videći svoje želje ostvarene, sa stidom i očajanjem uzalud bežimo od svoje sreće. To važi naročito za slavu i novac. ‘’

‘’Smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umijemo da ih nađemo sami u sebi. ‘’

‘’Ne ruši sve mostove možda ćeš se vratiti,

nisi ptica ni leptir obalom što leti,

kada nema mostova uzalud je čeznuti,

uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.

Ostavi bar jedan most između srca i mene,

u samoći je lakše neshvaćeno svatiti

mogle bi te nazad nagnati uspomene.’’

‘’Između bojazni da će se nešto desiti i nade da možda ipak neće, ima više prostora nego što se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mračnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek.’’

‘’Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad.’’

„Smrt briše samo nestvarne veličine, a istinske učvršćuje i uzdiže.“ To su mnogo puta ponavljane reči poznatog nobelovca Ive Andrića, koje su se pokazale istinitim i na njegovom primeru. Ovaj pisac učinio je da svi ljudi budu složni bar u jednom: da su njegova veličina i doprinos društvu nemerljivi. Da li možemo da se složimo i u sledećem: da se svako od nas složio sa bar jednim od njegovih citata koje ste upravo pročitali?

Hej!

sjtv — Fri, 04 Oct 2013 19:29:01 +0200

Drago nam je sto ćemo se družiti i deliti mišljenja o kulturi, književnosti i umetnosti sa vama.
Hajde da zajedno pametno trošimo vreme!
Pozdrav od tima Splinbook.

Čestitamo

sjtv — Fri, 04 Oct 2013 19:17:11 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.