Reči za dušu

Maska

andjavisnja — Fri, 26 Feb 2021 11:39:58 +0100

Biću besna na tebe danima...

Bicu ljuta na tebe mesecima..

pravicu se da mi nije stalo

izagravacu tvrdokosca

gledacu te i smejacu se

bicu pravi vojnik, hrabri ratnik,

kamenog srca

odvazna

snažna

jaka poput svih kiša koje su nas lomile

poput tvog ugriza na mom ramenu

Gledacu te i bicu slatka

Kao prve jagode

kao poljubac iza uveta

i bicu nasmejana.

A zapravo bicu tuzna godinama...

Zvuk

andjavisnja — Thu, 06 Mar 2014 21:29:19 +0100

Note tvoga glasa, tvoja pesma.

Iz daljine dopire zvuk.

Kao da cujem te...

Tu si...

Svud oko mene.

Glasno me ubijaš!

Preglasno me vezuješ za sebe

Više ne mogu da ti se oduprem.

Tvoji prsti na dirkama

moje sudbine.

Žašto postaješ krojač moj?

Žašto podmuklo se prikradaš?

Stope čizama tvojih

kradu mi tragove.

Besne povike ostavljaju,

plimu osecanja donose,

savršene linije tvoje siluete

ivice tvoga cudesnoga bića.

Marioneta

andjavisnja — Thu, 06 Mar 2014 21:26:53 +0100

Saznati ne mogu šta u tebi postoji,

da svii pokušaji moji

tragičan kraj imaju

nikako da zablistaju.

U tebi neka nedokučiva sila

mami trenutke moga ludila.

Zanesena sjajem tvojim boja

postajem marioneta kroja

koji vešto kriješ

sve dok cilj ne postigneš....

Hiljadu dana

andjavisnja — Thu, 06 Mar 2014 21:15:49 +0100

Hiljadu dana, jedna rana

nikako ne zarasta,

ne prestaje da peče.

Kazaljke iste krugove vrte danima,

a ja uporno okrećem glavu

da ne vidim minute i godine,

što mi se rugaju.

I tad shvatim da,

boje gube sjaj, svetlost razum

u meni vreme ne zna koji je datum.

Tonem u svoj začarani krug,

večiti ringispil tuge i beznađa,

u moru slane kiše.

A ti, istino i zabludo,

a ti, ljubavi i mržnjo moja,

znam,

na nekom uglu

čekaš neku drugu.

Hiljadu dana, jedna rana

ne jenjava,

ne prestaje da boli.

Uzalud

andjavisnja — Thu, 06 Mar 2014 21:11:49 +0100

Na vrhu usana omače se jecaj,

koji sluti na kraj,

i srce zna da više ništa

spasiti se ne može.

Uzalud sve, svi napori

da godine se ne bace,

uzalud, jer već odavno

stojimo u mestu.

I tad shvati duša koliko je

kasno zašivati

ono što je davno pocepano,

što nikad više neće biti celina.

Gde si?

andjavisnja — Tue, 21 Jan 2014 15:01:33 +0100

Gde si noćas u ogledalu mom,

ne mogu da te pronađem,

jer tuga se svila,

kao malena kap otrova

u mojim očima.

Ne vidim te od otiska bola,

što se mojim žilama širi,

kao brod u venama traži luku.

Nevolja je moja u tebi,

što za tobom neprestano gorim

i plamen nikako da smirim.

Suzama te gasim,

ali one kao kiseonik su

za vetru tekuću

u telu mom usplamtelom.

Gde si večeras u ponoćnim satima?

Kako da te nađem u gradovima tužnim

koji me na tebe sećaju?

Gde si večeras jer trebam te,

kao treptaj očiju jutarnji,

kao krila anđelu,

kao vrisak u snu!

Nikud

andjavisnja — Fri, 22 Nov 2013 00:38:05 +0100

Hoćeš li ikada vratiti kusur

od onih godina što tebi sam ih dala,

što su ih šećerni osmesi tvoji ukrali,

letnji vetrovi po svetu razvukli,

strasni pogledi u nepovrat odneli.

Mirišu trešnje na tvojim usnama,

neki nevidljivi veo svud se obmotava,

i više nemam kud.

Hoćeš li ikada vratiti kusur,

od ovih nemira što sada zbog tebe žive,

što očiju tvojih odsjaji i noćas vire,

iz svakog kutka sobe u kosmosu,

iz svake pore na mom telu.

Svaka reč za tebe je krojena,

u grudima mehanizam za tebe sastavljen,

i više ne moraš nikud.

Novembar

andjavisnja — Fri, 22 Nov 2013 00:32:47 +0100

Neobično topli dani jeseni,

izrazito naglašene linije horizonta,

usne suve poput smokvi,

podsmehuju se cempresi mojoj opsesiji,

i sve vise tvoj glas u masi se izdvaja.

Kao plač deteta, u meni tuga gubi dah,

ona umire od sebe same,

i čemu onda vapaji moji.

Iskrivljenog lica tonem u beznađe,

gutaju me sopstvena razmišljanja

i gomila tvojih sitnica.

U ovom danu sedi jedno telo,

koje nekom drugom pripada,

svoje ja neprestano zaboravlja i

u zamku svoju propada,

dok napolju vetar neke svetove

sasvim drukčije pronosi i odnosi....

Sećanja

andjavisnja — Tue, 22 Oct 2013 22:40:17 +0200

Slike lete,lepo potire ružno

i opet vraćam se tebi nužno,

kao san u svoje veče

kao reka što moru teče.

Jedna noć u meni oslobadja

ukus poljupca koji se ponovo radja.

Jedna zvezda u meni budi

put koji ka tebi vodi.

Sećanja kao osećaj sreće

dovode te u moju sadašnjost.

Duša više nikog neće,

jer i dalje živi za prošlost.

Svaki naš dan tera me da maštam

i sama sebi opraštam,

što suze po jastuku skupljam

što mrvice tuge iza sebe ostavljam!

Istina

andjavisnja — Tue, 22 Oct 2013 22:28:34 +0200

O,tako bih volela da lažem

da verujem u svoje reči,

al ne može ništa da me spreči

da opet istinu kažem!

Želim da ponovo poletim,

život da udahnem novim čulima,

a onda se pojaviš ti,sa svojim očima,

pa sama sebi krila slomim!

O,zašto priznati ne mogu,

da ne volim taj tvoj osmeh.

Lik tvoj u meni živi kao greh.

Svakog dana molim se Bogu!

Moja tuga nema granica.

Tražim sreću kao sunce medju oblacima,

a ona krije se medju tvojim licima.

Jedina nada zvezda padalica.

O,tako bih volela da lažem

da poverujem drugim mislima

ali i dalje ostajes pri istima.

Istinu moraću da kažem!